Reč ima Marijan Rističević. Povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 106. tačka 1. Tema današnje rasprave je Predlog rezolucije o Vojvodini. Druga tema je Predlog zakona o finansiranju AP Vojvodine.

Prethodni govornik je govorio o podsticajima u poljoprivredi. Nije on slučajno promašio temu, već namerno i namerno menjao teze. Dakle, obučete narodnu nošnju, dođete iz Zemuna, modifikujete se, kako se to kaže, modifikujete dnevni red i hoćete da se ulagujete poljoprivrednicima, a pri tom zaboravite da kažete da ste u vreme dok ste bili miljenik Dušana Petrovića dobili 62.000 evra iz Ministarstva poljoprivrede, da ste zaboravili da su podsticaji bili 19 milijardi uz isti kurs. Danas se prigovara na podsticaje od 43 milijarde i 24 milijarde više nego u vreme kada je on bio miljenik ministra poljoprivrede Dušana Petrovića. U procentima to je 130%.

Samo 2017. godine, a što nikada ranije nije bilo, posebno ne u vreme Dušana Petrovića, podsticaji su isplaćeni za 15.000 mašina, traktora i priključne mehanizacije, za mnogobrojne voćne zasade, nabavku priplodnih grla itd. Neko izvuče nekoliko podataka i onda pokušava da obmane poljoprivrednike. Podsticaji će i dalje biti uvećavani. Ova država će poštovati poljoprivrednike i prerađivače.

Hvala, vreme.
Poštovani poslaniče, smatram da ste više ušli u repliku, nego što ste objasnili povredu Poslovnika. Nisam sigurna, ne odlučujem ja glasanjem, nego plenum.
Glasaćemo, ali morate saslušati moje obrazloženje. Nisam sigurna da ste u pravu da nije govorio o temi Poslovnika.
(Miladin Ševarlić: Povreda Poslovnika.)
To je bila povreda Poslovnika, gospodine Ševarliću. Tako da nema replika. Ostali ste u sistemu prijavljeni, pa zato kažem.
Olena Papuga, izvolite.

Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, Autonomna Pokrajina Vojvodina je od 2008. bez rešenog finansiranja, a jubilarnu desetu godinu od kada je istekao rok kojim Ustav predviđa da se donese prateći zakon o finansiranju, ističe ove godine, odnosno 31. decembra 2019. godine.

Svi pitaju koliko je to 7%. Situacija u vojvođanskim finansijama dodatno je pogoršana, 25. septembra 2012. godine, pošto je Narodna skupština Republike Srbije tada donela Zakon o budžetskom sistemu koji je još više pogoršao stanje u finansijama i u životu stanovnika AP Vojvodine.

Vojvodina danas izgleda ovako. Od nekadašnjeg razvijenog regiona, ona je danas postala siromašna regija. U 21. veku od 465 naseljenih mesta, odnosno 45 lokalnih samouprava samo u 60 opština, mesta u opštinama imaju izgrađenu kompletnu kanalizacionu mrežu. Gde to u Evropi blizu 700.000 ljudi decenijama pije neispravnu vodu, a znamo da jedan lekar u Vojvodini leči oko 400 ljudi, a u Sremu oko 549. U nekim lokalnim samoupravama, na primer u Temerinu jedan lekar leči 975 ljudi.

Svakodnevni život Vojvođana i podaci koji prikrivaju relevantne institucije već odavno pobijaju čak i svaku pomisao o Vojvodini u kojoj se pristojno živi. Život Vojvođanki i Vojvođana je loš, a o tome pokazuju razno razni podaci u njihovom svakodnevnom životu.

Nijedna institucija u zemlji, uključujući resorna ministarstva i pokrajinske sekretarijate, Zavod za statistiku, nema tačnu analizu koliko je Vojvođana poslednjih deset godina, poslednjih 20 godina iseljeno iz Vojvodine. U pograničnim delovima AP Vojvodine je ta situacija alarmantna. Republički zavod za statistiku vodi evidenciju samo o tome koliko se ljudi seli iz mesta u mesto, znači koliko ljudi na teritorijama AP Vojvodine ili Republike Srbije menjaju prebivalište, a o tome koliko ljudi napuštaju zemlju, koliko ljudi odlazi iz Republike Srbije, Vojvodine tu statistiku niko ne vodi.

