Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržan – niko.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Poslanica Vesna Nikolić Vukajlović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu.
Reč ima narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Sa važećim zakonom o radu, trenutno, poslodavci su nagrađeni, a radnici su drastično uskraćeni. I smatramo da je došlo vreme da se izvrši jedna detaljna analiza efekata primene ovog zakona.

Cilj donošenja ovog zakona je u stvari bio privlačenje stranih investitora, gde se ponudila i nudi i dalje jeftina i kvalifikovana radna snaga. Međutim, realizacija ovog zakona u praksi nije dala željene rezultate.

Najmanje postoje dva razloga zašto bi trebalo ovaj zakon staviti van snage. Jedan i prvi i osnovni razlog je taj što sva prava radnika koja su ranije postojala pre 2014. godine su drastično smanjena, a bila bi i ukinuta da su se pitali oni koji su to donosili, a nisu mogli, naravno, iz drugih razloga, zbog Ustava i drugih zakona koji to nisu dozvoljavali.

Zatim, iznuđeni otkaz, odredba iznuđenog otkaza je potpuno ukinuta, tako da ako zaposleni da otkaz zbog pritiska poslodavca, nezakonitih uslova rada i poslodavac neće snositi nikakvu odgovornost, a samim tim, ovim zakonom je i radni spor potpuno izgubio smisao.

Drugi razlog zašto treba ukinuti i ovaj zakon, odnosno doneti drugi je zato što u ovom zakonu postoji široka mogućnost zloupotrebe, što se u praksi uveliko već i koristi. Osnovna dva instituta koja se uopšte ne primenjuju onako kako treba u ovom zakonu su minimalna zarada i rad na određeno vreme. Tako da je rad na određeno vreme postao pravilo, a rad na neodređeno vreme je postao izuzetak. Minimalna cena rada je postala pravilo, tako da strani investitori se ne kreću ni malo iznad

3/2BD/IR

minimalne cene rada, a ukupno po broju zaposlenih 90% radnika je na određeno vreme, umesto da je obrnut slučaj, da su radnici zaposleni na neodređeno vreme. Samim tim se stvara jedno veliko socijalno nezadovoljstvo, unosi se među radnicima i stanovništvom veliki strah i veliko trpljenje.

Sa ovim zakonom se može analizirati i Zakon o zloupotrebi Zakona o ulaganjima, gde se stranim investitorima na vrlo lak način dala mogućnost da može da se najveći deo profita lako iznese iz zemlje, isto tako, može se uvoziti oprema za proizvodnju bez carine. Samim tim država ovim zakonom i kada gledamo i Zakon o ulaganjima i Zakon o radu, koji imaju velike veze i koji su međusobno uslovljeni, država i građani Srbije mnogo gube. Hvala.

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržan – niko.

Predlog nije prihvaćen.

Narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović predložila je da se sednica dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije.

Izvolite.

Zakon o državljanstvu je Narodna skupština Republike Srbije donela 2007. godine, dakle, odmah po usvajanju novog Ustava. Međutim, ono što je još važnije, u obrazloženju da se pristupi izmeni ovog člana zakona koji mi tražimo, kako bi Srbi iz Republike Srpske i iz Crne Gore, koji to žele, mogli što pre da dobiju, na zahtev koji obrazlože, državljanstvo Republike Srbije. Činjenica da je 2000. godine ratifikovan Sporazum o specijalnim paralelnim odnosima između Republike Srbije i Republike Srpske, a 2001. godine Narodna skupština je usvojila i Deklaraciju o pravima Srba iz Republike Srpske.

Do sada je preko 50.000 Srba iz Republike Srpske, imajući u vidu to da su svi u zahtevu naveli da priznaju Republiku Srbiju kao svoju matičnu državu, podnelo zahtev, ali mnogi od njih ni do dana današnjeg nisu dobili državljanstvo Republike Srbije. Postavlja se pitanje – zbog čega?

Dakle, napravljena je od strane ove fantomske žute koalicije i vlasti DOS-a velika greška i propust koju mi sada treba da ispravimo. Naime, nadležnom organu, u ovom slučaju MUP Republike Srbije, nije zakonom određen rok u kojem treba da odluče po zahtevu o državljanstvu Srba iz Republike Srpske i iz Crne Gore. Zbog toga što tog roka nema, a mi predlažemo da on bude šest meseci najviše, jer to je vreme koje je optimalno potrebno za sve organe i službe bezbednosti kako u Srbiji, tako u Republici Srpskoj, da se proveri status onoga ko potražuje državljanstvo.

Dakle, zbog te anomalije sada Srbi, a najviše studenti i oni koji su završili fakultete i koji imaju ponude da se zaposle u određenim srpskim preduzećima i u drugim ustanovama, ne mogu to pravo da ostvare zato što nemaju državljanstvo.

