Zahvaljujem.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Rističeviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko malih ispravki.

Gospodin Aleksić nije prodao stranku samo Jeremiću. To je bila preprodaja, a prethodno je stranku bio prodao Borisu Tadiću. Čisto da znamo da je čovek dva puta prodao stranku i uopšte nije predmet ove agencije za korupciju. Ja ovu agenciju zovem - agencija za korupciju. Da nije bilo te agencije za korupciju, ja veruje da ne bi bilo ovolike korupcije. I to odgovorno tvrdim.

Dakle, ukoliko je neko, možda je na prvi pogled smešno, ukoliko je neko od pripadnika zemunskog klana kupio zgradu u kojoj je agencija, bez javnih nabavki, ja vas pitam koja hrabrost je trebala stranki bivšeg režima da to uopšte nazove Agencijom za borbu protiv korupcije, ako su ljudi koji su vodili tu agenciju otišli na Zeleni venac i kupili zgradu od pripadnika zemunskog klana, bez javnih nabavki? Evo, ja to tvrdim. Iza toga stojim.

Ako ovo što ja govorim nije tačno, da je zgrada kupljena bez javnih nabavki, Agencija za borbu protiv korupcije kupila zgradu u kojoj je i dan-danas, bez javnih nabavki, verovatno odlukom Vlade, Mirka sedog i bledog prvog tunjavog, dakle, verovatno se tako desilo, pretpostavljam, da je to ta vlada, bez ikakvog integriteta, ta vlada u kojoj je bilo svega i svačega sem nekog autoriteta, gde je naručivao ko je šta hteo. Dakle, lakše su naručivali poslove nego pice iz obližnje picerije.

Jeremić kaže - treba mi honorar 25 hiljada evra mesečno ili 30 hiljada, čisto da mi dopunite karticu i Mirko Cvetković, sedi, bledi, kaže - nema problema, Vuk Jeremić ima džeparac od 25 hiljada evra mesečno.

Kad krenemo prvo od Agencije za borbu protiv korupcije, ja tvrdim da je to, i uopšte ta regulatorna tela, ja se slažem sa gospodinom Đukanović, to je bio rezervni sastav drpokratske stranke. Ja nemam ništa protiv Demokratske stranke, već protiv onog što je ona postala, zato je i ne zovem Demokratska stranka, jer se ona još uvek samo tako zove u registru, za mene je ona drpokratska stranka, pokrali su sve što nije bilo zakucano za zemlju, a ono što je bilo zakucano za zemlju su prodali ili kupili bez javnih nabavki.

Takođe se delimično slažem da je gospodin Đilas bio prodavac magle, ali sitno seckane, prosejane kroz krupno rešeto. To je čovek koji danas ne podnosi "Beograd na vodi", ali je Beograd na magli i te kako podnosio. Dakle, nema šta nije unovčio, od reklama, medija, itd. To je prvi gradonačelnik koji je bio vlasnik "Presa", jednog medija, to je čovek koji je kontrolisao sve medije, dakle, zalagao se za slobodu medija tako što su smenili sve urednike dnevnih listova, tako što su sa dugim cevima upali u sedište "Kurira", tako što su zauzeli BK televiziju, čisto da prikriju svoje tragove.

U ovom članu piše da Agencija za sprečavanje korupcije treba da ima svoje organizacije i van Beograda. Zamislite da se to desilo za vreme stranke bivšeg režima, za vreme drpokratske stranke, zamislite da se to desilo da su imali svoju organizaciju u Inđiji? Pa, oni bi imali posla. Zamislite u Inđiji. Nisam rekao u Indiji nego u Inđiji. Ne znaju žuti šta je Indija, oni znaju šta je Inđija.