U Vojvodini se prazne mađarska, slovačka, rumunska, rusinska i druga sela, tako da od danas sve teže može da se razgovara o multinacionalnoj i multikulturalnoj Vojvodini, koja je bila stvarno primer ne Evrope, nego i celog sveta. Mađari odlaze u Mađarsku, Slovaci u Slovačku, Rumuni u Rumuniju, a Rusini koji meni pripadaju odlaze najdalje, u Kanadu i raznorazne evropske zemlje.

Broj đaka koji pohađaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina je smanjen. Podaci iz mesne zajednice Orom u opštini Kanjiža porazni su. Za poslednjih deset godina odavde je otišlo oko 40% stanovnika, uglavnom u inostranstvo, najčešće u Mađarsku. Većina se sigurno neće nikada vratiti.

U mestima opštine Kanjiža na severu Bačke, nema nezaposlenih, ali to nije rezultat ekonomskog ulaganja nego je po sredi ekonomska odnosno migracija stanovništva u Nemačku, Mađarsku i Austriju. Oko 4.000 ljudi iz opštine Novi Bečej unazad nekoliko godina, a ta opština da podsetim ima 25.000 stanovnika, znači 4.000 stanovnika je jako puno, se odselilo iz te opštine Novi Bečej. Međutim, porazan podatak je da u mađarskim odeljenjima ove godine u Novom Bečeju je upisano samo dvanaestoro dece. Ranije ih je bilo 12 razreda, a pre 15 godina i po pet razreda. Po podacima iz popisa 2011. godine, koji kažu da stanovništvo Vojvodine čini 27% ukupnog stanovništva Republike Srbije u odnosu na 2002. godinu, vidi se da se broj stanovnika u Vojvodini smanjio za 5%. Beočin, Žitište, Mali Iđoš, Opovo, Plandište nemaju nijednu srednju školu. Nijedna škola za obrazovanje odraslih ne postoji na teritoriji Srema. Takođe, u Sremu ne postoji nijedan fakultet univerziteta u Novom Sadu. Republika Srbija je poslednja na listi zemalja po ulaganje u obrazovanje, a znamo da se samo 3% ulaže u obrazovanje.

Informacija o kretanju pokazatelja privrednih aktivnosti u AP Vojvodini i Republici Srbiji, u 2017. godini pokazala je da je uprkos činjenici da paori u Vojvodini mogu da računaju na sredstva razno razna iz ministarstva, u 2017. godini broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio je 23.716, odnosno čak za 4,8% je manji nego prethodne godine. To znači da je deo tih malih poljoprivrednika ili se iselio iz Vojvodine ili jednostavno više ne može da obrađuje zemlju, jer nije konkurentan.

Znači, postoji jako veliki problem što država uopšte se ne trudi da pomogne tim malim individualnim poljoprivrednicima koji imaju par hektara zemlje da bi preživeli. Danas može samo da se živi od intenzivne poljoprivrede, što ti mali paori, mali poljoprivrednici jednostavno ne mogu da ispune sve te obaveze prema države, ne mogu da uzmu zemlju u arendu itd.

Ono što je najgore što se desilo u poslednjih 10 godina u Vojvodini je to što su mali poljoprivrednici, da kažem ti paori ih tih malih sredina, iz malih sela koja sada ostaju prazna, su ostali bez državnog zemljišta, odnosno ostali su bez mogućnosti da uzmu u arendu zemlju koja je u njihovom ataru. Naime, znamo dobro da je Republika Srbija umesto njima da izda tu zemlju i da spasi to vojvođansko selo, a na kraju krajeva i sva sela u Republici Srbiji, ali posebno u Vojvodini, jer se u Vojvodini desila ta tragedija da su skoro sva velika imanja, veliki poljoprivredni kombinati prodati Arapima na 90 ili na 30 godina.

