Hvala koleginice.
Reč ima Sonja Vlahović.
Izvolite, koleginice Vlahović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javljam se po amandmanu na član 194. Krivičnog zakonika koji se tiče nasilja u porodici, gde je predloženo pooštravanje kazni za krivična dela.

Čim pomenemo nasilje u porodici odmah znamo da se dešava nasilje nad ženama i decom. Mi žene se borimo ne samo za rodnu ravnopravnost polova, već i za borbu protiv nasilja nad ženama i porodicom. Prvenstveno sam se javila kao poslanica, zato što najčešće u porodici su žrtve nasilja žene i deca.

Znamo da smo 2016. godine usvojili Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Sada menjamo Krivični zakonik tako da ćemo na ovaj način pooštriti i kaznene mere za nasilnike.

Kao što je rekla i moja koleginica Jelena Žarić, sutra je 18. maj, a prošle godine je Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, su proglasili Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Na neki način će svako od nas obeležiti taj dan, ali ja ću iskoristiti ovu priliku da apelujem na sve žene da ne trpe nasilje, da svaka, ukoliko dobije i šamar od svog supruga, partnera ili bilo koga, prijavi. Jer, to je jedna preventivna mera. Svi moramo biti u tome da svako ko god primeti nasilje, da li se to dešava u našoj porodici ili nekog drugog, trebamo prijaviti. Na taj način ćemo zajednički, državni organi, mediji ali i mi kao celo društvo, boriti se protiv apsolutno neprihvatljive društvene pojave.

Želim da pohvalim, s obzirom da se nisam javila u načelu, i Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika i, naravno, predlaganje najoštrije kaznene mere - doživotne kazne, za nasilnike koji sprovode ta krivična dela nad decom, ženama u drugom stanju. Dajem punu podršku i u danu za glasanje ću glasati.

Hvala, koleginice Vlahović.
Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Momo Čolaković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Član 23. se odnosi na član 247. i to su krivična dela protiv zdravlja.

Ovde je dodat jedan novi stav i ono o čemu je govorila i koleginica Vjerica Radeta, mi smo takođe i u ovom članu predvideli da se kazna zatvora poveća, minimum kazne zatvora, sa dve na pet godina, a maksimum da ostane 10 godina, koliko i jeste.

Ovo što je i koleginica naglasila, ostavlja prostora baš za korupciju, i to između sudija i advokata. Kada ovo kažemo, ne mislimo da to svi rade i da je to moguće, ali onda kazna ne postiže svoju svrhu. Svaka kazna ima represivnu, a treba da ima i preventivnu ulogu. Možda ni represivna neće biti u celosti realizovana ako je neko kažnjen sa minimalnom kaznom koja možda nije ni primereno propisana, nije primereno utvrđena.

Ovde ostaje velika razlika i da bi izbegli ono o čemu smo i govorili kod silovanja, što smo već i spomenuli, da je najveći broj izrečenih kazni za to krivično delo bio na zakonskom minimumu, e, da se to ne bi desilo, da povećamo bar taj zakonski minimum, što će obavezati sudije.

Moram da vam kažem da nije baš ni lako utvrditi, odnosno odrediti te kazne. Može činjenično stanje da se utvrdi dobro, da sve bude u redu, ali ako je veliki raspon, onda i sam sudija ili sudsko veće, zavisi ko sudi, imaju dilemu koju meru da primene. Stoga smatramo da bi ovo bilo efikasnije i da bi ta preventivna uloga jedne od krivičnih sankcija kazne zatvora bila celishodnija i bila opravdanija. Hvala vam.

Hvala kolega Periću.
Na član 29. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 30. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Ovaj amandman je principijelan stav Srpske radikalne stranke i nikada nam nije jasno zašto se donose zakoni, zašto se troši vreme da se o nekom zakonu ili predlogu ovde raspravlja, da se zakon donese, a neće se primenjivati za pola godine?

Razumela sam ja objašnjenje kada je u pitanju Krivični zakonik, ali nema ovde ni toliko mnogo izmena, pretpostavljam, da službe već rade prečišćeni tekst i da neće biti veliki problem da sudije i ostali koji primenjuju ovaj zakon da počnu da ga primenjuju, pogotovo što se približava i taj letnji period, kada se uglavnom ne sudi, kada se samo rade presude, itd. Svi znamo kako sudovi funkcionišu.