Dakle, zamislite da su došli kod Ješića i da su samo beležili svaki dan koliko je taj nekretnina kupio, za njega i njegovu porodicu. Žena takođe ima svoj deo. Sa ženama je malo problem. Ako hoće da se reše muža, sad samo jednostavno ne prijave imovinu, muž ode u zatvor, ljubavnik dobro došao. To može vrlo lako da se desi. Dakle, tu moramo biti veoma oprezni, posebno zato što nasilje nad ženama nije dozvoljeno. Znači, ne možeš da je prisiliš da ti oda sve svoje račune i sve svoje tajne, a to može za nas, muške poslanike, da bude veoma pogubno, tim pre što sad na 160 ko će, bre, da korumpira bilo kog poslanika?

Mi možemo da ukrademo samo bunt papira i dve fascikle, olovku sam verovatno već krao, jer sam je stavio u džep. Dakle, teško je, ali u njihovim odnosima kada su vladali sa 127, 128, korupcije je među poslanicima i te kako bilo i zato te odredbe zakona treba čuvati za tu situaciju da ne daj Bože se oni vrate i opet vladaju na 127.

Treba da postoji neka zakonska odredba koja će onemogućiti novu, ponovljenu korupciju u parlamentu, čega u njihovo vreme je i te kako bilo. Zato preporučujem građanima da nikako ne glasaju za one bele čadore i šatore i tako će najbolje sprečiti mogućnost da korupcije bude, tako što ćemo mi uvek ubedljivo pobeđivati. Dakle, kod Vučića nema korupcije, ali ima 160 i nešto poslanika, pa ajde da vidim ko će da se drzne i da traži nešto zbog glasanja u parlamentu ili ko će da pokuša da progura neki zakon ili zakonsko pravilo, kao za vreme žutih, što su pojedinci i njihovi pojedini poslanici radili.

Sad da uzmemo Inđiju, ne Indiju, da uzmemo za primer.

(Marko Atlagić: A Kenu?)

O Keni ćeš ti da pričaš.

Dakle, zamislite sad i oni beleže, pa stan 110 kvadrata na dva nivoa. Sto deset, predsedniku opštine. Goran Ješić nije tu. Dakle, to je čovek koji je sad korumpiran. Mi ga korumpiramo? Mi mu dajemo platu, a njega nema godinu i po dana. Dakle, i to je neki način korupcije. Znači, staneš na listu, šta je ono DS ga je optužila da je prilikom poslednje kampanje uzeo 60.000 evra. Kako se zvao onaj, Bislimi, jel tako

Ne govorim ja, rekao Bislimi, čovek uzeo 60.000 evra u izbornoj kampanji. Zar to nije neka vrsta korupcije? A, kad sam ja to tvrdio o njemu, oni su govorili – ne, gde bi Ješić uzeo, ne bi on uzeo. Pa, ne bi on uzeo tad toliko malo kad je bio predsednik opštine. U njihovo vreme 60.000 evra su krali predsednici mesnih zajednica.

Dakle, lepo prvo stan od 110 metara kvadratnih na dva nivoa, a onda je to u Inđiji malo. Onda uzmemo još jedan stan preko puta Kulturnog centra, tek toliko da se nađe, pa onda za majku, glupo je da živi u Inđiji, ajde jedan stan u Novom Sadu, onako u elitnom naselju, pa onda brat siroti Vlada Ješić, znate novinari, to je jako profitabilna profesija, ja znam, gotovo svi novinari nisu stambeno obezbeđeni, a ovaj stančuga u Novom Sadu. Sad mislim da ima na nekoliko nivoa, itd, nekoliko stotina kvadrata. Ajde da mu se brat ne pati.

Onda je trebalo tamo nešto, neku zgradu graditi bez građevinske dozvole i on se lepo ububrežio i kaže – jedan pentahaus od 250 kvadrata sa terasom od 50 kvadrata. Stan u kome su živeli kao porodica, pre nego što je došao na javnu funkciju, je imao 45 kvadrata. Zamislite samo kad u jednom penthausu ima preko 50 metara terase, a sve ostalo je 250 metara kvadratnih.