Bivši radnici vojne ustanove „Morović“, gde je arapska firma uzela svu zemlju u zakup, ona tu zemlju plaća samo 60 evra po hektaru. Mada je prosečna cena po kojoj se licitiraju oranice u opštini Bačka Palanka, u kojoj se nalazi taj pogon Karađorđevo i do 350 evra.

Umesto 1,2 miliona evra, koliko se moglo naplatiti od zakupa, a verujte mi da naši paori bez obzira u kojim su mogućnostima, ako hoće da malo razvijaju svoja domaćinstva uzimaju u zakup zemlju u arendu i do 250 evra. Tako da ovo što je izdato za 60 evra Arapima je stvarno unižavanje i ponižavanje vojvođanskih paora.

Ugovor o zajedničkom ulaganju, opet Arapima na velikim površinama. Izdata je zemlja i u kombinatima Bačka i Sivac, „Jadran“ iz Nove Gajdobre, „Mladi borac“ iz Sonte, „Agrobačka“ iz Bača.

Još jednom hoću da naglasim da svim tim merama, bez obzira što neko misli da Vojvodina dobija više sredstava i ima više prava kao neki ostali delovi Republike Srbije, to nije istina, vojvođanski paori i Vojvodina je do te mere unižena. Doći ću na početak svog izlaganja, jednostavno, Vojvođani su primorani da odlaze u zemlje EU da bi tamo radili u nekim fabrikama, da bi tamo možda slali novac onima koji ostaju u Vojvodini, ali Vojvodina se ne razvija u tom smeru, u tom pozitivnom smeru.

Žene iz vojvođanskih sela koje su žrtve tranzicije, odlaze redovno da čuvaju stare u Nemačkoj, mladi odlaze u Slovačku, Nemačku. Jednostavno, Vojvodina se poslednjih godina čisti ih tih ekonomskih razloga. Sve one fabrike koje su pootvarane u Vojvodini, u mojoj Kuli gde živim, ne mogu ni na koji način da privuku mlade da ostanu na selu. Jedino što bi moglo da privuče mlade na selu u Vojvodini, to je poljoprivreda, a država nema za to sluha. Jednostavno, Vojvodina, ako bi dobila više sredstava, ona bi verujte mi, to iskoristila na dobar način i bilo bi dobro ne samo Vojvodini, nego i celoj Srbiji, kao što je bilo oduvek.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Zakon o finansiranju AP Vojvodine. Kao poslanica Pokreta socijalista, pre svega želim da kažem da je AP Vojvodina deo Republike Srbije, da je budžet AP Vojvodine deo budžeta Republike Srbije i da su građani AP Vojvodine, pre svega, građani Republike Srbije.

Saglasna sam sa kolegama da treba da se donese zakon koji će preciznije da odredi na koji način ćemo finansirati gradove i opštine u Srbiji, ali sa konkretnim predlogom koji se danas nalazi pred nama nismo saglasni, jer smatramo da strategija koju sprovodi Vlada Republike Srbije, a tiče se Vojvodine, je jako dobra. Smatramo da se dosta ulaže i u privredu i u poljoprivredu i da su ta sredstva veća od onih koja su obavezujuća da im budu opredeljena.

Za nas je, pre svega, neprihvatljiv predlog da postoji odvajanje posebne Uprave prihoda, jer mehanizam koji se sprovodi za ubiranje poreza je po zakonu, on je na teritoriji cele Republike Srbije i nema potrebe odvajati ga u posebne jedinice.

Ne želimo da usvajanje ovakvog predloga, kada govorimo upravo o ovom odvajanju Poreske uprave, budi bilo čije separatističke neke inspiracije ili da bilo ko može da pomisli da postoji država unutar države.

