Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srpska radikalna stranka je više puta podnela zakon o podsticajima u poljoprivredi kome bi resorno ministarstvo krajnje trebalo ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati.

Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebalo da povećanjem novčanog iznosa premije za mleko stimuliše proizvođače, kako bi se konkretnim potezima popravio položaj istih. Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima, na koje ostvaruje premija, smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za mleko po kvartalima, umesto dosadašnjih 1.500 litara, smanjena na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premije za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.

Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, pa, recimo, tako što bi se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6.000 dinara poveća na najmanje 9.000 dinara.

Koristim priliku, prisustvo gospodina ministra Nedimovića, da postavim pitanje vezano za kredite iz 2004. i 2005. godine, poljoprivredne kredite koje je Demokratska stranka odobravala, a nisu tada bile subvencije, gde su od 40 do 240 hiljada dinara uzimali te kredite, kamate su rasle, ljudi nisu vratili, sudovi su im određivali kamate duple. Znači, ako su uzimali 240.000 dinara, kamata im je na 500.000 dinara. Šta je sa tim kreditima, jer ljudi imaju takav problem da ne mogu čak ni podsticaje, ono što ih u poljoprivredi i danas sleduje ne mogu da to dobiju? Ima njih više takvih koji su mi se obratili kao narodnom poslaniku. Recimo, u jednoj opštini uzimano je 15 dugoročnih kredita od oko, recimo, 500.000 evra, odnosno do 1.500 kratkoročnih kredita, a u nominalnoj vrednosti oko 600.000 evra, gde većina nije vraćena na vreme, tako da vrednost duga zateznom kamatom za ovaj prelazni period dva i po puta prelazi nominalnu vrednost. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18 poslanika, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanik Sreto Perić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije s nestrpljenjem iščekuju kakav će biti ishod ovog glasanja. Srpska radikalna stranka neće prestati da podnosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju pre svega zbog uvođenja privatnih izvršitelja.

Ovde je veoma bitno naglasiti da u našem pravnom sistemu postoji dualizam kad su u pitanju izvršitelji, odnosno postoje dve vrste izvršitelja; jedna je sudska, ona je nadležna za izvršenje sporova po pitanju radnih sporova i po pitanju porodičnih odnosa. Sve ostalo u najvećoj meri rade privatni izvršitelji.

Građani Srbije su ih poistovetili sa cunamijem sve izvršitelje, ili najveći broj izvršitelja poistovetili sa elementarnim nepogodama, jer elementarne nepogode su ponekad locirane na jedan deo teritorije državne, a kad su u pitanju privatni izvršitelji oni deluju na teritoriji cele Srbije.

Treba samo napomenuti da je u 2017. godini na 3.736 stanova ili stambenih objekata sprovedeno izvršenje, a u jednom momentu država je pravdala postojanje privatnih izvršitelja činjenicom da je to besplatno za državu, da država nema nikakvih troškova prilikom tog izvršenja.

Ovde se potpuno radi o jednoj privatnoj instituciji jer nazovi javni izvršitelji su registrovani u Agenciji za privredne registre, tako da oni nemaju uopšte karakter javnih izvršitelja. Samo uz sudski nalog može se vršiti pretres stambenih jedinica, stanova i drugih objekata za stanovanje. Međutim, privatni izvršitelji to rade i dalje.

Izuzetak po Ustavu je predviđen kada se može izvršiti pretres stana, to je kada se traga za neposrednim izvršiocem krivičnog dela ili kada se pokušava zaustaviti izvršenje nekog krivičnog dela koje bi proizvelo velike materijalne ili neke druge štete.

Treba imati u vidu i činjenicu da je određen broj privatnih izvršitelja tražio izmene i dopune ovog zakona. Znate li zbog čega su oni tražili? Oni su nezadovoljni opet činjenicom da nemaju svi podjednak broj predmeta za izvršenje, pa samim tim ne mogu se svi obogatiti za vrlo kratko vreme, kao što je to slučaj sa nekim, prošli put sam rekao, da je jedan izvršitelj za godinu dana prijavio dobit od milion i 700 hiljada evra. To su basnoslovno velike sume koje obični, pošteni građani ne mogu nikada da zarade.

Problem je i kod privatnih vlasnika stanova ili stambenih jedinica ako je korisnik njihovog stambenog prostora bio podstanar i nije izvršavao neke svoje obaveze, a u toj stambenoj jedinici postoje stvari koje su u vlasništvu vlasnika tog stana. On mora da dokazuje da je to njegovo jer i to može da postane predmet izvršenja. Zaista moramo što pre ovaj zakon staviti van snage.

Hvala kolega Periću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 21, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 159 poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima sa zahtevom da se pomenuti predlog uvrsti u dnevni red ovog zasedanja.

Svima nama je poznato da problem sa udžbenicima odavno postoji. Međutim, u poslednjih nekoliko godina taj problem je itekako kulminirao. Jednostavno, imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Umesto da kvantitet dovede do kvaliteta, desilo se upravo obrnuto. Kao da su se autori i izdavači takmičili ko će prirediti gori i nakaradniji udžbenik i ako se ovo malo više pogleda, ako se pogleda kakvi su ti udžbenici bukvalno ima samo jedan zaključak, a to je da su ti izdavači i autori plaćeni da naprave takve udžbenike.

Zakon je koncipiran tako da u okviru jedne te iste škole iz jednog te istog predmeta postoje različiti udžbenici različitih autora, pa onda u jednom odeljenju u školi se uči jedno po jednom udžbeniku, u drugom odeljenju drugo. Najveći problem se stvara kod onih udžbenika koji se odnose na nacionalnu kulturu i na nacionalnu istoriju, tamo gde su u pitanju dve najosetljivije oblasti.

