Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima Grozdana Banac.
Izvolite.

Želim samo da se složim sa koleginicom Vjericom Radetom, sa kolegom Stevom Perićem koji su izuzetno izneli ovaj svoj stav. Smatram da svako, pogotovo naša generacija koja je pravne struke, mora, intelektualci, ne znam ko je to rekao od kolega, da shvati da se mora zaštititi ovaj narod i ova država.

Ja najlepše molim našu ministarku pravde da prenese našem predsedniku, dobili smo informaciju da će biti u ponedeljak, on je pravnik po struci, da imate razumevanja, da se donese zakon i smatram da može, kao pravnik, da se ovaj amandman i danas usvoji, ali ako treba proceduralno, molim vas da ne gledamo na formalnosti… Svako ko želi politički da nešto preskoči, on osniva komisiju. Znači, osnujemo komisiju, to ne mora da se uredi, pa kada komisija stigne, mi odemo sa vlasti, nema veze, posle će ići pedeset drugih komisija.

Ovo je jedna izuzetno važna stvar za ovu državu. Srebrenica je, molim vas, postoji dokumentacija, nećemo sada brojati u glavu, ali postoji broj žrtava, da ne pričamo o deci bez roditelja koja su totalno pokrštena, ubijena, mučena. To je nešto što nije u istoriji čovečanstva moglo da se desi.

Najlepše molim da ova Vlada ima razumevanja na čelu sa predsednikom gospodinom Vučićem, da se o tome iznađe, kao što je rekla koleginica Radeta, mi smo generacijski tu, ona žena to savršeno pravnički, sve smo sagledali kao ljudi, da mora postojati patriotizam za ovu zemlju koja se blati do maksimuma. To je više nedopustivo, ni politički, ni pravno, ni ljudski. Hvala vam najlepše.

Hvala, koleginice Banac.
Reč ima Mihailo Jokić.
Izvolite.

Ja sam želeo da kažem zašto ja neću glasati za ovaj amandman. Obrazloženje i objašnjenje je dao kolega Komlenski. On je pravnik, ja sam matematičar. Bio sam i na jednom i na drugom odboru i mislim da je u ovom trenutku neprihvatljivo da se takav amandman uklopi u ovaj zakon.

Ovo što ste vi radikali govorili sve je to tačno. Meni je drago što je većina vas govorila da se iz ove Skupštine, da javnost čuje šta mi mislimo o tome. Sve što ste vi rekli mislim i podržavam, ali sa pravne strane, zakonske, moramo poštovati zakon, moramo poštovati Ustav i ja zato ne mogu glasati, ali pozdravljam i čestitam vam što ste imali smelosti, hrabrosti, što ste dosta vremena utrošili, što ste bili jedinstveni i rekli ono što mislim i ja. Hvala.

Hvala.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite.

Poštovane kolege, možda mi je ovo jedan od najdražih trenutaka što sam narodni poslanik, i to iz dva razloga. Rođen sam u Srebrenici, diplomirani pravnik. Pošto su se ovde otvorila ta pitanja, možda ću moći, a uvek sam govorio istinu, to znate, dati mali doprinos i oni koji imaju malu zadršku u ovom problemu.

Od 1995. godine mnogi neprijatelji srpskog naroda pokušavaju da satanizuju srpski narod u celini, bez obzira gde on živi – u Republici Srpskoj, u Republici Srpskoj Krajini, u Srbiji ili negde u svetu, to je stalni pokušaj.

Mi ovde ne osporavamo prava porodica muslimanskog naroda koji su pretrpeli žrtve. Ja i danas vrlo često odlazim u selo u kojem sam rođen i razgovaram sa Muslimanima, mojim komšijama. Oni su imali žrtve i ja sam imao žrtve. Traganje za istinom, da se utvrdi na koji način su žrtve postale, niko ne osporava to.

Kažemo - u Srebrenici nije bilo genocida. To je stav SRS, ali koliko sam mogao da čujem iz ove javne rasprave, to je stav zapravo svakog čestitog građanina Srbije. Posledice koje bi trpeo srpski narod i Srbija su trajne ukoliko ovo ne sprečimo. Mi tražimo inkriminaciju ovoga kao krivičnog dela, javno iznošenje, i pre svega se odnosi na građane Srbije.

Neko je ovde, kolega Marijan Rističević, nije Sanda Rašković Ivić jedina, mnogo je takvih koji to iznose i zapravo tvrde da je to bio genocid, a znamo da nije. Znate, ostala je na Svetog Đorđa u selu Gniona, u neposrednoj blizini Srebrenice, slavska sveća upaljena, gde su muslimanski prijatelji pobili onoga ko je obeležavao na taj dan krsnu slavu. Stradali su i Muslimani, i jedni, i drugi. Kada rat počne humanitarno pravo, čini mi se, ponekad prestane, ali ima zabeleženo.

