Zahvaljujem.
Na član 20. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ljubav prema hrani je najvatrenija ljubav. Neko ko je bio gladan tu vrstu ljubavi i te kako oseća. Za razliku od ovih bogatih koji su se obogatili otpuštajući 400.000 radnika, za razliku od Đilasa, Borka, Boškića itd, neki naši građani i danas znaju šta je glad. Hleb gladnoga je slađi od hleba bogataši. Glad mu daje slatkoću. Ovi što ne znaju šta imaju podsmevaju se onima što gotovo ništa nemaju, iako su ih ono ostavili bez toga da ništa nemaju, otpustili ih sa posla, lišili ih i plate i dostojanstva pred svojim ukućanima. Njihova ljubav prema hrani i ljubav prema hrani svih gladnih na svetu daje nam priliku da kažemo da je proizvodnja zdrave hrane i pijaće vode najvažniji biznis u ovom trenutku na zemaljskoj kugli, a kako će biti za 10 do 20 godina to tek treba da utvrdimo.

U Zakonu o bezbednosti hrane mi moramo da definišemo standarde i da ta hrana koju mi proizvedemo uistinu bude dobra, ali mi moramo da organizujemo našu poljoprivredu. Naša poljoprivreda ima potencijale koje nedovoljno koristi. Naša biljna proizvodnja ne koristi našem stočarstvu za proizvodnju mesa, mleka i jaja. Izvozimo sirovine, izvozimo žitarice, kukuruz, ječam i pšenicu, stočno brašno itd. To koriste stočari stranih zemalja. Mi gubimo ogroman novac. Mi takođe gubimo na kvalitetu zemljišta jer nemamo dovoljno stajskog đubriva, jer nema dovoljno stočarstva koje bi isporučivanjem stajskog đubriva na njive pomoglo da se procenat humusa i da se zemljište očuva plodnim. Mi tome moramo posvetiti pažnju.

Moramo pratiti razvijene zemlje u poljoprivredi. Meni su kao primeri Holandija i danska. Holandija ima dva puta manje poljoprivredno obradivog zemljišta, ima preko 3,5 miliona grla goveda, ima četiri puta više nego što ima Srbija, iako Srbija ima dva puta više obradivog poljoprivrednog zemljišta, iako ima više pašnjaka od Holandije. Holandija ima 60 sunčanih dana, a Srbija ima četiri puta više.

Srbija ima bolje klimatske uslove za proizvodnju hrane za ljude, hrane za stoku, za proizvodnju hrane biljnog i životinjskog porekla. Ali, mi nedovoljno koristimo svoje potencijale zato što smo 90-ih godina iscrpljeni teretom ekonomskih i vojnih sankcija kojima naša zemlja biva izložena. Poljoprivreda je snosila teret socijalnog mira i platila to određenim zaostajanjem u tehnologiji, proizvodnji, itd.

Ali, 2000. godine udruženi zločinački poduhvat koji danas bojkotuje sednicu Narodne skupštine je tu štetu uvećao za nekoliko puta. Tajkuni neće razviti poljoprivrednu proizvodnju i mi akcenat treba da bacimo na mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, ali takođe i da budemo svesni da Holandija sa 80 hiljada hektara pravi 10 puta višu vrednost hrane nego što to radimo mi, da Danska koja ima 30 hiljada farmera pravi nekoliko puta više hrane, veću vrednost hrane nego Srbija, koja ima 350 hiljada registrovanih gazdinstava, odnosno zajedno sa neregistrovanim 650 hiljada.

Mi moramo modernizovati srpsku poljoprivredu, ali, takođe, posvetiti kroz poljoprivredu i prehrambenu industriju pažnju i demografiji, odnosno da se stanovništvo rasporedi tako da nijedno selo ne bude bez stanovnika, da svako selo sem poljoprivrede ima neki prerađivački kapacitet i da na tom selu bude posla i za oca na njivi i za sina, snaju ili ćerku u preradi i da na takav način bude dovoljno hleba i za seljake i za radnike i da naša poljoprivredna proizvodnja bude makar trećinu holandske poljoprivredne proizvodnje, prehrambene, koja u ovom trenutku u izvozu daje 85 milijardi evra. Danska samo na svinjama pravi izvoz 22 milijarde evra. Ima gotovo deset puta više svinja nego što ima Srbija, dok Holandija ima pet puta više. Holandija ima tri i po miliona grla. Danska ima 500 hiljada muznih krava, milion i po grla krupne stoke, dok mi imamo svega 900 hiljada komada.