Naravno, onda je poželeo da ide malo na olimpijske igre, pa je u selu, kako beše, u opštini Ruma, gospodine Martinoviću, vi taj slučaj svakako znate, mislim da je u Putincima kuća za nezaposlenog ujaka sa zatvorenim bazenom, on je nezaposlen, ali ima kuću sa zatvorenim bazenom, to nije korupcija. Dakle, rešio čovek da trenira. Ja se i dalje kajem što ga nismo poslali na olimpijske igre, s obzirom na uslove koje je imao. Imao je bolje nego Čavić. Verujem da bi on tamo doneo, kao Mark Špic ili ovaj, kako se zvao ovaj drogirani, ovaj drugi što mu srce sporo radi. Mislim da bi on doneo više medalja našoj zemlji nego svi plivači u istoriji.

Onda, gle čuda, kuća na Tatarskom brdu. Videla žaba da se konji potkivaju, pa je i ona digla nogu. Video je on tamo neke biznismeni, ljudi od uticaja, da tamo imaju tako kuće, pa je i on kupio jednu kuću na Tatarskom brdu i uselio brata. Znači, ne može brat, porodica da se razvija i ona organizacija „Bebac“, ne može to tako da se razvija u Novom Sadu, moramo mi to malo, malo na Tatarsko brdo, ono sa pejzažnom arhitekturom. Neki preduzetnik tamo, zapelo mu, čovek morao da proda, poslovne teškoće, levo, desno, ali tu su profitabilni javni funkcioneri, braća Ješić. Može kuća na Tatarskom brdu, 400, 500 kvadratnih metara, sve sa platom predsednika opštine od 800 evra.

Dakle, zamislite da je organizacija bila ove Agencije za korupcije tada, ova sad što će se zvati kod nas agencija za sprečavanje korupcije, zamislite da je onda beležila sve te nekretnine.

Sad, na kraju, bilo mu malo. I onda našao Bislimija da zavrne, što kažu naši. I, lepo kupi 130 metara kvadratnih u centru, Đorđa Jovanovića ili Jovana Đorđevića, ja mešam ta imena i prezimena, u centru Novog Sada. To onako, malo na suprugu, tek toliko da se to kao zna, da ima i supruga šta da prijavi, prijavi sve sa onim nekim firmama „Milk republik“, „Fruit republik“, onda mu je nalog „Užička republika“. Pa, gospodin Ješić ima više republika nego bivša SFRJ, a ima više nekretnina nego celo jedno selo u Srbiji.

Ali, da bude ovako osvajač, rešio je ono što nisu uspeli ovi, Sulejman, itd, rešio on i zauzme centar Beča. Uzeo čovek i zauzme veliku površinu u centru Beča, penthaus od 160 metra kvadratnih. Sad zamislite sudskog pozivara, da ova regulatorna tela malo, malo, pa mene nešto tuže. To su ti, gospodine Đukanoviću, to su ti rezervni sastavi DS, žuti. Da se ne lažemo. Ja sam im ljubimac. Prijavnice samo stižu. Nekad za isto delo, navodno, po nekoliko puta, iako sve što imam, imam u Novim Karlovcima. Sem automobila, sve što nađete van sela Novi Karlovci, a tamo nisam među prvih 10 po imovini, dakle sve poklanjam onome ko nađe.

Zamislite, goran Ješić napiše ovako – samo da znate, znamo vam sve adrese. Ja odgovorim – gospodine Ješiću, lako je naći moju adresu. Dakle, lako je naći moju adresu, ona je ista, ne menja se 50 godina, a kako mi da nađemo tvoju adresu od ovih silnih nekretnina? Krene sudski pozivar, ne može da ga nađe. Mi u Inđiji moramo da imamo sudske pozivare sa pasošem, da može da izađe čovek da ga nađe u Beču. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Jelena Žarić Kovačević, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se po amandmanu da bih se nadovezala na ovo inspirativno izlaganje kolege Rističevića, koji nas je sve lepo podsetio kako je to bilo dok je na vlasti bila DS. Ja to neću ponavljati, ali hoću da ponovim ono što je već više puta ovde rečeno, a tiče se upravo razlike između vlasti i DS i SNS.

