Hvala.

Gospodine ministre, ja se izvinjavam, znate šta, mislim da je rasprava išla u jednom dobrom toku, nemate razloga sada ni sa jedne ni sa druge strane da ovo zaoštravate. Možemo da nastavimo da budemo konstruktivni, amandmani nas tek čekaju, pa ko ima bolji predlog, neki može i da bude usvojen. Zato ću vas zamoliti da me ne dekoncentrišete.

Gospodine ministre, poslanička grupa JS će dati podršku ovom budžetu, svim zakonima, odlukama i sporazumima koji su na dnevnom redu. Rekli ste juče u vašem obrazlaganju da je osnov ovog budžeta, tj. da ovaj budžet stoji na tri stuba. Mi iz JS bi to rekli stoji na hoklici, pošto i ona ima one tri noge, a po tome smo već polako i prepoznatljivi. Znate šta, kada je u pitanju hoklica i takav način razmišljanja, verujte mi on daje dobre rezultate u praksi.

Prvi stub su plate i penzije, drugi stub su kapitalne investicije i treći stub ovog budžeta je set mera za rast privrede i rasterećenje iste.

Meni juče nije bilo jasno kad su neki poslanici kritikovali to što su se u jednom trenutku plate i penzije smanjile. Juče su kritikovali ponovo kada su penzije i plate povećane, i sad da sam ja na vašem mestu, iskren da budem, ne znam kako bih to više mogao da razumem.

Ono što je činjenica je da budžet predviđa nizak deficit i to već postaje polako trend u Srbiji, to znači da je manja inflacija, to znači da je stabilan kurs. Ponavljam mi iz JS dajemo podršku samim tim što ovaj budžet predviđa povećanje penzija, povećanje plata i povećavanje izdavanja za poljoprivredu.

Kada su u pitanju penzije i teret koji su podneli najstariji građani, moram da spomenem i da pohvalim gest Aleksandra Vučića koji je našao način da se lično svakom od tih penzionera obrati.

Ja sam imao priliku da me jedan broj tih ljudi, koji su primili to pismo kontaktiraju i da kažu da ako budem u prilici u njihovo ime izrazim tu zahvalnost. Evo, ja to sada činim. To je sitnica, rekao bi čovek, ali za sve njih pojedinačno to je velika stvar.

Isto tako, ne sumnjam da ćete kao ministar finansija iznaći neki način da se u budućnosti vrati i da se nadoknadi taj teret koji su penzioneri podneli.

Dobro je i kada se planiraju subvencije za investitore, jer danas je teže nego ikada dovesti investitora. To nije tako kod nas, to je u regionu. Znači, za istu tu situaciju sličnim merama se bore Hrvati, bore se ljudi u Bosni, bori se Makedonija, bore se i mnogo jače i ozbiljnije zemlje u smislu da su ranije od nas ušle u EU. Tako da svaki način koji doprinosi dovođenju bar jednog investitora, poslanička grupa JS podržava.

Ono što vam isto ide u prilog je relativno mali broj amandmana koji je podnet na budžet. Ja imam priliku da šest godina ovde usvajam budžete i prvi put, iskren da budem, iznenađen sam da je ovako mali broj amandmana na budžet. To je poruka za građane koji možda ne stignu da prate, nisu upoznati sa kompletnim radom Skupštine, jedan od dokaza da je ovaj budžet dobar budžet.

Ono što je isto dobro, a to je, pošto sam član Odbora za finansije, činjenica da vas je gospodin profesor Pavle Petrović na Odboru za finansije branio, ne branio nego je zastupao vaše teze i rekao da ste u pravu. Ja kao neko ko sad sve ovako sublimira mogu da kažem ministre da je vama baš onako lako sve ide od ruke. Znači da radite ispravne stvari.

Vaš plan je da trošite onoliko koliko će se prihodovati i to bi se kod nas iz JS nazvalo jedno domaćinsko poslovanje, jer mi tako funkcionišemo i to je još jedan od razloga zbog koga podržavamo ovakav budžet.

Kao neko ko dolazi iz turističkog mesta, ja sam inače iz Vrnjačke Banje, mogu da pohvalim i to da je turizam u Srbiji u porastu i drago mi je što sam i u ovom budžetu video da su opredeljena sredstva za vaučere, koje će iskoristiti građani Srbije kada budu u toku sezone ili van nje odlazili u turistička mesta.

Ja danas, imam običaj da neki put da nekog od kolega kritikujem, to danas neću da radim, danas neću da kritikujem ni predsednika opštine Vrnjačka Banja, ali želim da vam dam jedan savet.

Gospodine ministre, mogu da vam dam jedan savet, pa bih voleo i da mi date odgovor ako je moguće na kraju?

