Uvaženi predsedavajući, član 103. stav 8. kaže da kada se povreda Poslovnika iskoristi kao replika i napadne da treba da oduzmete vreme poslaničkoj grupi dva minuta zbog toga što je upotreba zloupotrebe. Znači, zloupotreba se ogleda u tome što je gospodin Orlić citirao novine gde piše – gospodin Aleksandar Dikić, predsednik opštinskog odbora DS, izrekao optužbe na račun svojih kolega.

Prema tome, niste vi tu da tumačite, niti oni šta je ko mislio da kaže ili je rekao ako pročitate novinski članak. Molim vas da postupite po Poslovniku. Hvala.

Koleginice Tomić, ja bih postupio po Poslovniku, ali poslanička grupa DS nema više vremena.
Nastavljamo dalje.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Tijana Davidovac.
Da li neko želi reč?
Koleginice Davidovac, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je Predlog zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na koji sam i podnela ovaj amandman, a u cilju doprinosa koji ima na razvoj regionalne saradnje.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog zakona nalazi se u potrebi organizovanja efikasnog oblika za obavljanje poslova, uspostavljanja i vođenja centralne baze podataka u kojoj će biti objedinjene različite baze koje se vode za iste grupe korisnika u oblasti socijalnog osiguranja.

Ciljevi zakona su obezbeđivanje efikasnije kontrole naplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja.

Jedna od mera koja se predviđa zakonima koji su danas pred nama je smanjenje opterećenja na zarade. Od 1. januara planira se ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca, čime se smanjuje opterećenje na zarade sa 63% na 62%. Ovo je prvi korak gde je u budžetu Republike Srbije opredeljeno 12 milijardi dinara manje za budžet što znači da ovaj iznos ostaje privredi i privrednicima, što značajno doprinosi rasterećenju privrede.

Set mera koji je budžetom za 2019. godinu predviđen daje podršku razvoju privrede koja će biti značajno rasterećenija tokom 2019. godine, a time značajno atraktivnija i konkurentnija, što je neophodan preduslov za dalji rast naše ekonomije.

Takođe bih istakla da će od 1. januara 2019. godine biti povećana minimalna cena rada za 8,6%, sa 143 dinara na 155 dinara po času. Time minimalna plata raste, po prvi put, na iznos od 27 hiljada dinara i to će dodatno, sa stanovišta tražnje, doprineti rastu našeg BDP, a naravno i podizanju životnog standarda građana Srbije.

Ukinuli smo i zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija uz povećanje najnižih penzija od 5% u odnosu na isplaćenu penziju u septembru 2018. godine. Penzije u Srbiji nikada nisu bile veće nego danas, a sa tom politikom se nastavlja i u 2019. godini gde je u budžetu opredeljeno 181,4 milijarde dinara, a za penzije će tokom 2019. godine ukupno biti izdvojeno 563,2 milijarde dinara delom iz budžeta, a delom iz PIO fonda, što je za 35 milijardi više nego u 2018. godini.

Reforme koje su započete pre nekoliko godina rezultirale su povećanjem penzija i plata u javnom sektoru, a to je upravo cilj za koji smo se borili u proteklih par godina. Set reformskih zakona koji su pred nama će doprineti daljem podizanju životnog standarda građana, privrednom rastu, a još intenzivnijem ekonomskom napretku naše zemlje.

U Danu za glasanje pozivam svoje kolege da podrže predloženi amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Božić, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, građani Srbije, ispred nas je set zakona koji za cilj imaju unapređenje regulative i sistemsko rešavanje pitanja iz oblasti koje regulišu, na taj način vodeći računa u unapređenju i efikasnosti celokupnog sistema državnog aparata.

Ono što je zajednički imenitelj rasprave koja je vođena ovih dana i obrazloženja ovih zakonskih okvira koja su nam predstavili ministri jeste briga o interesima građana Srbije, briga o napretku i ekonomskom rastu, briga o budućnosti naše zemlje.