Dakle, već smo svi svedoci da se SNS zaista snažno zalaže za borbu protiv korupcije i kriminala i to se vidi svakoga dana, mi to na delu pokazujemo. Kod nas se vidi da nema zaštićenih i da postoji nulta tolerancija prema kriminalu. Poslednji primeri su i opština Grocka, predsednik opštine Grocka, rukovodstvo opštine Požega. Ovo govorim zaista samo zbog građana da bi ih stalno podsećala na razliku između vlasti i DS i vlasti i SNS.

Još jednom, što se tiče ovog zakona, ranije jeste Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije bio sporan u nekim članovima, odnosno u nekim normama. Neke norme jesu bile nejasne, upravo su se ticale kumulacije funkcija, sukoba interesa, prijavljivanja imovine funkcionera. Ja se zaista nadam da će ovim zakonom, kada bude stupio na snagu, sve to biti razjašnjeno. Hvala.

Hvala koleginice Kovačević.
Reč ima Vladimir Đukanović.
Izvolite, kolega.

Vidite, gospođo Kuburović, o čemu sam malopre govorio. Sada bi zaista zamolio da budemo, da saslušamo. Pogledajte šta je sve gospodin Rističević sada izneo.

(Marijan Rističević: Sve je istina.)

Istina, znam da je istina, tu nema nikakve dileme.

Ali, ta ista Agencija za borbu protiv korupcije nikada, čini mi se, nije nikakav postupak protiv ovo Ješića pokrenula, nikad. O Đilasu da ne govorim. Nama ovde, ja nemam kuću ni na Tatarskom brdu, ni na Dedinju, niti gde, ja tamo gde sam se rodio, znači 40 godina živim u istom stanu, kao i većina mojih kolega, nemam nekretninu, jedino što posedujem je automobil. Ne hvalim se time, mogu da kažem da je to pomalo i sramota. Ali, nama krv popiju ako zakasnimo dva, tri dana sa prijavom imovine. U redu, slažem se, neka to bude tako, a pogledajte ovde ove razmere pljački, ovog kriminala. Nikada ništa nisu pokrenuli protiv tih ljudi.

Mene baš zanima, na primer, da li je gospodin Ješić, evo kada sve ovo čujemo, prijavio tu imovinu? Da li u Agenciji ima evidentirano što se tiče prijave te imovine? Inače, kada govorim o prijavi imovine, i tu se malo, moram da priznam, ne slažem sa načinom kako se to od nas traži. Znate, može čovek da je nešto nasledio, da ima dosta imovine, neko mu je bio bogat, pa je nasledio. Sad vi to sve izlažete javnosti, svi to čitaju preko nekog sajta, vi direktno ugrožavate vašu bezbednost.

Nemam ništa protiv da se toj Agenciji prijavi, ali da to baš ne mora sve da bude izloženo javnosti. Ako negde nešto niste prijavili ili šta ja znam, može Agencija sama da pokrene neki postupak protiv vas. Ovo nije normalno, znači igrom slučaja može da se desi da ste postali bogati naslednik. Sad vi to stavite na izvolte i neko će da pomisli, čekaj, čekaj, sada ću ja fino ovog da opljačkam, da mu ugrozim porodicu itd, što nije normalno.

Evo, ja sada stvarno pitam, da li su ovi ljudi ikada to sve prijavili? Da li je Agencija ikada reagovala ako nisu prijavili, kao što to jako revnosno reaguje prema nama. Nemam ništa protiv, neka reaguju, ali znate nije u redu i nije korektno. Onda se postavlja pitanje, pa čekajte, ako nisu prijavili, a niko ih nije gonio, pa da li neko u toj Agenciji nije bio korumpiran? Da li je njih neko iskontrolisao, da li su dobro radili svoj posao. Vidite, to negde mora da se promeni, nije ni čudo što su ljudi ovde sa pravom besni, zato što imamo takve dvostruke standarde.

