Hvala.

Poštovana ministarka, ja bih se složio sa vama, naravno da moramo da poštujemo zakon. Međutim, rekli ste nešto, a čini mi se da niste upravu, a to je da se ne polazi od te pretpostavke da ako si javni funkcioner da si i prethodno lopov, kriminalac, ili kako god.

Kada naslovite zakon - zakon o sprečavanju korupcije, a onda pogledate gro članova, pa čak i u samom definisanju, da se suštinski sve odnosi na javne funkcionere, a dodatno se inače pooštrava već postojeći zakon, pa onda šta ljudi da pomisle? Da ne govorim da vam već u društvu vlada takvo mišljenje da ti sada ako si poslanik, ti si odmah razbojnik.

Pogledajte šta ljudi misle o poslanicima. Naravno, ima puno grešaka i nas samih ovde. Da se ne lažemo, neki su se zaista i neodgovorno ponašali i u ranijim periodima, ali pogledajte šta ljudi misle o narodnim poslanicima - vi jedete besplatno, iako oni koji pišu najviše o tome, suštinski, mnogo više vise u restoranu, nego što bilo ko od poslanika to radi ovde.

Da ne govorim o tome da nivo podrške javnih institucija je katastrofalan u narodu, katastrofalan, odnosno državnih institucija. Zašto? Eto, zato što tako neko stvara tu atmosferu i sada kada se sve ovo još dodatno pooštrava, pa šta ljudi da pomisle, a gro članova se odnosi na javne funkcionere?

Znate korupcija može da bude i ako šalterski radnik u opštini primi 50 evra da vam izvuče neki papir. Znači i to je korupcija. Korupcija je i kada lekar primi novac, eventualno, da bi vas pustio preko reda. I to je korupcija, ali to ako kažete -Zakon o sprečavanju korupcije, to tu ne piše. Znači, zbog toga mi je malo krivo zašto se donosi na ovakav način zakon.

Drugo, kada već govorimo o Agenciji za boru protiv korupcije, gospodin Rističević je pričao o položaju gospodina Đilasa i njegovom uticaju, posebno na medije dok je bio gradonačelnik. Recite mi, kada je ta Agencija ikada reagovala protiv gospodina Đilasa? Recite mi i jedan primer kada je reagovala, a to je bio eklatantan primer korupcije i najgoreg mogućeg društvenog uticaja na medije, pre svega, a nismo nikada videli da su reagovali, ali zato će, recimo, bilo kom od nas ako ste prodali automobil „Stojadin“ ili ne znam šta za 400-500 evra, ima krv da nam popiju odakle nam tih 400-500 evra. To zaista nije korektno. Znači, tu mora da se napravi neka srazmera kako će oni da reaguju.

Ne može da u javnosti slovi da, jednostavno, svaki javni funkcioner je lopov i da se pođe od te pretpostavke, a nažalost je tako. Ja bih voleo da se uradi neka kampanja, na kraju krajeva, i vi kao ministar pravde i uopšte društvo da utiče, da se jednostavno kaže da onaj ko se bavi politikom i ko je javni funkcioner nije u startu lopov. Mislim da je to veoma važno da u radimo ako hoćemo da vratimo poverenje naroda u institucije, u državu. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Đukanović me je pogrešno razumeo. Nije Dragan Đilas samo na reklama bio koruptivan.

Gospodine predsedavajući, prenesite gospodinu Đukanoviću da je Most na Adi započet da se gradi bez građevinske dozvole. Taj most na Adi trebalo je da košta, čini mi se, 115 miliona. Koštao je 500 miliona. Dragan Đilas, koji sada ima neku stranku…

(Aleksandar Martinović: Kupio.)

… To je još jedno preduzeće koje je osnovao. Jedinu stranku koju je Dragan Đilas sigurno osnovao je Dveri. To je sigurno. Ovo sve drugo je kupio.

Da li je korupcija kada Dragan Đilas kupi poslaničku grupu? Verovatno da je to najcrnji oblik korupcije. Korupcija je i nepotizam. Recimo, zamislite Radulović koga bi sve stavio na listu, gospodina Šapića? I to je korupcija. Nepotizam je korupcija. Uraditi nekom uslugu radi usluge i to je korupcije, ali blaži oblik, ali crna korupcija kada funkcioner svoj položaj koristi u svrhu svojih privatnih poslova, kada spoji javnu funkciju sa privatnim biznisom. To je Dragan Đilas uradio čak više nego i sam Vuk Jeremić koji je predsedavao Generalnom skupštinom u ime Srbije i pravio poslove sa Patrikom Hoom, zbog kojih je ovaj osuđen.