Ovo se odnosi na vas i na Branka Ružića, mislim da bi trebali da napravite jednu analizu, uporednu analizu svih gradova i Opština u Srbiji i da vidite ko su ti gradovi i opštine koji pomažu vama, koji pomažu Vladi u realizaciji budžeta, koji pomažu da se napravi veći suficit, a ko su te opštine, koje, hajde mogu tako da kažem, prave taj deficit. Nisu ni sve opštine i gradovi u istom položaju da se razumemo. Opštine i gradovi u kojima se teško živi, ne sada, nego unazad možda 50, 60 godina od njih ne možemo da očekujemo veliki iskorak. Svakako trebate da primetite i da pohvalite gradonačelnike i predsednike opština koji rade na povećanju tog suficita.

Zašto vam ovo pričam? Imam osećaj da i u nekim situacijama budžet je nekom od tih gradonačelnika ili predsednika opština majka, nekome je maćeha. Znači, treba nagraditi ljude koji rade.

Ja danas ne navodim Dragana Markovića Palmu kao primer zato što je predsednik moje stranke JS, ne zato što je šef poslaničke grupe JS, nego što je čovek koji je uspeo da za kratko vreme, relativno kratko vreme od Jagodine napravi turistički centar u mestu koje nikada turističko mesto nije bilo, koji je napravio dobru industrijsku zonu. U toj industrijskoj zoni se pojavilo dosta investitora koji rade ozbiljnu proizvodnju.

Dragan Marković se potrudio da u svakoj delegaciji, pazite, kao neko ko vodi grad, ne ministar, kao neko ko vodi grad, u svakoj delegaciji po Evropi i svetu gde je bio obezbedi neko novo tržište za naše proizvode. Zato mi nije jasno kada je juče jedan od kolega iz opozicije rekao – ne sme, suficit nije dobar, nije dobro da vas iznenadi suficit. Ja sam totalno zbunjen. Kažu – treba praviti planove tako da budu uravnoteženi. Apsolutno se slažem. Čak bih uvek pravio da bude lošiji plan, a da bude bolja realizacija.

Šta znači kada vas iznenadi suficit? Znači da je privreda uspela da napravi jedan iskorak, da su ta nova tržišta o kojima sam malo pre pričao rezultovala sa većim plasmanom naše robe i to se odražava na budžet. Zato vam kažem, napravite tu analizu sa gospodinom Ružićem i vidite ko su gradovi u Srbiji koji prave suficit, koliko ih ima, kako nagraditi te ljude. Takvim ljudima budžet treba da izlazi u susret i da im da uvek dinar, jer oni od dinara prave dva. Kada date nekome ko ne ume domaćinski da se ponaša, oni od tog dinara naprave nulu.

Politička stabilnost je svakako vrlo bitan faktor i u realizaciji budžeta i u privredi, a mogu da kažem da su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić svojim radom u okruženju, u svetu, u svim zemljama koje su nas manje ili više volele uspeli da naprave jedan dobar i jedan novi imidž za Srbiju.

Jedna od sličnih poseta je i poseta Dragana Markovića Palme, imali ste priliku to da vidite, u Egiptu, kada je Egipat rekao i prihvatio da neće da podrži ulazak Kosova u Interpol i kada su se složili da će da podrže politiku koju sada vodi Srbija.

Građani u šali kažu da je Ivica Dačić sa svojim radom već toliko zemalja ubedio da ne priznaju tzv. nezavisno Kosovo i da Dačić, ako ovako nastavi da poništava svojom diplomatijom priznanje tzv. nezavisnog Kosova, ostaće još samo Haradinaj i Tači sa Kurcem da podržavaju Kosovo. Mislim na kancelara Austrije.

Politička stabilnost je definitivno prouzrokovala, i to je ono što je juče gospodin Antić pričao, danas nije tu, ali juče je dobro obrazlagao svoje zakone, a to je, pre svega, njegov resor i činjenica da će se sa veliki projektima, za koje ćemo isto klasati mi iz JS, pričamo o Južnom toku, zato što je u narodu tako najprepoznatljiviji tok gasovoda koji se radi, biti mnogo lakše u energetskoj politici koju će Srbija da vodi.

Među ovim zakonima se nalazi i Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Juče je ministar Vulin u jednom trenutku rekao da iz Srbije odlaze lekari. Da, odlaze lekari, ali to je trend i u zemljama u okruženju, odlaze i iz Hrvatske, odlaze iz nekih članica EU. Svako traži neku poziciju gde sebi može da napravi veću zaradu.

Naravno da se Vlada trudi da merama koje se sprovode to svede na minimum i to je želja svih nas koji se bavimo politikom ovde.

Kada je u pitanju ovaj zakon koji sam rekao, imamo i činjenicu da odlaze i vozači, vozači kamiona i vozači autobusa, to najbolje znate ovde u Beogradu. A, vi kao neko ko je bio odgovoran gradonačelnik znate šta to može da prouzrokuje. Zato je dobro što donosimo jedan ovakav zakon, jer ovaj zakon te ljude počinje da štiti, da im olakšava posao. Čak su definisani i neki benefiti kada je u pitanju noćni rad.

