Hvala, koleginice Lazić.
Gospodin Jovanović ima pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.

Gospođo Lazić, retka je prilika da se politički sa nečim složim sa vama, ali ono oko čega bih mogao da se složim danas jeste da je nama potreban, pre svega, nov Zakon o finansiranju gradova i opština. Kao narodni poslanik sam više puta, ovde i u onoj tamo staroj zgradi, govorio da je nešto što je nama ostalo od Mlađana Dinkića, kao njegova tekovina, i potrebno je hitno promeniti. To je identično za bilo koji grad u Vojvodini i u centralnoj Srbiji. Uopšte ni dan danas ne znamo jasne kriterijume i parametre po kojim osnovama grad jedan veličine Loznice dobija toliko novca, a ista veličina grada, na primer, Čačka dobija tri puta manje. To su sada određena pitanja.

Ako nešto dobro što može da proistekne iz današnje, jučerašnje rasprave jeste, meni je žao što ministar Nedimović nije sa nama, ali što može da prenese na Vladu Republike Srbije, da je nama hitno potreban nov Zakon o finansiranju gradova i opština, ali zbog građana Srbije, voleo bih da sam juče u toku dana ili danas, ako imate konkretne podatke, da nam lepo kažete u 2018. godini, koja je iza nas, koliko je, ako imate egzaktne podatke, uloženo u Autonomnu pokrajinu Vojvodina iz budžeta Republike Srbije. Mi sa ove leve strane smatramo da je uloženo mnogo, mnogo, mnogo više od tih 7% kroz direktne investicije, a koje vi uopšte ne uzimate u tih 7%, a da ne pominjemo sada izgradnju pruge, puteva i svega ostaloga.

Juče je ministar pominjao Kancelariju za javna ulaganja koja ulaže u svaku opštinu. Sada se vraćam na prvi deo ove moje priče. Bolje je da lokalne samouprave stave šta je njima prioritet i da imaju više novca u lokalnom budžetu, nego da čekaju od bilo koga sa pokrajinskog ili republičkog nivoa.

Bolje je i tako ako imate u ovom trenutku nedostajuća sredstva. Znači, zaključak je, nama je potreban pre svega politički dogovor da se donese nov zakon o finansiranju gradova i opština na nivou cele Srbije i potreban nam je jedan celovit zakon usvojen na Skupštine AP Vojvodine, o kojem ćemo se mi ovde kao Narodna skupština izjašnjavati. Hvala.

Hvala kolega Jovanoviću.
Gospođo Lazić, mogu da vam dam repliku. Izvolite.
Pravo na repliku.

Samo da kratko kažem, kada spominjete pruge i puteve i finansiranje, to su putevi od državnog značaja. O tome govorim. Naglasila sam da nivo opštinskih puteva, samo 11 opštinskih puteva u AP Vojvodini postoji, što je daleko manje od onih u unutrašnjosti Srbije, odnosno u ostatku Srbije i daleko, daleko manje od onih u regionu. To je ono što je nama veliki problem. Ono što se gradi, niko te ne spori, pruga prema Budimpešti ili autoputevi. To je nešto što je država. Mi smo deo države. Mi se nismo otcepili, ako tako mogu da kažem. Suludo je i razmišljati o tako nečemu. Hoću da kažem da su to putevi tog nivoa.

Drugo, kada je u pitanju finansiranje opština, tu se potpuno slažem sa vama. Ako se sećate kada je bilo usvajanje budžeta za prošlu godinu, imate poziciju nenamenska sredstva koja se dodeljuju opštinama. I tada sam potegla pitanje – koji su kriterijumi na osnovu kojih se opštinama nenamenski dodeljuju sredstva? U prevodu to znači sredstva koja mogu da potroše na bilo šta. Tu po meni nije bilo nekakve ravnomernosti kada je u pitanju razvijenost opština. Neke opštine koje spadaju u kategoriju razvijenijih dobile su recimo više sredstava nego recimo jedan Alibunar koji je opština devastirana.

