Uputio me je gospodin Ćirić na sajt Agencije za borbu protiv korupcije, evo ja sam sad ušao na sajt, kaže gospodin Goran Ćirić, JP „Pošta Srbije“ Beograd, u zagradi specijalni savetnik, izvor prihoda Republika. Interval mesečni bez umanjenja, neto prihod 150 hiljada dinara…
(Dijana Vukomanović: Pa, pročitaj svoja primanja.)
Što ste nervozni? Pa, polako što ste nervozni? Što ste nervozni?
Sto pedeset hiljada 96 dinara, dakle ništa nisam slagao. Pa, evo, onda laže sajt Agencije za borbu protiv korupcije.
(Marko Đurišić: Naravno da laže, jer je tamo vaš čovek.)
Dakle, vi ste pod tim strašnim režimom Aleksandra Vučića, specijalni savetnik generalnog direktora „Pošte Srbije“ i dobro je što je to tako, mi time pokazujemo da u Srbiji postoji politički pularizam, da nema nikakvog revanšizma i da mi naše političke protivnike ne progonimo na onaj način na koji ste to vi činili, kada ste ljude ostavljali bez hleba, kada ste ih ostavljali bez posla, kada ste upadali u opštine u kojima niste bili na vlasti sa autobusima interventne policije, kada ste otimali pečate, kada ste predsednike opština i predsednike skupština opština isterivali uz pomoć policijskih pendreka na ulicu i na kraju krajeva kada ste 2008. godine ubili jednog mladog čoveka, samo zato što se nije slagao sa politikom Borisa Tadića i DS, a ta politika se može sažeti u jednoj vrlo jednostavnoj formuli. Izvinjavamo se svima, izvinjavamo se zbog toga što su ustaše ubijale Srbije, izvinjavamo se Naseru Oriću što nije pobio dovoljno Srba u Podrinju, izvinjavamo se Ramušu Haradinaju i Hašimu Tačiju zbog svih onih Srba koje su pobili tokom 1998. i 1999. godine. Protiv takve politike je ustao Ranko Panić i režim Borisa Tadića je na njega poslao žandarmeriju, mladom čoveku su policijskim čizmama izgazili glavu, smrskali mu lobanju i ubili ga.
U naše vreme se to, kao što vidite, gospodine Ćirću ne dešava. Ovaj vaš žuti koordinator, žute raspale stranke preti nam nekim protestima. Mi smo videli te proteste i 2016. i 2017. godine, niste uspeli da skupite više od, mislim da je u jednom danu najviše bilo 800 ljudi, ali ono što je jako bitno, niste mogli da vidite policajce na ulici. Niko vas nije popreko pogledao, a kamoli da vas je udario policijskim pendrekom. To je bitna razlika između Srbije koja je danas demokratska država i vaše diktature u kojoj su ljudi ubijani na ulici samo zato što se sa tom vašom politikom nisu slagali.