Ja sam svoje vreme danas podredio malo više, naravno, Zakonu o budžetu, ali svakako, kao što i većina kolega danas ovde pričala, reći ću i ja. Pred nama su lokalni izbori u Doljevcu, lokalni izbori u Lučanima, pa imam i ja pravo da kažem da JS u obe opštine izlazi samostalno na te izbore.

Znate, na pitanje građana u Lučanima – šta treba da se uradi, kako popraviti neku situaciju, Dragan Marković Palma je rekao – znate šta, dobro, Lučani imaju svoju prepoznatljivost po ozbiljnoj fabrici koja je svima poznata, ali definitivno je Guča nešto što je brend tog kraja, ali ne samo brend tog kraja, Guča je postala brend Srbije. Jedna prosta stvar koja ne košta puno. Dragan Marković je dao predlog – ljudi, pa dajte da se napravi još jedna manifestacija, ako to kod vas tako dobro funkcioniše.

Šta hoću da kažem? Da neki put ne treba novac, fale dobre ideje. Fali malo volje da svi malo više radimo. Ja sam rekao na početku, što je sada manje bitno, da sam ja opozicija u mestu iz kog dolazim, ali ja nisam opozicija mestu u kome živim. Potrudio sam se da preko Dragana Markovića Palme obezbedimo jedno vozilo koje će da olakša rad komunalnim službama u Vrnjačkoj Banji. Trudio sam se i ovde da nam profunkcioniše odeljenje za dijalizu i još različite donacije koje smo uradili.

Zato dajem predlog ljudima koji sede sa desne strane, a nalaze se u poziciji opozicije danas vama koji predstavljate ove zakone, da se i oni malo potrude, da i oni dovedu nekog investitora, da i oni obezbede neku zemlju koja neće da prizna Kosovo ili bilo šta drugo. Toliko ima stvari gde može da se pomogne.

Znači, još jedanput, ministre, budžet vam je domaćinski, kako i to iz JS kažemo, povećava penzije, povećava plate, povećava se izdvajanje za poljoprivredu. A, u pojedinačnoj raspravi i moje kolege će uzeti učešće u ovome, pa ćemo da pričamo detaljnije o svim ostalim zakonima.

Još jedanput, mi podržavamo ovaj budžet i glasaćemo za sve zakone koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali.

Hvala puno.
Samo da vam odgovorim na pitanje koje ste postavili. Ministarstvo finansija, zajedno sa ministarstvom koje vodi gospodin Ružić, svakodnevno nadzire i kontroliše izvršenje budžeta svih lokalnih samouprava u republici Srbiji. Mi tačno znamo da li i ko ostvaruje deficit ili suficit u svakom trenutku, što je veoma važno.
Ono što te cifre pokazuju i te brojke, to je važno i za vas i za građane Srbije, kako se otvaraju nove fabrike, a hvala Bogu, ima ih u Srbiji sve više, kako se u svim tim mestima i lokalnim samoupravama otvaraju nova radna mesta. Tako da, vidite trend u njihovim budžetima, kako imaju veći prihod od poreza i doprinosa na zaposlene, što je najzdraviji način finansiranja jednog budžeta, najdugoročniji.
Sada se polako stvara osnova za te lokalne samouprave da već planiraju neke nove investicije, neka nova ulaganja u njihovu, recimo, komunalnu infrastrukturu i sve ono što možda godinama nisu mogli da urade bez pomoći države, a da se u narednom periodu mi kao država koncentrišemo na ove velike infrastrukturne projekte koji su važni za celu zemlju, dakle, i autoputevi i mostovi, tuneli, železnice itd.
Tako da, ako vam u bilo kom trenutku budu potrebni ti podaci, podelićemo ih sa vama, da vidite kako pratimo iz meseca u mesec izvršenja budžeta i status budžeta svih lokalnih samouprava u Srbiji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre i kolege poslanici, imali smo prilike juče i danas dosta toga da čujemo kada je u pitanju rasprava o budžetu i prateći zakoni i da se u stvari karakteristike ovog budžeta nalaze između potreba građana Srbije i mogućnosti države da odgovori tim potrebama građana.

Ono što je važno reći je da je SNS prepoznala koje su potrebe građana, ali u skladu sa mogućnostima i svim onim dugovanjima koje je imala u proteklim godinama i rešavala na krajnje odgovoran način kroz ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju sačinila ovakav budžet.

Ono što je važno, to je da po prvi put posle ovih četiri, pet godina u kojima smo sprovodili teške reforme, kada je u pitanju ekonomija Srbije, imamo ovako koncipiran budžet na krajnje konzervativnim parametrima, a to je 3,5% planirani rast za sledeću godinu, zatim, 2,3% nivo inflacije i deficit od 0,5% BDP.

Juče smo imali prilike da čujemo da suficit u budžetu nije dobra ekonomska kategorija. Podsetiću vas da su pojedine države redovno u određenim svojim javnim finansijama imale suficit, kao npr. Japan, i onda je u vreme kada je došao u velike, katastrofalne ekonomske situacije, usled elementarnih nepogoda, upravo imao tačno definisan kontrolisan deficit.