Mi smatramo da Srbija treba da se razvija ravnopravno, smatramo da AP Vojvodina nije ni po čemu zapostavljena, već se prilično investira, kao i u druge delove Srbije. Mi nismo protivnici decentralizacije, ali smatramo da ovakva vrsta raspodele nije decentralizacija. Decentralizacija u stvari ne predstavlja to da se dele određene ingerencije koje treba da budu u rukama same Republike.

Mi smatramo da su svi građani Republike Srbije ravnopravni, bilo da se nalaze u centralnoj Srbiji, da se nalaze u Vojvodini ili da govorimo o albanskim nacionalnim manjinama na KiM. To je sve ravnopravni narod Republike Srbije.

Da je ovo podstaknuto i činjenicama, možemo krenuti od podataka da je Vlada Republike Srbije sprovela fiskalnu konsolidaciju u Vojvodini, da su umanjena određena dugovanja, napravljene su uštede u budžetu od 2,2 miliona evra, planirani budžet za 2019. godinu je povećan za 13 milijardi, veći je nego 2016. godine. U toku je izgradnja puteva, u toku je izgradnja radio-televizije Vojvodine, izgrađen je Žeželjev most posle 19 godina, otvoreno je 29 fabrika, uloženo je u sport, uloženo je u kulturu.

Zaista smatramo da Vlada Republike Srbije ni na koji način ne zapostavlja Vojvodinu, a kao što sam rekla, mi se slažemo da treba da se precizira, na neki način, finansiranje, ali svih gradova u Srbiji, a ne pojedinačno za Vojvodinu, centralnu Srbiju, itd.

Želim samo da se zahvalim Vladi Republike Srbije što se zaista trudi i radi na takav način da svi građani budu ravnopravni, kao što sam rekla, i u centralnoj Srbiji, i u Vojvodini, kao i na KiM. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Žika Gojković. Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Dame i gospodo, kolege, narodni poslanici, dobro je što se neposredno nakon proslave 100. godina od prisajedinjenja Vojvodine, Odlukom Velike skupštine u Novom Sadu, a danas evo i u Skupštini Srbije, govori o Vojvodini u kojoj su Srbi, Slovaci, Bunjevci, Šokci i drugi odlučili da žive zajedno, u tadašnjoj Kraljevini Srbiji, i njihova zajednička odluka je bila da je Srbija njihova domovina.

To je još jedan pozitivan pokazatelj u kakvoj smo zemlji živeli, jer monarhističko uređenje, za čiji povratak se Pokret obnove Kraljevine Srbije zalaže, je simbol tolerancije i multietničnosti, kao što je simbol tolerancije i multietničnosti i grad iz kog dolazim, Sombor, i na to sam ponosan.

Danas ovde u Skupštini Srbije, takođe, sede narodni poslanici pripadnici nacionalnih manjina iz Vojvodine i iz ostalih delova naše lepe Srbije, jer je ovo država za koju su se borili njihovi preci i predstavnici njihovog naroda pre više od jednog veka. I to je dobro.

Ono što je loše, a to je da svi kada su u opoziciji puna su im usta decentralizacije, a čim dođu na vlast odmah zaborave na to. I, tako je kod velike većine političkih organizacija. Tako, vrlo slično, demonstrira Liga socijaldemokrata Vojvodine i njen predsednik Nenad Čanak, uzgred žao mi je što nije danas tu, možda bi mogao da odgovori na neke od stvari koje ću ja danas prijupitati.

Kada već govorimo o decentralizaciji Vojvodine po modelu Lige, mislim da ću to moći najbolje da objasnim na primerima, a upravo najbolji primeri su oni gde je ta organizacija i njihovi članovi imaju priliku, kada je raspoređivanje finansijskih sredstava.

Na prvom mestu i ono gde sam ja, da kažem, imao iskustva, to je primer bivšeg sekretara za sport i omladinu, Marinike Tepić. Naime, od 2014. do 2017. godine sam bio predsednik Sportskog saveza Grada Sombora. U 2015. godini imao sam tu sreću da Sportski savez koji predvodim bude najbolji sportski savez u Srbiji, da dobije Majsku nagradu, upravo ovde u ovoj Skupštini. Tada sam i upoznao Mariniku Tepić, koja je prišla da se slika sa nama i kada je čula iz koje političke organizacije dolazim, organizacije koja baštini sprsku tradiciju, od tada je finansijska česma iz pokrajine bila zatvorena za grad Sombor.

