Hvala lepo.
Prvo izvestioci nadležnih odbora da li žele reč?
Reč ima Aleksandra Tomić, pet minuta.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava imali smo temu – Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Mi smo to sagledali i sa političkog i sa administrativnog aspekta. Nismo hteli da ulazimo u zamku, kada govorimo o političkom aspektu, da raspravljamo o tome da li su interesi građana koji žive na teritoriji AP Vojvodine veći, bolji i jači od argumenata koje bi građani iz drugih delova Srbije dali i to je ono zbog čega jednostavno o tome nismo hteli da raspravljamo, niti da raspravljamo da li Šumadija, da li okruzi, da li lokalne samouprave ili neki drugi delovi geografski, sa određenim elementima i oblicima neke samostalne državnosti, treba da imaju veći primat ili veću raspravu u parlamentu Republike Srbije. Mi smatramo da su prava i obaveze svih građana Srbije podjednaki, važe za sve isto, a da razgovaramo o tome na koji ćemo administrativni način posmatrati budžet Republike Srbije i ono što su zahtevi AP Vojvodine je upravo ono o čemu smo hteli da pričamo.

Razgovarali smo o tome da ne možete da uzmete nož i da presečete budžet i da kažete – znate, 30% budžeta ili 20% taksi ili 30% prihoda, jer tu su stvari mnogo kompleksnije nego što možemo da posmatramo. Kompleksne su u onom delu kad kažemo kolika je prvo osnovica koja se uzima za prihode koji bi bili sastavni deo, recimo, budžeta Autonomne pokrajine, oni su sastavni deo budžeta Republike Srbije i ta osnovica se računa na nivou cele Srbije.

Drugo, pitanje tih transfera o kojima govorimo, imamo deo koji se odnosi za zaposlene, kao što ste rekli, 74,4 milijarde dinara je budžet za 2019. godinu namenjen AP Vojvodini i ono zbog čega treba reći da je to 13 milijardi više nego 2016. godine, a 1,34 milijarde više nego prethodne godine.

Prema tome, onoliko koliko je Vlada AP Vojvodine radila do 2012. i napravila probleme, što se tiče raspolaganja budžeta od dve milijarde dinara za dva miliona građana koji žive tamo, za toliko su svi građani Srbije morali jednostavno da pokrivaju mnoge troškove koji su izašli kao problemi neodgovorno vođene politike Pajtića, a u tome svemu mislim da ste mnogo doprineli vi što ste ćutali o tome koliko je loše vođena uopšte finansijska politika AP Vojvodine. Parcijalno rešavanje i preraspodela finansija u tzv. decentralizaciji nadležnosti AP Vojvodine jednostavno nije prihvatljiva.

Podsetiću vas da je želja sigurno Autonomne pokrajine da ima veće transfere, da ima veće prihode, da ima veće plate, ali nemojte da zaboravite da ste dali u predlogu da i Poreska uprava treba da se izdvoji od Poreske uprave i da postane potpuno zasebna, da PIO fond treba da se izdvoji od PIO fonda koji je na nivou cele Republike Srbije, da su mnoge stvari u tom delu potpuno neprihvatljive, ali s druge strane, investicije o kojima govorimo, koje su na nivou cele Republike Srbije, kao što je izgradnja brzih pruga trase Beograd–Budimpešta, kao što izgradnja gasovoda „Turski tok“ najvećim delom ide preko AP Vojvodine, gde mislimo da će određene naknade, od kojih će sigurno biti deo transferisan prema lokalnim samoupravama i prema samoj AP Vojvodini, dati mnogo više nego 7% koji su definisani Ustavom Republike Srbije.

Odluka Odbora je bila da se pitanje finansiranja ne može rešavati parcijalno, ne može biti nezavisno od pitanja podele nadležnosti svih nivoa vlasti u Republici Srbiji, da mora da bude jedan deo planske, opšte reforme fiskalnog budžetskog sistema u celoj zemlji i da ne možemo suspendovati Zakon o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Zakon o poreskom sistemu, zakone koji se odnose na poreze i o dodatoj vrednosti i o prihodima, kao i zakone koji se odnose na naknade za korišćenje javne svojine. Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospodine Čanak.

Zahvaljujem na ovom pojašnjenju, ali bih želeo samo da vas podsetim na par činjenica.