Dragan Đilas je, sećate se, nasledio Zelenu stranku. Udružio se sa Boškićem LJotićem, a ovom je bilo teško. Kada je uzeo iz Hilandara pet hiljada evra da li je to korupcija? Zakleo se nad Trojeručicom Boško Obradović da neće praviti stranku i onda mu Đilas napravio stranku. Ja sam dugo mislio da je on prekršio zakletvu. Zato sam ga i zvao „sveti Boškić levoručica“, ali on nije prekršio zakletvu, njemu je Đilas osnovao stranku. Ja to dugo nisam ukapirao.

Pa, Đilas je korumpiran ne samo sa reklamama, sa mostom, sa drvosekom. On nasledio Zelenu stranku, kupio Zelenu stranku, a čovek posekao 500 platana u Bulevaru kralja Aleksandra. Najcrnji oblik korupcije. Nema korupcije koja je postojala, a da je Draagan Đilas nije upotrebio. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima koleginica Radeta. Izvolite.

Zakon o sprečavanju korupcije, tako se zove ono o čemu danas raspravljamo i ovim se menja Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije. Dakle, nikakve suštinske razlike nema, ali kolega Đukanović je dobro primetio kada se pomene i sada kada se u javnosti čuje kako se zvučno zove ovaj zakon, sada će ljudi misliti stvarno da će ovim zakonom da se spreči korupcija. Ovo nema nikakve veze sa suštinskom korupcijom i to je ono o čemu treba da se govori.

Mi smo u načelnoj raspravi to pominjali, pa ste vi, gospođo Kuburović, pominjali neku nultu toleranciju na korupciju itd, ali to sve nema veze sa ovim.

Tačno je da je krajnje vreme da polako počnete da iz pravnog sistema izbacujete ove balaste poput ove Agencije za borbu protiv korupcije. Nije to jedina agencija. Videćemo i u ovom zakonu kroz ove dalje članove kako se to ponaša. Oni su izvan sistema, kao neke paradržavne organizacije.

Šta to znači? Vi ste nešto nasledili i vi ćete tako nastavljati pa makar srljali u propast. To nije dobro rešenje.

Mi imamo Savet za borbu protiv korupcije, pa hajde da se prisetimo, paralelno su postojali i Savet za borbu kao i danas i Agencija za borbu protiv korupcije. Da li je neko živi zapamtio nešto šta je ta Agencija za borbu protiv korupcije uradila u smislu borbe protiv korupcije? Da li je nešto značajno obelodanila, otkrila, istražila?

I danas dan svi pominjemo Vericu Barać, Savet za borbu protiv korupcije i njene famozne, čuvene 24 privatizacije. Žena je nažalost, koliko već godina mrtva, a taj izveštaj još duže traje, ni do dana današnjeg sve te sporne privatizacije nisu raščišćene i nisu tamo gde je trebalo da se vodi postupak, nisu vođeni postupci itd.

Bilo ko, ko čuje da mi raspravljamo o Zakonu o sprečavanju korupcije pomisliće - evo konačno sada će da odgovaraju i Pitić i Labus i Dinkić i Tadić i Vlahović i svi ostali koje godinama već pominjemo kao korumpirane političare toga vremena, što nesporno jesu bili. Niko od njih nije odgovarao i niko neće odgovarati, ni od njih ni od nekih novih na osnovu ovog zakona o kojem mi danas razgovaramo.

Ovaj zakon se bavi i time će se baviti Agencija, zaista trivijalnim stvarima da li je neki javni funkcioner kasnio pet dana sa prijavom imovine ili nije. Naravno, ne zagovaramo mi da imovina ne treba da bude javna javnog funkcionera i ne zagovaramo da ne trebaju da se poštuju rokovi i tako dalje. Ali, eto, desi se, neko iz nekog razloga zaboravi, ima neke druge obaveze i tako dalje i ne prijavi imovinu. I evo ga na naslovnim stranama zato što novine imaju tamo nekog u agenciji pa kaže - evo ti sad objavi, Vjerica nije prijavila na vreme svoju imovinu, Marko, Janko i tako dalje.

