Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je osnivao još daleke 1988. godine Savez seljaka strukovne organizacije, kao neko ko je osnivao Narodnu seljačku stranku 1990. godine, kojoj danas pripada, želim danas da zahvalim svima koji su pomogli da se makar jedan problem tehnički reši.
Taj problem je registracija traktora. Mi smo zahvalni na tome što nećemo morati svake godine da registrujemo traktore, ali kao odgovorni ljudi, kao državotvorni, u obavezi smo da poštujemo zakon, barem u onom delu da se staramo da te mašine budu tehničke ispravne, koliko to naše materijalne mogućnosti dozvoljavaju.
Meni je žao danas što ovde nije Dragoljub Mićunović. On je bio stari saradnik moje stranke, ne samo službe, već moje stranke. Žao mi je što danas nije Gordana Čomić, što su izbegli ovu parlamentarnu debatu. Gordana Čomić, zato što dolazi iz AP Vojvodine, gde ima najviše mehanizacije traktora.
Oni su bojkotovali ovu parlamentarnu debatu. Poljoprivrednici treba da znaju da na njih ne valja trošiti glasove. Ja ne mogu da verujem da je Dragoljub Mićunović, da je Gordana Čomić, da su pristali na dužničko ropstvo kod Đilasa, da im stranka bude privezak Dragana Đilasa.
Ne mogu da verujem da su dozvolili da im stranka maršira sa Boškom Ljotićem, i da nosi motornu testeru, iako znam da su u blizini posekli 500 platana. Verovatno je Đilas zaboravio da je već te platane isekao, pa je usput svratio u RTS da poseče što se poseći moglo.
Ne mogu da verujem da su stari oprobani parlamentrani borci izbojkotovali ovu temu. Ja mogu da poverujem da im se ne sviđa Ustav koji su doneli, da im se ne sviđaju zakoni o izborima koje su doneli, da im se ne sviđaju RTS kadrovi koji su oni stavili, da im se ne sviđa Poslovnik koji su oni doneli, ali to nije naša krivica, da bi oni izbegavali parlamentarnu debatu, posebno ovu koja je veoma osetljiva za selo i seljake.
Selo stari. Kada idete putem, nekada vidite seljaka na traktoru, a da ne znate ko je stariji, da li seljak ili traktor. Ostali seljaci koji su često na minimalnim penzijama od 11.000 dinara, mnogi od njih dugujući za PIO osiguranje uopšte nemaju penzije, ali kada odu danas po gorivo, a mi smo sada 20 dinara po litri, na 60 litara po hektaru dozvolili, ali samo onim registrovanim.
Mnogi ne registruju poljoprivredna gazdinstva, zato što su ostarili i zato što im je to teško.
Veoma je bitno da zadržimo makar ostale seljake, posebno u malim sredinama, uzduž bezbednosno osetljivih područja, posebno u malim sredinama, uzduž granica i administrativnih linija, zato što mogu da se staraju na određeni način i o šumi, divljači, o zaštiti životne sredine, da vide ko se tuda šeta, ko prelazi preko granice itd.
Mi smo im danas samo pomogli sa ovim. Dva puta vode sa naših sela. Jedan put vodi u gradove, a retko ko se vrati. Lakše je patiti za selom, nego patiti na selu. Drugi put vodi onaj na svet. Nijedni, ni drugi se ne vraćaju. Potrebno je da ubuduće razmišljamo da poljoprivrednu politiku podešavamo, ne samo sa zajedničkom evropskom poljoprivrednom politikom, već i sa stanjem na našem terenu, kao i u Evropi.
Da ova mala poljoprivredna gazdinstva, koja ne žele da se bave komercijalom, nagradimo paušalnim iznosom, makar nekoliko desetina hiljada dinara, da im obezbedimo i da na takav način pomognemo onim starima koji ne mogu ni da dođu do grada, da registruju poljoprivredna gazdinstva, odnosno da ispune posle toga sve one uslove setvene strukture itd.
I na kraju, da vam zahvalim u ime ostalih seljaka na ostvarenoj mehanizaciji što neće morati svake godine da registruju mašine. Hvala.