Umesto da pomognu, jer smo imali sjajne projekte, oni su nas odbijali čak i kada bismo slali projekte koji se tiču dece ometene u razvoju. Za to vreme, ja ovde imam papire samo iz 2015. godine, izdvojiću samo nekoliko primera, jer ih ima stvarno jako puno i ne želim svojim kolegama da uzmem previše vremena. Videćete da, svakome mogu dati ovo da pogleda, ako samo malo bacite pogled, onda ćete videti kako su se rasipala sredstva građana Vojvodine, gde su te finansije, na koje su to sve strane odlazile, poput, recimo, Društva za očuvanje Banatskih šora, milion dinara. Podsetiću vas samo, kada god kažem, da se setite da smo mi bili odbijeni za 200 do 300 hiljada dinara koje smo tražili isključivo za programe dece ometene u razvoju zbog kojih smo i najviše, koje je opredelilo Komisiju za sport, da nam dodeli nagradu najboljeg sportskog saveza.

Idemo dalje. Osnovna škola „Grebenac“, Pančevo, 5.800.000. Inače, kada vidite ovde osnovne škole, mislim da nijedna iz Pančeva koja je konkurisala, ne postoji a da nije dobila finansijska sredstva i sva su u milionima. Podsetiću da je odatle i sekretarka za sport.

Ne mogu naravno sve nabrajati, ali ko god bude želeo da vidi, moći će da vidi da je maltene svako drugo iz opštine Pančevo ili Zrenjanin, upravo odande odakle je ili taj sekretar ili tamo gde je LSV imala najbolje rezultate. To su sve milionski iznosi. To su iznosi koji su apsurdni. Recimo, Savez za školski sport Vojvodine 15 miliona dinara za rekvizite. Sa tih 15 miliona dinara smo mi recimo u gradu Somboru održavali objekte, sve objekte u jednoj godini.

Naravno, šest miliona Pančevo, pet miliona Pančevo, četiri miliona Pančevo, pa onda malo pređemo na Zrenjanin. To kada pogledate ovako i vidite, fudbalski klub Lehel iz Zrenjanina, ja pretpostavljam da ovde ima kolega koji su se kao ja nekada bavili fudbalom, da li je neko nekada čuo za taj klub koji je dobio dva miliona dinara. Lehel iz Zrenjanina.

Zatim, opština Inđija u to vreme najbogatija opština u Vojvodini, dobija devet miliona i devetsto hiljada dinara za opremanje sportske hale. Kačarevo, Kačarevo, Kačarevo, opština Pančevo.

Uzgred, to Kačarevo selo, uz dužno poštovanje prema ljudima koji tamo žive, dobilo je više finansijskih sredstava, selo, nego ceo Zapadno-bački okrug. Plivački klub Pančevo, Pančevo, Pančevo, Žitište, Kačarevo, i sve milionski iznosi, Klub banatskih šora „Marjevo“ – 650, Klub japanskih sportskih borilačkih veština „Gošinkan“ – 320 hiljada, upravo je to bila cifra koju sam tražio za decu ometenu u razvoju. Klub američkog fudbala „Divlji psi“, Klub banatskih šora „Đilkoši“ Pančevo, svaka čast za đilkoše. I, na kraju, Udruženje građana za promociju sporta Novi Sad „I came to play“ – 700 hiljada dinara.

Svako ko imalo zna politiku a i sport, ne može a da ne izrazi sumnju da neka od ovih finansijskih sredstava nisu na volšeban način bila vraćena onima kojima su trebala da se vrate. Svi jako to dobro znamo. Dovoljno je samo pogledati neke od ovih objekata i videćete koliko je finansijskih sredstava utrošeno.

