Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, evo već drugi dan raspravljamo o dva izuzetno bitna zakona, pre svega tu je Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i uvođenje doživotne robije, i drugi bitan zakon je Zakon o sprečavanju korupcije.
Žao mi je što je moja leva strana Skupštine potpuno prazna, naročito imajući u vidu da oni koji su se zalagali i podržavali inicijativu „Fondacije Jurić“ 2017. godine, a neki se i hvalili da su potpisali peticiju, danas nisu tu, čak šta više, tvrde kako Vlada Republike Srbije danas ne donosi „Tijanin zakon“, da su ovo neke potpuno nove odredbe, gde se onemogućava uslovni otpust, a to smo mogli da vidimo kroz njihove amandmane, s obzirom da su tražili brisanje nemogućnosti uslovnog otpusta za ubice i silovatelje dece i maloletnih lica. Oni u tom momentu očigledno nisu znali šta potpisuju kada su potpisali peticiju, ili su samo zloupotrebili to zarad svoje lične promocije i zarad borbe protiv vladajuće koalicije, a da ne govorimo o tome da na takav način zloupotrebljavaju i najveću bol roditelja, odnosno Igora Jurića, koga su u tom momentu podržavali.
Takođe se iznosi neistina da Vlada tek u januaru ove godine prihvata inicijativu i ako nakon podnošenja predloga od strane Fondacije 2017. godine, Ministarstvo pravde je upravo sa Igorem Jurićem organizovalo konferenciju, najavilo da podržava doživotnu robiju i na tu konferenciju bila je pozvana struka, predstavnici pravnih fakulteta, predstavnici instituta koji su imali takođe prilike da se izjasne da li su za uvođenje doživotne robije ili ne.
Ponoviću još jednom da je Ministarstvo pravde bez ove inicijative još 2015. godine pripremilo izmene i dopune Krivičnog zakonika gde je bilo predviđeno uvođenje doživotne robije i to nije poteklo od zaposlenih u Ministarstvu pravde, ta inicijativa je upravo potekla od renomiranih profesora krivičnog prava koji su bili članovi radne grupe u tom momentu.
Tako da smo se mi rukovodili razumom i razum je bio taj zašto je Vlada Republike Srbije predložila ovaj zakon. Razum je bio taj zašto smo poslušali 160 hiljada građana, to je pet puta veći broj nego što je potrebno da neko stekne svojstvo predlagača u skladu sa Ustavom, i ne treba zanemariti činjenicu da su ti potpisi prikupljeni za samo nekoliko dana širom Srbije, u više od 40 gradova, po lošem vremenu, verujem da je tada verovatno bilo neke druge vremenske prilike da bi taj broj bio mnogo veći. Tako da, upravo je razlog bio taj, a ne emocije zašto smo se opredelili da prihvatimo predlog „Fondacije Jurić“.
Činjenica jeste da je Krivični zakonik dopunjen, ali je dopunjen iz normativnih razloga, jer ukoliko uvodite potpuno novu krivičnu sankciju a to je doživotni zatvor, menjate postojeću najtežu krivičnu sankciju, a to je zatvor 30 do 40 godina. Zato je bilo neophodno izvršiti dopune u onim krivičnim delima gde je ova krivična sankcija predviđena bila, izmeniti je doživotnim zatvorom.
Komentari da li trebamo voditi računa kako će se neko ponašati u kazneno popravnom zavodu tokom izdržavanja ove kazne. Znate, kazneno popravni zavodi nisu vrtići, tamo postoji poseban režim i pod posebnim režimom nalaze se lica koja su osuđena na osnovu stepena bezbednosti koja se procenjuje od strane i psihologa i stručnjaka koji rade tamo, utvrđuje se pod kakvim tretmanom ta lica treba da budu. Ali, i statistika u zemljama EU pokazuje da se iz godine u godinu broj lica koja su osuđena na doživotni zatvor povećava i za 10 godina taj broj je porastao za preko 60%. Danas u zemljama EU imate blizu 30 hiljada lica koja su osuđena na kaznu doživotnog zatvora, pa ne verujem da se tamo plaše da će neko od osuđenika da napadne zatvorske čuvare. Zatvorski čuvari zato i jesu lica sa posebnim ovlašćenjima i bez obzira da li je lice osuđeno na zatvor od šest meseci ili doživotni zatvor postoji opasnost da mogu biti napadnuti.
Takođe želim da istaknem da se pominjao i ovaj Zakon o sprečavanju korupcije, pominjalo se uvođenje novog krivičnog dela, ali moram da kažem da je neprijavljivanje imovine i u važećem zakonu u Agenciji za borbu protiv korupcije predviđeno kao krivično delo, tako da ga ovaj zakon apsolutno ne uvodi prvi put. Zašto je bitno? Bitno je da svako od nas koji danas ovde sedi, prijavimo imovinu. Ne znam zašto bi se iko od nas plašio ukoliko radi sve u skladu sa zakonom. Bitno je da se vidi da kada ste postali funkcioneri, kada ste završili sa tom funkcijom je bilo promena u vašoj imovini i na koji način je vaša imovina naprasno porasla i da li možete da objasnite da li je ona stečena zakonitim putem ili ne. Kada vidim reakcije kakve su na novi Zakon o sprečavanju korupcije postavlja se pitanje kakve će biti reakcije kada se u skupštinskoj proceduri nađe i Zakon o poreklu imovine.
Da li je Vlada Republike Srbije spremna da se obračuna sa korupcijom? Rekla bih da i te kako jeste i da je to jedan od prioriteta i to smo pokazali u poslednjih par godina, pre svega kroz unapređenje i MUP i kroz unapređenje rada sudova, tužilaštava. Upravo je ovaj skupštinski saziv izglasao i Zakon o nadležnosti državnih organa u sprečavanju korupcije organizovanog kriminala i terorizma koji je počeo da se primenjuje od 1. marta 2018. godine. Za nešto više od godinu dana možemo da se pohvalimo izuzetnim rezultatima i sudova i tužilaštava gde za godinu dana imate preko petsto lica koja su pravosnažno na kaznu zakona osuđeni upravo za koruptivna krivična dela gde imate funkcionere, gde imate pomoćnike ministara, direktore javnih preduzeća koji su upravo osuđeni na kaznu zakona zahvaljujući i reakciji Vlade donošenjem odgovarajućih zakona koji su upravo omogućili da sudovi, tužilaštva i policija imaju instrumente da postupaju i da se bore protiv korupcije.
Tako da svakako borba protiv korupcije i nulta tolerancija prema korupciji je jedan od prioriteta. Događaj od subote i hapšenje čelnika u Požegi je samo jedan od primera koji pokazuje da vladajuća koalicija ne vodi računa o tome ko je počinio ovo krivično delo, da nema zaštićenih, a verujem da će u narednom periodu biti još više rezultata na ovom polju. Zahvaljujem.

Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Nije mi jasno, ako ste tako temeljno radili i ako ste konstatovali struku da je to došlo samo 72 sata ranije, tj. tri dana. Valjda smo trebali da znamo to onda tri meseca ranije, a ne tri dana.

Što se tiče borbe protiv korupcije, ministar unutrašnjih poslova, na jednoj od sednica Narodne skupštine, kada je bio prisutan i odgovarao na pitanja narodnih poslanika, pokazivao slike, čini mi se da se zove „Heterlend“, nekog mesta, koje je navodno opljačkao Bojan Pajtić. U televizijskim emisijama vidimo grafikone tzv. te kriminalne hobotnice Dragana Đilasa šta je on sve opljačkao, gde je on sve ojadio građane Beograda. Nije to borba protiv korupcije. Borba protiv korupcije je kada imamo krivične postupke protiv tih lica. Da pitate 90% i poslanike i funkcionere SNS, znaće šta je ko pokrao od pripadnika bivšeg režima, a nema presude, nema ni jednog suđenja, nema ničega. Kako to? Da li su oni vama vredniji na slobodi, pa da se borite protiv njih na televiziji ili da već jednom rešimo i kaznimo počinioce, pa da znamo šta se dešava kada neko čini neko koruptivno delo?

Na sednici istoj, na kojoj se menja Krivični zakonik, da se normira krivično delo u Zakonu o borbi protiv korupcije. Jel to nije nemar? Valjda treba da se normira u Krivičnom zakoniku, ako je to temeljno, spremljeno, ako se o tome već razmišljalo i konsultovala struka i radne grupe i sve ostalo što je potrebno, ili samo hajde da što pre završimo sa tim, pa onda idemo, nastavljamo dalje, posle, kada bude nekih drugih pritisaka javnosti mi ćemo onda opet da se bavimo nekim drugim temama i nema veze.

Mislim da to nije najjasnije, mislim da to nije dobar način i mislim da se suštinski ništa sa takvim metodama neće promeniti.

Reč ima koleginica Aleksandra Tomić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo, kao i juče dve teme koje mislim da oslikavaju važnost rešavanja problema u društvu. Jedan se odnosi na skup krivičnih izmena i dopuna Krivičnog zakona, koji je nastao kao rezultat rada Fondacije „Jurić“ i svih onih suštinskih problema u društvu koji su se godinama nagomilavali i nemogućnost države da rešava ovakve probleme, a probleme smo videli u prošlosti, veliki su.

Mislim da je ovo suštinski, ovaj predlog gospođo ministar, dug jedan države prema svoj onoj deci koja su tragično izgubila svoje živote i njihovim roditeljima, a pozivanje na nečovečnost i nehumanost bilo kojih međunarodnih organizacija u društvu, pokazuje jedan vid najvišeg licemerja kada govorimo o tim međunarodnim organizacijama. Države članice tih međunarodnih organizacija upravo rade ovo što mi sada radima i to odavno. Reći ću vam primere da nema uslovnog otpusta postoji u zakonima najrazvijenijih država članica EU.

Godine 2017. do kraja septembra 1.831 čovek leži u zatvorima Nemačke na izdržavanju doživotne robije, od toga 1.720 muškaraca i 111 žena. Prošle godine u junu mesecu, inače je osuđena žena na doživotnu robiju koja je ubila na najgori svirepi način devet migranata i jednu policajku i oko toga se digla nemačka javnost da li je to adekvatna kazna ili ne, ali je celo društvo stalo u odbranu primene zakona koji odavno postoji.

Kada govorimo o tome da u zakonima ne postoji primer uslovnog otpusta, kako je to onda moguće da postoji u zakonima jedne Engleske, jedne Holandije, Slovačke, Bugarske, Slovenija, čak zove ovaj zakon, odnosno kaznu dosmrtna kazna izdržavanja zatvora za najsvirepija ubistva, kad su u pitanju ubistva dece, trudnica.

Prema tome, mi se s ovim predlozima zakona stavljamo rame uz rame u zakonske okvire onih država koje su najrazvijenije države EU i koje god međunarodne organizacije koje bi želele da nas kritikuju za ovako nešto, jednostavno nemaju argumente za to.