Prema tome, nije istina da suficit dolazi iz pogrešno planiranih javnih finansija, već je ono što je Srbija uradila i za šta sada ima zaista pohvale od svih međunarodnih institucija naplatila dugove iz prošlih godina, pogotovo kada su u pitanju prihodi u budžetu od strane određenih poreskih obveznika. I to je ono zbog čega danas kada pričamo o vremenu mirnih voda javnih finansija velika stvar. Znači da ste uspeli kroz ekonomske reforme da uredite, da sredite svoje finansije, da napravite održive, da onoliko koliko prihodujete, toliko i rashodujete, ali da i one dužnike koji su na račun ove države i svih građana Srbije radili, a u saradnji sa onima koji su vladali do 2012. godine, uspeli da ih uvedete da posluju prema zakonima Republike Srbije. To znači da ne postoje više tajkuni koji će projektovati budžet Republike Srbije, nego postoji zakon i svi smo pred tim zakonom isti.

Ono što je važno kada govorimo o budžetu za 2019. godinu, to je pitanje šta budžet donosi građanima Srbije? Ovako dobar, izbalansiran budžet, koji govori o podjednakoj osnovi za prihode, da može da da rashode i povećanje plata i penzija, a da istovremeno može da obezbedi velika sredstva za kapitalne investicije, govori i o tome da je to jedan od najvažnijih uslova za otvaranje novih radnih mesta, za otvaranje novih fabrika, ali i za dalje povećanje plata i penzija i povećanje uopšte rasta naše privrede.

Nije istina da je, kada govorimo o rastu, Srbija maltene, kad slušate neke ovde poslanike, na zadnjem mestu. Postoji jedna studija Svetske banke, kada je u pitanju uopšte upoređivanje zemalja zapadnog Balkana, i jednostavno ona, kada govori o Srbiji, upravo govori o tome da je Srbija prema procenama ostvarila privredni rast koji je zaista nezabeležen, pogotovo kada posmatramo stope rasta još od 2008. godine. To vam stoji na strani 69. i govori o tome da je privredni rast nastavio da podstiče stvaranje novih radnih mesta i bolje ishode na tržištu rada. Značajno je fiskalno prilagođavanje za posledicu imala rekordni nizak fiskalni deficit od 1,4% te 2012. godine i da je poboljšanje rezultata bankarskog sektora, takođe, jedan od uslova koji je doveo do tog rasta. Predviđeno je postepeno povećavanje rasta i kaže da do 2019. godine treba da bude 3,5%. Srbija je uspela da izađe sa rastom od 4,2%.

Prema tome, nemojte da stavljate neke podatke jednostavno u javnost koji nemaju svoje uporište. Zato što procene koje rade određene međunarodne institucije su isključivo procene koje govore o tome da je to nešto što planiraju za Srbiju a onda kad se uspostavi činjenično stanje da Srbija mnogo toga bolje uradi, čak rekordnim svojim rezultatima, onda se svi oni začude. Tako je bilo isto kad je MMF planirao za 2016. godinu rast od 1,8%, i to je Fiskalni savet pisao, pa smo izašli sa rastom od 2,6% procenata. Isto ovo stoji sa rastom od 3,5% za 2018. godinu, pa smo došli do 4,2%.

Prema tome, ne treba u javnosti dezavuisati građane Srbije o tome da ne postoji poboljšanje u ekonomiji Srbije, jer građani to vide oko sebe. Da li je to dovoljno za svakog građanina ponaosob i njegovu kuću? Naravno da nije. Zbog toga Vlada Republike Srbije, uopšte parlament Srbije, pomaže u tome da se kreira jedna bolja ekonomska politika i bolji privredni ambijent da bi otvorio još veći broj fabrika, još veći broj radnih mesta. Premijerka na čelu Vlade insistira da prelazimo u jednu ekonomiju koja je zasnovana na investicijama, u jednu ekonomiju zasnovanoj na inovacijama, znanju i da bi upravo ovaj ekonomski rast prešao od 4,2% i sledeće godine išao u visoke stope rasta.

Gde smo bili 2012. godine, gde smo danas? To možete sami da vidite, pogotovo, ne samo kada su u pitanju ekonomski rezultati, nego svakodnevni život građana. Kada govorimo o onom rastu i kada govorimo uopšte o strukturi prihoda i rashoda, pogotovo rashoda za budžet za sledeću godinu o poljoprivredi, onda možemo da kažemo da je 2012. godine bilo izdvajanje iz budžeta 19 milijardi dinara. Planirana izdvajanja za sledeću godinu su 41,5 milijardi dinara. Znači, duplo veći je planirani budžet za ovako nešto.