Mislim da dovoljno pažnje treba da posvetimo stočarstvu, da svoje biljne potencijale uložimo u proizvodnju zdravog mesa, zdravog mleka, jaja i ostalih prehrambenih proizvoda i da na takav način podignemo ovu zemlju iz ekonomskog rasula u koji su je uvalili ovi preko nesrećnici koji danas bojkotuju sednicu Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja bih o amandmanu.

Kao što smo govorili i ranije, mi ovde kod nas u Srbiji stvarno imamo veliki broj instituta koji prave kvalitetnu semensku robu i sve ono što je potrebno našim stočarima, poljoprivrednim proizvođačima koji žive na teritoriji cele Srbije. Imali smo i imamo institute kao što je NS seme, Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo Novog Sada, Zemun polje, imamo u Kruševcu institute. Znači, stvarno imamo veliki broj tih instituta koji imaju veliki broj veoma stručnih ljudi, kao što je prof. dr Miroslav Malešević, kao što je Srboljub Denčić i ostali, koji su stvorili veliki broj sorti pšenica, kukuruza i svega onog što se seje i što se sadi, ovde kod nas u Srbiji, i sada van granica Srbije, u blizu 70-80 zemalja gde se pokazalo, to je stvarno kvalitetno i vredno.

Mi pamtimo onaj period kada Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kada ga vodi profesor Malešević, kada su pre njega i posle njega bili određeni direktori, taj institut je stvarno bio primer kako treba da se radi.

Ali, u međuvremenu, otvorili su određene stvari, uveli neke druge sorte, druge strane firme koje su polako ali sigurno ulazili u naše tržište, a tu im je neko davao podršku da oni tu dođu i da, u krajnjem slučaju, imamo veliki broj tih asortime-nata koji su mnogo lošiji nego što ih radi naš domaći institut, ali, jednostavno, nego je to radio namerno, da uništi ono naše domaće, kao što je bilo i sa našom privredom. Tako je i sa poljoprivredom.

Još jednom, mislim da stvarno trebamo dati podršku našim institutima i firmama koje rade proizvodnju za ono naše domaće. S druge strane, u ovom našem zakonu sada imamo i tu mogućnost da se zaštiti ta naša proizvodnja, ti naši instituti koji proizvode stvarno kvalitetnu i dobru semensku robu, kvalitetan materijal, koji treba da dođe do svakog onog stočara.

Mi moramo staviti akcenat, još jednom govorim, na nerazvijena područja, na brdsko-planinska područja, za zdrave sredine, u kojima ima šanse i budućnost za stočarstvo, za razvoj turizma, za pčelarstvo, za sve one stvari koje nam je priroda dala i koje treba da iskoristimo.

Nama treba da bude primer, kao što kaže gospodin Marijan, Holandija, Španija, Portugalija, sve te zemlje. Ali, nama je lakše da pogledamo kako se radi u Sloveniji, na koji način, imamo mogućnosti i da neke stvari prepišemo od njih, da bude i kod nas. To radimo kroz program zadrugarstva, kroz program pomoći našim ženama koje žive na selu, za one mlade ljude i, normalno, za lokalne samouprave koje vode određeni funkcioneri, iz bilo koje stranke. Oni moraju da znaju i da shvate da se mora dati šansa razvoju poljoprivrede i iz svog budžeta moraju imati najmanje 5% budžeta za razvoj sela i poljoprivrede.

S druge strane, imamo gradove i opštine u kojima se to ne vidi i ne prepoznaje. Jednostavno, poljoprivreda nekome možda služi sutra za neke druge stvari.

Ovo što govorim, govorim kao čovek koji živi u Svrljigu, imam svoje selo, gde živi moj otac, moja majka. Radimo poljoprivredu. To je mala poljoprivreda, nekoliko krava, 15-ak ovaca, ali, verujte mi, ljudi, i to je poljoprivreda.

