Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege su dosta govorile o katastrofalnim poplavama koje su zadesile Srbiju 2014. godine, o posledicama tih poplava, kao i o značaju preventivnih mera.

Ja ću da iskoristim priliku da pomenem način na koji se Demokratska stranka odnosila prema ovoj temi dok je vodila državu.

Naselje Bobište u Leskovcu je u periodu od 2005. do 2010. godine, dakle za nepunih pet godina, dva puta poplavljeno, prvi put 2005, a zatim i 2010. godine. Blizu 800 domaćinstava je poplavljeno izlivanjem kanala koji prolazi kroz čitavo naselje, a u nekim kućama je visina vode bila i preko jednog metra. U toku tih poplava naselje je obišao predsednik Srbije Boris Tadić i za medije izjavio, a o tome postoje i pisani tragovi, da ne postoji racionalno objašnjenje zašto odvodni kanal koji prolazi kroz naselje godinama nije čišćen. Naravno, Boris Tadić kao predsednik Srbije je tada obećao građanima da će se urgentno krenuti sa izgradnjom efikasnog i funkcionalnog kanala za odvod voda, kako bi se na minimum sveo rizik od novog izlivanja. Naravno, to se nikada nije desilo.

Do dolaska SNS stranke na vlast građani ovog mesta su prilikom svake veće kiše strepeli od novih izlivanja. Godine 2012, kada je SNS došla na vlast, taj kanal je produbljen, očišćen i obložen betonskim pločama u dužini od 400 metara na kritičnim mestima kroz čitavo naselje i za to je država Srbija izdvojila 30 miliona dinara.

Moj kolega Žarko Bogatinović je malopre pričao o izdvajanjima koje Grad Leskovac ima u cilju preventivne zaštite, ja samo hoću da dodam da Grad Leskovac od 2014. godine do danas je izdvojio preko 30 miliona dinara za sanaciju preko 50 kilometara vodotokova drugog reda. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala.
Uvek impozantni rezultati Leskovca.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Jovica Jevtić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Mitrović.
Izvolite, kolega.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Definicije iz člana 2. odnose se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije odredbama zakona posebno određena. Ukupno je obuhvaćeno 25 izraza, počev od osnovnog pojma katastrofe pa do velikog udesa. Kod utvrđivanja definicija u najvećoj meri je korišćena prihvaćena međunarodna terminologija, uz odgovarajuća prilagođavanja pravnom sistemu Republike Srbije i pravilima u duhu srpskog jezika. Definisani su pojmovi i izrazi čije značenje nije na obavezujući način utvrđeno u nekom drugom propisu, a za potrebe pravilne primene i razumevanje rešenja sadržanih u ovom zakonu neophodna je njihova precizna definicija.

Gospodine ministre, ono o čemu hoću da govorim je svakako migrantska kriza i da je veliki broj migranata prošao kroz opštine Preševo i Bujanovac, opštine koje su mešovitog nacionalnog sastava stanovništva. Ovde hoću da izrazim zahvalnost vama i pripadnicima Ministarstva unutrašnjih poslova na visokom stepenu profesionalizma, jer nije bilo nijednog slučaja sukoba i incidenata između migranata i lokalnog stanovništva, iako je u pojedinim momentima u Preševu bilo i po par hiljada migranata. Tako da je Ministarstvo unutrašnjih poslova dalo pun doprinos rešavanju migrantske krize jer je kroz Srbiju prošlo oko 1,2 miliona migranata.

Pozivam kolege poslanike da u danu za glasanje podrže Predlog zakona. Hvala.

Hvala, kolega Mitroviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč?
Reč ima Dragan Veljković. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju prethodnog amandmana apostrofirao sam da je za sprečavanje i ublažavanje posledica od poplava najvažnija prevencija.

Republika Srbija je u tom smislu uložila značajna sredstva u periodu od 2014. godine do danas i ona iznose oko pola milijarde evra u više desetina različitih projekata. Međutim, pored Republike Srbije najveći donator za prevenciju i obnovu od posledica je i Evropska unija, koja je za tu namenu donirala 172 miliona evra. U protekle četiri godine sa vlastima Srbije Evropska unija je radila na saniranju posledica od poplava u 51 opštini, a radilo se o rekonstrukciji i izgradnji brojnih objekata, domova, javnih objekata, mostova, a od pomoći koja je data direktnu korist imalo je 150.000 ljudi.

U tom kontekstu treba istaći i projekat obnova posledica poplava, izrada mape ugroženosti i mape rizika za teritoriju Srbije koji se finansira iz IPA 2014. godine u iznosu od 6,15 miliona evra, uz implementacionu podršku Svetske banke. Novcem projekta obezbeđena je najsavremenija oprema za lasersko snimanje terena iz vazduha, kao i hardver i softver za obradu podataka, kao i jedno terensko vozilo. Tim projektom biće izrađene mape, karte rizika za 74 područja koja su definisana kao plavna područja ili za oko 9.500 kvadratnih kilometara, a Vojno-geografski institut sprovodiće snimanje terena 2018. i 2019. godine. Donirana oprema treba da pomogne unapređenju pripremljenosti za slučaj poplava, da raspolažemo efikasnije resursima i da bolje reagujemo.