Dolazimo u situaciju da na odboru, recimo, imamo predloge naših kolega iz PUPS koji kažu da to nije dovoljno. Ministar je uvek otvoren za razgovore po ovoj temi i kada govorimo o poljoprivrednim zadrugama trebi reći da je SNS prva koja je predložila Zakon o zadrugama, koji je donesen pre dve godine, o kome oni koji su vodili državu do 2012. godine uopšte nisu razgovarali, niti su razmatrali ovako nešto.

Ono što zaista smatramo za potrebu jeste da treba podržati poljoprivredne zadruge i mislim da ćemo u razgovoru i sa ministrom finansija videti da to pomognemo. Ministar je zaista uvek otvoren za razgovor i mislim da to znatno menja uopšte sliku o tome i o Srbiji kako budžet Srbije treba da izgleda za sledeću godinu.

Priča o promeni metodologije Zavoda za statistiku, pa se na osnovu toga sada mi nešto ovde brojkama se igramo, jednostavno ne stoji. Evropska unija ima svoj Međunarodni zavod za statistiku zove se Eurostat i on diktira u stvari statistiku, kako treba posmatrati određene stvari u ekonomiji i kako baratati ciframa, a upravo zbog toga da bi imali adekvatnog partnera, kada pričaju uopšte o kreditnim linijama i Centralne evropske investicione banke i svih država, ne samo članica EU, već i onih članica koje žele da budu članice EU, a to su zemlje zapadnog Balkana.

Znači, penzije i plate, mislim da su danas dosta i juče govorili o tome, o povećanju plata i penzija, o tome da Fiskalni savet ima svoju kritiku zbog čega se plate u državnom sektoru podižu 7%. Ne treba zaboraviti da su one smanjene 10%. Mislim da je taj deo povećanja od 7% adekvatan, da je negde data prednost upravo penzijama da one porastu na mnogo većem nivou od 8 do 13%.

Ono što je još važno reći jeste da kritika na nivou investicija i ulaganja u kapitalne investicije, koje iznose 220 milijardi dinara ove godine, a da treba da budu 300, jednostavno pokazuju da smo se vodili tim putem da treba ići u što veće investicije, ali da se ne može sve odjednom uraditi. Ne možete rasteretiti poslodavce za poreze i doprinose u stopi od 63 do 60%, od 3%, jer to iznosi 36 milijardi dinara manje prihoda u budžetu. Ministarstvo finansija je dalo predlog od 1% rasterećenja, i to je 12 milijardi dinara manje prihoda u budžetu.

Prema tome, treba biti realan. Kada govorimo da smo za šest godina uspeli, kao država, da transformišemo našu ekonomiju gde je bila stagnacija i pad kompletne ekonomije, u visoke stope ekonomskog rasta u rastuću, smanjenje inflacije, u prepolovljenom procentu uopšte kada je u pitanju nezaposlenost. Ovakav budžet donosi jednu sigurnost i predvidivost svim građanima Srbije, ne samo poslodavcima, nego svakom od nas.

Kada govorimo uopšte o delu koji se odnosi na konkretne projekte, imali smo prilike da vidimo da će se strateški projekti zaista finansirati od strane države u sledećoj godini i ono koje se odnosi na energetiku, ali mislim da je veliki fokus dat upravo na zdravstvo, na zdravstvene institucije, i to je ono što je važno, ali ja bih rekla da je po prvi put prepoznata podrška ženama u promociji ženskog inovativnog preduzetništva, a za šta je dato preko 100 miliona dinara, predviđeno za sledeću godinu, i za promociju i popularizaciju inovacija, inovacionog preduzetništva sa 60 miliona dinara.

To je u stvari onaj strateški cilj prema kome mi idemo, a to je da svi projekti u budućnosti zaista treba da budu podržani od strane jednog globalnog procesa digitalizacije, uopšte i privrede i obrazovanja. Tu Ministarstvo obrazovanja zaista radi krupne korake u kojima ne možete sada videti konkretne rezultate, jer ono što pokrenete možete tek za određeni broj godina videti kao konkretne rezultate.

Ono što je važno reći, po prvi put, jeste da se sada izdvaja duplo manje iz budžeta Srbije, kada su u pitanju penzije. To znači da Fond za PIO zaista radi na krajnje odgovoran i dobar način i da se porezi i doprinosi slivaju od svih privrednih subjekata, a to znači da privreda radi. Svi oni koji tvrde da to ne postoji i da su ti pokazatelji jako mali, jednostavno žele na zlonameran način da minimiziraju uopšte rad Vlade Srbije, počev od 2012. godine, počev od 2014. godine, i kada je SNS učestvovala u Vladi Srbije i kada je imala premijera, gospodina Aleksandra Vučića, a sada predsednika države, i sada kada ima gospođu Anu Brnabić. Mislim da brzina kojom se Srbija kreće, kada je u pitanju uopšte ekonomija, je nezaustavljiva.