Reći ću vam i podsetiću vas na neke primere u društvu, koje smo možda zaboravili, a Fondacija „Jurić“ ih nije zaboravila. Jedno svirepo ubistvo trogodišnje devojčice koja je bila predmet silovanja očuha uz saglasnost majke u Zvezdarskoj šumi 2005. godine. Trogodišnja devojčica je umrla nakon toga. Sudski spor je završen. Kazna dobijena od strane suda u Beogradu je 40 godina zatvora za svirepo ubistvo za očuha i 37 godina za majku.

Sad se postavlja pitanje - kada bude izvršio tu kaznu i završio sa 60 i nešto godina, šta ostaje takvom čoveku, pod uslovom da dobije uslovni otpust, kakav bi on član ovoga društva bio, s obzirom da imamo poražavajuću statistiku, da preko 80% izvršioca ovakvih kazni su povratnici?

Postavljamo pitanje - koga mi, u stvari, u društvu onda gajimo kada bi dozvolili da nakon ovolikih kazni pustimo da šetaju slobodno ulicama gradova Srbije, ovakve ljude koji su spremni da izvrše ovakve monstruozne činove koje smo svega bili svesni? I oni koji su vodili državu do 2012. godine, u ovakvim slučajevima nisu hteli čak ni da pričaju, ni da puste da se u medijima ovako nešto objavi. Gurali su pod tepih ovakve probleme jer nisu hteli da se suoče u društvu sa ovakvim slučajevima.

Najzad je SNS u saradnji sa Nevladinom organizacijom, u saradnji sa roditeljima koji su doživeli ovakve najgore tragedije u svom životu, otvorila ovo pitanje, zaista krajnje je odgovorno prišla rešavanju ovog problema i zbog toga je vreme koje je potrošeno za izradu ovakvih zakonskih predloga jeste trajalo i jeste dugo, godinu dana, je direktno od inicijative do zakonskog predloga prošlo i jeste podržalo 158.000 potpisnika ovako nešto, ali smo, na krajnje odgovoran način, prišli rešavanju ovog problema i danas suštinski imamo epilog ovakvog rešavanja problema u društvu.

Ono što je deo opozicije pokazao, a to je da je potpisao ovakvu inicijativu, a onda kada treba da ovde dođe u parlament i ovako nešto podrži, je pokazao da nije spreman da pokaže ni političku, ni društvenu odgovornost i odgovor prema najtežim pitanjima koje se otvaraju u društvu, ali je spreman da zove majke nastradale dece na svoje proteste da bi rušio Aleksandra Vučića i rušio politički sistem bez izbora. E, to su rezultati onih koji nam drže pridike i moralne lekcije o tome kako treba da vodimo državu i kako treba da rešavamo najgora pitanja i najteža pitanja u društvu, a to su pitanja života naše dece, trudnica, od strane onih koji su, jednostavno, zastranili, kojima je potreba nadzor države, kojima je potreban nadzor lekara i koje moramo probleme da prepoznajemo u društvu i da radimo na preventivni.

Neću više da pričam o Krivičnom zakonu. Zahvaljujemo vas se, gospođo ministar, što ste spremni da ovakvim stvarima pričate svuda i na svakom mestu i sa udruženjima građana i sa stručnom javnošću koja nije mogla da izađe pre nego što je država izašla sa ovim, jer se stalno pozivala na evropske vrednosti, na nehumanost i to je ono oko čega, jednostavno, građani Srbije su se svi složili da mi moramo da budemo, pre svega ljudi, a tek onda da govorimo o tome da li imaju određena prava oni koji su počinili najteže zločine i na koji način država treba prema njima da se ophodi.

Znači, veličina kazne i veličina zločina treba da se nađe srazmerna mera, srazmerna mera je data kroz ovaj predlog zakona i to je ono što pokazuje da najrazvijenije države i u Svetu i EU imaju ovakve zakone. Prema tome, nismo mi van tih zakona, nego mi idemo rame uz rame sa tim razvijenim državama.

Kada govorimo o Predlogu zakona o sprečavanju korupcije, prvo ono što pokazuje, to je da je zakon urađen uz pomoć ekspertize jedne grupe zemalja koja se bore protiv korupcije, koje su inače dobri saradnici i deo zemalja koje su članice Saveta Evrope, znači, one pod nazivom GREKO i te preporuke inače Srbija ima i mi kada učestvujemo u radu, skupština Saveta Evrope stalno se pozivamo, ne samo mi, nego sve države na te preporuke.

Ono sa čime Srbija danas izlazi to je da ima dobre rezultate u primeni tih preporuka i vi ste na čelu tog ministarstva koje se, na kraju krajeva, i bavi ovim pitanjima. Srbija od 13 preporuka, 10 preporuka ispoštovala. Jedanaesta je, praktično, donošenje ovog predloga zakona.

Ono što treba reći danas to je da prethodni govornici su govorili o tome da mi sada govorimo o Krivičnom zakonu, da nije stavljeno izmenama i dopunama. Treba reći da Agencija za borbu protiv korupcije nije imala bilo kakve mehanizme da pokrene bilo kakve postupke, da prepozna da li je neko od funkcionera koji prijavljuje svoju imovinu na granici sa zakonom, niti je bila mogućnost da se to na određeni način kvalifikuje, jer nije bila zakonska mogućnost. Sada postoji u zakonu.