Od toga se stvara upravo ovo što je govorio kolega Đukanović, kada tako nešto izađe Agencija za borbu protiv korupcije izrekla opomenu ili pokrenula prekršajni postupak ili daleko bilo krivičnu prijavu protiv nekog iz javnog političkog života. LJudi automatski misle ovo je neki ozbiljan kriminalac, evo došao je pod udar te agencije. To nije to. Niti je to smisao te agencije.

Zašto ta agencija, ni sada niste predvideli, da se bavi recimo najozbiljnijom korupcijom, a to je kupovina i prodaja poslaničkih mandata? Kupovina. Dakle, čuli smo, već se doguralo dotle da se cele stranke kupuju. Ako Đilas ima pare on će da kupi celu nečiju stranku, samo tamo napravi dogovor sa ovim da on bude predsednik umesto onog ko je bio ranije i sve što je pripadalo toj stranci u tom formalnom smislu pripada njemu.

Tako će da uradi i Vuk Jeremić zato što ima pare, tako će da uradi i Boško Obradović pošto ostaje očigledno bez svoje te izvorne stranke. Dakle, to bi trebalo, ako već postoji ta Agencija za borbu protiv korupcije, to bi trebalo da bude smisao njene borbe, ta vrsta korupcije o kojoj niko niti govori, niti govorimo ovako, eto pomenemo u nekoj skupštinskoj raspravi, ali suštinski tu se ništa ozbiljno ne radi.

Nema, nigde se ne pominje šta će ova agencija raditi, recimo u predizbornim kampanjama i ne samo tada, kako će se sprečiti kupovina glasova na izborima? Nema toga. Šta Agencija radi? Angažuje ugovorom o delu u svakom gradu desetak nekih mladih ljudi i oni dobiju neki dinar, kaže - idi broj plakate političkih stranaka. Ozbiljnog li posla da li je politička stranka uradila 10 hiljada ili 12 hiljada plakata i da li je hiljadu ili dve hiljade plakata više po Srbiji polepljeno.

Nema mogućnosti da kontroliše, recimo, to što je Boško Obradović pare koje je dobio u kampanji iz republičkog budžeta dao nekom električaru, nekoj privatnoj radnji ili kako se to zove, 400 ili ne znam koliko hiljada, što mu je, koliko mu je to sijalica promenio električar u toku predizborne kampanje? Toga nema u ovom zakonu.

Znači, ovaj zakon, gospođo Kuburović, ovaj zakon stvarno bi bilo najbolje da povučete i da kažete na Vladi da se ova agencija kao pojam ukine. Ništa ne znači, ništa doprineti neće.

Šta se desilo sa onom, kako se zvala Zorana, kako joj beše prezime, zamislite direktor Agencije za borbu protiv korupcije, zbog korupcije smenjena sa mesta direktora. Da li to ima negde u belom svetu?

Dakle, ne mogu takve stvari da se rade a moramo mi ovde zakonima da ih sprečavamo. Imamo Savet za borbu protiv korupcije, imamo policiju, imamo tužilaštvo, imamo sudove, to su nadležni državni organi koji treba da se bore protiv korupcije.

Mi, narod u Srbiji, ne zna u suštini šta je korupcija, zato što se u medijima nameće nekakva potpuno drugačija teza, veza, kriminal, korupcija, itd. Treba svaki građanin Srbije da zna da korupcije nema ako u nju nije umešan neko iz državne vlasti ili lokalne ako je korupcija na tom nivou.

Ne može niko, ni jedan privrednik, ni jedan tajkun, ni jedan kako god ga zvali, ne može uraditi ni jednu koruptivnu radnju ako to ne radi u dilu sa nekim funkcionerom lokalnim ili državnim i to nema veze sa onim klasičnim kriminalom o kojem smo govorili kroz ovaj zakon, Zakonik o krivičnom postupku. Nema.

Istina, vi ste ovde predvideli krivično delo u ovom zakonu, trebalo je da ga stavite u ovaj Krivični zakonik i to znate, kada je reč o korupciji, to nije ni malo bezazleno. Tu treba ozbiljno da se razmisli i korupcija širih razmera trebalo bi da potpada pod ovu kaznu doživotnog zatvora.

Znate šta se sve u Srbiji kao koruptivna radnja uradilo u nekom onom prethodnom vremenu? Korupcija je onih pet miliona maraka koje dobio neko u Srbiji za izručenje Slobodana Miloševića. Ko je odgovarao? Korupcija je isto neki milioni evra koje je Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović i ta bulumenta tada koji su dobili za Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Gorana Hadžića i Tolimira. To je ozbiljna korupcija koja zaista zaslužuje doživotnu robiju.