Važno je reći da mi imamo političke izazove koji jednostavno mogu sutradan da utiču na život svih nas i mislim da je ono čime se na krajnje odgovoran način vodimo, to je da kritika upućena, Fiskalnog saveta, da se mnogo toga ulaže u Vojsku pokazuje jednu zlonamernu činjenicu i pokušaj da se kaže da Aleksandar Vučić zvecka oružjem i da zbog toga želi na određen način da vodi svoju politiku, ratnu politiku.

Reći ću vam jednu činjenicu o kojoj verovatno vi svi mnogo toga znate, ali ne želite da govorite o tome. Ulaganje države u namensku industriju predstavlja veliki doprinos u izvoznoj strategiji jedne države. I vi znate da se Srbija uvek kada je u pitanju namenska industrija vodila time. Time mi obezbeđujemo veće prihode uopšte kada su u pitanju porezi i doprinosi za budžet. I nemojte prebacivati ovako jednu dobru ekonomsku strategiju na polje politike gde želite da se obračunate sa svojim političkim neistomišljenicima, sa SNS i gospodinom Vučićem, na ovaj način, plašeći građane Srbije o tome kako je zbog toga u stvari napravljen ovakav budžet i data određena sredstva vojsci i policiji.

Mislim da je to jako važno reći ovde u parlamentu da bi građani znali pravu istinu. Za sva pitanja, naravno, uvek treba odgovarati i reagovati i mislim da ovakav budžet Srbije u sedećoj godini treba da donese mir i stabilnost kada su u pitanju život svih građana Srbije.

Naravno da ćemo o ovom budžetu i ovim svim predlozima koje smo imali kada je u pitanju i poljoprivreda i možda i izmena i dopuna nekih zakona možda razgovarati kroz određene amandmane Odbora, ali sve u svemu moram da vam čestitam, gospodine ministre. Mislim da po prvi put imamo ovakav budžet koji će zaista dati, obezbediti da se potrebe građana Srbije zadovolje u što većoj meri. U danu za glasanje SNS će podržati ovakav predlog. Hvala.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi govornik je poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, što se budžeta tiče dobro je što imamo ozbiljna izdvajanja za infrastrukturu na prostoru Sandžaka, posebno sredstva za izgradnju puta Novi Pazar – Tutin, na čemu smo se protekle dve godine jako mnogo angažovali.

Takođe, jako je dobro što imamo sredstva i za nastavak izgradnje gasovoda preko Kopaonika do Tutina, što je od strateške važnosti za sve razvojne projekte na tom prostoru, kao što je dobro što imamo uvećana sredstva za socijalna pomaganja. Dakle, to je nešto što je jako važno za prostore u kojima imamo dosta lošu ekonomsku i socijalnu situaciju, s tim što vezano za socijalna izdvajanja i konkretno za centre za socijalni rad na prostoru Tutina i Novog Pazara želim skrenuti pažnju da su zapravo ta dva centra stecište organizovanog kriminala i zloupotrebe i sredstava za socijalna davanja, ali isto tako i svih drugih aktivnosti vezanih za brakorazvodne postupke, nadležnost nad odgojem dece, itd. Zato pozivam nadležne organe, pre svega nadležno ministarstvo da pošalje inspekcije i ispita stanje i zloupotrebe koje su zaista prešle svaku meru.

Dakle, ono što je moja rezerva jeste pitanje izbora tužioca. Dakle, u Novom Pazaru posebno dosadašnja praksa je pokazala da imamo zaista situaciju gde su većina izabranih tužioca i njihovih zamenika pod uticajem izvesnih političkih, ali još najgore kriminalno organizovanih grupa. To je nešto što, mislim, zadire u strateške temelje opstanka građana i naroda na tom prostoru. Zato bih skrenuo pažnju kada je u pitanju izbor tužioca da se pojača kontrola i provera tih ljudi kako ne bismo dobili tužioce i sudije saradnike organizovanog kriminala i kriminala uopšte.

Što se tiče zakona o igrama na sreću, dakle, jeste ozbiljan pomak što ćemo sada imati inspekcijsku adresu za ovu temu. Konačno u ministarstvu ćemo dobiti tu upravu i mogućnost da se kontroliše primena zakona. Nažalost, sada smo u haosu, posebno na područnu Novog Pazara. Apsolutno se ne poštuje zakon. Kockarnice su na nekoliko metara od škola, verskih objekata. Više puta smo govorili da se to mora hitno ispravljati. Naravno, mi ćemo biti zadovoljni tek kada se bude donosio zakon kojim će se potpuno ukinuti igre na sreću.

Što se tiče Bošnjačkog nacionalnog veća, aktuelne teme koja je nezaobilazna, ta tema je završena. Imamo situaciju gde je Sulejman Ugljanin jasno predstavio svoj program pod naslovom „Samoopredeljenje“ sa antrofileom da je Srbija fašistička tvorevina. Dobio je većinu u tom veću uz podršku potpredsednika Vlade ove zemlje. Ako je to stav Vlade, ako je to stav ovog parlamenta, zašto bi to za mene bio problem? Mi ćemo jednostavno prepustiti njima da svoju politiku sprovedu i to je nešto što je realno stanje.