Mi želimo te ljude koji imaju malu proizvodnju polako ali sigurno, zajedno sa podrškom našeg Ministarstva poljoprivrede, da ti ljudi nastave da rade, da se poveća broj grla stoke, broj hektara koji se obrađuju i normalno, mi na te ljude stavljamo akcenat. Ministarstvo poljoprivrede to radi. Na tome moramo još više da radimo, ali i lokalne samouprave moraju da imaju svoju odgovornost, jer lokalne samouprave zajedno iz svog delokruga rada moraju biti aktivnije, da pomažu, da čuju glas tog poljoprivrednika i da preko tih lokalnih samouprava, preko gradova, dođemo i do Ministarstva, zajedno sa ministrom poljoprivrede, sa saradnicima, radimo i na promociji zdrave hrane, na onome šta treba da ulažemo. Treba da ulažemo u naše domaće, u naše institute i njih moramo čuvati. Jer, siguran sam, domaće je mnogo bolje nego ono strano što nam dolazi.

Još jednom, gospodine ministre, vi ste stigli, podržavam ove zakone. Mislim da je potrebno još više da ulažemo u male sredine i da damo veću podršku toj zdravoj hrani kroz organsku proizvodnju, jer nam je priroda dala sve i mi ti moramo sačuvati.

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, Srbija nije u EU. Trenutno imamo nacionalne mere i mere iz IPARD-a i to su sredstva koja su za naš budžet velika.

Nama treba jača industrija, industrija koja će servisirati poljoprivredu i prehrambenu industriju, da bi industrija povukla poljoprivredu. Iz ovog budžeta, koji je sve veći, Srbija izdvaja 43 milijarde za 650.000 poljoprivrednih gazdinstava. To je nešto više od 350 miliona evra ili po prijavljenom gazdinstvu oko 1.000 evra.

Hrvatska koja je članica EU i koja ovde zajedno sa ovim nesrećnicima želi da podigne revoluciju, pripadnici političkih stranaka iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, dolaze ovde, traže revoluciju u Beogradu, ne traže je u Zagrebu. Ovde su protiv Brisela, ali u Zagrebu su voljni da primaju iz fondova EU podršku poljoprivredi, kako oni kažu – potporu. Ta potpora kod njih je preko milijardu. Iako imaju tri puta manje obradivog poljoprivrednog zemljišta nego Srbija, oni od Brisela dobijaju tri puta više iz agrarnog budžeta, nego što je srpski agrarni budžet.

Kad to uzmete, dođete do zaključka da je to po jedinici površine, kad to podelite, šest puta više nego u Srbiji.

Mi izdvajamo za poljoprivredu, za 650.000 poljoprivrednih gazdinstava, 43.000.000. dinara. Za filmove, za snimanje filmova izdvajamo milijardu, ali tu konkuriše svega nekoliko glumaca.

Ovih dana je Nikola Kojo nezadovoljan visinom podsticaja, a jedino je u poljoprivredi Živković dobio više od njega, za one vinograde, podneo čak krivičnu prijavu protiv mene, jer sam ovde tvrdio da je trebao da glumi u filmu „Mezimica“, gde navodno srpski lekari, uz podršku srpske policije vade organe poput Albanaca na Kosovu. Na takav način su albansko divljaštvo nad Srbima želeli u kinematografiji, koju država sufinansira i tom filmu je odobreno 26.000.000. dinara. Da li je iskorišćeno nisam siguran. Ali, tu glavnu ulogu, tog zlog policajca, je trebalo da igra Nikola Koja. To je on što hoće nezadovoljan da napusti Srbiju.