Mi uvek mislimo da pre nego što dođe predlog nekog zakona u Narodnu skupštinu, a to se odnosi i na ovo, da nadležne službe u ministarstvu moraju da pripreme sva podzakonska akta, sve neke pripremne radnje da budu završene, da bi zakon mogao onako kako nas Ustav obavezuje da stupi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku" i da se, naravno, nakon stupanja na snagu i primenjuje.

U tom smislu je bila naša primedba i ovaj amandman.

Hvala.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na drugu tačku dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marijan Rističević, Vjerica Radeta, Aleksandar Šešelj i Sreto Perić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade i podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Član 4. se odnosi na član 327. postojećeg zakona gde smo mi predložili brisanje 2. stava, a taj stav 2. kaže da za osuđenog saradnika ne može biti predloženo lice koje je osuđeno kao organizator organizovane kriminalne grupe, niti lice koje je pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora od 40 godina, odnosno u budućnosti kaznu doživotnog zatvora.

Ovako formulisan ovaj stav, rekao bi čovek – pa šta hoće, ovo je sasvim u redu i takvim licima i ne bi trebalo biti omogućeno da budu saradnici. Ali, mi smo ovaj amandman podneli iz jednog konkretnog razloga i taj konkretan razlog ćemo pre svega izneti zbog javnosti, govorili smo i u načelnoj raspravi.

U požarevačkom zatvoru već koliko godina leže Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, optuženi i osuđeni za ubistvo Zorana Đinđića. Oni su tamo, prvo, u nehumanim uslovima, neprimereno je vreme koliko su potpuno izolovani i od spoljnog sveta i od ostalih zatvorenika, ali to je tema ovog sledećeg zakona. Ali, mi tvrdimo da kada bi Miloradu Ulemeku Legiji i Zvezdanu Jovanoviću pravno bilo moguće da Tužilaštvo sa njima napravi odgovarajući dogovor, da oni iznesu celu istinu o svemu što se dešavalo kada je u pitanju ubistvo Zorana Đinđića i ostala krivična dela za koja su oni optuženi i za mnoga već osuđeni i da oni zauzvrat, naravno, treba da dobiju odgovarajući status i da postanu slobodni ljudi, ako će oni državi pomoći da reši to pitanje koje evo koliko godina već traje.

Nijedna vlast nije pokazala interesovanje da se utvrdi prava pozadina ubistva Zorana Đinđića, da se utvrde ubice i oko toga postoje dileme, postoje knjige koje su kasnije objavljivane, svedoci itd. Ne može se zaboraviti sudija tadašnji Nata Mesarović koja je, kako kaže naš narod, jezik izgovara ispravno, malo brže od pameti, pa ona kaže – dobili smo presudu. Da, oni su dobili presudu, zato što su Legija i Zvezdan Jovanović po tadašnjem stavu tadašnje političke elite takozvane morali biti osuđeni.

Sad je pitanje, već koliko dugo traje, ko zaista stoji iza tog ubistva, kome je u interesu bilo ubistvo Zorana Đinđića. Mi uvek kažemo – ne govorimo mi ovo zato što je nama bitan Zoran Đinđić, nego je za državu Srbiju bitno da se utvrdi pod kojim okolnostima, ko, zbog čega i kako je ubio tadašnjeg premijera. I zato smo stavili ovaj amandman da ga prihvatite i da na osnovu ta dva čoveka, ponavljam, Milorad Ulemek Legija i Zvezdan Jovanović, da im se omogući da sa slobode razgovaraju sa tužilaštvom, da iznesu nesporne činjenice koje oni sasvim izvesno znaju, imaju podatke, dokaze i sve, a ako se ispostavi da nešto od toga nije tačno, lako ih je vratiti odakle su došli. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Mali je broj odredaba Zakona o krivičnom postupku koje se menjaju, to razumemo. Pošto se menja Zakonik o krivičnom postupku, logično je da i Zakon o krivičnom postupku treba promeniti, što ide po hitnom postupku, i to razumemo, ali nam nije jasno zbog čega u članu 6. gde smo mi amandmanski intervenisali i član 6. glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, sve to do sada razumemo, izuzev odredaba člana 1, 4. i 5. ovog zakona, koje stupaju na snagu 1. decembra 2019. godine.

Mi smatramo da bi odredba člana 6. trebalo da glasi – ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ostali deo ovog člana bi trebalo brisati jer, kažem još jednom, ne razumemo od ukupno šest članova, uključujući i ovaj koji govori kada zakon stupa na snagu, on se neće primenjivati danom stupanja na snagu, tj. osam dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, tri odredbe se neće primenjivati. Stoga smo i predložili da se ostatak ovog teksta briše. Hvala vam.