Za razliku od ovakve decentralizacije za koju se zalaže LSV, ja ću samo u par rečenica reći šta Pokret obnove Kraljevine Srbije vidi kao decentralizaciju.

Kao prvo, složio bih se sa kolegama iz Radikalne stranke, gde su rekli da je važna decentralizacija opština, mnogo važnija nego ona o kojoj smo imali prilike do sada da pričamo. Mi vidimo, osim Beograda, da Novi Sad zajedno sa Nišom, Kragujevcom, budu glavni gradovi, a da prestonica bude Beograd u kojoj će živeti kralj, da ministarstva budu u tim gradovima, u Nišu Ministarstvo odbrane, iz više nego praktičnih razloga, nažalost. U Kragujevcu Ministarstvo kulture, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo prosvete u našem Novom Sadu. E, to je decentralizacija i tu decentralizaciju mora da prati politička i izborna decentralizacija. Ovo što danas slušamo i što slušamo obično kada počne da pada rejting Lige socijaldemokrata, to je najobičnije davanje milostinje Vojvodini.

Obratio bih se, ovako da kažem, direktno, indirektno, Ligi i gospodinu Nenadu Čanku, jer mi je jako drago došao, mislim da je bez veze kad o nekom govorite a on nije prisutan. Ako već želite da predlažete zakone, onda treba prvo da poštujete zakone države Srbije, pa vas tako podsećam da su 2004. godine zakonom izjednačena prava jugoslovenske vojske u otadžbini i partizana, da je Draža rehabilitovan 2015. godine, za vreme dok je premijer bio Aleksandar Vučić, da je Draža čovek koji je odlikovan od najjačih saveznika SAD, Trumana, De Gola, Francuske, Poljske i mnogih drugih zemalja. I, ono što je najvažnije, jer se često pozivamo na Ujedinjene nacije, da u svim dokumentima Ujedinjenih nacija gde se govori o kvinsliškim pokretima ne postoji pokret đenerala Draže Mihailovića.

Ovo sve govorim zato što je Liga socijaldemokrata Vojvodine pokrenula inicijativu za smenu člana predsedništva Pokreta obnove Kraljevine Srbije Branke Bežanov sa mesta zamenika predsednika Skupštine, jer je, čujte, učestvovala u obeležavanju godišnjice hapšenja Draže, jednog od najvećeg junaka srpskog naroda. I oni traže njenu smenu. Sramno, bedno, i što je najvažnije, neutemeljeno u zakonu.

Jasno nam je da gospodin Čanak i Liga socijaldemokrata Vojvodine dan prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji vidi kao jedan od najcrnjih dana u istoriji, ali mora da razume da je usamljen. Sudeći po procentu glasova koje ima, možda je usamljeniji nego ikad. Naravno, kao po običaju, onda kreće briga za Vojvodinu. Ja ne bih želeo da učim istoriji gospodina Čanka, on je obrazovan, pametan, čovek koji ima dosta iskustva, ali moram mu reći da je srpska Vojvodina, pre nego što je pristupila Kraljevini, bila jedna od najnerazvijenijih oblasti u Austrougarskoj, da je tretirana kao periferija, čiji je jedini zadatak bio da bude bedem za odbranu od Turaka, da je u Kraljevini doživela najveći procvat, a da je dolaskom komunista, onih čiju ideologiju gospodin Čanak baštini, opet nazadovala, jer je onaj koji je u Prvom svetskom ratu ratovao protiv Srba, a komunisti ga vratili da bude predsednik naše države preneo najvažnije fabrike iz Vojvodine upravo u Sloveniju i Hrvatsku.