Ono što je važno, to je da se radi na zaštiti javnog interesa, na smanjenju rizika od nastanka korupcije i na jačanju integriteta ljudi koji rade taj posao, same institucije. Uvodi se ta dvostepenost, kada govorimo o samom direktoru i savetu i onaj deo koji se odnosi na Odbor za borbu protiv sukoba interesa, koji je postojao sada, uvodi se nov termin „Veće“ i njihov sam izbor koliko je kompleksan pokazuje koliko će se u stvari raditi na integritetu izbora ne samo direktora, nego i članova Saveta, ali i članova Veća. Znači, raspisuje se konkurs pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde, ali ono što postoji, to je Komisija Pravosudne akademije koja sprovodi taj konkurs, koja sprovodi testiranje iz tri dela. Kada dobijete listu kandidata, Ministarstvo pravde prosleđuje Narodnoj skupštini Republike Srbije, u čijoj nadležnosti je i rad same Agencije.

Kada vi vidite taj jedan transparentan način za sam izbor tih kandidata koji ulaze u trku za direktora, članove Saveta i članove Veća, onda vidite suštinski da je mnogo toga kvalitativno urađeno kada je u pitanju sama institucija Agencije.

Preciziraju se odredbe koje se odnose na povrede ovoga zakona. Uvodi se nov mehanizam anonimnih prijava, što do sada nije bio slučaj kada govorimo, recimo, o tome da neko ima određenu imovinu, prijavio je funkcioner, a sakrio je drugi deo svoje imovine. Znači, postoji mehanizam anonimne prijave koja može biti razmatrana od strane same Agencije i povećavaju se sama ovlašćenja Agencije.

Sada, kriminal, korupcija uopšte u svakom društvu je jedna od najvažnijih tema, ali je važna i od strane građana Srbije. Koliko građani Srbije poznaju uopšte termin borba protiv korupcije, a mislim da je najvažniji za članove političkih stranaka i ono sa čime je SNS izašla i zaista napravila jedan iskorak uopšte u ovoj temi je ne samo ovaj zakon, nego i sama dela koja stoje iza nas, a to je da nismo pravili razliku između naših i njihovih, odnosno prethodnih funkcionera i sadašnjih funkcionera, nego svako ko se ogreši o zakon mora da odgovara, pa tako nismo štitili svoje funkcionere, ministre, poslanike, predsednike opština. Mi smo sada imali primer i pokretanja krivičnog postupka protiv predsednika opštine, predsednika skupštine koji su se ogrešili o zakon u jednoj lokalnoj samoupravi, ali to treba da važi za sve one političare koji, jednostavno, krše zakon kada je u pitanju korupcije.

Oni koji nam danas drže predavanja o tome da postoji korupcija, a pre toga su bili bivši gradonačelnici i bivši ministri spoljnih poslova, pa recimo imaju prijavljenu imovinu, kao što je bivši gradonačelnik, uknjiženo 1.624m2 poslovnog i stambenog prostora i prijavljenih vrednosti 25 miliona evra. Znači, vrednost imovine pokazuje najviši stepen licemerja o kome, jednostavno, građani Srbije ne žele da razgovaraju. To pokazuje, praktično, i podršku građana ne samo protestima, nego i politici onog ko kupuje političke stranke i želi da se vrati u politički život da bi opet sticao tu imovinu.

Pitanje se postavlja i za bivšeg ministra spoljnih poslova koji je utvrđeno radio sa onima koji se bave svetskom korupcijom i svetski veštaci su na tim suđenjima ustanovili da je glavna veza za svetsku korupciju upravo bio Jeremić, koji je suštinski radio ono protiv čega danas vode velike proteste koje, jednostavno, građani Srbije ne žele da podrže. Samo ne stoji nigde objašnjenje kako možete da vodite nevladinu organizaciju CIRS, da prođe kroz tu nevladinu organizaciju osam miliona evra za predsedničke izbore i da imate pravni osnov za tako nešto i još da dobijete 200 hiljada evra od nekih ambasada u Berlinu i ne stoji obrazloženje svih tih političara kako i na koji način imaju moralno pravo da pričaju uopšte o borbi protiv korupcije u društvu i da drže moralne pridike nama koji donosimo zakone, koji sprovodimo Zakon o borbi protiv korupcije.

Ovaj zakon i sve zakonske predloge zaista u danu za glasanje treba da podrže svi poslanici, bez obzira na poziciju i opoziciju, jer mnogo toga menjaju u društvu, jer mnogo toga pokazuju da Srbija je jedna demokratska država u kojoj probleme i onih najtežih ciljnih grupa u društvu smo spremni da rešavamo i spremni da razgovaramo, ali i spremni da podržimo sve one koji su tu da građanima Srbije olakšaju život kada je u pitanju ne samo borba protiv korupcije, ne samo priliv stranih direktnih investicija, ne samo ekonomski rast i razvoj, jer to direktno sve utiče na našu budućnost, budućnost naše dece i na politiku Srbije koja je priznata u EU i u svetu.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati predloge svih ovih zakona. Hvala.

Reč ima koleginica Snežana Paunović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministre sa saradnicima, uvažene kolege, građani i građanke Srbije, čuli smo u protekla dva dana u diskusiji da je pred nama set zakona iz oblasti pravosuđa koji je užasno važan za sve građane Srbije.

Ono što je praksa pokazala ili bar možemo pročitati u sredstvima javnog informisanja jeste da ponovo imamo jedan procenat ljudi koji, nažalost, neko politikanstvo stavljaju ispred ovako važne teme za naciju.

Ja ne sporim da svako izabere svoju političku borbu, ne sporim ni da opozicija ne prisustvuje raspravi o ovako važnom zakonu. Ja to ne razumem, naročito ako se prisetimo koliko smo puta slušali te izjave koje govore u prilog tome da je vladajuća većina ta koju ne zanima bezbednost naše dece.