U protekle četiri godine na ovom planu urađen je ogroman posao. Srbija je danas nekoliko džinovskih koraka dalje od mesta na kojem je bila 2014. godine, kada su nas zadesile velike poplave, bezbednija od poplava i spremnija za reagovanje u vanrednim situacijama, ali s obzirom da su klimatske promene ogromne a nepogodne sve češće potrebno je da radimo više, pametnije, efikasnije, upravo ono što radi aktuelna vlast. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, iskustvo stečeno u prethodnim periodima pre svega prilikom katastrofalnim poplava 2014. godine, a i drugih nepogoda koje su usledile posle toga, ali manjeg intenziteta, ukazuju na to da Republika Srbija ostaje fokusirana na reagovanje u slučaju katastrofe, da koncept spremnosti smanjenja rizika od katastrofa treba unaprediti.

Predloženi zakon ima za cilj da omogući subjektima da prevaziđu prepreke u postojećim kapacitetima i da razviju mere za smanjenje rizika od katastrofe i upravljanja u vanrednim situacijama u cilju smanjenja postojećeg rizika, sprečavanja stvaranja rizika u budućnosti, efikasnijeg odgovora na katastrofe. Zato je neophodno postići širok spektar aktivnosti i dostići više ciljeve.

Ne možemo garantovati da bujična reka neće poplaviti. Priroda se ne može pobediti, ali građani mogu promeniti svoje ponašanje. Elementarnom nepogodom se smatra iznenadna, velika nepogoda koja prekida normalno odvijanje života, uzrokuje žrtve, šteti imovini i infrastrukturi okoline i prevazilazi sposobnosti zajednice da ih sama otkloni.

Kada se tiče vanredne situacije na prostorima KiM ili elementarne nepogode koja je nastala od posledica politike DOS od 5. oktobra 2000. godine, i sve što se danas dešava na prostorima KiM posledica je onoga što je činio Boris Tadić, Vuk Jeremić, Dušan Petrović, Borko Stefanović, svi oni kojima je lider Đilas i koji su omogućili 2008. godine da Kosovo proglasi nezavisnost i postavi granice sa Srbijom.

Danas predstavnici srpske vlasti, Srpske liste pokušavaju otkloniti posledice te vlasti, sačuvati i spasiti ono što se na prostorima KiM od vas koji ste uništili sve tragove srpske državnosti institucija. Nazvati Srpsku listu i sve njene članove kriminalcima zato što sede u parlamentu i Vladi i bore se za interese svog naroda, i to činite zato što vam smeta politika predsednika Aleksandra Vučića, koji brine o svom narodu, boravi na prostorima KiM, gradi puteve, škole, studentske domove, bolnice, pomaže razvoj poljoprivrede i seosko stanovništvo, zato što poznaje svako selo i zaseok na prostoru KiM, ili zato što narod na izborima pokazuje da veruje Aleksandru Vučiću i njegovoj politici i podržava svako njegovo rešenje.

Država Srbija, Aleksandra Vučić – Srpska lista, pa i Vojska Srbije su tu za narod na prostorima KiM da ga štite i čuvaju od svih elementarnih nepogoda.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Milan Krivokapić.
Izvolite kolega.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege.

Podneo sam amandman na član 2. ovog zakona kojim se dodaje stav 3. Suočavanje sa nezapamćenim poplavama u maju 2014. godine, donelo je još jednom na žalost, uvide u nefunkcionalnost državnog sistema koji je bio 14 godina pod vlašću prethodne vlasti. Majske poplave su pokazale koliko su nasipi bili zapušteni, nedovoljni, odvodi zapušteni i nefunkcionalni, sistem za uzbunjivanje je gotovo u svim mestima bio neispravan. Tada su predsednik Aleksandar Vučić i građani Srbije bili na visini zadatka, reagovalo se najbolje što se moglo u datim okolnostima.

Moramo da budemo svesni da su vanredne situacije postale učestalije, raznovrsnije i bez obzira da li su nastale delovanjem prirode ili čoveka, svakog dana prouzrokuju sve veće posledice po ljude, materijalna dobra i životnu sredinu. Imajući u vidu sve karakteristike 21. veka, vanredne situacije predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju na bezbednost građana. Da bi se sprečila pojava epidemije na područjima zahvaćenim elementarnim nepogodama, u toku i nakon elementarne nepogodne mora da se radi svakodnevni higijensko-epidemiološki nadzor, donosi predlog mera i učestvuje u realizaciji istih i vrši anketiranje stanovništva na ugroženim područjima. Te poslove radi Zavod za javno zdravlje.

Katastrofe i vanredne situacije imaju brojne štetne posledice po zdravlje ljude. Pravovremenim i preventivnim aktivnostima tokom i nakon vanrednih situacija moguće je značajno smanjiti rizik od štetnih posledica. Jedne od najvažnijih preventivnih aktivnosti su aktivnosti za sprečavanje zaraznih bolesti, uključujući sanaciju i sprovođenje mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije stambenih, poslovnih i javnih objekata. Mere sanacije se sprovode sve dok nisu uklonjeni svi potencijalni rizici za razvoj epidemije zaraznih bolesti i dok nije stanovništvu omogućen siguran povratak i boravak u svojim kućama i stanovima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč?
Kolega Đurišiću izvolite.