Prvo, vi ste spomenuli decentralizaciju, spomenuli ste Šumadiju, ako sam dobro čuo, okruge itd. Ni Šumadija, na moju veliku žalost, nije spomenuta, a ni okruzi u Ustavu. Autonomna pokrajina Vojvodina jeste, i to taksativno je navedeno kada mora biti donet Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Znači, vi meni spominjete Zakon o budžetu, a pravdate time kršenje Ustava, koji je iznad svakog zakona i samim tim me ubeđujete da ono što mi radimo, što bi trebalo da je vaš posao, da napravite sve to, jer ako meni govorite koliko je bila loša Vlada Bojana Pajtića, verujte mi da, uz sve poštovanje, unekoliko to znam bolje od vas.

Dakle, znam koliko to nije valjalo i upravo zbog toga smo se toliko i bunili protiv toga, ali je to jedna druga tema. Mi sada pričamo o tome da se ustavna kategorija Vojvodina i njen zakon o finansiranju tretiraju kao nešto što ometa Zakon o budžetu. Umesto da se posmatra obrnuto, da se prvo mora uskladiti sve sa Ustavom, a onda razgovarati o budžetu.

Naravno da se ovde spominje Poreska uprava u Vojvodini, Vojvodina je imala svoju Poresku upravu i onda biste imali mnogo jednostavniji obračun, ukoliko bi se na teritoriji Vojvodine prikupljala sredstva, a onda isplaćivala u zajedničku kasu. Umesto da imamo situaciju gde ste vi, možda i nehotice, a uveren sam nehotice, rekli sledeće – da će se onda vratiti iz budžeta, da će se vratiti iz centralnog nivoa mnogo više od 7%. Jesam li vas dobro razumeo? Možda nisam.

Hoću da kažem sledeće, nije poenta da se nešto vrati, nego da se ne odnese. To je suštinska stvar. Nije poenta vraćanja, poenta je da ostaje tamo gde se zaradilo, jer ako ne ostaje tamo gde se zaradilo, nego se vraća, onda dolazimo u poziciju da se u tom vraćanju postavlja pitanje gde se vraća. I, time se destimuliše preduzetništvo na lokalnom nivou i na pokrajinskom nivou, a favorizuje ulizištvo prema centralnim vlastima.

Dakle, vi bukvalno takvom politikom negujete ulizice, a kažnjavate one koji ostvaruju dohodak, i to dovodi upravo do niza problema, kao što je, iseljavanje stanovništva, kao što je bukvalno, pražnjenje čitavih delova Srbije, koji ne mogu da se oslone ni na šta drugo, osim na nadu da će negde drugde pronaći sistem, u kojem mogu da se snađu.

Ovako, će se Srbija svesti bukvalno, pazite, pogledajte, ja sam jutros dolazio iz Novog Sada, od Novog Sada do Narodne skupštine, vi sada imate gde god pogledate i bilo kom trenutku auto-put, levo ili desno, vi ćete videti da se nešto gradi. Zato što je to Koridor 10, saobraćajnica prometna, tu će biti života.

Ali, šta će da se radi van toga? Šta će se desiti sa svim ostalim mestima? Šta će se desiti sa onima koji nisu tu? A, Srbija nije samo niz benzinskih stanica i fast fud restorana uz auto-put. Srbija je mnogo šira od toga.

Šta ćemo da radimo sa Kikindom, sa Zrenjaninom, sa Somborom, šta ćemo da radimo sa Kragujevcem, sa Valjevom? Šta ćemo da radimo sa svim tim mestima u kojima ljudi ne mogu da dođu ni do kakvog odgovora šta će sa njima biti, ni do kakvog rezultata koji će njihov rad valorizovati poboljšanim opštim standardom.

Kako vi mislite da od 160 miliona evra se u Vojvodini, gde trećina ljudi pije vodu koja nije za ljudsku upotrebu od arsena i svega ostaloga, gde u Pančevu, ne treba dalje da idete, idite u Pančevo, koje je imalo dok je bilo autonomije tri puta veći BDP od kompletne privrede Crne Gore. Vi, odite tamo, videćete čim skrenete sa glavne ulice, svaka je druga ulica ili kaldrma ili nema uopšte poljski put. U Pančevu koje je bilo srpski Kuvajt, a da ne spominjem sa druge strane, da u međuvremenu, je prodajom vojvođanske imovine su ogromna sredstva, ne govorim o ovoj vladi sada, ali govorim o tome da je prodajom vojvođanskog „Naftagasa“, koji je pravljen 70-ih godina, jer Naftna industrija Srbije, nije ništa drugo nego vojvođanski „Naftagas“ plus Fabrika maziva Kruševac, to je NIS. I, to je onda prodato.