Do 2013, 2014. godine prethodna vlast nije delila nikakav veći novac za snimanje filmova. Ova je odvojila milijardu. I, gle čuda, podigli se srećni dobitnici. Nikola Kojo je dobio za film „Stado“ 20.000.000 dinara. Retko ćete naći poljoprivredno gazdinstvo, sem Živkovićevog, koje je dobilo toliki novac. I danas on aktivno radi, navodno, u rušenju vlasti u Srbiji, ja bih rekao da pokušava da potkopa i same temelje države Srbije, jer želi da stane na stranu ovih koji podržavaju proteste iz Zagreba, Prištine, Tirane, itd. Aktivno je stao na njihovu stranu i, po meni, želi da potkopa same temelje Srbije. Znači, nema poljoprivrednog gazdinstva koje je dobilo 20.000.000, ali je Nikola Kojo to ostvario.

Imamo Dragana Bjelogrlića koji hoće da mu pravi društvo nezadovoljan, jer je dobio samo 105.000.000 Znači, za nešto više od dve godine dobio je 50.000.000 za jedan film, za drugi 45.000.000 i za treći samo skromnih 10.000.000.

Nađite mi poljoprivredno gazdinstvo koje je dobilo 105.000.000 dinara. Dobio je čak dva puta više nego Živkovićevo poljoprivredno gazdinstvo. I eto, Živković koji je od države dobio 525.000 evra bojkotuje sednicu parlamenta te države.

Dakle, ja ne znam šta treba da damo onima što glume, kao Živković, poljoprivredna gazdinstva i poljoprivrednike i šta treba da damo ovima glumcima koji glume političare ili političarima koji glume glumce.

Ako smo Mirjani Karanović iz budžeta dali 35.000.000 dinara, valjda je zaslužila da je ovi ne cenzurišu nesrećnici, valjda su mogli da je puste da govori sa Vujoševićem. Dakle, nema poljoprivrednog gazdinstva koje je dobilo 35.000.000, sem onog Živkovićevog, a radilo se o čoveku koji glumi poljoprivrednika, vinara.

Imamo Srđana Dragojevića, koji sad aktivno se setio da ova vlast ne valja, kad je on bio u njoj onda mu je valjala, celih 30.000.000 dinara.

Retka su poljoprivredna gazdinstva, sem Živkovićevog nema ni jedno, koje je dobilo 30.000.000 dinara i danas, i film „Mezimica“ koji je pod nekom sumnjom, po meni, 26.000.000 dinara. Kad saberete dobijete stotine i stotine miliona dinara i dobili su oni ljudi, danas poljoprivrednici koji dobiju 50.000, 100.000 dinara prosečno po zahtevu dobiju oko 150.000 dinara, koji podnesu. I oni poštuju svoju državu, oni su patriotski. Preko brvna trče kad vide da je država u opasnosti, kroz blato, prašinu, itd, za razliku od ovih kojima da stavite u centru Beograda zlatne ulice, oni će biti, ne samo protiv vlasti, ja imam utisak da će biti i protiv države.

Treba dobro razmisliti, kultura nam je potrebna, da li ovi ljudi uopšte šire kulturu. Nisu oni Kusturica.Treba dobro razmisliti gde novac upotrebiti i moj savet je da ove glumce koji za velike pare glume političare treba otpisati, pažljivo birati mlade režisere i scenariste, mlade autore sa umetničkim delovanjem, dakle, dakle one koji će napraviti umetnički vredne filmove i da na takav način napravimo selekciju u kulturi.

Nemam ništa protiv kulture, Čerčil je rekao – ako ne izdvojimo novac za kulturu, onda nemamo zašta ni da ratujemo. U sred rata, kada su mu predložili da smanji i da ukine novac za kulturu, onda je rekao – za čega ćemo ratovati? Tako ni ja nisam protiv kulture, ja sam protiv nekulture ovih glumaca koji su dobili pare za film, a koji nemaju neku umetničku vrednost, zatvorili prostor mladim autorima, dobili ogroman novac, daleko su favorizovaniji od poljoprivrednika koji po zahtevu dobiju svega stotinu i nešto hiljada dinara, za razliku od ovih koji dobijaju milione i aktivno rade protiv svoje države Srbije.

O tome treba razmisliti i što više uštede napraviti i to plasirati u poljoprivredu, prerađivačku industriju, jer će ona napraviti još više novca. Tako da nam se neće desiti da nam treći glumac Lečić zatvori dva muzeja, zabrani nekoliko novina i danas glumi finoću i njega uskoro očekivao na nekoj platnoj listi da dobije novac iz budžeta, s obzirom da je nezadovoljan državom Srbijom.