S druge strane, ono što smo čuli danas, pogotovo od kolege Imamovića, ja moram priznati da sam ja sportista, prihvatam izazove, takmičim se na raznim poljima, ali postoji jedna disciplina na kojoj ja ne mogu da se takmičim sa njima, disciplina ko će dalje pljunuti i ko će više blatiti. Ja odustajem, ja zaista u tome ne mogu biti kao oni i neću.

Što se tiče njihovog poštenja neću ja ništa kazati. Zamoliću njihove sadašnje saveznike u stranci Rasima LJajića, koji su nakon dolaska na vlast u Novom Pazaru napravili izveštaj o milionima ćevapa koje su Ugljaninovi pojeli službeno, o parceli za izgradnju Ugljaninove kuće, o sredstvima za izgradnju Ugljaninove kuće, o svim prodatim parcelama koje su oni tada imali. Taj izveštaj postoji. Prema tome, oni su sada zaćutali nakon što su se usavezili, kao što su Ugljaninovi zaćutali o optužbama o atentatu, poznatom atentatu od strane sadašnjeg partnera. To ću jednostavno ostaviti među njima, a ti su izveštaji dostupni, pa ih možemo dobiti.Zahvaljujem se i spreman sam na dalju saradnju. Podržaćemo većinu zakona, osim rezerve o igrama na sreću. Iz duhovnog etičkih razloga ne možemo glasati za taj zakon. Hvala.

Hvala.
Poslanik Nenad Božić ima reč. Poslanik Vojislav Vujić ima reč. Poslanik Aleksandra Čabraja ima reč. Poslanik Dejan Radenković ima reč. Izvolite.

Hvala predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri, nadam se da mi nećete zameriti što ću napraviti jednu digresiju, a ona je uslovljena potrebom da se osvrnem i podsetim na neke tvrdnje iz diskusije prilikom rasprave o predlogu budžeta za 2018. godinu, jer sam sa punim pravom i ja i poslanička grupa SPS ponosni da smo tadašnjim zaključcima, koje smo tada doneli, a do kojih smo došli tačno pre godinu dana, a koji su izneti u ovom domu.

Ako se nešto moglo zaključiti iz analize budžeta koji je sadašnja skupštinska većina usvajala poslednjih godina, to je, kako ja to znam često da kažem, država nije trotinet koji se može lako zaustaviti, a potom okrenuti u drugom smeru, uz eliminisanje ozbiljnih posledica. Međutim, ako jedan veliki brod se polako zaokreće naravno da rezultati moraju stići.

Vođenje javnih finansija ozbiljne države koja je kao takva priznata od svog ozbiljnog sveta, počev od EU, preko MMF, Svetske banke, Rusije, Kine i mnogih drugih zemalja i organizacija, posebno ozdravljenje javnih finansija je proces koji se ne dešava u jednom budžetskom ciklusu, a koji je stigao do svog logičnog epiloga nakon pet godina reformi. Mi možemo slobodno da kažemo da imamo uravnotežen budžet, rast BDP, početak smanjenja poreskih i neporeskih opterećenja privrede i sve što bih ja mogao da kažem, čime bih mogao mirno da zaključim ovo svoje izlaganje je da kažem – uspeli smo, ali hajde ipak da uđemo u analitiku malo i tokom rasprave u načelu.

Prvo što kao ozbiljna i državotvorna stranka možemo reći da su budžetski prihodi veoma realno prognozirani. Predstoji nam još posla do potpuno transparentnog budžeta, ali se ovde vidi veliki napredak, kao i kod budžetskog kalendara.

Zemlja smo brzih i opsežnih reformi i na evropskom putu, što podrazumeva zakonodavnu aktivnost na gornjoj granici mogućeg. Pretpostavke na kojima se bazira budžet jesu realan rast BDP od 3,5% uz prosečni godišnji rast cena od 2,3%, očekivana stopa rasta je, kako možemo videti od 3,5% je realna, pošto je jednaka prognozi MMF i predstavlja samo povratak na privredno stanje, pošto su donekle iscrpljeni efekti niske osnovice iz prethodne godine. Rast BDP tada je bio nizak usled loše poljoprivredne sezone, pada proizvode energije i građevinskih radova.

Za budući brzi i značajan rast neophodne su strukturne promene, a deo istih je u sadašnjem u velikom setu olakšica i podsticaja za privredu.

Postojeći trend rasta je viši od stopa rasta koja je srpska ekonomija imala u prethodnoj deceniji, ali dalje možemo da kažemo da imamo problem da aktiviramo sve resurse ovog društva. Glavni razlog za to je niska stopa domaćih investicija i zato je poboljšanje privrednog ambijenta od presudnog značaja za njihovo značajno povećanje. Naravno, na ovoj sednici ćemo usvojiti i neke od zakona koji će i u tome pomoći.