Dakle, izvlačenje kompletne infrastrukture, ne dozvoljavanje da i ono malo što se zaradi ostane, da se s time raspolaže, vi ćete doći u poziciju da nekada bogata Vojvodina, praktično, osim Novog Sada, gde se gradi zbog toga što tu, koliko ja vidim, postoji veliko interesovanje ljudi iz Republike Srpske, da tu kupe neku nekretninu, obzirom da nisu sa svim srećni razvojem situacije u BiH, što se tiče funkcionisanja te nama susedne države. Jednostavno to je sve što je ostalo.

Dok je bilo autonomije svaki policajac je u Vojvodini imao 40% veću platu nego njegov kolega ispod Save i Dunava. To naravno nije moguće, ali zašto ne bismo mogli da barem povećamo broj ljudi koji će brinuti o bezbednosti, obzirom na rast stope kriminala, time što ćemo omogućiti, da recimo Autonomna pokrajina Vojvodina, može da doplati za povećan broj policajaca, ako joj trebaju, recimo.

Šta ćemo sa zdravstvom? Zašto vojvođansko zdravstvo, koje je, ili vojvođanski PIO Fond, koji je uvek bio mnogo bolje organizovan ili bolje funkcionisao nego Fond u Republici Srbiji, zašto ne treba pustiti da nešto funkcioniše bolje, ukoliko se deluje lokalno, u smislu na teritoriji Autonomne pokrajine, nego sve centralizovati?

Mi smo jedine dve stvari koje smo uspeli da napravimo i da još uvek opstoje su „Vojvodina šume“, i „Vode Vojvodine“.

„Vojvodina šume“ gazduju sa osam puta manje površine pod šumama od „Srbija šuma“, sa osam puta manje, a istovremeno su, samo pre par godina ostvarile duplo veći prihod uz održivi razvoj. Zašto se ne raspitate kako je to moguće? Upravo su to stvari zbog koji mislim da postoji ozbiljan nesporazum u prioritetima.

Ustav je najviši pravni akti. Ovo, Skupština je najviše zakonodavno telo, i to pomešati sa tim da je komplikovano, da će se nešto desiti, ili ovo ili ono. Pa, već se dešava, jer mi nećemo moći da otvorimo Poglavlja 23,24, i da ih posle zatvorimo u slučaju da nemamo pravnu državu gde će se barem država držati sopstvenog Ustava. Neću uopšte da idem na niže nivoe.

Zbog toga je važno da ovaj zakon, ako treba, ponavljam, ako ovaj zakon ne valja, nemam ja ništa protiv, neka ga donese Vlada, neka ga predloži Vlada, neka predloži vladajuća većina, neka vladajuća većina interveniše amandmanima, nek se uradi bilo šta, ali se više od 10 godina nije desilo ništa. Toliko.

Zahvaljujem.
Replika. Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem. Da ne bi ostala nedorečena kada govorim o vraćanju, govorila sam o vraćanju investicije, ne verujem da AP Vojvodina, ima 943 miliona evra da investira u deo pruge Beograd – Budimpešta.

Znači, garancije za takve infrastrukturne projekte daje Republika Srbija, ne verujem da AP ima dovoljno sredstava da može da da garancije za izgradnju recimo deo praktično gasifikacije projekta Turski tok.

Znači, ne verujemo da na taj način uopšte na ovaj koncept možemo da razgovaramo o zakonu o finansiranju AP Vojvodine.

Zbog toga smatrali smo i na samom odboru, da radne grupe i Ministarstvo finansija, i nadležnih sekretarijata AP Vojvodine, zaista treba da nađu način jer ideja jeste vaša da imate veće transfere, veće dotacije, veće investicije.

I nemojte da zaboravite, otvaranje svake fabrike na teritoriji AP Vojvodine išla je kroz subvencije Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije.

Znači, taj regionalni razvoj, ta podrška AP Vojvodini od strane Vlade Republike Srbije, mnogo je veća značajnija, nego što je ono što stoji u Ustavu Republike Srbije.