Mi poljoprivrednici, koji smo zadovoljni svojom državom, koji ćemo je braniti i hraniti u svakom trenutku, tražimo da Vlada što pažljivije raspoređuje novac za kulturu i da to dodelite mladim autorima. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 31. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 43. amandman je podnela narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Sanda Rašković Ivić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon je predložen 20. novembra 2018. godine i njegova primena, da smo ga razmatrali blagovremeno, bi bila od januara meseca 2019. godine. S obzirom da je to prolongirano i da je došlo u redovno zasedanje, moj predlog je samo da se to pomeri na april mesec 2019. godine.

Verujem da će ovaj Zakon o bezbednosti hrane dovesti do toga da budemo što bezbedniji u upotrebi hrane biljnog, životinjskog porekla, mešovitog porekla. Verujem da naši inspektori mogu da rade svoj posao. Verujem da neke pravilnike još treba uskladiti. Verujem da treba doneti planska dokumenta iz oblasti bezbednosti hrane, da to zajedno treba da urade Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja.

Dakle, ovaj zakon se ne tiče samo poljoprivrede, tiče se i Ministarstva zdravlja. Mi smo kao Odbor za poljoprivredu neke njihove sugestije uvažili, to pretočili u četiri amandmana koja su prihvaćena i odstrane Odbora i od strane Ministarstva poljoprivrede. S tim u vezi želim da zahvalim predstavnicima Vlade koji su našli za shodno da te naše amandmane odborske uvaže i da neke pojedinačne amandmane koleginice i moje usvoje. Verujem da ćemo iz te oblasti uvek pratiti situaciju i moguće su uvek nove izmene i dopune.

Dakle, oni koji nisu možda zadovoljni ovim predlogom zakona, izmenama i dopunama, mogu računati na to da će ova Skupština uvek biti na strani građana, da neće raditi ono što rade ovi nesrećnici koji po hodnicima imitiraju Skupštinu, koji uzimaju putne troškove, uzimaju plate koje nisu tako male, koju većina naših građana može samo da sanja. Poštujem što su građani određeni broj mandata dodelili ovom nesrećnom delu opozicije, koja u ovom trenutku, po meni, ne znaju šta rade.

Dakle, verujem da su građani na to imali pravo i da će ubuduće razmisliti kada ovakvi zakoni koji se tiču i zdravlja ljudi, bezbednost hrane je veoma bitna za zdravlje ljudi, predstavnici tog dela opozicije su bojkotovali ovaj zakon i učešće u mogućem podnošenju amandmana, odnosno u raspravi. Možda bi ovaj zakon oni, bez obzira kakvi su, dopunili nekim boljim rešenjima. Međutim, oni to pravo i priliku nisu iskoristili, to je građanima jasan putokaz da treba ubuduće da vode računa prilikom izbora da takvim snagama, a treba zapamtiti njihova imena i njihove lidere, ja verujem da oni u ovom trenutku imaju više lidera nego članova, ali da građani vode dobro računa na sledećim izborima da poverenje ne poklanjaju onima koji u Narodnoj skupštini neće dati svoj doprinos i neće sučeljavati mišljenja, bilo da su većina ili manjina, neće uzeti aktivno učešće u radu i pokušati da poboljšaju zakon.

Građanima preporučujem da pažljivo prate rad Narodne skupštine. Imaju pravo na svoje nezadovoljstvo, ali oni svakako, s obzirom da je više od polovine izašlo na biračka mesta, imaju pravo da budu predstavljeni u Narodnoj skupštini o pitanju bezbednosti hrane i poljoprivrede uopšte. Poljoprivrednici nisu zaslužili da deo njihovih predstavnika, koje hrane i brane, izađe iz sale i da glumata neku paralelnu sednicu Narodne skupštine, a da među prvima trče na skupštinsku blagajnu.