Malo ćemo o poreskim prihodima. Oni su uglavnom objektivno procenjeni, pod uslovom ostvarenja predviđenog rasta, što teško da može doći u pitanje, a nominalni prihodi republičkog budžeta za 2019. godinu su samo veći za samo 2% u odnosu na procene budžeta za prethodnu godinu, dok su u realnim iznosima možemo da vidimo da su isti, tj. jednaki.

S druge strane rashodi su veći za 5%, tj. u realnim iznosima za 3%, drugim rečima, većina fiskalnog prostora koji je ostvaren većim prihodima budžeta usled razvoja privrede iskorišćen je za povećanje plata i penzija, što mi kao socijalisti podržavamo, imajući u vidu višegodišnje zamrzavanje i smanjenje plata i penzija.

Poreski prihodi rasut, i to se može videti od PDV. Planirano je ne značajno smanjenje ne poreskih prihoda, što je posledica ukidanja politike smanjenja zarada, pošto su ta sredstva uplaćivana u budžet i knjiženja kao ne poreski prihod. Veliko smanjenje poreza ima dve ključne mere. Prva je smanjenje parafiskalnih nameta kroz donošenje novog zakona o naknadama koji će javne prihode smanjiti za dve milijarde dinara. Druga mera je ukidanje socijalnih doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti na teret poslodavca, tih 0,75% BDP koštaće državu oko devet milijardi dinara. Možemo da kažemo, taj ukupno fiskalni teret biće smanjen za 100 miliona evra, što je odličan početak sa kojim treba nastaviti.

Rashodi republičkog budžeta pokazuju jasan smer uspeha koji se ne menja. Rashodi za zaposlene su nominalno povećani za preko 8%, a realno oko 6%. Ovo je naravno, posledica povećanja zarada u javnom sektoru, što je nešto veći rast nego što je bio rast BDP, ali opet teško je očuvati javni sektor kao uspešan servis privrede, a da nam zaposleni budu 13 prase. Najveći rast beleže rashodi za subvencije koje su nominalno povećane za 12% u odnosu na 2018. godinu sa 89 na preko 100 milijardi dinara, tj. sa 750 na 840 miliona evra. Povećani su gotovo svi rashodi za subvencije, za sada nam subvencije donose rezultate, to možemo da vidimo, posebno one za strane direktne investicije i ulaganja, za sve one namene izdvojene rekordnih 125 miliona evra.

Najpozitivnija mera u novom budžetu je značajno povećanje kapitalnih rashoda za 128 milijardi dinara, tj. 1,8 milijardi evra na 165,5 milijardi dinara. Javne investicije u Srbiji su godinama ispod nivoa uporedivih zemalja u istočnoj i centralnoj Evropi, a stanje infrastrukture nam nije na zavidnom nivou, s toga nećemo odustati od daljeg razvoja infrastrukture.

Ministar će imati priliku i njegovi saradnici da vide jedan moj amandman koji ne očekujem da će biti prihvaćen, ali sam samo hteo da skrenem pažnju na jednu kapitalnu investiciju koja je započeta davnih godina. To je akumulacija Selova kod Kuršumlije, jedno od desetak nezavršenih u Republici Srbiji. Ona je preko 95% završena i možemo da kažemo da je jedna od najvažnijih resursa i da završetkom ove brane se rešava dugoročno snabdevanje vodom Topličkog okruga i grada Niša.

Veoma je važno što će se na taj način rešiti problem poplava koji gotovo svake godine uništavaju usev u ovom najsiromašnijem poljoprivrednom orijentisanom delu Srbije. Nadam se da ćemo u perspektivi naći negde mesta i prostora da pokrenemo ponovo taj projekat i da ga završimo do kraja, koji je vrlo bitan i strateški važan za taj kraj.

Naravno, mnogo lepih očekivanja imamo, to sam već i rekao, uravnotežene finansije, možemo razmišljati o razvojnoj stavki za dalje. Smeši nam se perspektiva većih smanjena poreskih stopa i proširenje poreske osnovice.

Ističem da smo završili sa nezahvalnom ulogom koju smo imali u danima koji su daleko iza nas. Vreme je da se stvara, a ne da se spašava. Ja bih kao socijalista rekao da ova Vlada ima strogu zabranu za neracionalno trošenje, da smo zaista u plavom okeanu gde postoji mir, da imamo priliku da budemo deo porodice uspešnih nacija, a da neko međustanje u kojem smo se nalazili, gde nismo znali ni šta hoćemo, ni gde nećemo, više nije na dnevnom redu.

Dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege, na samom kraju ću reći da SPS podržava ovaj predlog zakona i sve predloge zakona koji su na dnevnom redu, naravno, najznačajniji je budžet, jer on nas nedvosmisleno vodi u pravcu koji je naš dugoročni cilj, svih nas koji sedimo u ovoj sali i cilj svih onih koji vide Srbiju kao uređenu i prosperitetnu evropsku državu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Miroslav Aleksić.