Budžet Republike Srbije je takođe ustavna kategorija. Znači, nećemo doći u situaciju da usvajanjem ovakvih zakona koji su bili na vaš predlog, dolazimo do toga da bi urušavali sve ustavne kategorije.

Ono što je nama ostalo ovde posle 10 godina priče o ovoj temi što smo ipak kao skupštinska većina otvorili ovu temu u javnosti i zaista, gospođa Maja Gojković je imala dovoljno sluha da stavi ovu temu na dnevni red, o tome treba da razgovaramo, ali na ovaj način, zaista je neprihvatljiv, ne samo za Vladu Republike Srbije, nego i za nas i za SNS, koja vodi ovako odgovornu državu.

Repliku želite?
Izvolite.

Ja ću u samo par reči da vas zamolim da mi objasnite, zašto spominjete prugu kada je to državni posao? Zašto spominjete sve ostale stvari koje su državni posao? Zašto govorite o investicijama kada se tu zadužuju lokalne samouprave?

Drugo, ja ovde i nisam govorio o transferima, ako ste pogledali pažljivo, nije poenta transfera, nas interesuje nešto potpuno drugo mogućnost da ono što se zaradi, u dovoljnoj meri ostaje tamo gde se zaradi, da se porez naplaćuje recimo, ne po mestu gde je firma registrovana, nego gde ostvaruje prihod, jer u takvom slučaju, onda je svejedno, ali u uslovima gde se sve firme registruju, tamo gde su najmanji porezi ili gde imaju najbolje političke veze, onda od toga trpi, sve što nije Beograd. To je notorna činjenica.

Ponavljam, ako mislite da ste me ubedili time što ste rekli da bi to narušilo druge ustavne kategorije, pa, ja sam bio prvi koji je bio protiv ovog Ustava, zato što je nakaradan, a ljudi sa kojima vi sedite su glasali za njega.

Sledeći govornik Vojislav Šešelj.

Šešelj dr Vojislav, je li tako Čanak?

Da li ti sumnjaš nešto u regularnost?

(Nenad Čanak: Ne. Od ranije poznat organima gonjenja.)

Organima gonjenja i utamničenja.

Ja sam za neke od stvari koje si ti danas uradio i prethodnih dana, već umalo jednog pre 40 godina u zatvor oterao zbog plagijata. Otkrio sam kod sekretara Gradskog komiteta Saveza komunista Sarajeva, plagijat u magistarskom radu. Ja. Sada, pošto sam i kod tebe plagijat otkrio sada ćemo ili ti ili ja u zatvor.

Mene jedna stvar, pre svega, ovde čudi, a ne čudi me zapravo, nisam mnogo iznenađen, što je ovo uopšte stavljeno danas na dnevni red. Bilo je toliko drugih pametnijih zakonskih projekata koje su opozicioni narodni poslanici za ovih nekoliko godina podnosili Narodnoj skupštini, pa ste vi to sa automatizmom odbacivali.

Mene brine što je ovo sada situacija u kojoj vlada velika neizvesnost u pogledu budućnosti KiM, da li će biti pregovaračkog procesa, da li će neko sa strane nasilno da seče celu stvar ili šta će već biti? Ali, eto, stavljeno je na dnevni red pa ga treba ljuljati.

Međutim, iznenadio me Nenad Čanak. On mi je, kao ovako rečit čovek, delovao i kao prilično pismen, pa kako nije bio u stanju da sam napiše zakonski projekat i podnese Narodnoj skupštini, kao ovaj što je podneo 20. februara 2019. godine. On je uzeo od slova do slova, prepisao zakonski projekat narodnog poslanika Aleksandre Jerkov od 13. decembra 2016. godine, od reči do reči. Ona je ovo podnela ispred DS. Nemoj nas sad Čanak zavađati sa DS. Podmetnuo si nam njihovo kukavičje jaje i sad mi treba da ga kljucamo ovde da se ne bi izleglo pile iz njega.

(Nenad Čanak: Da nisi ti možda u koaliciji sa DS?)