Mi se takvim stvarima ne bavimo. Opet ponavljam, umesto tih ozbiljnih stvari mi ćemo da vidimo da li je narodni poslanik ili predsednik opštine, ne branim poslanike apsolutno, ni sebe pa ni druge, da li je prijavio imovinu ili nije. Vi kažete – možda supružniku neće biti po volji da prijavljuje, da se njegova imovina prijavljuje, ali mora, to piše u zakonu.

Hajmo da to ne piše u zakonu. Zakon nismo ubrali sa grane, kao niko i moramo, šta ćemo. Ne. Zakon donosimo, o zakonu raspravljamo. Zašto bi supružnici imali obavezu i imali takav odnos da jedni drugima baš, da imaju uvid u kompletnu imovinu jedno drugog, pogotovo vanbračni supružnici? Izvinite, znam ja po mnogo čemu su izjednačene bračne i vanbračne zajednice, ali da li neko ima neko nasleđe, da li neko ima sa nekim članom svoje porodice, muž ili žena, neku imovinu itd, sa kojom ovaj drugi prilično nema ništa, a ovde mora da bude prijavljena.

Dakle, nemojte da terate, ovo će biti kad budemo, to je druga tema, kada budemo govorili o tom zakonu koji uveliko najavljujete o poreklu imovine, to će takođe biti promašaj, ali pričaćemo o tome kada bude vreme.

Ne možemo mi, ne smemo, zapravo, zakonima da teramo ljude u neke nedozvoljene radnje, pa da onda svoju imovinu prebacuju, više se to ne radi na ujne, strine, itd, sada se prave ozbiljni poslovni aranžmani, ugovori, pa ja tebi prepisujem moju imovinu, to košta toliko, ti ćeš meni to vratiti pod tim i tim uslovima, kada ja više ne budem pod udarom ovog zakona i kada ne budem funkcioner itd.

Za ovoliko godina koliko se nama pokušavaju nametnuti nekakve tzv. evropske vrednosti, koje su zapravo anti-vrednosti, kvazi-vrednosti, svašta smo naučili, svašta smo videli, pa hajde kada donosimo zakone, neka to budu zakoni koji su proistekli i iz prakse, neka to budu zakoni koji su primenjivi na našu državu, na naš mentalitet, na naš sistem, na naš narod, a ne tamo, ne znam ni ja, na koga da se ugledamo.

Nema potrebe, kao što, ovde je neko počeo i temu javnih izvršitelja, ništa nećete uraditi menjanjem toga zakona ako ne uradite ključnu stvar, a to je da se izvršiteljstvo, da se poslovi izvršitelja izmeste iz privatnih ruku i da se vrate u nadležne sudove. Dok to ne uradite, džaba ste krečili. Ne možete da postignete da nađete 200, 300, koliko ima izvršitelja danas u Srbiji. To je 200, 300 lopova. To je 200, 300 ljudi koji kradu ljudima, kriminalaca, već u ozbiljnoj korupciji sa činovnicima banke, sa onima što čekaju ispred koji prodaju, koji kupuju stanove, sa onima koji ih preprodaju. Pa to je već, ljudi, napravljena mafija, napravljeni klanovi. Zna se u svakom gradu ko kupuje, ko dojavljuje, kome se prodaje. To više nije tajna. Hoćete li da vam pričam imena? Kada bude taj zakon na dnevnom redu.

Zato smo mi srpski radikali danas krenuli u akciju, prikupljamo potpise da se stavi van snage ovaj zakon, pa da onda lepo od početka pričamo o rešavanju tog problema i gde ćemo svakako da se založimo da svako mora da vrati svoj dug, ali da niko ne sme da ostane na ulici. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala.

Moram da kažem, što se tiče samih izvršitelja, trenutno u našem sistemu, danas da njih nema, mi ne bismo mogli da izvršimo gotovo ništa, jer sudovi su se apsolutno pokazali kao nesposobni sudovi, s obzirom da smo zatekli, koliko, dva miliona 300 i nešto hiljada izvršnih presuda da nisu izvršene. Jel to tako bilo?