To želimo i slažem se sa vama da kriterijume treba napraviti, zakon treba promeniti, da se to jedanput razreši na pravi način. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći govornik je poslanik Miladin Ševarlić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Postoje dva budžetska leks specijalisa. Jedan je za nadležnosti Pokrajine Vojvodine od 7% i drugi je za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju od 5%. Slažem se da i jedan i drugi treba ispunjavati u propisanom obimu. Nisam pratio i ne znam u kom procentu se ispunjavaju obaveze za obavljanje nadležnosti Pokrajine Vojvodine, da li je to 7% ili manje u odnosu na ukupne budžetske poreske prihode, ali vrlo dobro znam da ovaj drugi budžetski leks specijalist se uopšte ne ispunjava, a on se dotiče i poljoprivrednika na teritoriji AP Vojvodine.

Prema tome, zalažem se da se ista rasprava kao što je ova rasprava otvori i u vezi realizacije Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, jer mi po osnovu izmena i dopuna tog zakona imamo stalno obezbeđenje manje od 5% budžetskih poreskih prihoda za potrebe poljoprivrede i sela u Srbiji.

U prvom navratu to smanjenje je bilo zbog toga što su smanjenje subvencije sa 100 ha na 20 ha u biljnoj proizvodnji. U drugoj godini smanjene su subvencije sa 12.000 dinara na 4.000 dinara po ha. U trećoj godini došlo je do izmene tumačenja člana koji ukazuje za šta se odnose ta sredstva, pa umesto za budžetske potrebe podsticaja poljoprivrede i sela uneto je da je to za budžet ministarstva. Nigde u svetu, a konsultovao sam i eksperta FAO-a, kao organizacije za poljoprivredu i hranu, ne smatra se podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju deo koji se objektivno nužno izdvaja za finansiranje aktivnosti Ministarstva poljoprivrede kao što su plate, putni troškovi i sva ostala davanja koja su nužno potrebna za funkcionisanje ministarstva poljoprivrede u svakoj zemlji.

Ono što posebno želim da istaknem je da imamo zdravorazumskih neprihvatljivih budžetskih prihoda. Jedan od tih prihoda jeste i uvođenje takse za javne servise, koja se plaća i za objekte za uzgoj stoke ukoliko u njima postoji i električno brojilo, a znamo da u takvim objektima se ne gleda televizija. Takođe i za brojila na banderama ukoliko to brojilo služi za obezbeđenje električne energije za električne pumpe za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, plastenika, cvetnjaka itd.

To su troškovi koji zaista neosnovano opterećuju poljoprivrednike. Izgleda da je to malo, ali ne mora da znači jer ima poljoprivrednika koji imaju po sedam dubinskih bunara, zatim poljoprivrednika koji pored toga plaćaju TV pretplatu za objekat za stoku i za kuću u kojoj žive članovi tog domaćinstva.

Najzad, ono što je posebno značajno istaći jeste u kom to roku država treba da izmiri svoje obaveze prema poljoprivrednicima, jer ako poljoprivrednik zakasni u plaćanju poreza po svom rešenju svaki dan preko 15. februara, 15. maja, 15. avgusta, 15. novembra njemu teče zatezna kamata, što je tačno, ali nema zatezne kamate za isplate iz budžeta Ministarstva poljoprivrede po osnovu podsticaja, subvencija, iako država propisuje da je zakonski rok za plaćanje svih obaveza u međusobnim potraživanjima 45 dana. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević. Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. tačka 1. Tema današnje rasprave je Predlog rezolucije o Vojvodini. Druga tema je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Prethodni govornik je govorio o podsticajima u poljoprivredi. Nije on slučajno promašio temu, već namerno i namerno menjao teze. Dakle, obučete narodnu nošnju, dođete iz Zemuna, modifikujete se, kako se to kaže, modifikujete dnevni red i hoćete da se ulagujete poljoprivrednicima, a pri tom zaboravite da kažete da ste u vreme dok ste bili miljenik Dušana Petrovića dobili 62.000 evra iz Ministarstva poljoprivrede, da ste zaboravili da su podsticaji bili 19 milijardi uz isti kurs. Danas se prigovara na podsticaje od 43 milijarde i 24 milijarde više nego u vreme kada je on bio miljenik ministra poljoprivrede Dušana Petrovića. U procentima to je 130%.

Samo 2017. godine, a što nikada ranije nije bilo, posebno ne u vreme Dušana Petrovića, podsticaji su isplaćeni za 15.000 mašina, traktora i priključne mehanizacije, za mnogobrojne voćne zasade, nabavku priplodnih grla itd. Neko izvuče nekoliko podataka i onda pokušava da obmane poljoprivrednike. Podsticaji će i dalje biti uvećavani. Ova država će poštovati poljoprivrednike i prerađivače.