Izmene Krivičnog zakonika i doživotna robija kao jedan vid kazne koji se nalazi pred nama za svakog od nas, čini mi se, ako uzmemo u obzir da se radi o ljudima koji ne pripadaju pravnoj struci, ne umeju da sagledaju iz tog ugla ni ovakvu kaznu, ni ovakav problem, ali kao živ čovek kada ispred sebe imate mogućnost da nekoga ko je silovao nedužno i nevino dete, a potom ga ubio, kada dobijete šansu da uopšte odredite kako bi trebalo da bude kažnjen, onda zaista nemate dilemu da to treba biti doživotna robija.

S druge strane, u javnosti se čuje i nehumanost jedne ovakve odluke. Čuje se da prema ljudima treba biti human u delu da oni eventualno imaju pravo na nekakve preuranjene otpuste, međutim, ono što je zasigurno važno, bar iz mog ugla, to izgleda na način da, ukoliko imamo jedan ovakav monstruozni zločin, onda zasigurno imamo ispred sebe ljudsko biće koje nema zdravu svest i pamet. U tom smislu, u toku te doživotne robije apsolutno sam za da treba tretirati takvu bolest na način na koji ona to zaslužuje kada je u pitanju medicinska struka i kada su u pitanju lekari, pružiti pomoć – da. Vratiti u ljudsku zajednicu, stvoriti mogućnost da ponovi svoj zločin na možda još svirepiji način bilo bi više nego nehumano.

Šta je još ostavilo prostora da, odnosno šta se još izrodilo iz ovakve jedne rasprave? To je činjenica da pokušavamo da prikažemo i ovu državu i ovu Vladu kao nehumanu i mimo Evrope i o tome je koleginica Tomić lepo govorila. Imamo primere da se ovakva kazna tretira i u većini zemalja EU.

Međutim, ono što je mnogo važno, a čak i da to nije tako, Srbija je zemlja čije su najveće bogatstvo deca i uopšte kao jedan narod morate voditi računa o tome ko je nejak i ko nije u stanju da se odbrani i od nekih manjih zala, a kamoli od ovakvih pojava.

Ono što je još strašnije jeste da godine iza nas govore da je došlo do porasta ovakvih ubistava. Mi smo obavešteni možda i preterano i tu ću se složiti sa kolegom koji je govorio pre mene da možda publikacija medijska ovakvih zločina ume i da inspiriše neke neuravnotežene, prosto, slučajeve psihičke koji eventualno takvom publikacijom budu inspirisani. Ono što je jako važno to je da kada jedna fondacija „Jurić“ prosto kao posledicu jednog nemerljivog bola koji je porodica Jurić doživela tragičnom sudbinom njihove male Tijane, sedne i napiše ono što bi smatrala adekvatnom kaznom i kao takvom ga predloži državi uz 160 hiljada potpisa, onda mislim da ne postoji ni jedan narodni poslanik koji je predstavnik građana Srbije koji sebi sme da dozvoli luksuz da uopšte tumači da li je to u redu. Ovo govorim pre svega kao poslanik u parlamentu koji je predstavnički dom građana Srbije.

Dakle, žalim neizmerno što sa nama nisu i naše kolege koje predstavljaju opoziciju da podrže ovakav zakon i pokažu da je Srbija iznad svega. Ovako će svaka izjava tog tipa ostati slovo na papiru i otvaraju prostor da im se apsolutno ne veruje u ove politikantske pokušaje da profitiraju na sve teme, uključujući i ovu kao jednu od najtežih.

Socijalistička partija Srbije, odnosno poslanici SPS će apsolutno podržati izmene Krivičnog zakonika, jer smo partija koja je odgovorna pre svega prema svojoj državi i prema svojoj deci kojoj dugujemo jedan miran prostor i za život i za odrastanje i za prerastanje u zdrave ljude koji će nastaviti tradiciju i naciju i biti budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Maja Gojković. Izvolite.

Zahvaljujem pre svega poslanicima koji su juče i danas uzeli učešće u raspravi povodom predloga zakona i izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku.

Zašto sam izdvojila ove dve tačke dnevnog reda od zaista brojnih tačaka koje imamo pred sobom o kojima raspravljamo naravno uz ova dva predloga o kojima ćemo raspravljati danas i sutra? Zzato što naravno da najveću pažnju javnosti Srbije, ali i u našim političkim okvirima svakako je izazvao predlog koji, odnosno predlog, dve izmene i dopune zakona koji sada sublimiraju zahtev koji je inicijalno krenuo od jednog nemilog događaja, a to je ubistvo maloletne Tijane Jurić koje je započeto sa brutalnim silovanjem i naravno na kraju znamo da je to tragično završilo gubitkom jednog mladog ženskog života.

Ovu inicijativu je pokrenuo otac Tijane Jurić i svetlo dana je ugledala kada je dobila snagu od sigurno preko 160 hiljada potpisa građana ove države koji traže da počinioci najtežih krivičnih dela dobiju doživotnu kaznu zatvora i to bez uslovnog otpusta kada su u pitanju brutalna silovanja dece, maloletnih lica, trudnica, kao i nemoćnih lica.

Bilo je dosta polemika u javnosti, sa jedne strane, zašto je ovako dugo trajala ova procedura da bi predlozi zakona došli ovde pred Narodnu skupštinu Republike Srbije, da mi donesemo konačnu odluku u ime građana koje i zastupamo upravo zbog ozbiljnosti situacije i zbog ozbiljnosti predloga koji danas imamo pred sobom, a to je da uvedemo doživotni zatvor za počinioce ovih teških dela.

