Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite, koleginice Vukojičić.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, s posebnim osvrtom na zaštitu društveno osetljivih, odnosno ranjivih grupa.

Najpre moram da kažem da efikasna javna uprava jeste i te kako značajan pokretač privrednog razvoja.

Takođe moram da naglasim da je jedan od strateških opredeljenja Vlade digitalizacija, da je jedan od strateških opredeljenja Vlade elektronska razmena podataka, da se danas u svetu o otvorenim podacima, o podacima koji su pogodni za elektronsku razmenu, govori kao o novoj nafti i moram da istaknem da je naša Vlada upravo na putu Četvrte industrijske revolucije vrlo uspešno, a to je na putu digitalizacije i elektronske razmene podataka.

Zašto je elektronska razmena podataka važna, sa aspekta građana i sa aspekta privrede? Zato što elektronska razmena podataka štedi vreme privrednicima, štedi vreme građanima i time doprinosi efikasnoj javnoj upravi i, naravno, stvara preduslove za brži ekonomski rast.

Ne postoje bolji pokazatelji za zaštitu društveno osetljivih i ranjivih grupa i ne postoje bolji pokazatelji za uspešnu socijalnu politiku i za uspešnu socijalno-zaštitnu funkciju države od adekvatne ekonomske politike.

A ono što smo primetili, to je da u zadnjih tri godine zaredom beležimo suficit u budžetu Republike Srbije, beležimo rast BDP, beležimo porast broja nezaposlenih, beležimo inflaciju koja je u granicama ciljanih vrednosti, odnosno u granicama evropskih vrednosti. Inače, u vreme onih koji danas kritikuju budžet, inflacija je bila dvocifrena, bila je oko 12%, dok se danas ona kreće u granicama 2,1%. Naravno, nezaposlenost u njihovo vreme bila je 26%, dok je danas nezaposlenost najmanja i nalazi se na istorijskom minimumu, 11,3%.

Ono što moram da pohvalim, a tiče se upravo aktivnosti Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, to su njihove aktivnosti kroz projekat „Bebo, dobrodošla na svet“. Pitanje populacione politike, pitanje demografije, pitanje života i rađanja, prvi put na dnevni red Vlade stavio je predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Upravo pitanje populacione politike jeste strateško pitanje na razdelu ministarstva koje se bavi populacionom politikom i ta sredstva za ovu godinu su uvećana, a odnose se na transfere lokalnim samoupravama i ona iznose 650 miliona u 2018. godini, 61 lokalnoj samoupravi. Upravo za podsticanje mera demografije i sprovođenja populacione politike odobreno je kroz projekte oko 500 miliona dinara.

Takođe, moram da naglasim da ova Vlada na vrlo odgovoran način prilazi zaštiti porodici sa decom, pa je za potrebe naknada porodici i deci obezbeđeno nešto više od 55 milijardi dinara.

Ovaj projekat „Bebo, dobrodošla na svet“ i te kako je važan, jer porodilja još iz porodilišta, u roku od 15 minuta, može da se prijavi rođenje deteta, može da se dobije jedinstveni matični broj građana, može da se dobije zdravstvena knjižica na kućnu adresu. To u vreme onih koji su pljačkali 12 godina i koji su izvršili pravi masakr privrede, koji su otpustili više od 400 hiljada radnika, nije bilo moguće.

Zato je ovaj budžet i te kako značajan i sa aspekta zaštite najugroženijih i najranjivijih, sa aspekta života i napretka Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, narodni poslanici, ustavni osnov za donošenje zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sadržan je u članu 97. Ustava Republike Srbije, centralni registar i elektronski vođenje baze podataka i elektronski servis, koji se zasnivaju na IT tehnologijama.

Ovim zakonom obezbeđuje se zakonski osnov za povezivanje sa drugim registrima i evidencijama u Republici Srbiji, čime se omogućuje efikasnije i brže ostvarivanje prava i poštovanje zahteva u pogledu elektronske razmene podataka državnih organa, odnosno e-uprave.

Cilj je povećanje efikasnosti, kako Centralnog registra, tako i drugih organa i organizacija, korisnika podataka iz Centralnog registra.

Koliko je elektronska uprava unapredila i olakšala život građana Srbije, govori i sistem e-vrtić, koji funkcioniše u četiri grada u našoj zemlji i ima 22 hiljade registracija godišnje, podnetih elektronskim putem, bez odlaska na bilo kakav šalter.