Mi u SRS nismo za to da jedna izdavačka kuća ima monopol u ovoj oblasti, pa makar to bila i državna institucija, kakav je Zavod za izdavanje udžbenika, ali smo svakako za to da u ovoj oblasti mora da vlada red. Znači, ne smemo dozvoliti ovo što smo imali do sada. Imali smo udžbenike koji na najklasičniji način vređaju javni moral građana Srbije.

Tako, u jednom udžbeniku iz matematike za drugi razred osnovne škole stoji ilustracija gde devojčica pere ruke iznad lavaboa, čija slavina podseća na muški polni organ. Da je to zaista tako, evo i u prilog slika, kamera može da vidi. Pogledajte o čemu se tu radi.

Dalje, pre dve tri godine jedna izdavačka kuća je izdala atlas za decu gde je afrički kontinent takođe prikazan u obliku muškog polnog organa. Pogledajte sa kakvim udžbenicima se susreću naša deca. Dakle, apelujem na vladajuću većinu da usvojimo ovaj predlog kojim sam tražio da svima onima koji su priređivali i štampali ovakve udžbenike, da im se oduzme trajna licenca za ovu delatnost. Hala.

Hvala kolega Saviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih - nema, od 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslan Milan Lapčević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević i Dejan Šulkić, 2. novembra 2016. godine.
Izvolite kolega Lapčeviću.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, predložili smo izmenu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i to u onom delu koji govori o podsticajima za stočare, odnosno za proizvodnju mleka.

Godine 2013. je donet Zakon o podsticajima u poljoprivredi kojim je definisano da oni koji se bave stočarstvom, a ima i malih i velikih proizvođača mleka, moraju da dostignu određenu količinu mleka, da predaju otkupnim stanicama da bi mogli da dobiju premiju od strane države.

Smatramo da je to duboko nepravedno prema malim proizvođačima, naročito onim koji žive u ruralnim sredinama, u brdsko-planinskim područjima kojih obiluje naročito jugoistočna Srbija i zapadna Srbija, poljoprivredna domaćinstva koja su uglavnom staračka i koja imaju jednu ili dve krave i koja ne mogu po tom osnovu da dostignu tu kvartalnu količinu koja je neophodna da bi se dobila premija od strane države, a u najčešćem broju slučajeva to im je jedini izvor prihoda i način opstanka u tim zabačenim selima. Praktično ispada da je njihovo mleko manje vredno, manje kvalitetno i manje plaćeno od strane države, odnosno država ne podstiče i ne plaća tih mizernih sedam dinara premije onim domaćinstvima koja ne dostignu cifru od 3.000 litara mleka po kvartalu. Mislimo da je zaista krajnje nepravedno.

Imate i apsurdne situacije da recimo u okviru jednog sela imate domaćinstvo koje ima četiri ili pet krava i ono predajom mleka ostvaruje pravo na premiju od sedam dinara. To mleko je recimo litar 30 ili 35 dinara, u zavisnosti od masne jedinice, a komšija koji ima jednu ili dve krave i ne dostiže taj limit koji je država postavila, njegovo mleko će biti sedam dirana jeftinije, odnosno država ga neće podstaći i pomoć da opstane.

Tako vrednovati ljude i oni koji se bave proizvodnjom, koji žive od toga je krajnje nepravedno, nehumano i smatramo da je neophodno da se ova odredba Zakona o podsticajima u poljoprivredi izbriše da bi ljudi koji predaju manju količinu mleka mogli da dobiju pomoć od države i da od toga prežive ili eventualno da unaprede svoju poljoprivrednu proizvodnju. Hvala.

Hvala kolega Lapčeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – niko, uzdržanih - nema, od 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslan Milan Lapčević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Milan Lapčević, Dejan Šulkić i Gorica Gajić, 5. septembra 2017. godine.
Izvolite kolega Lapčeviću.

Ima jedna nelogičnost u Predlogu zakona o Fiskalnom savetu, odnosno u načinu izbora članova Fiskalnog saveta koji se sastoji od predsednika i dva člana, a bira se jedan na predlog predsednika Republike, bira ga Narodna skupština. U sadašnjim odredbama zakona se govori da jednog člana Fiskalnog saveta predlaže predsednik Republike, jednog člana NBS, a jednog člana Ministarstvo finansija.

Da bi Fiskalni savet bio potpuno nezavisna i neutralna institucija i da bi na pravedan način mogao da obavlja svoj posao, smatramo da je neophodno da se izmeni način izbora članova Fiskalnog saveta tako što NBS i Ministarstvo finansija ne bi mogli da budu predlagači članova Fiskalnog saveta, jer je to na neki način u sukobu interesa.

Fiskalni savet ima određenu vrstu monitoringa i bavi se fiskalnom politikom i onim što radi Ministarstvo finansija, Vlada, pa i NBS, što direktno utiče i na ukupnu finansijsku situaciju u zemlji i utiče i na svakodnevni život građana, te prema tome nema nikakve logike da NBS, koja ima glavnu ulogu u monetarnoj fiskalnoj politici predlaže svog predstavnika u Fiskalnom savetu koji treba da analizira te iste NBS. Isti slučaj je i za Ministarstvo finansija. To mogu da budu ljudi koje predlažu određena strukovna udruženja, Društvo ekonomista Srbije ili Kolegijum Univerziteta Srbije, da dolaze naravno iz redova stručnjaka, ali da budu potpuno nezavisni i da nemaju nikakve direktne veze sa Ministarstvo finansija ili sa NBS, kako je to u ovom slučaju rešeno.

Mislim da je to krajnje logično i normalno i verujem da oni koji slučaju ovo nemaju nikakav razlog da ne podrže ovaj moj predlog da se uvrsti u dnevni red, ali mi se čini da malo njih sluša i da malo njih interesuje današnja sednica.