Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 134, od ukupno prisutnih 152 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vjerica Radeta, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vjerica Radeta želi reč? (Da)
Izvolite.

Da podsetimo, Zakon o izboru narodnih poslanika donet je 2000. godine, na predlog Srpske radikalne stranke i tada su sve poslaničke grupe u parlamentu glasale za taj zakon. Dakle, uspeli smo da okupimo nemoguće oko tog zakona, zato što je bio u pitanju dobar predlog, odnosno dobar zakon. I taj zakon jeste bio dobar, sve dotle dok niste počeli i vi i ovi pre vas da ga menjate. Bilo je nekoliko izmena, svaka izmena je bila lošija od one prethodne.

Ovaj zakon o kojem govorim je imao nadzorni odbor i nije bilo potrebe za nikakvim REM-om ili kako se pre zvalo to neko regulatorno telo. Dakle, radilo se na principu poslaničkih grupa, što mora biti osnov za svaku parlamentarnu aktivnost.

Dalje, dali ste mandat narodnim poslanicima. Mi predlažemo da se vrati ustavna odredba u zakon i da se narodnim poslanicima dozvoli, kako im Ustav to garantuje, da mogu svoj mandat poveriti političkoj stranci na čijoj listi su bili. Redosled narodnih poslanika takođe ne može biti unapred utvrđen.

Samo ću vas podsetiti da ste pre svega nekoliko meseci imali problem da možda tri meseca niste mogli da uvedete narodne poslanike u Narodnu skupštinu kada su tri poslanika stranke „Dosta je bilo“ podneli ostavke, časni ljudi, podneli ostavke jer su napustili stranku, ali jedan od onih koji su bili na sledećoj listi je već sa liste prešao u Srpsku naprednu stranku. I zakočena je bila procedura. Ovaj iz „Dosta je bilo“, normalno, neće da stavi svoj potpis da nekoga sa svoje liste dodeli poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke. I onda ne znam šta ste pregovarali i posle tri meseca ste uspeli taj problem da rešite, a nećete da ga rešite u zakonu, da se to nikad više ne desi.

Mora se povećati cenzus za izlazak na izbore u koalicijama. Ne može biti isti cenzus za onoga ko izlazi sam i za onoga ko uz sebe vuče dva, tri, pet ili 14 političkih partija. Opet, evo prakse, ušli su nam sa 5,01, ugurani, Skot ih je ugurao u Skupštinu, DSS i Dveri, čim su ušli podelili se u dve poslaničke grupe. Danas više niko ne zna koje tu u kojoj poslaničkoj grupi. Najveći nemoral je uradila Sanda Rašković Ivić koja je kao predsednik stranke svojoj stranci otela mandat i danas taj mandat, valjda, pripada Vuku Jeremiću, koji uopšte nije učestvovao na izborima.

Dakle, mi vam govorimo da treba da prihvatite ovaj naš predlog, da se raspravlja o njemu, da eventualnim amandmanima tu nešto još promenite, pa da zaista rešimo taj problem.

Samo još jednu rečenicu. Zbog ovih anomalija koje vi ne želite da prihvatite, jer nećete da raspravljate o našem predlogu, mi danas u Narodnoj skupštini imamo 14 narodnih poslanika koji su tzv. samostalci. Znači, 14 narodnih poslanika ovde nema pravo glasa, jer njih 14 moraju da stoji u pisarnici u visokom startu, pa ko prvi utrči dobije pravo da govori pet minuta. Svi su oni oteli mandat, jer su došli na nečijem, pa onda i nije šteta što ne mogu da govore. Dakle, molim vas, evo vrlo konkretno i razložno, prihvatite da se raspravlja o ovome, pa da u toku rasprave možda još nešto dodamo, oduzmemo i da konačno rešimo problem izbornog zakonodavstva.

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika od ukupno prisutna 152 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o stavljanju van snage Zakona o radu, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Važeći Zakon o radu je donesen na osnovu preporuke, odnosno predloga MMF i stranih investitora koji su, naravno, malo vodili računa o pravima radnika, a uglavnom su vodili računa o svojim interesima. Tako da smo danas posle pet godina primene ovog zakona u jednoj opštoj atmosferi u Srbiji, takvoj da cela Srbija, odnosno svi zaposleni, skoro, žele promenu ovog zakona.