Takođe i sistem e-beba oslobađaju roditelje administrativnih procedura po rođenju deteta i sve se završava elektronskim putem.

Sve ovo govori da politika Vlade naše Srbije ide u korak sa svetskim razvojem digitalizacije, kao jedan od ključa za ekonomski rast.

I sama premijerka, Ana Brnabić, u svom ekspozeu 2017. godine je naglasila da je transparentnija i moderna administracija ključ za održivi ekonomski rast Srbije, kao Četvrta industrijska revolucija. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milimir Vujadinović.
Izvolite, kolega Vujadinoviću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege, intencija ovog mog amandmana je da ukaže na važnost ovog zakona, ali i na važnost celokupnog posla kada je u pitanju zdravstveni sistem u Republici Srbiji i svega onoga što Vlada čini na tom polju.

Naime, zdravlje svakog pojedinca je osnovni uslov i preduslov svih drugih društvenih aktivnosti, odnosno aktivnosti jednog pojedinca. Tako je i zdravlje nacije preduslov svih drugih društvenih dešavanja.

Za postizanje tog cilja veoma je važna opremljenost zdravstvenih ustanova i organizacija koje se bave zdravljem stanovništva. Svedoci smo mi da to u prošlosti nije uvek bilo na zadovoljavajućem nivou.

Radi građana Srbije, podsetiću vas samo na projekte Kamenice 2, ako ćete, na kraju krajeva, i na projekat izgradnje ustanove socijalne zaštite „Heterlenda“ kod Bečeja i mnogih drugih.

Na sreću, danas imamo nešto drugačiju, u stvari, mnogo drugačiju situaciju. Znaju građani na jugu Srbije za sve ono što je urađeno u Kliničkom centru u Nišu. Cela centralna Srbija veoma dobro zna za sve ono što je urađeno u Kliničkom centru u Beogradu. Ali, evo, i zbog građana na severu Srbije, pre svega iz Subotice, za narednu godinu je predviđeno ulaganje od 20 miliona evra kada je u pitanju opšta bolnica u Subotici. Predviđena je rekonstrukcija 35.000 metara kvadratnih bolničkog prostora, ali i više hiljada kvadrata bolničkog dvorišta.

Moj amandman je upravo simbolična podrška tim i takvim procesima, tim i takvim poslovima, ali i podrška onome što su juče uradili ljudi u Institutu za zdravlje „Majka i dete“ spašavajući jednogodišnje dete iz Vrčina. Moramo zaista da pozdravimo taj veliki herojski čin i napore koje čine naši ljudi u zdravstvu.

Svojevrsna poruka građanima Srbije je mi ovde nećemo dozvoliti nikada više situaciju u kojoj će zdravstvo biti na tom nivou da i sam ministar zdravlja odlazi u inostranstvo da se leči. Nećemo dozvoliti nikada više situaciju u kojoj će ministar unutrašnjih poslova nakon što mu ubiju premijera da napreduje. Nećemo dozvoliti ni situaciju da ministar kulture bude čovek koji za žene u Srbiji govori izraze koje iz pristojnosti ne mogu ni izgovoriti u ovome parlamentu, ali ni da ministar kulture bude čovek koji se divi liku i delu Jovana Divjaka, ubice, čoveka koji je u jednom danu ubio 46 vojnika u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, čovek kome je idol Naser Orić, koji je za vreme rata u Bosni i Hercegovini ubio 3.500 ljudi u okolini Srebrenice.

S tim u vezi, ovaj moj amandman kao podrška poslu koji radimo i opomena i poruka građanima da te i neke druge loše stvari nećemo dozvoliti nikada više. Hvala vam.

Hvala, kolega Vujadinoviću.
Po amandmanu se javio Radoslav Milojičić.
Izvolite, gospodine Milojičiću.

Hvala.

Drago mi je da je prethodni govornik pominjao zdravstvo i bolnice u Srbiji. Centar ovog budžeta treba da budu građani koji sedam godina sve teže i teže žive, nemaju dovoljno novca u novčaniku, dovoljno goriva u rezervoaru i dovoljno hrane u frižideru zbog toga što im je SNS otela plate, otela penzije, smanjila dnevnice i unizila njihov životni standard, povećala akcize, povećala cenu struje, povećala cenu goriva.

