Hvala gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i demografsku situaciju u ruralnim sredinama možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobno mlađe generacije masovno odlaze u gradske sredine i inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već duži niz godina.
Srpska radikalna stranka je više puta podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati. Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premija za mleko, stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika, a ujedno bi im se stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.
Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koje se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvartalu umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjila na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.
U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premija za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.
Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše šest hiljada dinara, poveća na najmanje devet hiljada dinara.
Pitao sam više puta i opet pitam resorno ministarstvo i tražim odgovor, zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivrednici u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji, koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije ni bilo. Ti krediti su najčešće odobravani u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine gazdinstva. Kamata na godišnjem nivou bila je 5%, dugoročni krediti su se odobravali u bankama pod uslovima propisanim od strane nadležnog ministarstva uz obaveznu hipoteku na zemlju ili nekretninu. Pošto poljoprivredni proizvođači nisu bili u mogućnosti da na vreme vrate pomenuti kredit iz 2004 i 2005. godine do danas, gazdinstvo postaje pasivno i poljoprivredni proizvođači ne mogu ostvariti nikakvu subvenciju, a ni bilo kakav podsticaj u poljoprivredi. Hvala.