Ta odluka uopšte nije laka jer mi smo, prosto, u javnosti bili podeljeni na ljude koji traže pravdu za nečiju decu koja su ubijena i na onaj drugi deo javnosti, možemo da kažemo, hajde, i profesionalno možda i odgovornih, a možemo da kažemo i opterećenih svojom profesijom da je ova mera vrlo teška i da se merom doživotnog zatvora ugrožavaju nečija ljudska prava.

Taj znak pitanja stoji danas samo u vrlo malom delu javnosti Srbije jer ako mi govorimo ovde da se nekome ukidaju ljudska prava i da to od nas traži Evropa, sa jedne strane Evropa je u skoro svim državama članicama EU omogućila da postoji doživotan zatvor bez uslovnog otpusta za ovako teška krivična dela. Sa druge strane postavlja se jedno moralno pitanje pred sve nas, pa i pred te koji još uvek imaju dilemu da li uvesti doživotni zatvor ili ne, zar pravo na život nije imala i žrtva? Zar njoj nije oduzeto jedno od ljudskih prava, a to je pravo da odrastaju, pravo da žive i pravo da imaju neku budućnost pred sobom koju im je neko u nekom mahnitom kriminalnom činu u jednom trenutku oduzeo?

Tako da, na tu temu možemo zaista mnogo da razgovaramo, ali pravda važi za sve, ljudska prava važe za sve, pa onda je i ljudsko pravo i da imaš normalan život ako si dete, ako si trudnica, ako si nemoćno lice, ako si tinejdžer.

Ovaj zakon dok god se nije pojavio ovde pred poslanicima, dok nismo dobili finalno rešenje i mogućnost da glasamo, da podržimo Tijaninog oca, da podržimo 160 hiljada građana Srbije koji su ovo potpisom pre dve-dve i po godine tražili od nas i da pokušamo, kažem, nećemo mi moći da zaustavimo ovom kaznom preventivno nekoga nekada da učini teško krivično delo, ali da pokušamo da pooštrimo kaznenu politiku naše države da nam se više nikada ne dešava da neko ko siluje i ubije neko dete dobije nekakav kazneni minimum zato što smo sada povećali kazne pa će to biti zaista i onemogućeno niti će tužioci moći da traže manje kazne, niti će moći sudovi da presude manje od onog zatvorskog minimuma. Otvorićemo mogućnost da takvi monstrumi, to ćemo slobodno reći, jer mi ovde predstavljamo građane, mi ovde ne predstavljamo isključivo struku, niti smo mi ovde neka Pravosudna akademija niti smo mi Advokatska komora, mi ovde predstavljamo obične građane.

Mi moramo da kažemo da su to monstrumi i da su monstrumi koji, bez obzira na kakve motive, bolest ili kako se to već uopšte dešava da neko nekog siluje i ubija, mi moramo da budemo na strani naših građana i da našim diskusijama i našim krajnjim glasanjima potvrdimo njihovu želju ovde u parlamentu.

Verujte mi, Vox Populi, Vox Dei, nije samo poslovica ovako koja dobro zvuči, nego stvarno neki put, u mnogim slučajevima treba poslušati glas građana, šta oni to žele od nas i to učiniti ovde, bez obzira na naše političke različitosti. Zato sam veoma, veoma ponosna na parlament, na poslanike koji podržavaju rad Vlade Republike Srbije, ali i opozicione poslanike koji su učestvovali i učestvuju ovde u raspravi, bez obzira što se u mnogim stvarima ne slažu sa predlozima Vlade, što slušaju glas naroda i što će podržati ovaj predlog.

Juče sam na konferenciji za medije pred početak našeg zasedanja pozvala sve poslanike, svih 250 poslanika u ovom parlamentu, pozvala sam i poslanike koji tvrde da bojkotuju deo rada ove sednice, u stvari ove sednice ovog saziva i ne žele da uđu ovde u salu, da vode dijalog sa nama na različite teme, da dođu ovde, da razgovaramo o jednoj temi koja nema političke i partijske granice, da govorimo o temi u ime svih građana ove države, da čujemo njihove načine razmišljanja, da jasno i glasno ovde kažu šta su i kad su nekada potpisali i koliko su bili iskreni u svojim pukim izjavama u medijima da podržavaju Tijanin zakon time što će ovde govoriti u prilog Tijaninog zakona i, naravno, ne samo govoriti u prilog Tijaninog zakona, jer deca koja su izgubila živote, njihovi roditelji i svi roditelji koji strepe danas šta može da se desi njihovoj deci zaslužuju jedan naš mali trud od nekoliko sekundi i da prisutnu zeleno svetlo za ovaj zakon.

Šta se desilo juče posle tog mog javnog poziva da poslanici koji provode deo radnog vremena u šatorima ne žele da učestvuju ovde i razgovaraju sa ministrom pravde, sa nama ovde svima u parlamentu, slagali se ili ne slagali sa ovim zakonom? Oni su vrlo rado davali izjave za medije, ali nisu hteli svoje stavove ovde da podele sa javnošću i sa nama.