Sa DS? Ja znam s kim si ti u koaliciji, ali ti pojma nemaš s kim sam ja u koaliciji. Da se razumemo onda. Ja dobro znam s kim si ti, ali nećemo sada o tome da ne menjamo temu razgovora. Ja moram ovo da rasturim. Ovo je ljudi doslovno, pogledajte, tražite u službi. Ovo je podnela Aleksandra Jerkov kao potpredsednik DS u decembru 2016. godine, a ovo je Nenad Čanak sa svoje dve koleginice, narodni poslanik Olena Papuga i narodni poslanik Nada Lazić, podneo 20. februara ove godine. Može li to? Može li ovo i u jednoj parlamentarnoj demokratiji da se desi? Može kod nas. Kod nas to može. Kod nas može svašta. Kod nas može i Rasim Ljajić da bude potpredsednik Vlade, bez obzira što je do guše u kriminalu, ali dobro ne bude primenjeno.

Zato, dame i gospodo, treba videti može li se ovo raspravljati uopšte ovde? Ili da kažemo gospodinu Čanku da on napiše novi zakonski projekat. Sada se meni postavlja pitanje i ko mu je pisao obrazloženje, jer nismo navikli ovde da nam Čanak čita obrazloženje. Je li tako? On je bio dovoljno sposoban da govori iz glave i to ponekad suvislo. Ponekad, po mojim ocenama subjektivnim, drugi ljudi imaju druge ocene, ali on danas ovde pročita referat kao na Sedmom kongresu kominterne je bio ili na Petom kongresu KPJ, čita li čita.

(Marijan Rističević: Ili Drezden.)

Pusti ti Drezden, tamo su kratki referati bili, Marijane. Ukočih se na ovoj stolici, a žurim da gledam prenos saopštenja presude Radovanu Karadžiću, ali evo dočekah nešto i da kažem.

Sada, ko je pravi tvorac ovog teksta? Mi svi znamo Aleksandru Jerkov. Dakle, ponovo cvrkuće u Skupštini, neću ni jedan uvredljivi izraz da kažem, ali nije ona te pameti da napravi ovaj projekat. Evo, Marijan već nagađa. U pravu si Marijane, ta Aleksandra Jerkov je bila nekad u Čankovoj stranci do 2013. godine, onda je napustila i nije u krala mandat, kao što ti je Marinika ukrala. To treba ceniti. Pošteno napustila stranku, vratila mandat i gotovo. Kako zovemo ljude koji su postupili kao Marinika Tepić? Nećeš da kažeš? Kaži.

(Nenad Čanak: Lopovi.)

Lopovi, slažem se sa tobom. Ona posle toga odlazi, dok je tri godine pauzirala u političkom radu u Skupštini, bila je na nekoliko obuka u Nacionalnom demokratskom institutu u Vašingtonu. To su sve obuke o delovanju, vođenju psihološkog rata. Bila je u Međunarodnom republikanskom institutu na nekoliko obuka. Evo, crče Čanak od smeha. Da li si ti bio na tim obukama, Čanak?

(Nenad Čanak: Nisam, ja sam oficir.)

Ti si oficir tamo. Šta si? Major? Da li si instruktor? Sama ona to kaže na guglu. Ja sam mislio šali se Marijan i okrenem gugl i nađem sve. Družim se sa guglom svaki dan, šta ću ja sam star čovek ne idem u provod, ne idem u kafane, samo sam na internetu. Ne, to je Toma Nikolić zvao tviter telefonom, a kad mu je stigao mejl on je rekao neka uđe. Evo, na šta se srozao tvoj referat Nenade, na Tomu Nikolića.

Kaže, da je bila na više oblika obrazovanja, seminara i treninga, CIA o političkom angažovanju. To ona piše na svom tviter nalogu. Okreni lepo Aleksandra Jerkov i prva stavka je to i pritisni - biografija i sve će ti izaći. Hoće ja da ti to tražim? Nećeš? Dobro, samo nemoj s mojim telefonom.

E sada, ona posle tolike obuke, to je bilo u toku tri godine, dođe kao novopečeni potpredsednik DS i podnese ovaj projekat. Gledam malo konstrukciju ovih rečenica, poneka mi izgleda kao da je prevođena sa engleskog jezika i nije je lektor baš doterao onako kako treba, a vi ste na dva mesta i po jednu reč ispravili. Šta da izmišljam? Evo, šta su ispravili, u članu 8. su ispravili - rokove, a u članu 7. bilo je kod nje - mišljenje, kod vas piše - saglasnost. To je jedino promenjeno u celom tekstu zakonskog projekta.