A, zašto je neko ukidao SDK? Meni to nije jasno. To je bio najsavršeniji sistem i vidim da to kopiraju mnoge zapadne zemlje, taj sistem, gde ste jednostavno morali da izvršite pre svega obavezu, pa tek onda, naravno, da nastavite dalje da radite. Neko je to ukinuo, ne neko, nego se radi o Dinkiću i onoj grupaciji ljudi 2001. godine, kada su to učinili, upravo da bi, naravno, oni mogli da ovaj sistem pljačkaju.

Ali, ono što moram još da kažem vezano za Agenciju za borbu protiv korupcije, gospođo Kuburović, vama je jasno zašto je ona osnovana, pošto je Vlada imala svoj Savet za borbu protiv korupcije, koji je vrlo ciljano, jasno i nedvosmisleno ukazao na korupciju koja je tada postojala unutar tadašnje vlasti. Govorim o onome što je radio i gospodin Đilas, posebno za medije, o onome što je radio gospodin Dinkić, takođe. E, onda su oni, da bi anulirali rad gospođe Barać, napravili Agenciju za borbu protiv korupcije, gde su svoj partijski kadar pozapošljavali, koji danas to neretko mnogo štošta zloupotrebljava, zato što su negde sada na nižem nivou. Čak imamo jednu situaciju da ovde jedan narodni poslanik, doduše, nisu sad ovde, njena majka tamo radi, pa onda dostavlja podatke o svim ljudima i na taj način to zloupotrebljava negde u javnosti.

Znači, da budemo potpuno iskreni zašto je to nastalo. Ja ne kažem da oni danas to rade.

Ali, kada govorimo o korupciji, ta korupcija je definisana kroz tri krivična dela u našem krivičnom zakonodavstvu. Vezano je za krivična dela protiv službene dužnosti. Imamo trgovinu uticaja, koja je vrlo precizno definisana u krivičnom zakonodavstvu. Takođe, imamo primanje i davanje mita, što je suština korupcije.

Meni sada nije jasno što mi sad donosimo neke posebne zakone, što se stalno time bavimo, kad već to postoji u krivičnom zakonodavstvu svakako kao inkriminisano. Ali, u redu, ako će ovo zaista sprečiti ne znam kakvu korupciju kod javnih funkcionera, onda u redu, neka ovako nešto donesemo. Ali, molim vas da povedemo računa da u javnosti više poslanici, javni funkcioneri ne budu apriori lopovi, nego jednostavno, da se kaže da se ovaj zakon donosi isključivo kako bi se eventualne buduće zloupotrebe sprečile. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.

Hvala.

Evo, kolege su me podstakle da i ja kažem nešto i o očekivanjima od Agencije za borbu protiv korupcije i o nekim drugim stvarima. Pričali smo do sada kako svi sumnjaju da je Dragan Đilas zapravo kupio političku partiju. Ja bih podsetila javnost da se slična situacija desila i sa Vukom Jeremićem, kada je preuzeo stranku Miroslava Aleksića. Naravno, postavlja se pitanje sa kojim parama, koliko para je to koštalo, odakle su te pare i kako su te pare zarađene?

Naravno, ako postoji sumnja da su javne funkcije korišćene zarad nekog ličnog bogaćenja ili zarad toga da se kasnije kupuju političke partije, svakako da Agencija za borbu protiv korupcije treba da reaguje.

Mi znamo da tu Đilasovu nazovi stranku sada čine i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Marko Bastać i taj čuveni Bane banana, Branislav Jovanović iz Niša. Naravno da je Agencija dužna da proverava sve njih.

Radi se o tome da zaista postoji mnogo vidova korupcije, da je mnogo elemenata u ponašanju političara koji su do skoro bili na vlasti, a koji su sada eto tako tek rešili da se vrate na političku scenu samo na taj način što će prosto ostaviti partije koje su imali i uzeti neke nazovi nove partije.

Postavlja se pitanje da li su odbornici ili poslanici kupljeni i koliko je to koštalo i da li je to smelo da se uradi po zakonu ili nije smelo da se uradi po zakonu?