Ima vrlo interesantnih izjava danas i stavova i nije baš crno bela slika, onako kako je izgledalo u početku, da svi poslanici podržavaju ovaj zakon, ali ne bi da uđu ovde u parlament, jer sam ja predsedavajući, ili ne znam, odredbe nekog Poslovnika koji su oni svojevremeno doneli, sada valjaju ili ne valjaju. Najlakše je naći neke trivijalne zakone, kada treba da se stane iznad jedne zaista važne odluke, a možemo da kažemo i istorijske, jer jednog dana, kada se bude proučavao parlamentarni život Republike Srbije, u istoriju će ući da je ovaj saziv Narodne skupštine Republike Srbije usvojio predloge zakona u saradnji sa građanima Srbije i uveo doživotnu kaznu zatvora za počinioce najtežih krivičnih dela. A, šta ima teže od silovanja dece, silovanje tinejdžera, silovanje trudne žene i nemoćnog lica? Šta ima teže? Hajde svi zajedno da razmišljamo o tome, kada bi izdvojili, šta bi izdvojili teže od ovoga što sam sada navela i što mi pokušavamo da ispravimo određenim zakonskim rešenjem?

Mi ćemo ući u istoriju kao saziv koji je otklonio jednu nepravdu nad žrtvama. Mi ne možemo da vratimo ovom odlukom njihove živote, ali ćemo uraditi nešto dobro za budućnost dece i za strahove njihovih roditelja u 21. veku kada dete puste da ode negde na ulicu i strahuju šta će se sa tim detetom desiti, a ako se desi, da li će morati tog počinioca zločina da sreću za nekih jednu, dve, tri godine ponovo na ulicama Srbije i da li opasnost ponovo preti od tog istog manijaka nekoj drugoj deci. I kada donosite odluku, razmišljajte samo o tome.

Ja nemam moralnu dilemu kakvu imaju poslanici koji nisu prihvatili poziv da uđu danas da razgovaraju ovde sa svima nama i sa javnošću Srbije iznoseći svoje stavove da li podržati inicijativu 160.000 građana Srbije koji su potpisali. Računajte da su to milioni ljudi koji nisu imali priliku da potpišu ili ne stavljaju potpis na nekakve inicijative. Milioni ljudi podržavaju ovu inicijativu, verujte mi i nemam dilemu da li mi je to važnije ili da se bavim zaštitom ljudskih prava monstruma i manijaka koji siluju i ubijaju. Iako sam ja pravnik, ja sam advokat, ali bih moralno uvek odbila da branim nekoga ko je počinio takvo teško krivično delo.

Kažem, oni poslanici koji su razgovarali sa medijima, davali nekakve izjave da imaju moralne dileme i jako su veliki zagovornici i zaštitnici konvencija ljudskih prava, a ko nije, ne znam u čemu mi ne štitimo ljudska prava donoseći da neko mora da robija doživotno zbog onoga što je počinio, i možda je njihova moralna dilema što bi morali ovde u parlamentu jasno, glasno, pred kamerama u direktnom televizijskom prenosu da kažu da imaju moralnu dilemu da li kazniti nekog monstruma doživotnim zatvorom ili braniti stavove Saveta Evrope povodom ovih pitanja. Hvala im što su se obratili javnosti i što su skriveno rekli da nisu svi oni za usvajanje ovakvog zakona, i ako to nama ne olakšava, ti njihovi stavovi.

Gospođa Aleksandra Jerkov je rekla da u njihovom poslaničkom klubu, dakle u poslaničkom klubu DS nisu jednaki stavovi povodom usvajanja ovog predloga zakona, Tijaninog zakona i da se oni lome upravo po tom pitanju da li zaštititi ljudski život, da li zaštititi žrtve i da li preventivno delovati na kriminalce i manijake time što će znati da će moći da dobiju doživotnu kaznu za zločin koji su počinili ili, kaže, neki bi se uzdržali od glasanja ili bi glasali protiv, jer bi oni radije da štite počinioce krivičnih dela, pa da im daju neki tračak nade da mogu jednog dana da izađu iz zatvora.

I to je u redu razmišljanje, važno ga je izneti javno, a ne nekom novinaru poverljivo. Ali, treba razmisliti. Taj tračak nade bi oni dali monstrumu koji je jednom ili više puta ubio, silovao dete, trudnicu, tinejdžera i nemoćno lice, ali taj tračak nade više ne postoji za onog ko je žrtva, koji je ubijen. Znači, žrtva nema taj tračak nade, pa bih ja i dalje, bez obzira na ove moralne dileme DS, pozvala njihove poslanike da dođu ovde i da glasaju za ovaj zakon, jer ako ovako razmišljaju, moralnu dilemu više nikada neće imati.

Moralnu dilemu najlakše mogu da im otklonim da uđu u ulogu roditelja, da uđu u ulogu roditelja koji pusti svoje dete da ode negde sa drugaricama, da se igraju ili da pričaju ili da idu u neki kafić, diskoteku, i ispratiš to svoje dete i to dete ti se više nikada ne vrati, nikada više, zato što u tom momentu je krenuo neki monstrum u susret životu tog vašeg deteta.

Udario ga je kolima, silovao ga je, a onda ga je ubio i vi više nemate moralnu dilemu da li podržati Tijanin zakon ili dati tračak nade monstrumu da jednog dana može da izađe na slobodu.

Dalje, šta kaže Sergej Trifunović, to ćemo preskočiti, jer on nije poslanik, a videćemo da li će jednog dana dobiti šansu od strane građana Srbije, tako da neću komentarisati njegove stavove.

