Gospodine Arsiću, ne mogu formalno-pravno da osporim što se našao ovaj amandman u skupštinskoj proceduri. Ne znam da li ste obratili pažnju gospodine ministre i tražim da i vi takođe reagujete, jer ova družina zapadnjačka, koja prodaje i izdaje Srbiju po nalogu njihovih zapadnih mentora, nije tu, verovatno su sve uči uprte u tog Zelenovića i šta on sada priča po Savetu Evrope.
Moram da vama kažem, evo, tu je i koleginica Radeta, mi smo šest ili sedam godina bile poslanici u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Svako ko tamo dođe i povede sa sobom neku grupu ljudi i ima mogućnost da blati svoju državu, budite sigurni da to radi po instrukcijama nekoga ko stoji iza njega i vi vrlo dobro znate da u ovom slučaju na jasni signal pojedinih zapadnih zemalja i mentora i Zelenovića i Đilasa, Jeremića i ostalih, se to radi u cilju destabilizacije Srbije.
Ovaj njihov amandman, kolega Arsiću, zato se javljam po članu 107. na najgrublji način vređa dostojanstvo ove države. Zato što oni, najpre brisanjem ovog stava 2. ne daju mogućnost da svako ima pravo na zaštitu od posledica katastrofe, a drugo uvode jedan veoma opasan termin.
Oni traže da se posle reči „lokalnih“ doda i reč „regionalnih“. Šta to zapravo znači? Pa, to se uklapa odlično u ovu priču Sulejmana Ugljanina i njegovog koalicionog partnera, još uvek vašeg partnera u Vladi, Rasima LJajića, da Sandžak treba da dobije svoju državu, što Ugljanin zagovara, i podsetiću vas, kolege poslanici SNS, i vas ministre Stefanoviću, da su to veoma ozbiljne i opasne izjave. On je rekao kada bi Sandžak, koji je Srbija okupirala 912. godine bila država priznala bi sutra Kosovo.
Zato bih vas zamolila, gospodine Stefanoviću, jer vi imate mogućnost i vremena po ovom amandmanu, a kažem opet ovih koji su takođe i sa LJajićem i sa Ugljaninom u koalicijama raznim od 2000. godine, nisu prisutni u sali, da nam protumačite ovaj amandman i ovo njihovo insistiranje na nekoj regionalnosti, jer to je veoma, veoma ozbiljno i opasno za Srbiju.