Hakija Meholjić je pre rata bio policajac, u toku rata bio načelnik muslimanske policije u Srebrenici. Postoji njegova izjava kada je Alija Izetbegović pozvao neke Srebrenčane, bilo ih je pet, među njima i on, on je rekao – dragi moji Srebrenčani, dogovorio sam sa Bil Klintonom da strada negde oko 5.000 ljudi ne bi li izvršili bombardovanje Republike Srpske. Hakija Meholjić, koji i danas živi u Srebrenici, je bio zgrožen na takvu izjavu Alije Izetbegovića o kojem je ranije imao jedno mišljenje, posle te izjave drugo.

To su bile neke činjenice. U Srebrenici danas, kada je načelnik Mladen Grujičić, teško žive Srbi i Muslimani, najveći broj zbog situacije, zbog materijalnih prilika, oni pokušavaju da svoje komšijske odnose srede, zajedno rade u firmama, ima tu čak nekih druženja. To tako treba i da bude. Mi ne treba da dodajemo ulje na vatru, a insistiranjem od strane nekih mi situaciju ne smirujemo, nego je samo rasplamsavamo.

Evo, i kolega Lukić, vidim, preko puta mene, sećate se 16. januara 1993. godine, koliko dece je stradalo na mostu na Skelanima? Da ostavimo to, to su činjenice, ne može ih niko osporiti.

Naš predsednik piše i završava knjigu i oni koji su trebali da budu svedoci i najžešći propagatori da je srpski narod genocidan narod, oni sad menjaju svoje izjave, neki od vas su o njima govorili i njih naš predsednik koristi u svom životnom naučnom delu da dokazuje da genocida nije bilo.

Ima malo i za mene dileme, pravo da vam kažem, zato što ovaj član 114. spada u krivična dela protiv života, a mi smo tu posle stava 11. predložili stav 12. da kažemo - svako ko javno tvrdi da je u Srebrenici bilo genocida biće kažnjen. Ali, nije ovde predviđena samo doživotna kazna, nego se ovde u stavu 1. člana 114. kaže – zatvorom najmanje 10 godina ili doživotnom kaznom.

Znači, može za to krivično delo biti izrečena kazna 10 godina. Ovo nije napad, odnosno nužna odbrana prekoračenja, neko vas je isprovocirao, napao, pa bi morali da reagujete. Ovde, ne, vi nego onaj ko želi da tvrdi da je u Srebrenici bio genocid, svesno prihvati činjenicu da želi da radi za interese nekih drugih, najčešće neprijatelja srpskog naroda, i on javno tvrdi da je u Srebrenici bilo genocida. On se od toga može suzdržati.

Kao što smo i rekli, mi pretpostavljamo usvajanjem ovakvih sankcija oštrijih sa pravom za silovatelje, za neke druge izvršioce krivičnih dela, da svi oni koji su normalni i zdravi neće činiti ta krivična dela. Oni koji ipak budu činili, ja verujem da sa njihovim umom nešto nije u redu. Tako se radi i o ovom našem predlogu za ovo krivično delo. Hvala vam.

Hvala kolega Periću.
Reč ima Marijan Rističević.

Kratka replikica.

Pa, nije vas spominjao.

Jeste.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ostanem do kraja jasan. Svi oni kao što to tvrdi Sanda Rašković Ivić, svi oni, nisam rekao samo ona, svi oni, a tu uključujem i one koji je sad pokrivaju sa kim - Đilas, Jeremić, Sanda Rašković Ivić, svi oni koji misle da se u Srebrenici desio genocid čine veliku štetu srpskom narodu. Srpski narod nije genocidan.

Ja žalim za svim žrtvama i rekao sam da je za mene život čoveka neprikosnoven. Za Klintona nije bio. Klinton i Izetbegović su dogovorili pad Srebrenice. Iz toga je proistekao veliki zločin, ali to nije genocid. Možda je bila osveta, možda je bio veliki zločin, ali to nije bio genocid.

Svi koji tvrde, kao Sanda Rašković Ivić, svi kao Jeremić, svi kao Đilas, svi kao Borko Stefanović, svi kao Janko Veselinović, svi u toj grupi koji tvrde da je u Srebrenici bio genocid greše. Oni amnestiraju Klintona, a Klinton je mislio kad je to dogovarao da je narod, da su živi ljudi kolateralna šteta. To Srbi nikad nisu mislili, ja ne dozvoljavam da na takav način amnestiram Klintona, koji misli da živ čovek može da bude kolateralna šteta. Za mene živ čovek je živ čovek, bez obzira koje je vere, koje je nacije i jednostavno svako ko kaže da se u Srebrenici desio genocid je amnestirao i Klintona i Izetbegovića. Hvala.