Sada da vidimo malo istorijski kako stoje stvari, pošto neću imati vremena baš na sve da se osvrnem o čemu je Čanak ovde govorio. Prvo, nikada ta srpska autonomija u Vojvodini nije bila institucionalizovana dok komunisti nisu došli na vlast. Bilo je raznih proklamacija, pa i na Temišvarskom saboru se govorilo o potrebi uspostavljanja srpske Vojvodine, kad su Srbi doselili nakon što im je austrijski car obećao kulturno-prosvetnu autonomiju. Oni su to u različitim intenzitetima imali od 1690. pa do kraja austrougarske monarhije.

Dakle, Austrougarska nagodba, iz 1861. godine, nije uspela da skrši tu njihovu autonomiju koju su imali. Kada je izbio mađarski ustanak 1848. godine, Srbi su se svrstali na stranu austrijskog cara.

Kao jedan veliki Srbin, general, katoličke vere, jer to je tada bio uslov da postane general, koji se zvao Jelačić, koji je postao hrvatski ban i pošto katolički biskup zagrebački, nije hteo da ga miropomaže, da ga instališe u zvanje, onda je došao srpski patrijarh Rajačić da miropomaže hrvatskog bana. Hrvatski ban, Srbin, katolik, Jelačić, predvodi sada bansku vojsku u gušenju Ugarskog ustanka.

Jel tako Čanak? Jeste.

(Nenad Čanak: Uglavnom, jeste.)

Svi su se Srbi, skoro svi, bio je glavnokomandujući Ugarske vojske, general Jovan Damnjanić, koji je ratovao protiv Srba, do kraja bio vrhovni komandant Ugarske vojske i Rusi su ga zarobili negde kod Arada beše i predali Austrijancima kao zarobljenika, a Austrijanci su ga obesili. Kada je bio pod vešalima i dalje se ponašao gordo i dostojanstveno, kao ugarski general. Zato ga Mađari i danas cene, kao svog junaka, Srbi sasvim drugačije o njemu misle, što je sasvim normalno.

Godine 1848. prvo je „Srpski sabor“ kulturno-prosvetni, proklamovao formiranje srpske Vojvodine, ali od toga ništa nije bilo. Ratovalo se sa promenljivom srećom, dolazili su dobrovoljci iz Srbije, pod Stevanom Kničaninom, četničkim vojvodom, ratovali protiv Mađara, krvavilo se sa obe strane i negde krajem te godine, austrijski car prihvati srpski zahtev i proglasi „Vojvodstvo Srbija“, to je bio zvaničan naziv. Za prvog srpskog vojvodu postavi jednog istaknutog generala, Srbina, pravoslavca, koji je bio u Austrijskoj vojsci i taj general je na nesreću umro onog trenutka kada su mu predavali carski ukaz po postavljenju srpskog vojvode.

Car je izbegavao da imenuje novog vojvodu. Posle izvesnog vremena sam sebe je proglasio i vojvodom „Vojvodstva Srbija“, kao što je ranije ugarski kralj, posle propasti srpske despotovine, sam sebe proglašava za srpskog kralja.

Dakle, to je bilo sve i ta srpska Vojvodina nikada realizovana, ona je ostala jedino u pesmama. Međutim nacionalni naboj srpskog naroda se izražavao, pre svega putem delovanja Narodne stranke Svetozara Miletiće. Onda, lista „Zastava“ koji se čitao u svim srpskim zemljama, u velikom tiražu je izlazio i pošto je Austrougarska bila relativno demokratska država, za ono vreme demokratska, Srbi su bili zastupljeni i u Ugarskom i Austrijskom saboru.

Godine 1918. nema nikakve Vojvodine, niko ne pominje nikakvu Vojvodinu. Lider SRS Jaša Tomić, je sazvao veliku narodnu skupštinu Srba, Slovaka, Bunjevaca i ostalih Slovena u Novom Sadu, tu je bio…

(Nenad Čanak: Četrdeset posto stanovništva.)

To je bilo 40% ali bilo je Nemaca pola miliona tada. Nemce više ne računamo od kako su ih partizani oterali. Nećemo i dalje o statistikama računati. Možda je to bio zverski čin, oterati žene i decu i neke ubiti itd. ali ne možemo ih sada računati u statistikama kao da još uvek postoje.