Idemo na poslanika Boška Obradovića, bivšeg šefa poslaničke grupe Dveri, koja više ne postoji, ali je on poslanik i, šokantno nešto, neko ko je puno vremena, gradeći svoju političku karijeru, usmerio upravo ka nekakvoj zaštiti dece, porodičnih vrednosti itd. Sad Boško Obradović nama, koji hoćemo da podržimo Tijanin zakon, poručuje da, uz one uobičajene uvrede, mi svi ovde neke marketinške trikove sprovodimo itd, što mi je teško i da komentarišem kada je u pitanju ova izuzetno teška tema, kaže da je problematično, njemu, u ovom zakonu i da nije u skladu sa evropskom praksom, on sad zna i sudsku praksu evropsku, nije problem, potpuno ukidanje mogućnosti uslovnog otpusta.

Eto, Boško Obradović, lider partije, za koju još ne znamo ni da li postoji više ili ne postoji, neko ko se zalagao za porodične vrednosti sad razmišlja o tome, evropski, naravno, evropske vrednosti sada, da li manijaku, koji je ubio nečije dete, treba omogućiti da ima institut uslovnog otpusta pred sobom i da se nada da će jednog dana izaći na slobodu. I sve ostalo je sa njegove strane politikanstvo, jer sem uvreda ništa drugo smisleno o Predlogu zakona nije imao da kaže.

Nema ni hrabrosti političke da uđe ovde u salu i da pred nama ponovi to da neće podržati Tijanin zakon. Ja mislim da je dovoljno politički fer i korektno što sam ja jedini poslanik koji sada poimenično proziva i što mi je stvarno dosta te naše političke korektnosti da ne razotkrijemo ovde licemerje poslanika koji dve i po godine govore da treba da donesemo Tijanin zakon, pa su napadali Vladu Republike Srbije, napadali su mene. Bolje da ne pokazujem kakve statuse je imala i uvažena koleginica Dijana Vukomanović zašto ja šaljem Predlog zakona Vladi Republike Srbije, uvrede na moj račun itd, a gde je sada? Gde je sada da ponovi taj svoj stav i da kaže da će glasati za Tijanin zakon?

Zato moramo da ogolimo stvar, da kažemo da oni koji su odbili da se vrate ovde u Skupštinu na jednu jedinu sednicu, razgovaramo o Tijaninom zakonu, da pokušamo amandmanima da ga, ako treba, poboljšamo, da našim glasom pokažemo da smo jedinstveni u odbrani prava dece i prava na život u ovoj državi jednoglasno, da smo mi ti koji smo ovde u ime građana Srbije, a ne u ime ne znam ni ja kakvih nekih politikantskih interesa, onda su stavili od danas i od juče ogroman znak pitanja koliko su oni uopšte bili iskreni u tome. Koliko su oni uopšte bili iskreni u tome ili je bio to samo jedan instrument da napadaš političke protivnike i da lepiš etikete i predsedniku države, i Vladi Republike Srbije, i naravno mene neizostavno? Ja vam tu dođem kao neko koga oni prosto ne mogu da mimoiđu ne u kritikama, nego u lepljenju etiketa i uvreda.

Naravno, poslednji koga ću citirati je svakako poslanik Tatjana Macura, koja ovde često govori o potrebi da štitimo prava žena, da štitimo pravo trudnica, da štitimo prava dece, koja se zalagala u medijima, doduše, za donošenje Predloga zakona koji bi obuhvatio deo inicijative Fondacije Tijane Jurić. Kažem deo, jer smo jedan deo pre dve godine odmah usvojili, odmah, to da kažem neznalicama na društvenim mrežama, tim poslanicima koji ni zakone koji prođu kroz Skupštinu ne znaju. Mi smo deo Tijanine inicijative usvojili pre dve godine. Odmah. Odmah kako se pojavilo, a to je da smo skratili onaj rok za potragu nestalnog deteta i sada po prijavi odmah MUP odlazi u potragu za nestalim detetom, a ne kao ranije 24 ili 48 sati, nisam sigurna, 24 sata, i to smo usvojili. Samo da im objasnim. Ovo je drugi deo inicijative i ovim zaokružujemo čitav predlog Tijaninog zakona.

Ona kaže ovako – ako isključimo emocije. Ja ne mogu da isključim emocije, ja zaista ne mogu da isključim emocije, jer roditelji dece koja su izgubila živote u ovakvim strašnim zločinima mi ne dozvoljavaju, nemam prava na isključivanje emocije kad znam da je jedan mladi ljudski život nestao u tako strašnim dešavanjima, strašnim okolnostima.

Ona bi da poslušamo reč struke. Mi smo čuli naravno u javnim debatama, dve i po godine, reč struke, da je to pravno nepristrasno i civilizacijski korak nazad. To je korak unazad, donošenje Tijaninog zakona.

Zato, ja ću smoći snage, jer sam poslanik i prva među jednakima predsednik parlamenta, da ih pozovem još jednom da dođu da raspravljaju o ovom zakonu, da iznesu ove svoje stavove koje iznose izvan ove sale, da kažu ovde javno da su protiv Tijaninog zakona, da to čuju građani Srbije, da to čujemo i mi kao njihove kolege, da to čuju roditelji izgubljene dece i da to čuju roditelji koji svakoga dana brinu kada njihovo dete ode negde samo. Neka tu dođu i neka to ponove. Naravno, pozivam ih da dođu na dan kada mi budemo ovde javno glasali i da pokažu da li podržavaju Predlog Tijaninog zakona, da li podržavaju uvođenje doživotne kazne zatvora za silovatelje, ubice i, da kažem običnim rečnikom, za monstrume koji hodaju našim ulicama. Zato pozivam i vas sve koji ste danas ovde da nemate moralnu dilemu i da glasate za. Hvala.