Hvala, gospođo predsednice. Ovu repliku sam zaista jako dugo čekala.
Zaista je meni lično jako teško da slušam ovoliku količinu uvreda od strane koleginica, moram tako da ih nazovem, jer su deo ovog parlamenta, iz SRS, ne samo na moj račun, nego i na račun mog pokojnog oca. To nije upereno samo prema meni, nego je upereno prema svim ženama ovde koje mogu da budu vređane i čiji roditelji, očevi i majke mogu da budu provlačeni kroz blato i kroz laž.
Ove dve gospođe iz SRS, moram da se referišem na Natašu Jovanović, jer za nju sam i dobila repliku, najgorim rečima su ocrnile mog pokojnog oca, koji je, kao što sam već rekla, bio i ostao ikona krajiških Srba i ne samo krajiških Srba. Moj otac je bio čovek mira, čovek dogovora. I ja sam uverena da i mnogi ljudi danas, pa i oni koji pripadaju i SNS, smatraju da je slušan moj otac, a ne neki drugi, a ne Milošević i oni koji su mu duvali pod krila, a to je bio Šešelj, danas bi Srbi bili na svojim mestima, bili bi u Krajini i ne bi došlo do ovolike muke, nesreće i krvoprolića.
Još nešto da kažem, ovde se moj otac u diskursu gospođe Jovanović maltene pokazuje kao izdajnik, kao saradnik Hrvata i hrvatske službe. Međutim, ja bih njima odavde preporučila knjigu… (Isključen mikrofon.)