Dame i gospodo narodni poslanici, kao poljoprivrednik sam poprilično dirnut brigom. Ono što mogu da se složim da selo deli sudbinu zapuštene, napuštene, razgrađene livade. To je zatečeno stanje. Preko noći ne može ništa da se napravi. Težina povreda određuje terapiju. Terapija je bolna, reforme su bolne.
To je operacija koja nije dva čaja i acetisal, nego morate duboko da zarežete. Pri tom, treba da imate opremu i treba da imate novac. Ne zateknete ni opremu, ni novac, pacijent je na izdisaju i prvo što želite da mu spasite život. Dakle, ako smo do 2012. godine izgubili 200 hiljada krava, ako su tajkuni kupili 400 hiljada hektara zemljišta za 50 miliona evra ili manje od 300 evra za jedan hektar, danas za zakup jedne godine jednog hektara je 220 evra prosečna cena. Oni su to, kako kažu seljaci na uvek prodavali za 100, 125 evra. Oni su šećerane prodavali za tri evra. Nisu dozvolili da poljoprivrednici kao u Danskoj, Holandiji postanu vlasnici prerađivačkih kapaciteta jer svi prerađivački kapaciteti su nastali iz poljoprivrede.
Ja sam to tražio od Vlahovića još 2001. godine, da svi skladišni prerađivački kapaciteti pripadnu poljoprivrednicima. Time bi sprečili štrajkove na drumovima, blokadu puteva itd. Time bi poljoprivrednici bili zadovoljni zato, ako bi nešto izgubili u primarnoj proizvodnji, u preradi bi im se to vratilo srazmerno količini koju bi isporučili svojim prerađivačkim kapacitetima.
Kooperativa je ta koja funkcioniše u Zapadnoj Evropi. Ovi nesrećnici, udruženi zločinački poduhvat, uništili kooperativu i zadruge posle kombinata. Stoku su razjurili, radnike otpustili, tako da se bave samo primarnom proizvodnjom.
Mi u ovom trenutku imamo stočarstvo i biljnu proizvodnju koja nadmašuje potrebe stočarstva za tri puta. Ne daj Bože da nam uvedu neke sankcije, ne znam kome bi mi prodali naše žitarice, s obzirom na stanje da nemamo dovoljno stoke da proizvedemo meso. Pri tome gubimo, za sve žitarice za preko tri miliona tona, dobijemo 700, 800 miliona evra.
Da to pretvorimo u stočarstvo, žive vage bi vredelo oko dve milijarde. Dodatnih milijardu kilograma bi proizveli, a da to, pošto nam klanični kapaciteti rade sa 50%, zatekli smo 30%, kada bi to sve preradili, ne u konačnu fazu, zaradili bi četiri milijarde. Gubimo tri milijarde zato što je ovaj udruženi zločinački poduhvat, koji trenutno nije tu, koji je naprosto demolirao poljoprivredu, onu koja je snosila teret socijalnih, ekonomskih, vojnih pritisaka na našu zemlju 90-ih godina. Umesto da poljoprivredi vrate, oni su daleko više uzeli nego 90-ih godina, i to dali tajkunima koji su švercovali naftu, cigarete, tih 90-ih godina. Dobitnicima rata, dobitnicima sankcija su prodali zemlju i prerađivačke kapaciteta bud zašto. Prodali su im i skladišne kapacitete, pa ono što nisu kupili kad seljaci dovezu svoju robu ukradu im na vagi, vlagi, itd. To su ovi nesrećnici uradili.
Zato se radujem ovoj raspravi o poljoprivredi, radujem se zaštiti poljoprivrednih proizvođača. Podsticaji treba da budu još veći. Radujem se što je juče ministar potvrdio da ćemo mimo ovih 44 milijarde dinara, što je 135% više nego 2012. godine, dobiti još 1.500 traktora, što će imati šta da registrujemo, a u sledećim članovima ću objasniti zašto je ta trajna registracija bitna. Bitna je u članu 1. da se zna ko je šta vozio i da se to lako utvrđuje. Hvala.