Hvala, vreme.
Poštovani poslaniče, smatram da ste više ušli u repliku, nego što ste objasnili povredu Poslovnika. Nisam sigurna, ne odlučujem ja glasanjem, nego plenum.
Glasaćemo, ali morate saslušati moje obrazloženje. Nisam sigurna da ste u pravu da nije govorio o temi Poslovnika.
(Miladin Ševarlić: Povreda Poslovnika.)
To je bila povreda Poslovnika, gospodine Ševarliću. Tako da nema replika. Ostali ste u sistemu prijavljeni, pa zato kažem.
Olena Papuga, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, Autonomna Pokrajina Vojvodina je od 2008. bez rešenog finansiranja, a jubilarnu desetu godinu od kada je istekao rok kojim Ustav predviđa da se donese prateći zakon o finansiranju, ističe ove godine, odnosno 31. decembra 2019. godine.

Svi pitaju koliko je to 7%. Situacija u vojvođanskim finansijama dodatno je pogoršana, 25. septembra 2012. godine, pošto je Narodna skupština Republike Srbije tada donela Zakon o budžetskom sistemu koji je još više pogoršao stanje u finansijama i u životu stanovnika AP Vojvodine.

Vojvodina danas izgleda ovako. Od nekadašnjeg razvijenog regiona, ona je danas postala siromašna regija. U 21. veku od 465 naseljenih mesta, odnosno 45 lokalnih samouprava samo u 60 opština, mesta u opštinama imaju izgrađenu kompletnu kanalizacionu mrežu. Gde to u Evropi blizu 700.000 ljudi decenijama pije neispravnu vodu, a znamo da jedan lekar u Vojvodini leči oko 400 ljudi, a u Sremu oko 549. U nekim lokalnim samoupravama, na primer u Temerinu jedan lekar leči 975 ljudi.

Svakodnevni život Vojvođana i podaci koji prikrivaju relevantne institucije već odavno pobijaju čak i svaku pomisao o Vojvodini u kojoj se pristojno živi. Život Vojvođanki i Vojvođana je loš, a o tome pokazuju razno razni podaci u njihovom svakodnevnom životu.

Nijedna institucija u zemlji, uključujući resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku, nema tačnu analizu koliko je Vojvođana poslednjih deset godina, poslednjih 20 godina iseljeno iz Vojvodine. U pograničnim delovima AP Vojvodine je ta situacija alarmantna. Republički zavod za statistiku vodi evidenciju samo o tome koliko se ljudi seli iz mesta u mesto, znači koliko ljudi na teritorijama AP Vojvodine ili Republike Srbije menjaju prebivalište, a o tome koliko ljudi napuštaju zemlju, koliko ljudi odlazi iz Republike Srbije, Vojvodine tu statistiku niko ne vodi.

U Vojvodini se prazne mađarska, slovačka, rumunska, rusinska i druga sela, tako da od danas sve teže može da se razgovara o multinacionalnoj i multikulturalnoj Vojvodini, koja je bila stvarno primer ne Evrope, nego i celog sveta. Mađari odlaze u Mađarsku, Slovaci u Slovačku, Rumuni u Rumuniju, a Rusini koji meni pripadaju odlaze najdalje, u Kanadu i raznorazne evropske zemlje.

Broj đaka koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina je smanjen. Podaci iz mesne zajednice Orom u opštini Kanjiža porazni su. Za poslednjih deset godina odavde je otišlo oko 40% stanovnika, uglavnom u inostranstvo, najčešće u Mađarsku. Većina se sigurno neće nikada vratiti.

U mestima opštine Kanjiža na severu Bačke, nema nezaposlenih, ali to nije rezultat ekonomskog ulaganja nego je po sredi ekonomska odnosno migracija stanovništva u Nemačku, Mađarsku i Austriju. Oko 4.000 ljudi iz opštine Novi Bečej unazad nekoliko godina, a ta opština da podsetim ima 25.000 stanovnika, znači 4.000 stanovnika je jako puno, se odselilo iz te opštine Novi Bečej. Međutim, porazan podatak je da u mađarskim odeljenjima ove godine u Novom Bečeju je upisano samo dvanaestoro dece. Ranije ih je bilo 12 razreda, a pre 15 godina i po pet razreda. Po podacima iz popisa 2011. godine, koji kažu da stanovništvo Vojvodine čini 27% ukupnog stanovništva Republike Srbije u odnosu na 2002. godinu, vidi se da se broj stanovnika u Vojvodini smanjio za 5%. Beočin, Žitište, Mali Iđoš, Opovo, Plandište nemaju nijednu srednju školu. Nijedna škola za obrazovanje odraslih ne postoji na teritoriji Srema. Takođe, u Sremu ne postoji nijedan fakultet univerziteta u Novom Sadu. Republika Srbija je poslednja na listi zemalja po ulaganje u obrazovanje, a znamo da se samo 3% ulaže u obrazovanje.

