Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, koleginice Nikolić.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, za današnju sednicu, kao dopunu dnevnog reda, podneli smo izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa, i to izmenu člana 23. Naime, ovim članom je uvedena pretpostavljena saglasnost kojom automatski postajemo donori organa ako ne kontaktiramo nekog iz Uprave za biomedicinu i izjasnimo se da ne želimo da budemo donori. Ovim zakonskim rešenjem građanima Srbije preti opasnost da će u slučaju moždane smrti njihovi organi biti presađeni bez njihove volje.

Izmene Zakona o presađivanju organa predlažu se sa ciljem ukidanja pretpostavljene saglasnosti svakog punoletnog građanina Republike Srbije. Pretpostavljena saglasnost ostavlja i ogroman prostor za zloupotrebu i može da dovede do trgovine organima, iako je to ovim zakonom izričito zabranjeno i tretira se kao krivično delo.

Takođe, jedan od negativnih efekata pretpostavljene saglasnosti koji može da nanese veliku štetu jeste sam odnos pacijent-doktor, odnosno poljuljano je poverenje između doktora i pacijenata.

Zakonom se propisuje da se organi uzimaju sa umrlog lica, ukoliko se to lice pre smrti nije usprotivilo usmeno ili pismeno. Na taj način ne postoji garancija da će takvo lice u tom momentu ikome preneti informaciju da ne želi da bude donor.

Takođe, još jedno diskutabilno pitanje jeste i pitanje moždane smrti, jer čovek u fazi moždane smrti je živ, jer organi ne mogu da se uzimaju sa lica koja nisu živa.

Srpska radikalna stranka je podnela inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23, jer je članom 23. prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da fizički i psihički integritet je nepovrediv, niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima, bez svog slobodno datog pristanka.

Zato bi bilo dobro da se ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23, jer i Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član zakona neustavnim.

Hvala, koleginice Nikolić.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržan – niko, od 154.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međudržavne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo ga zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244, i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji žive na KiM. Vidite da i Republika Hrvatska pokazuje ne skrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali reke Dunav. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke o neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 154.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Tomislav LJubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, kolega LJubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

Podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Republika Srbija poslednjih decenija suočava se sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju, pa je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija, pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno odražava na rađanje i podizanje dece. Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, uticalo bi značajno u meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Finansijska podrška porodicama sa decom, u vidu stvaranja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da to samostalno postignu a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona, kojima je definisano da se pravo na dečiji i roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete.

Svako dete, bez obzira na red rođenja mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka i to za treće dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, za četvrto dete do navršene 18 godine života, umesto dosadašnjih 10 godina života, za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvarivati pravo na roditeljski dodatak do navršene 18 godine života obezbedilo bi delimično finansijsku sigurnost porodicama sa više dece.

Što se tiče finansijskih sredstava, potrebno je sprovođenje ovog zakona. Stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka, na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Hvala, kolega LJubenoviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite, profesore Bojiću.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Zakon o psihoaktivnim supstancama je veoma važan zato što se ovim zakonom regulišu pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost građana Republike Srbije.

Kako opojne droge ili narkotici deluju primarno na nervni sistem izazivajući halucinacije, slabljenje motornih funkcija i druge patološke i funkcionalne promene centralnog nervnog sistema, dotle ove nove droge koje se svakodnevno, ali bukvalno svakodnevno sintetišu, nepoznatog su sastava i veoma su opasne. Pored halucinacija, veoma štetno deluju na rad srca, podižu telesnu temperaturu i do 42 stepena i izazivaju opasna unutrašnja krvarenja.

Biljke iz kojih se dobijaju ove supstance gaje se danas na terasama, u podrumima, u garažama, baštama, njivama. Droga se prodaje na svakom koraku. Najgori su oni prodavci droge koji za ciljnu grupu imaju školsku populaciju koja u potrazi za sopstvenim svojim identitetom, često nije u stanju da odoli ovom socijalnom pritisku i proba i tako postane zavisnik.

Država ne radi dobro niti dovoljno na suzbijanju ovog zla. Kada uhvate nekog dilera umesto da ga kazne kao za pokušaj ubistva, oni mu stave neku nanogicu, a on zajedno sa sve svojim elektronskim nakitom i dalje koordinira i organizuje posao samo što nije na terenu. Samo da vas podsetim da je Margaret Tačer za 24 sata rešila pitanje nasilja na sportskim terenima širom Engleske.

Građani vide i osećaju ovu nesposobnost države da se obračuna sa ovim zlom, pa tako potežu za samoorganizovanjem. Poznat je primer građana Lazarevca i najnoviji protesti okupljanja građana Aranđelovca.

Dame i gospodo, situacija je vrlo alarmantna i ako nećemo da postanemo bolesno društvo, moramo shvatiti da droga ne može biti stvar gde se reaguje na slučaj, već zahteva jednu ozbiljnu široku kampanju čitavog društva. Možda bi Vlada trebala da razmisli da formira neko stalno telo u borbi protiv ovog poroka.

Na kraju, želim da iskoristim priliku da uputim jedan apel svima onima koji o ovome odlučuju, a to je da se na nekom TV kanalu sa nacionalnom frekvencijom u redovnom terminu, organizuje emisija u kojoj će se govoriti o svim aspektima ove galopirajuće pošasti 21. veka. Hvala.

Hvala profesore Bojiću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 153 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku, demografsku i organizacionu situaciju u ruralnim sredinama, možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, a brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija.

Radno sposobne mlađe generacije masovno odlaze u gradska mesta i u inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život, kakav u Srbiji nažalost nisu u mogućnosti da priušte.

Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već dugi niz godina.

Srpska radikalna stranka je podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati.

Razlog da donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premije za mleko stimuliše proizvođače, kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvalitetu umesto dosadašnjih 1.500 litara, smanjilo na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru. Zatim se u članu 15. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara, poveća na najmanje 9.000 dinara.

Koristim priliku da postavim pitanje gospodinu ministru poljoprivrede, a isto može da se odnosi na Ministarstvo finansija – zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivredni u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije bilo. Ti krediti su najčešće odobreni u rasponu od 40.000-240.000 dinara u zavisnosti od veličine gazdinstva.