Hvala predsednice.
Ovaj zakon je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i svako sistemsko uređenje, uređenje kvaliteta podataka i kontrole istih je u funkciji razvoja, u funkciji rasta i Srbija pobeđuje zato što građani to prepoznaju.
Dakle, imamo Centralni registar i 370 hiljada novih radnih mesta, imamo i Centralni registar stotine novih kompanija, imamo registre koji pokazuju napredak ove zemlje u svakom smislu, a centralni registar milionera i tajkuna koji sebe naziva Savezom za Srbiju nam je ostavio i ponudio sledeće: centralni registar 400 hiljada ljudi koji su ostali bez posla od 2008. do 2012. godine, stotine hiljada kuća u kojima su ostali da rade jedino strujomeri i vodomeri.
Ostavili su nam i centralni registar 3000 šiptarskih terorista koje su pustili nazad kućama iako su bili osuđeni za najmonstruoznije zločine, neke sudije u tim slučajevima su se izjasnile da u njihovim karijerama nisu mogli i nisu zamislili da ljudski um i ljudsko biće može nekome nešto tako učiniti.
Ostavili su i centralni registar stranih kompanija koje će oterati kada oni dođu na vlast. Pa neka odu nemačkim kompanijama koje zapošljavaju preko 50 hiljada radnika da kažu – napolje radnici iz kompanija, neka ode koordinator da održi junački govor, možda dobije aplauz. A, šta je iza aplauza? Kada bude trebala da legne plata, njemu je legla ona što je oprao posle predsedničkih izbora, a šta će radnici kad se vrate, ko će njima dati platu, daće im on opet, junački govor.
Ostavili su i onaj sajt, koji je trebao da bude neka vrsta registra, plaćen je 25 hiljada evra, a na njemu su trebale da stoje sve divlje deponije u Srbiji, još uvek tehnologija nije dostigla nivo da pronađemo taj sajt, nema ga. Znate, šta im je bio izgovor što nema tog sajta, kaže – hakeri.
Ja ne mogu da odolim a da ne napravim jedno poređenje, a to je da jednom mom poznaniku je supruga zatekla SMS poruke koje nisu bile njene i njegov odgovor je bio – ženo hakeri, hakeri hoće da nas zavade, njima ne može Amerika ništa, a ne ti i ja. Zato i njima narod ne veruje otprilike kao što je ta supruga poverovala tom mom poznaniku.
Kada nas gospodin koordinator poziva da ovde čitamo neke pesmice, evo mu predlog jedne pesmice, pa neka to bude njihova himna – „Da zakopčam prsluče morao sam nano, Đilas više plaća kad je zakopčano“. Zahvaljujem.