U toj nadi da će građani pravilno proceniti šta je produktivna opozicija, šta su oni koji pod motom opozicionog delovanja žele da uruše državu Srbiju, koja se diže iz blata i izlazi iz čabra u koji su je upravo oni gurnuli, ili neki njihovi predstavnici, da će građani na nekim narednim izborima pravilno proceniti i da nijedan glas neće dati onakvim predstavnicima koji su, navodno, predstavnici onog dela naroda koji je glasao za njih. U ovom trenutku oni su taj deo naroda ostavili bez predstavljanja u Narodnoj skupštini i ja predlažem biračima da oni to dobro zapamte i da više nijedan glas ne ide u tu njihovu kutiju. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 4. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SREDSTVIMA ZA ZAŠTITU BILjA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložili smo da se u članu 1. tački 12. tog člana briše deo teksta koji kaže da se usklađuje sa odgovarajućom listom na teritoriji Evropske unije.

Dakle, ne znam koliko puta treba da vam ponovimo da je krajnje vreme da se Srbija odrekne puta ka Evropskoj uniji. Podsetiću, pre svega zbog javnosti Srbije, a zna se to, nije to više nikakva tajna, zna se šta rade Šiptari na Kosovu i Metohiji, ne pada im na pamet da ukinu takse koje su uveli, ovi tzv. vaši evropski prijatelji koji dolaze pa vam daju šargarepu, zapravo njima onako u šali kažu: „ukinite te takse“, a onda kažu: „ma kakvi ukidanje, samo vi terajte po svome“. Krajnje je vreme zaista da prestanemo sa prihvatanjem te igre štapa i šargarepe sa Evropskom unijom.

Podsećamo takođe da su Srbi na Kosovu i Metohiji u nekakvom čeličnom prstenu šiptarske policije i da svi tamo punoletni Srbi strahuju od toga da li će im doći šiptarski policajac, da li će ih optužiti za neki navodni zločin. Oni ne kriju više da imaju takve spiskove, ne kriju da će to da rade, doneli su tu nekakvu platformu za koju i vi iz vlasti kažete da zapravo znači prestanak bilo kakvih pregovora, da zapravo to nije nikakva platforma mira, da pre vodi ratu nego što može da garantuje mir i zaista to okretanje drugog obraza više nema nikakvog smisla. Nego, vi gospodo iz vlasti i vi iz Vlade Republike Srbije i vi iz skupštinske većine, angažujte se, vršite pritisak na Aleksandra Vučića da se sazove sednica Narodne skupštine u kojoj će se Srbija odreći puta ka Evropskoj uniji. To je takva više besmislica, to je zapravo velika opasnost za državu Srbiju i za sve ljude koji u Srbiji žive. Konačno, da se otvoreno zamoli Vladimir Vladimirovič Putin, da se zamoli Ruska Federacija da se ozbiljno uključi u rešavanje našeg velikog problema i da nam pomognu u očuvanju našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta, da nam pomognu u očuvanju Ustava Republike Srbije i Srbije u granicama Ustava.

Znam da ovo nema nikakve veze sa Zakonom o zaštiti bilja, ali s obzirom da ste vi u ovom zakonu predvideli tu nekakvu obavezu prema Evropskoj uniji, ovo jednostavno mora da se kaže, ne verujemo mi Evropskoj uniji ni kada su u pitanju sredstva za zaštitu bilja, i tu se plašimo šta nam podmeću, šta nam šalju, šta od njih kupujemo. Dakle, ništa što je vezano za Evropsku uniju, naravno, ne mislim na zemlje države pojedinačno, nego mislim na tu monstrum organizaciju koja sisa krv, koja je grobnica malih naroda, a u koju vi uporno želite da idete, pa slušam jednog ministra, pa drugog ministra, pa petog ministra, svi nešto otvaraju, zatvaraju, nekakva poglavlja, a kada ih pitate: „gospodo i dame ministri, znate li vi da su Srbi na Kosovu i Metohiji u čeličnom prstenu, da strahuju kada će početi hapšenja“, vi, naravno, ne obraćate pažnju na to, vi kažete: „mi smo zacrtali put“. Nije to put koji je bogomdan da mora da se ide tim putem, naprotiv, taj put mora da se prekine odmah, sutra već može biti kasno i nadam se da ste svesni toga. Hvala.