Oni koji sede prekoputa nas, ili bolje reći cirkuzantskim tačkama ovih dana u parlamentu paradiraju, nažalost, kao i uvek, u raspravi nisu bili konstruktivni. Sama činjenica da su na budžet za 2019. godinu podneli samo 75 vrlo neozbiljnih amandmana, govori u prilog tome da oni nemaju konkretne zamerke na ovaj budžet. NJihova politika je ravna onome što im je i do sada bila programska ideja i vodilja, a to je da gledaju kako da u budućnosti po cenu sile i nasilja koje im apsolutno nije strano ugrade svoje lične ambicije i interese. Tako smo, posle jako dugo vremena, zaboravljajući da su neki od njih i poslanici, jer se godinama na svom radnom mestu nisu ni pojavljivali, imali prilike da se podsetimo kako je to izgledalo kada su oni krojili budućnost građana, ostavljajući pustoš i beznađe iza sebe, razrušenu ekonomiju, stotine hiljada ljudi bez posla i Srbiju rasprodatu na pojedinačne interese, bez strategije i izgubljenu u međunarodnim odnosima.

Danas, nadajući se da će pozivom na nasilje, jer to je petooktobarska metoda koju jedino poznaju, uspeti da Srbiju opet bace na kolena, kako bi je rasprodali, unizili i obezvredili, jer kada se obezvrede institucije i građani svedu samo na razmišljanje o golom opstanku, najlakše se vlada i stvara lično bogatstvo, a to je jedino što građani pamte iz njihove vladavine – borbu za goli opstanak. Takvu budućnost i Srbiju kao privatno vlasništvo Dragana Đilasa više nikada nećemo gledati, nadamo se. Taj rijaliti može još samo da se vidi u savezu za vešanje, koji je osnovao i služi mu za namirivanje ličnih frustracija.

Danas govorimo o napretku Srbije na svim poljima, zemlji sa međunarodnim integritetom i podignutim ugledom u svetu. To pokazuje i najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj godini u ovom parlamentu i kao najznačajniji fiskalni dokument, a to je budžet. Pravljen je u srazmeri sa rashodima, uravnotežen i ravnomeran i predstavlja najrealniji pokazatelj politike koju Vlada vodi, a postignuti rezultati i podaci govore u prilog tome da je Srbija treću godinu u suficitu, što je nekada bilo nemoguće i zamisliti. Stopa nezaposlenosti, po poslednjim podacima, pokazuje istorijski minimum od 11,3%, kako nam je i ministar saopštio pre neki dan, 370.000 novozaposlenih u poslednje četiri godine, sa smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru i povećanjem u realnom je podatak koji govori sam za sebe. Dakle, dovoljno je reći da je DS ovaj i veći broj ljudi ostavila bez posla.

Izgrađeni su kilometri puteva, obnovljene i novopodignute bolnice, povećana je stavka u budžetu za davanje penzionerima, lekarima i zdravstvenom osoblju i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru, koji je de fakto pokazatelj prosperiteta, jer ovim potezom će se povećati javna potrošnja, kao još jedan od pokazatelja uspešno vođene ekonomije. Stabilna monetarna politika i stabilna stopa inflacije daleko je ispod procenta i mnogo razvijenijih zemalja, što je apsolutno postalo trend. Za razliku od stope inflacije koja je 2012. godine iznosila 12,9%, već pet godina se nalazi na stabilnom procentu od 2,2% a prema projekcijama BDP-a u 2019. godini biće 3,5%. Sačuvana je stabilnost i deviznog kursa, što je jako važno, jer je dinar prema evru ojačao za 0,5%, uprkos turbulencijama u međunarodnom okruženju, trgovinskim i geopolitičkim tenzijama, što predstavlja osnovu svakog ekonomskog prosperiteta.