Pokret obnove Kraljevine Srbije, i ovim završavam, zalaže se za nacionalno pomirenje, ali ponavljam, da nacionalno pomirenje mora biti zasnovano na istinitoj istoriji našeg naroda. Na kraju svega, imamo i jednu sličnost sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i Nenadom Čankom, a to je da se i jedni i drugi zalažemo za monarhiju, samo što se gospodin Čanak zalaže za povratak Habzburga, a mi za povratak Karađorđevića. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.
Izvinjavam se, preskočila sam poslanika Jahju Fehratovića.
Izvinjavam se Vjerici Radeti.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Uvažene koleginice i kolege, veoma nas raduje inicijativa da se danas raspravlja u ovom časnom domu na predlog zakona koji je podnela jedna opoziciona stranka. To govori o snazi demokratskog opredeljenja i onome čemu smo prisustvovali juče a i danas, da ovde možemo razmenjivati različite argumente i donositi odluke koje su skladu sa onim što mi smatramo ispravnim.

Takođe, veoma je važno da stvari poput ovih koje opterećuju naše društvo jako dugo rešavamo unutar sistema države. Posebno je važno i mi smo kao stranka pravde i pomiranje snažno govorili i govorimo o procesu decentralizacije, kao jednom od vidova poboljšanja ukupnih životnih prilika svih građana Republike Srbije, naročito što dolazimo iz sredina koje nisu glavni grad, koje nisu Beograd i koje takođe zbog toga imaju određene probleme. Posebno što dolazimo iz sredine koja je multikulturalna, multikonfesionalna i gde takođe određene stvari opterećuju naše društvo i guranje pod tepih tema poput ovih, poput teme o autonomiji Vojvodine ili statusa regije Sandžak, te samo mogu produžavati agoniju i koristiti onima koji ne žele i ne misle dobro ovoj državi.

Zato nam je jako važno da se počelo govoriti o ovom temama ovde u Skupštini Republike Srbije, gde se mogu konkretno razmenjivati mišljenja, dokazi, argumenti i doći do onoga što je opšte dobro za sve nas građane Republike Srbije. Naravno da se mi kao stranka takođe zalažemo za decentralizaciju ne zbog toga da bi narušili sistem države Srbije, već da bi ojačali one sredine koje su u prethodnih 30 godina u potpunosti bile zapostavljane, naročito u periodu režima Demokratske stranke, gde su učinjene najveće kriminalne radnje u pogledu privatizacije velikih giganata i gde je dodatno opustošeno sve ono što je činilo neki resurs koji se mogao iskoristiti za poboljšanje ekonomskih uslova, života svih nas, građana tih sredina.

Zato smatramo da je dobro i da treba tragati za rešenjima. Model koji mi predlažemo za naš region, region Sandžaka, jeste evropska prekogranična regija, koja će poštovati i poštuje Ustav i zakone Republike Srbije i, naravno, Republike Crne Gore. Ovo govorim zato što je juče i predlagač nekoliko puta spominjao regiju Sandžak i naravno da smatramo da će takav jedan model poput Južnog Tirola ili nekih drugih koji već postoje uspeti da sve one koji ne misle dobro našoj državi spreče u onim nakanama kojima žele da koriste te regione za namirivanje svojih vlastitih politika koje su vrlo često destruktivne i degradativne. Posebno zato što smo imali takvih pokušaja, evo, i u prethodnom periodu, i smatramo da to može samo štetiti pre svega nama, manjinskim narodima, u Republici Srbiji, ali i celom regionu.

Zato smo ohrabreni i želimo zaista da ovakvih rasprava bude što više u našoj Skupštini i da ova pitanja koja su od veoma velike važnosti za celi region, budu tema razgovora i budu tema dogovora, jer je to put pravde, pomirenja i osnaživanja poverenja manjinskih i drugih naroda u institucije Republike Srbije i naravno, naš celokupan državni aparat.

Takođe, mislimo da se snažnom decentralizacijom može učiniti puno da se opustošeni krajevi i oni koji su zapostavljeni osnaže, oporave, a što imamo takođe kao najavu od strane predsednika i cele Vlade, recimo poput onih najava u Tutinu od pre nekoliko dana, naravno, želimo da se to sve realizira i da se na taj način pokaže i dokaže da zaista ova država misli i na sve građane Republike Srbije. Zahvaljujem.