Informacija o kretanju pokazatelja privrednih aktivnosti u AP Vojvodini i Republici Srbiji, u 2017. godini pokazala je da je uprkos činjenici da paori u Vojvodini mogu da računaju na sredstva razno razna iz ministarstva, u 2017. godini broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio je 23.716, odnosno čak za 4,8% je manji nego prethodne godine. To znači da je deo tih malih poljoprivrednika ili se iselio iz Vojvodine ili jednostavno više ne može da obrađuje zemlju, jer nije konkurentan.

Znači, postoji jako veliki problem što država uopšte se ne trudi da pomogne tim malim individualnim poljoprivrednicima koji imaju par hektara zemlje da bi preživeli. Danas može samo da se živi od intenzivne poljoprivrede, što ti mali paori, mali poljoprivrednici jednostavno ne mogu da ispune sve te obaveze prema države, ne mogu da uzmu zemlju u arendu itd.

Ono što je najgore što se desilo u poslednjih 10 godina u Vojvodini je to što su mali poljoprivrednici, da kažem ti paori ih tih malih sredina, iz malih sela koja sada ostaju prazna, su ostali bez državnog zemljišta, odnosno ostali su bez mogućnosti da uzmu u arendu zemlju koja je u njihovom ataru. Naime, znamo dobro da je Republika Srbija umesto njima da izda tu zemlju i da spasi to vojvođansko selo, a na kraju krajeva i sva sela u Republici Srbiji, ali posebno u Vojvodini, jer se u Vojvodini desila ta tragedija da su skoro sva velika imanja, veliki poljoprivredni kombinati prodati Arapima na 90 ili na 30 godina.

Bivši radnici vojne ustanove „Morović“, gde je arapska firma uzela svu zemlju u zakup, ona tu zemlju plaća samo 60 evra po hektaru. Mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi taj pogon Karađorđevo i do 350 evra.

Umesto 1,2 miliona evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, a verujte mi da naši paori bez obzira u kojim su mogućnostima, ako hoće da malo razvijaju svoja domaćinstva uzimaju u zakup zemlju u arendu i do 250 evra. Tako da ovo što je izdato za 60 evra Arapima je stvarno unižavanje i ponižavanje vojvođanskih paora.

Ugovor o zajedničkom ulaganju, opet Arapima na velikim površinama. Izdata je zemlja i u kombinatima Bačka i Sivac, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača.

Još jednom hoću da naglasim da svim tim merama, bez obzira što neko misli da Vojvodina dobija više sredstava i ima više prava kao neki ostali delovi Republike Srbije, to nije istina, vojvođanski paori i Vojvodina je do te mere unižena. Doći ću na početak svog izlaganja, jednostavno, Vojvođani su primorani da odlaze u zemlje EU da bi tamo radili u nekim fabrikama, da bi tamo možda slali novac onima koji ostaju u Vojvodini, ali Vojvodina se ne razvija u tom smeru, u tom pozitivnom smeru.

Žene iz vojvođanskih sela koje su žrtve tranzicije, odlaze redovno da čuvaju stare u Nemačkoj, mladi odlaze u Slovačku, Nemačku. Jednostavno, Vojvodina se poslednjih godina čisti ih tih ekonomskih razloga. Sve one fabrike koje su pootvarane u Vojvodini, u mojoj Kuli gde živim, ne mogu ni na koji način da privuku mlade da ostanu na selu. Jedino što bi moglo da privuče mlade na selu u Vojvodini, to je poljoprivreda, a država nema za to sluha. Jednostavno, Vojvodina, ako bi dobila više sredstava, ona bi verujte mi, to iskoristila na dobar način i bilo bi dobro ne samo Vojvodini, nego i celoj Srbiji, kao što je bilo oduvek.