Hvala, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, da bih pojasnila kako ovaj zakon podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na finansiranje institucija brige o socijalnim slučajevima.
Naime, treba reći par stvari što se tiče Centralnog registra, pre svega da je to elektronski vođena baza podataka i elektronski servis koji je zasnovan na IT tehnologijam. Pokazala se potreba da se donese zakon o povezivanju ovog registra, Centralnog registra, sa ostalim registrima. Pre svega, misli se na državne organe, a zatim tu spada i Poreska uprava, ali ne samo to, treba se povezati i sa centrima institutima socijalne zaštite, što je jako bitno.
Prva rečenica u budžetu, kada smo govorili, glasi da je budžet stabilan i da ima komponentu socijalnu. Šta to znači? To samo znači da ova Vlada vodi računa o svojim građanima, za razliku od 2008. godine kada je tadašnja vlast otpustila 400.000 ljudi, i ne samo to, 400.000 ljudi i njihovih porodica, tako da je u jednom momentu bilo milion ljudi bez sredstava za život. Sramota jedna. Tada je nezaposlenost iznosila 26%, a danas iznosi 11,5%. Zašto? Zato što imamo stabilan budžet, zato što tri godine za redom imamo suficit u budžetu, zato što je BDP te 2012. godine iznosio minus 3,5%, a danas iznosi plus 4,5%. E, na tome treba da radimo, da svake godine imamo suficit u budžetu. Zašto? Pa, zbog građana Republike Srbije, pre svega.
Sramota je ovo danas što čujemo. Umesto da smo složni, da se složimo oko jedne stvari, a to je problem na našem Kosovu i našoj Metohiji. Ovi ljudi se ponašaju kao da su pali sa Marsa. Sramota je to. Tamo se dešava humanitarna katastrofa, treba o tome da pričamo, treba da skupimo pomoć za te ljude, da im pomognemo, a ne da razgovaramo o stvarima nesuvislim. Sram ih bilo, govore da treba da padne Vlada. Pa, neka se ugledaju na te Albance, svi složni, samo oni pričaju gluposti. Sramota je to.
Da se vratim ja na svoj amandman. Pre svega, ekonomski napredak se ogleda u socijalnom statusu. Šta to znači? Setimo se samo kada smo došli na grad 2013. godine šta smo zatekli. Totalnu katastrofu. Nisu bili isplaćeni dečji dodaci porodiljama, a da ne pričamo o centrima za socijalni rad, bili su obezglavljeni. Masa para nije bila uplaćena na te račune. Zamislite kad vi zarađujete na Centru za socijalni rad. Znači, nije bilo para za socijalno ugroženu populaciju, sramota jedna. Dugovali su enormno veliku količinu para vojnim osiguranicima, nisu im bile isplaćene penzije.
Sve smo mi to od kako smo došli na vlast poplaćali, i vojne penzije, koje su bile završile da nije bilo ove vlasti SNS, tadašnjeg premijera i današnjeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića. Bili bismo u Strazburu, kao što smo i završili, zbog penzija. Platili smo penzije, vratili dugove porodiljama, vratili silne dugove centrima za socijalni rad. Tako radi odgovorna vlast SNS i njenih koalicionih partnera. Tako se inače radi.
Za finansiranje institucija socijalne zaštite, naravno da postoje dva nivoa, to su pre svega republički i gradski centri za socijalni rad, pripadaju gradskom nivou i finansiraju se iz gradskog budžeta. Centri za socijalni rad, pod njihovu ingerenciju spadaju pre svega domovi za stare, domovi za decu, centri za porodični smeštaj, centri za socijalni rad, prihvatilišta za decu i omladinu.
Kada budem o sledećem amandmanu pričala, pričaću o tom prihvatilištu, šta se sve dešavalo od 2000. do 2008. godine. Niko nije mogao da uđe u prihvatilište od smrada. Tamo je kapacitet 104 ljudi, bilo je po 300 ljudi. Dolaskom SNS na vlast, odrađeno je prihvatilište kako treba. To je jedna pristojna ustanova, još uvek malo kapaciteta, ali smo i na tome poradili, tako da će u narednim godinama biti izgrađen, doradiće se i drugi kapacitet za zbrinjavanje svih korisnika prihvatilišta.
Socijalni slučajevi imaju preko Centra za socijalni rad pre svega zdravstvenu zaštitu, zatim preko Republičkog fonda zdravstvene zaštite, i ne samo to, imaju nacionalnu kuhinju koja se dotira iz donacija, a pre svega iz republičkog budžeta i njihova isplata zavisi pre svega od toga koliko članova porodice ima korisnik socijalne pomoći. Hvala bogu da smo došli na vlast, jer verovatno bi masa ljudi nestala sa lica Zemlje, jer prosto ljudi nisu imali šta da jedu. Sećate se samo perioda kada smo nalazili doktore nauka po kontejnerima. To je zasluga ovih ovde prekoputa. Bilo, ne ponovilo se.
Inače, moram da spomenem još jedan državni institut, a to je Crveni krst, koji donira nacionalne kuhinje, kojih je sve manje, na sreću, jer treba zaposliti ovaj narod Republike Srbije, a o tome šta smo mi radili govore podaci iz 2018. godine, jer su direktne strane investicije samo u prvih šest meseci milijardu i 800 miliona evra. Tako se radi. Smanjili smo nezaposlenost na 11,5%, smanjićemo, nastavljamo sa ovim trendom, tako da se nadam da će u narednih pet godina, sigurna sam, broj nezaposlenih biti ispod 5%.
O svojim amandmanima ću nastaviti dalje. Hvala na pažnji.