Zato je borba za ekonomsku istinu izuzetno važna u ovom parlamentu, jer ta istina određuje i sve ostale ključne parametre kojima se ova država vodi. Sve ostale spekulacije i politička propaganda opozicije padaju pred ovom istinom upravo. Uspešnost vođenja javnih politika ogleda se u njenoj odgovornosti, a Srbiju po svim pokazateljima vode odgovorni i ljudi koji rade u interesu budućnosti svih njenih građana, na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao pokretačem i garantom ekonomskog napretka. U saradnji sa Vladom, Srbija zasigurno ide ka stabilnosti i ekonomskom prosperitetu. Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Evo, u nedostatku argumenata, naravno, najlakše je pokazati prstom na DS, ali ja sam juče pred gospodinom ministrom govorio o nekim rezultatima koje ste vi ostavili posebno do 2000. godine, jer je vaša ključna teza da je sve u zemlji bilo idealno do 2000. godine, a onda je došla DS.

Godine 2000. BDP u Srbiji bio je sedam milijardi evra, u odnosu na sadašnjih četrdesetak milijardi evra, dakle, sedam milijardi, što je bila polovina od ukupnog javnog duga koji je u tom trenutku iznosio 15 milijardi. Ostavili ste DS to nasleđe, a to je preko 200% učešća javnog duga u BDP-u. To su rezultati vaši.

Sada ste ponovo u zemlji od 2012. godine, sa najvišom odgovornosti, gde ste nasledili javni dug od 15 milijardi, a sada je 24 milijarde, devet milijardi za sedam godina. To su vaši efekti zaduživanja budućih generacija.

Niste odgovarali na pitanja, evo, tu je jedan ministar koji će verovatno odgovoriti na pitanje na koje nisam dobio odgovor, ministar Mali. Kolika je dobit države Srbije sa njenim učešćem od 32% u kompaniji „Beograd na vodi“ u poslednje četiri godine, u skladu sa završnim računima koje je ta kompanija prijavljivala? Mislim da nema nikakvog plana, niti dinara država Srbija dobija od tog projekta koji je tako na velika zvona najavljivala. Pitanja koja se pojavljuju, procenat vrednosti „Kopernikusa“ i državnog većinskog vlasništva u „Telekomu“ koje je usmerilo 200 miliona evra za kompaniju za koju se pričalo da drži 200.000 korisnika, a državni RATEL govori o 50.000 korisnika i proceni da je „Kopernikus“ preplaćen četvorostruko.

To su samo neka od pitanja koja ne možemo da čujemo ovde.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da ovi iz ovog ne saveza, nego kaveza za Srbiju ne slušaju jedni druge.

Maločas je kolega gospodina Ćirića koji je upropastio Smederevsku Palanku čitao procente rasta BDP-a, ja sam ga pažljivo slušao, i rekao je da je u toj famoznoj 2000. godini zabeležen rast BDP-a od preko 7%. Bilo bi dobro da nam sada specijalni savetnik generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošte Srbije“ objasni da li su tačni njegovi podaci ili su tačni podaci čoveka koji je opštinu Smederevska Palanka uveo u finansijsku blokadu i tu opštinu doveo u situaciju da plate zaposlenima isplaćuje na ruke preko računa Fudbalskog kluba „Jasenica“ i jedno vreme preko Javnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ u Smederevskoj Palanci.

Ono što predstavlja bitnu razliku između naše vlasti i vlasti ove raspale DS jeste u sledećem. U vreme kada ste vi bili na vlasti, vi ste svoje političke protivnike bukvalno ubijali, i to ste uradili sa Rankom Panićem, tako što ste ga izgazili policijskim čizmama. Vidite, u to neko zlo doba Vučićeve vladavine vi ste predsednik poslaničke grupe jedne opozicione stranke i specijalni ste savetnik generalnog direktora „Pošte Srbije“ i imate platu od 150.000 dinara, i to građani Srbije treba da znaju, i mnogo vam je teško, gospodine Ćiriću, pod režimom Aleksandra Vučića.

Zahvaljujem, kolega Martinoviću.