Ja se zaista slažem i sa kolegom Đukanovićem, da Agencija za borbu protiv korupcije ima dosta posla i u tom smislu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.
Izvolite, koleginice.
NATAŠA Sp. JOVANOVIĆ: Ovaj zakon je, gospođo Kuburović, potpuno besmislen iz razloga što smo malopre u raspravi o Krivičnom zakoniku potencirali da jednom za svagda mora da se kodifikuje taj Krivični zakonik i da svako krivično delo, a iz domena korupcije, dakle da u jednom poglavlju bude jasno navedeno i precizirano.
Svaka vlast koja dođe u poziciju da nešto menja, prvo što obeća je da će da se bori protiv korupcije. Mi ne sumnjamo u vaše dobre namere i u aktivnosti koje ste do sada preuzeli, ali to je kap u moru, iz razloga što vi imate mnogo veću odgovornost nego neka druga vlast, jer vi ste one koji su bili najviše korumpirani, koji su bili najveći lopovi ove države, koji su poput skakavaca ostavili pustoš u Srbiji, u preduzećima, u javnim preduzećima, u lokalnim samoupravama, smenili sa vlasti i vi ste došli u poziciju da vladate.
Time je vaša odgovornost veća, a naročito iz razloga što je već pominjana pokojna Verica Barać 2012. godine, dakle pred samu smenu te žute lopovske družine, dostavila Vladi Mirka Cvetkovića 70 izveštaja o neviđenim korupcijama u Srbiji. Na to je dobila odgovor na samo pet izveštaja. Potpuno usamljena u celoj toj svojoj borbi, uz podršku tada u parlamentu, zaista nesebičnu, poslanika SRS. Mi smo čak i na posebnim sednicama Odbora za bezbednost i unutrašnje poslove je pozivali da dođe i tražili od nje i od članova saveta da nam kažu da li imaju određene pretnje i pritiske. Naravno da ih je bilo, a sve zbog činjenice što se oni nisu još tada apsolutno ničega bojali, da prete ljudima, da ucenjuju, da postavljaju, što je najgore od svega, na najvažnija mesta, u sudovima i u tužilaštvu, upravo one ljude koji će da štite njihov kriminal.
Kasnije je izmenom zakona došlo do formiranja posebnih odeljenja u tužilaštvima širom Srbije. Ali, gospođo Kuburović, vi kao ministar pravde ne možete, naravno, da imate uticaj na sudske i tužilačke organe vlasti. Možete da reagujete nekim dopisom kod nepostupanja. To je radio Dušan Petrović, onaj 10, 20%.
Da li vi znate da u svim tim tužilaštvima sada dolazi do ovih nekih promena, izbora mlađeg kadra, sede žuti tužioci i sudije koji rade za interes upravo onih koji su opljačkali zemlju, a koji su iz klana i Đilasa, i Jeremića, Velje Ilića i svih tih lopova koji se ničega nisu libili samo da sebi prigrabe ogromnu korist i uticaj?
Malopre je rekao kolega Đukanović da je trgovina uticajem zapravo najveći stepen korupcije, i to je tačno, ali kako to da se žigoše i da se spreči? Izneću vam primer, pošto je nedavno u Ruskoj Federaciji počeo da radi u mnogim ruskim regionima, čini mi se u 42, registar korumpiranih osoba. Zašto se tako nešto ne primeni u Srbiji? To je zemlja koja se godinama i decenijama suočava sa najvećim zlom koje može da potrese jedno društvo i da sve nagrize, a to je korupcija.
Vladimir Putin je prošle godine potpisao ukaz o proglašenju takvog zakona koji osniva takav registar. Umesto ovoga, mogli smo i mi nešto slično da uradimo, pa lepo u registru svi korumpirani da se nađu i Jeremić, i Đilas, i Vlahović, i Dinkić, i ko će sva imena da im nabroji, toliko ih ima. Po lokalnim samoupravama, to je neverovatno, po javnim preduzećima.
Rusi su pribegli tome da oni pozivaju sve građane Ruske Federacije, ne samo da ne posluju više i da imaju bilo kakav kontakt, jer to je javno, na sajtu možete da pogledate, na internetu, ko su ti koji su korumpirani i oni nemaju prava narednih pet godina, jer se nalaze u tom registru, dok se i eventualno pre toga ne dokaže da su oni nevini u sudskom postupku, što ovi nikada, da je pravde i pravog suda, ne bi dokazali. Samo tako možete da utičite na svest građana da znaju prvo da se nikoga ne boje, a drugo da im ne postaje normalno, ni kod mene u Kragujevcu, ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, u Pirotu, Vranju, da postoji cena za korupciju.
