Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se bojim da se profesor sam prepoznao. Ja sam govorio o jednom profesoru koji je iz STAR projekta od Ministarstva poljoprivrede, a STAR projekat je trebao da se odnosi za stočarstvo na Staroj planini, dobio 62 hiljade evra.

Sada će mi dostaviti te papire da ih ponovo pokažem po ko zna koji put, ali zbog gledalaca da ponovo pročitam, šta bi bilo kad bi bilo.

Dakle, u ovom trenutku u Zakonu, a ništa se ne menja o GMO stoji – zabrana stavljanja u promet, član 2. „Službeni glasnik 41/2009“ ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Šta ja više treba da objašnjavam? Da li je svima jasno da je GMO zabranjen u Srbiji, svima osim njemu? Hvala.

Nemate prava na repliku, kolega Ševarliću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč?
Kolega Perić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali smatramo i tvrdimo da država Srbija ima najbolje uslove za proizvodnju zdrave hrane.

Istina, posle 1999. godine, bombardovanja teritorije Srbije, to se nešto malo narušilo, promenilo, ali svejedno, i dalje tvrdimo da Srbija ima najbolje uslove za proizvodnju zdrave hrane i na tome treba insistirati i uporno istrajavati.

Ali, možda paralelno sa ovim, ili čak i pre donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, trebalo bi doneti zakon kojim bi se tržište Srbije ozbiljnije štitilo od hrane koja se uvozi.

Ministar Nedimović je rekao da će biti i ta nacionalna laboratorija za ispitivanje i utvrđivanje ispravnosti hrane koja se uvozi.

Ovde bi trebalo daleko veći akcenat baciti na ono što je možda u odnosu na poređenje sa nekim drugim zemljama poljoprivredno mnogo razvijenijim od Srbije naša prednost, a to je usitnjenost tih poljoprivrednih parcela. To je možda i dobra prilika za proizvodnju one hrane koja ne podrazumeva visok tehnološki stepen razvoja, gde bi verovatno u nedostatku posla, za pre svega seosko stanovništvo, mogli sami da obezbede i dovoljno poljoprivredne proizvodnje i zaposlenost svojih članova domaćinstva.

Međutim, zvanična politika i Vlada Republike Srbije ne vode takvu politiku. Evo, vi ste dali sve beneficije, sve prednosti, ovome, kako se zove reket, ne, „Tenis“, izvinjavam se, ali je nešto slično. Dali ste sve moguće beneficije, a naše sitnije poljoprivredne proizvođače niko ne štiti u Srbiji. Njima će biti veoma teško da izdrže bitku na tržištu proizvodnje hrane sa velikim svetskim lancima gde je globalizam već uzeo cenu u Srbiji, biće teško da izdrže tu borbu na tržištu.

Treba im pružiti svaku vrstu pomoći. Treba njihovu proizvodnju pospešivati, treba vršiti obuke. Ja mislim da su neki malo umniji ljudi koji su više voleli Srbiju nego što danas pojedini članovi Vlade i verovatno i ovi drugi koji nisu u Vladi, bolji odnos imali prema mladim poljoprivrednim proizvođačima, prema poljoprivredi u celini.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
Vlada je prihvatila amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Kolega Marijan Rističević ima reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, dakle, ovde je rečeno da ne govorim istinu.

Dana 21. septembra 2011. godine, faktura broj dva – 30% ili 18.000 evra, sve sa potpisom dotičnog gospodina. Onda, dalje, 10. decembra 2010. godine – 24.000 evra, sve sa potpisom dotičnog gospodina. Dakle, 24.000 i 18.000 su 42.000. A, onda 10. još jednom, 15.000, koliko ja vidim. Evo, ovde tri fakture. Sve kad saberete, a ima još zahteva, dobijete 62.000, 63.000 evra i na kraju obraćanje pomenutog gospodina da mu se uplati još 2.100 evra 31. oktobra 2011. godine da bi, ne znam, došao neko iz Irana, itd.

Evo ga ovde sve.

Dakle, ako lažem ja, papiri ne lažu. Ovde, takođe, iz Ministarstva poljoprivrede, datum, uplate itd, žiro računu, dakle, nema laži, nema prevare, iz STAR projekta je isplaćeno, rekao sam STAR projekta, 60 i nešto hiljada evra. Zato nikakve pobune do 2012. godine nije bilo o navodno GMO. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Ševarlić. Izvolite.

Mogu li da zamolim da dokumenta koja je pokazivao gospodin Rističević priložite u zapisnik, da možemo da pokažemo građanima Srbije da nisu to dokumenta koja se odnose na moja primanja, nego na primanja projekta i svih učesnika na projektu, i to daleko manji iznos od 62.000?

Zamolićemo za ovo.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Arsiću, ponovo ponavljam, novac je prvopotpisani dobio, dole potpisani, za projekte 60 i nešto hiljada evra.

Trebala je da bude urađena studija o zadrugarstvu u hiljadu primeraka, koje nigde nema, koje nigde nema, dakle, nije pronađena. Ja bih voleo da je vidim. Dakle, danas se to modernije zove korupcijom. Dakle, kad ste ministar, vi korumpirate određeni broj profesora tako što im platite za projekat enormne iznose.

Ja ne znam koji to projekat košta 62.000 evra i zašto je isplaćeno iz sredstava koja su bila namenjena, STAR projekat je bio namenjen za oživljavanje stočarstva na Staroj planini. Nije bio namenjen profesorima, ali eto, završio je u džepovima raznih konsultanata. Celu dokumentaciju o STAR projektu ja sam rad da vam dam, naravno, da iskopirate i ovo, da imate u zapisniku, uz bilo koji dokument.

Ja stojim iz ovoga što sam dobio od Ministarstva poljoprivrede kao zvaničnu dokumentaciju. Prvo je rečeno da to nije tačno. Sada se govori – da, to je tačno, ali to smo dobili za projekte itd.

Na koji način su transferisana sredstva, uglavnom su završila u džepovima onih koji danas pokušavaju ljude da poplaše genetički modifikovanom hranom čija proizvodnja je u Srbiji, i promet, zabranjen. Hvala.