Zašto se želi promena ovog zakona? Evo, navešću samo nekoliko članova ili tačaka na koje treba obratiti pažnju i zašto treba uraditi jednu ozbiljnu analizu efekata primene ovog zakona.

Jedan od razloga jeste zato što strani investitori uglavnom zapošljavaju ljude na određeno vreme, a u stvari to je, na kraju krajeva, postala i praksa i 90% radnika je danas zaposleno na određeno vreme, što nije dobro. To bi trebalo biti izuzetak.

Zatim, minimalna cena rada je propisana kao minimalna cena rada, međutim i to se zloupotrebljava, tako da ta minimalna cena rada bude u stvari stvarna zarada konstantno za sve vreme koje je radnik zaposlen.

Zatim, obračun zarade. U obračun zarade se više ne kalkuliše prethodni rad kod drugih poslodavaca, već isključivo kod tog novog poslodavca što odlično odgovara stranim investitorima. S obzirom da su naši ljudi radili po 20 godina, ostajali bez posla, sada kada dođe strani investitor i on ih zaposli, onih 20 godina ne ulaze u njegovu cenu rada.

Zatim, kad se radi isplaćivanje otpremnine, takođe se zloupotrebljava, jer se isto tako za isplaćivanje otpremnine računa samo radni staž kod poslednjeg poslodavca.

Zatim, imamo široka ovlašćenja poslodavca u smislu zloupotrebe, tako da kada je u pitanju otpuštanje radnika, poslodavac može da to uradi kad god on hoće, na način na koji on hoće, zato što mu toliko zakon dozvoljava da može da se poigrava sa radnicima, a radnik kada dolazi na posao svakog jutra ne zna da li će ostati da radi sutra ili neće ostati da radi. Zato je potrebno da se uradi jedna ozbiljna analiza efekata primene ovog zakona i onda će se utvrditi da ovim zakonom nije pospešeno zapošljavanje zato što strani investitor kada dođe tačno zna i koliko mu je radnih mesta, koliko je subvencija dobio, na koje vreme on dolazi, itd.

Zatim, pod dva, crno tržište i siva ekonomija ovim zakonom apsolutno nisu sprečeni ni u jednom segmentu, ni u jednom procentu, tako da je ostala velika mogućnost zloupotrebe postojećeg zakona. Smatramo da ovaj zakon treba hitno da se stavi u proceduru i da se izvrše izmene i dopuna ovog zakona.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137 narodnih poslanika od ukupno prisutna 153 narodna poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović želi reč? (Da.)

Izvolite.

Usvajanjem Ustava 2006. godine i Zakona o državljanstvu stvorili smo mogućnost, a to je inače bila inicijativa i ispravka tog zakona poslaničke grupe SRS, da svi Srbi koji vode poreklo iz Srbije ili neko od njihovih roditelja, a koji svojom izjavom kažu da priznaju Srbiju kao svoju matičnu državu mogu da steknu državljanstvo Republike Srbije.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina Srbi, naročito iz Republike Srpske, a i iz Crne Gore, imaju nepremostive administrativne teškoće iz razloga što, iako su oslobođeni plaćanja takse za podnošenje zahteva, Srbi iz Republike Srpske, njih je preko 50 hiljada, uglavnom su to studenti ili oni koji su završili fakultete, što u Republici Srpskoj, što u Srbiji, ne mogu ni dan danas da dođu do državljanstva. Zapravo, njihovi zahtevi su u jedinici MUP, u zavisnosti od toga gde je prijavljeno njihovo mesto boravka ili ako su to uradili preko konzularnog predstavništva, po dve ili tri godine, i oni zaista imaju velike probleme. Dolaze u situaciju da moraju, a imamo, evo, na ovom dnevnom redu ove sednice i Zakon o strancima, tretiramo ih kao klasične strance, da posle 90 dana napuste Republiku Srbiju, da se ponovo vrate kako ne bi kršili zakon.