Znate, kako se osećaju oni koji su pošteni, a njih je ogromna većina i u zdravstvu i na univerzitetima i svuda po celoj Srbiji, kada čuju da je cena usluge za porođaj 500 evra, i sami znate da to postoji, za zapošljavanje od pet do sedam hiljada evra, za ispit na fakultetu za diplomu. Znate šta će da kaže onaj pošteni profesor i student ili lekar i tehničar koji rade posao kako treba? Pa, nismo mi svi korumpirani, pa tako nisu ni svi javni funkcioneri.
Ovaj zakon je mrtvo slovo na papiru. Oni će da evidentiraju sve to šta funkcioner ima od imovine. Lepo je rekla koleginica. Šta su oni spektakularno uradili od kada postoje? Jedino što su proganjali one imaju duple funkcije, pa kasnije je došlo do toga da ti ljudi, koji su bili označeni ne budu više predsednici, odnosno gradonačelnici, narodni poslanici pod takvim pritiskom, već da zamene te svoje uloge. Ništa drugo mi tu nismo videli, jer to nije pravi način za borbu protiv korupcije, već da se izvrše neophodne promene u svim organima vlasti koje treba da se bore.
Šta je još Verica Barać naznačila kada je podnosila tih 70 izveštaja? Najveća korupcija je u vrhu državne vlasti, odnosno u Vladi i u svim tim organima. Da li vi mislite da ste promenom vlasti, i vi ste došli u tom drugom ciklusu vaše vladavine na mesto ministra pravde, uspeli sve da iskorenite u vašem ministarstvu, odnosno u svim pratećim strukturama vašeg ministarstva, pa tako i u Ministarstvu privrede, Ministarstvu finansija? Naravno da niste, jer nemoguće je, kad je ta upravo uticajem trgovina najveća, a ljudi se toga boje, jer on kaže – znate, šta ću da radim, od ovoga mi zavisi dete, od ovoga mi zavisi žena, moram da pitam, da vidim. Boje se ljudi, verujte. Trgovina i takva korupcija je i kod opstajanja na nekom radnom mestu.
U ovom procesu, kada je mnogo toga izašlo na videlo šta su ovi radili, videlo se da su zapošljavali ovi žuti banditi, a i da su zadržavali ljude da ne dobiju otkaze tako što su primali novac. Gde ćete veći stepen korupcije kada u Narodnoj skupštini, evo, doduše nije sada tu, imate poslanika, ovog, Miroslava Aleksića koji je maksimalno korumpiran. Kako? Prodao je svoju stranku Vuku Jeremiću. Da li neko misli da je mogao Vuk Jeremić da sakupi te potpise i da registruje? Šta on kaže? Bio je dobar Aleksić, pa nam je ustupio to svoje mesto u registru, pa ćemo mi tako da se zovemo. On je naravno imao novac, nešto mu je dao, jer toliko se nakrao ovim koruptivnim aferama u UN i trgovao svojim uticajem, da li je tako, tako da mu nije bio nikakav problem. Đilas je trgovinom svog uticaja zaradio 500 miliona. Ne, mi smo svi glupi bili, evo koliko nas ima u sali, pa se on dosetio da prodaje maglu, pa zaradio 500 miliona na prevaru. Dakle, sve te stvari ne može da reši ovaj zakon.
Prema tome, pristupite izradi, pre svega, zakona koji smo inicirali i ukidanje ovih javnih izvršitelja koji deru kožu građanima i da se kodifikuju ova sva koruptivna dela u novom… Moraćete sigurno ponovo da menjate ili novi da pravite Krivični zakonik kako biste zaista građane ubedili u to.
Pojavljujte se vi, kao ministar pravde imate na to pravo, evo, mi kao narodni poslanici – građani ne bojte se, prijavite. Znate, građani ne znaju. Našalio se pre neki dan, a u stvari i nije, povodom ovih ludaka iz Haga koji i dalje proganjaju Petra Jojića i Vjericu Radetu, pa je kolega Jojić… Vjerica i ne može, jer je ona na crvenoj Interpolovoj poternici, pa i ne može da ide u Hag. Da se malo našali, ali zaista kolega Jojić je rekao – kad neko da novac, Žika tužio Miku, da ne svedoči protiv njega, pa i on je naravno u korupciji, pa se potplati sudija, pa advokati to završavaju. LJude mi moramo da edukujemo, da im kažemo – nemojte to da radite, ne bojte se nikoga, jednostavno prijavljujte, zovite, obaveštavajte kako biste potpuno sa sebe skinuli odgovornost, a ne neko da vas uvuče u koruptivne radnje.