(Nenad Čanak: To je bilo 1918. godine, a oni su 1945. godine.)

Dakle, bilo ih je oko pola miliona i 1918. godine. Bili su Srbi sa ostalim Slovenima u manjini, ali su proklamovali, doneli su državotvorni akt i niko se tome nije suprotstavio. Nemci su izgubili rat, Mađari su izgubili rat, bilo je nekoliko Nemaca koji su to prihvatili i učestvovali na Skupštini, bilo je nekoliko Mađara, najmanje jedan Hrvat, takođe je bio, bilo je sedam žena.

Dakle, pre trideset godina, pre nego što je u Jugoslaviji uvedeno žensko pravo glasa, Srbi su to uveli u Novom Sadu. To je bila Narodna skupština koja se ticala Slovena, Banata, Bačke i Baranje. Dan ranije, 24. novembra, održana je Skupština Srema u Rumi, blizu Krkovca, tamo je sad moja nova centrala, Čanak, da znaš samo, i noću svetli, blista, tamo je odlučeno da se celi Srem priključi direktno Kraljevini Srbiji, Srem nije hteo, iako je ranije pripadao Slavoniji kao županiji u okviru Ugarske, nije hteo da se uključuje u narodno veće Slovenaca, Hrvata i Srba, nego 24. novembra, zajedno sa Vukovarom i Vinkovcima.

Dakle, celi Srem se priključio Kraljevini Srbiji, a onda se priključila Bačka, Banat i Baranja. Sad, kako je Čanak ovde govorio, ispade 1944. i 1945. godine da je Vojvodina nestala iz sastava Srbije. Vojvodina je bila okupirana, ali nije nestala. Okupacija je privremeno stanje, ali ne trajno u međunarodnom javnom pravu. Niko nije mogao izvesti Vojvodinu iz Srbije bez Međunarodne konferencije, koje bi nove granice ustrojila.

Dakle, Banat, Bačka i Baranje su ostali u Srbiji, Srem je ostao u Srbiji, a onda su komunisti oteli od Srbije Baranju, oteli Vukovar, oteli Vinkovce i još neka sela Sremska, proglasili da je Vojvodina neki entitet državnog pravnog značaja i da je ona odlučila da se priključi Srbiji. To je sve komunistička režija, tu nikakvog legitimiteta nema. To su revolucionarni akti koje pravo ne priznaje. Srbija je podeljena voljom komunista protivno volji Srpskog naroda.

Šta mi Srpski radikali hoćemo? Hoćemo da ukinemo autonomiju Vojvodine. Kako? Pozvaćemo građane Vojvodine da izađu na Referendum i da o tome odluče. Da li je to demokratsko?

Danas ima skoro 70 posto Srba u Vojvodini. Šta oni dobijaju autonomijom Vojvodine? Umesto jedne, dobijaju dve birokratije. Jedna birokratija u Beogradu, druga u Novom Sadu. Treba obe izdržavati.

Šta Mađarima znači Vojvodina kao autonomija? Ništa. Mađari imaju četiri, pet opština gde su u apsolutnoj većini. Ima ih, otprilike, toliko da su pojedinačno najjači u etničkom pogledu, nisu u apsolutnoj većini, ali bez njih se ne može vlast formirati.

Mi, radikali se zalažemo za jačanje lokalne autonomije, da lokalna autonomija, opštine i gradovi dobiju što šira ovlašćenja, da tu narod neposredno preko svojih odbornika rešava o pitanjima koja su mu od svakodnevnog životnog značaja. Jedna država, jedan državni centar i ono što treba da bude centralizovano, to je vojska i policija, da bude na taj način centralizovano. Ovako se narod zamajava tezama da ostatak Srbije jednostavno pljačka Vojvodina.

Pazite, devedesetih godina sve srpske zemlje su u teškoj krizi. Ratovalo se. Pod sankcijama smo bili i sada porediti šta je Vojvodina bila devedesetih spram Slovenije je smešno. Mi smo kao narod bili dovedeni pred uništenje i nije to Milošević kriv i njegov režim, nego naši spoljni neprijatelji, a instrumenti naših spoljnih neprijatelja došli su na vlast 5. oktobra 2000. godine i videli smo posle kako je izgledala cela Srbija – kao da je tajfun sve razneo.