Veoma je važno da pokrenem danas jedno pitanje, a to je ujedno i molba Ministarstvu spoljnih poslova i Ministarstvu finansija, kao i MUP. Pre 10 dana poslaničkoj grupi SRS obratila se grupa udruženja Srba iz Venecuele. Njih je preko 200, koji su, dakle, potomci onih koji su morali da izbegnu od ustaškog noža tokom Drugog svetskog rata. Nastanjeni su u Venecueli i mnogi od njih ne žive u Karakasu, već u Marakaju, gde su registrovali 1963. godine svoje srpsko udruženje. Oni imaju zahtev od nas i tražili su da to iznesemo na sednici Narodne skupštine da im država Srbija pomogne da dođu do državljanstva, jer će potpisati te izjave preko opunomoćenog predstavnika u Srbiji, gospođe Branke Čolović, ako im država Srbija da mogućnost, kao i Srbima iz Republike Srpske da ne plate taksu. Zbog veoma teške situacije u Venecueli i zbog svega onoga što Amerika radi tamošnjem režimu i predsedniku Maduru, naši Srbi, naši sunarodnici, ovih 200, su u teškoj situaciji zbog toga što nemaju ni hranu, ni lekove. Oni traže od nas da utičemo, a to je zaista moguće da se reši jednim aktom nadležnih ministarstava, da se oslobode takse, jer budite sigurni da će nam biti zahvalni.

Od 1945. oni čuvaju nacionalni identitet u Venecueli, obnovili su crkvu Svetog Đorđa u Karakasu, čine sve da se promoviše i naša kultura i naš jezik i zbog toga je veoma važno da im se izađe u susret i da se prihvati izmena ovog zakona, kako bi se svim Srbima koji to žele u najkraćem mogućem roku, ako ispunjavaju sve uslove, dalo državljanstvo Republike Srbije. Zato vas molim da glasate za izmenu ovog zakona.

Zahvaljujem, koleginice.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 18 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 135 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč?
Da, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je Zakon o presađivanju ljudskih organa bio u skupštinskoj proceduri i kada je posle toga usvojen mi smo kao osnovnu zamerku imali uvođenje tzv. pretpostavljene saglasnosti, jer smatramo ona nije dobra i da može da dovede do velikih zloupotreba i trgovine ljudskim organima.

Ovim izmenama, odnosno, osnovni razlog za podnošenje ovog Predloga zakona, jeste izmena člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se za života izjasnio da želi da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da želi da bude, jer se nije prijavio Upravi za biomedicinu i izjasnio se drugačije.

Mi znamo i ukazivali smo na značaj donorstva, znamo da novi organ za nekoga znači i novi život, ali to se jedino može postići pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva, i naravno, ponovnim uvođenjem donorskih kartica, a ne ovakvim zakonom kojim se krši Ustav Republike Srbije i koji može da bude zloupotrebljen.

Ministarstvo zdravlja ali i kompletno društvo treba da promoviše donorstvo, jer će se tako povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat, a nikako putem pretpostavljene saglasnosti koju ovom predloženom izmenom brišemo.

Srpska radikalna stranka je podnela i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. jer je ovim članom prekršen član 25. Ustava Republike Srbije koji kaže da je fizički i psihički integritet nepovrediv i da niko ne može biti izložen mučenju, nečovečnom i ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naučnim ogledima. Zato bi bilo dobro da ovaj predlog zakona, odnosno da se izvrši promena člana 23. jer Ustavni sud ne može da donese nikakvu drugu odluku sem da proglasi ovaj član neustavnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 15 narodnih poslanika, protiv – niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika, od ukupno prisutnih 153 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč?
Da, izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice. Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima, granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno, Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP Kosova i Metohije, prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do toga, mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo Kosovo i Metohija, ali krivimo zbog nečeg drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244 koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije. Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsećam vas da po toj rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi 1000 pripadnika svoji snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na Kosovu i Metohijo, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život, uvek ću tražiti od svih režima da insistira na poštovanju Rezolucije 1244. Ovo tim pre što međunarodne okolnosti polako se menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će Kosovo i Metohija ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije, ako Bog da, ponovo će kroz Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu Gnjilanku. Zato oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava.

Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanjem ovakvog zakona koji sam predložio stvoriti jasne pretpostavke neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela naše teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.