No, kada govorimo o zdravstvu, ovo je bolnica u Smederevskoj Palanci. U martu mesecu ove godine ste obećali kompletnu rekonstrukciju. Naravno, zato što su tada bili izbori u Smederevskoj Palanci i od tada ni jedan jedini ministar nije došao u Smederevsku Palanku. Tako će biti i u Doljevcu i u Lučanima i u Kuli, tako i u svim opštinama, dođete, slažete i odete. To je vaša politika već sedam godina.

Ovo je Infektivna klinika, pošto je prethodni govornik govorio o zdravstvu. Pogledajte, ministre, na šta vam liči Infektivna klinika, ako možete. To je budžet.

Budžet je i to što meštanima Smederevske Palanke 10 meseci niste isplatili ni jedan jedini dinar, ostali su bes krovova nad glavom, pogotovo meštani Goloboka. Uništeno je preko 500 domaćinstava, jedan jedini dinar im niste isplatili kao odštetu usled elementarnih nepogoda. O tome treba da razgovaramo u ovom budžetu.

Dajete 250 miliona evra za stadion. I da imate taj novac u budžetu, da je stanje u državi idealno, podržavam, ja i dalje igram aktivno fudbal i celog života sam igrao fudbal, pored onolikog stadiona Crvene zvezde, Partizana, Obilića, OFK Beograda, vi gradite stadion od 250 miliona evra i to ne našim sredstvima, već sredstvima naše dece, jer se zadužujete kod Evropske investicione banke, zadužujete za stadion. To bi značilo kao kada ne bi građanin imao krov na kući, a kupuje sliku i stavlja na zid. Ne, prvo treba da popravite krov. Ali, vi niste domaćini, vi ne znate kako se rukovodi budžetom.

Vi se zadužujete 250 miliona evra za stadion, a smanjujete budžet za kulturu. Zašto? Pa, zato što kažnjavate one koji vide da je vaša vlast pogubna po građane Srbije i koji imaju kuraži da to kažu.

Zadužili ste nas 10 milijardi evra za sedam godina vaše bahate i korumpirane vlasti, 10 milijardi evra. I nemojte da govorite da ste nas zadužili zato da bi vraćali naše dugove. Ako ja uzmem 100 evra od gospodina Živkovića i pozajmim se od gospođe Tepić da vratim tih 100 evra, ja dugujem istih 100 evra samo različitoj osobi.

Nemojte da mislite da građani Srbije ne razumeju. Deset milijardi evra ste zadužili Srbiju. Dok su građani Srbije sve siromašniji, vaši bankovni računi su sve bogatiji i bogatiji.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite.

Uvaženi poslanici, ja sam o ovome već pričao, pa ću ponoviti, pošto vidim da mnogi zaboravljaju kako je išlo stanje javnog duga u našoj zemlji od 2007. godine pa nadalje.
Dakle, od 2008. godine kreće dramatično povećanje javnog duga u našoj zemlji. Sa 8,8 milijardi evra raste dug 12% na 9,8 2009. godine, pa za dodatnih 23% na 12,1 milijardu evra 2010. godine, pa za dodatnih 20,1% na 14,8 milijardi 2011. godine, pa 14,8 se povećalo na 17,8, dakle, 20% više 2012. godine.
Uvaženi građani Srbije, dame i gospodo, ovo je verovatno za istoriju neodgovornog ponašanja i načina kako se finansirala država Srbija u tom trenutku, uz ne samo povećanje javnog duga u tim godinama, imate i smanjenje BDP-a naše zemlje. Dakle, oni, ne samo što su zaduživali sve građane Srbije, nego su sebe finansirali na način na koji su smanjivali i opadao nam je BDP, ekonomska aktivnost i nikada veću nezaposlenost zbog toga niste imali.
Godine 2013, dame i gospodo, nezaposlenost u Republici Srbiji preko 25%. A ja sam vam malopre rekao da smo juče vratili milijardu i 30 miliona dolara starog duga, neto smo ga vratili, i smanjili udeo našeg javnog duga. Bio je skoro 80%, sada je 54,1%. To je dobra vest za građane Srbije i to je primer odgovorne ekonomske politike. Nikada nam manja nezaposlenost nije bila nego što je danas. Borimo se za svako novo radno mesto.
(Marko Đurišić: Vreme.)
Borimo se za svaku novu fabriku. Borimo se za svako dete koje treba da nađe posao u ovoj zemlji.