Zato je neophodno da odmah pristupimo izmeni ovog člana, kako bi svi ti ljudi koji su prinuđeni čak ne samo da čekaju državljanstvo od godinu i po do dve godine, što je suludo, već da posle isteka boravka od tri meseca na području Republike Srbije, iako to važeći Zakon o državljanstvu ne predviđa, napuste teritoriju Republike Srbije kao da su potpuni stranci, kao da su Nemci, Amerikanci, Šveđani, a ne Srbi iz Republike Srpske i da se ponovo prijavljuju nadležnom organu, u ovom slučaju jedinici MUP i da onda čekaju državljanstvo Republike Srbije.

Hvala. Vreme.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržan – niko.
Predlog nije prihvaćen.
Narodna poslanica Ružica Nikolić predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS je Ustavnom sudu podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o presađivanju ljudskih organa, odnosno člana 23. ovog zakona. Svaki stav ovog člana sporan je sa aspekta Ustava i garantovanih ljudskih prava. Ovaj zakon, odnosno ovaj član 23. u potpunosti zanemaruje prava zajamčena Ustavom.

Članom 23. Ustava Republike Srbije propisano je, citiram, „Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti ako time ne krši prava drugih“.

Član 25. Ustava Republike Srbije garantuje, citiram, „Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka“.

Ustavni sud će svakako doneti jedinu ispravnu odluku, a to je da član 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa nije usaglašen sa čl. 23. i 25. Ustava Republike Srbije, zato smo i mi podneli Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa i ukidanje tzv. pretpostavljene saglasnosti kako bi se brže sprečila štetnost primene ovog zakona i kršenje Ustava.

Osnovi razlog za predlaganje ovih izmena jeste želja da pretpostavljena saglasnost svakog punoletnog državljanina Republike Srbije da bude davalac organa u slučaju smrti i pretpostavljena saglasnost ostavlja ogroman prostor za zloupotrebu i za trgovinu organima, iako se ovim zakonom izričito zabranjuje i ako se tretira kao ozbiljno krivično delo.

S obzirom, na brojne malverzacije unutar zdravstvenog sistema Republike Srbije, naša sumnja je opravdana kada je u pitanju pretpostavljena saglasnost za darivanje organa svih građana. Mi predlažemo pisanu saglasnost koja bi u velikoj meri smanjila mogućnost zloupotreba, i Ministarstvo zdravlja treba da deluje u pravcu promocije donorstva i na taj način da poveća broj donora.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice, kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji, definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN.

Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosovo i Metohija, prema ostatku Srbije, proglase kao međunarodne granice.

Mi u Srpskoj radikalnoj stranci smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244, i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1.000 pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek, koji je rođen na Kosovu i Metohiji, koji je zbog nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije.

Oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugih temama može razgovarati sa Albancima. Vidite da i Republika Hrvatska pokazuje ne skrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da usvajanjem ovakvog zakona, koji sam ja predložio, stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti svakog stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Tomislav Ljubenović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijski podršci porodici sa decom.
Nije tu.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama reguliše odnose u ovoj oblasti, kao i pitanja od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost naših građana.

Koliko je ovo kompleksna i važna oblast, najbolje ilustruje podatak da su u izradi ovog zakona učestvovali predstsavnici ministarstava nadležnih za zdravlje, prosvetu, unutrašnje poslove, pravdu, rad i socijalnu politiku, sport i omladinu, kulturu i informisanje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici BIA.

Nažalost, borba protiv narkomanije je daleko od zadovoljavajućeg nivoa. Pre par nedelja, svi smo čuli, otkrivena je i oduzeta najveća količina droge u poslednjih 10 godina. Ipak, ovaj uspeh, kao i slični uspesi u ovoj oblasti, nisu imali poseban značaj. Zašto? Upravo zato što je proizvodnja biljaka od kojih se droga dobija, kao i laboratorija gde se ona fabrikuje i proizvodi, toliko su se namnožili da su ovi rezultati izgubili na značaju.

Da nikakve, kakve-takve, priručne laboratorije, gde se droga spravlja, nisu jedine fabrike za proizvodnju droge, govori podatak iz jučerašnjeg dnevnog lista „Blic“ gde se na osmoj strani, na pola strane, govori o ovom problemu. Droga se može spremiti i u običnim kuhinjskim uslovima i ona je jača, kako stoji u ovom naslovu, 800 puta od marihuane ili do 1.000 puta jača od heroina. Šta sve ovo govori? Ovo sve govori da smo izgubili svaku kontrolu proizvodnje i upotrebe droge.

Ovih dana se aktuelizuje pitanje legalizacije proizvodnje Kanabisa, gde su mišljenja stručne javnosti podeljena, prevladava stav da je Kanabis biljka koja izaziva zavisnost. Ja ovde moram da ukažem na još jedan fenomen, a to je da je droga nekad bila privilegija bogatih razvijenih sredina i velikih gradova, a da danas to nije slučaj, da je ona danas opšte dostupna i čak i u malim sredinama.