Zaista bi zamolio da se razmisli o tome, da kada već neko prijavljuje imovinu, da je to naravno u samoj Agenciji, a da ne mora baš sve da bude dostupno na internet sajtu, jer znate, svako će da pomisli, ima raznih ludaka koji koriste internet, dođu sutra opljačkaju vam stan, razbiju vam automobil, šta god, zato što je iz nekog hira, tako mu došlo, hoće namerno da vam napravi štetu.

Nije ni u redu izlagati ljude koji su poslanici takvoj vrsti opasnosti, ili ne samo poslanici, ministri, kako god. Evo, ja verujem da i vama ako ne prijavite imovinu, bez obzira što ste ministar pravde i što možda neko bi rekao da vi imate možda uticaj na njih, a znam da nemate, verovatno i vama popiju odmah krv – za dva dana morate sve da prijavljujete, tri, hoće da vas gone itd.

Baš me zanima, recimo, da li su gonili npr. bivšu ministarku pravde, govorim recimo o gospođi Malović, da li je ona prijavljivala sve, to me baš ovako živo zanima. Nadam se da jeste, ali bilo bi lepo da to proverite, i da li je neko reagovao ako nisu prijavljivali. To bih voleo da nekako onda malo pooštrimo i da nemamo ovako duple standarde kao što imamo danas. Hvala.

Hvala, kolega Đukanoviću.
Prof. dr Marko Atlagić ima reč po amandmanu. Izvolite.

Gospodine potpredsedniče, pošto su kolega Đukanović i kolega Rističević već spominjali Gorana Ješića, dozvolite da ja samo jednu rečenicu kažem šta je on izrekao 17. septembra 2014. godine za Bojana Pajtića, pa ćete videti šta znači korupcija u upravi, kako je bivši režim provodio korupciju. On je rekao ovako, citiram – Bojan Pajtić je u Izvršnom veću Vojvodine zapošljavao tetke, sestre, strine, svastike, šurnjaje i kumove i od 670 zaposlenih u Izvršnom veću Vojvodine povećao na 2.700, završen citat, itd. Evo, vidite, ovo je još jedan primer kako su se borili protiv korupcije u upravi.

Sada ćete čuti kuriozitet za jednog bivšeg rukovodioca stranke bivšeg režima, inače bivšeg ministra odbrane, a to je za Dragana Šutanovca, ili kako smo ga kolega Rističević i ja zvali „zgrabinovac“. Vi se sećate da smo mi ovde vrlo često iznosili da je Dragan Šutanovac ili „zgrabinovac“ prilikom nabavke mobilnog sistema radio-relejnih uređaja preko „Jugohemije“ na kursnim razlikama oštetio budžet za oko 200 miliona evra. Molim vas, ovo je izveštaj državnog revizora, ovo ne tvrdim ja, nego državni revizor.

Znate šta se danas desilo, a da još kažete onaj koji je preprodao tenkove i topio, uništio odbranu, molim vas, najnovija vest za Dragana Šutanovca danas u štampi, Forum za bezbednost i demokratiju, to su ove agencije, gospodine Đukanoviću, potpuno ste u pravu, dakle, povodom 15 godina rada odlučuje da dodeli specijalno priznanje Draganu Šutanovcu za, kako se navodi u saopštenju, citiram: „izuzetan doprinos demokratizaciji sektora bezbednosti i reformu sistema odbrane“, završen citat. A on sveo odbranu i vojsku na vatrogasno društvo. Dakle, evo gde smo mi došli, evo kako oni odgovaraju. A ovo za 270 miliona, izveštaj državnog revizora za 2010. godinu, pet puta smo ovde smo spominjali, je li ikad iko to pokrenuo od državnih institucija? Ne. Gospodo, korupciju možemo vrlo brzo suzbiti. Kako? Neka inspekcije rade svoj posao, u zdravstvu, u prosveti, u upravi. Rešili smo to.

(Marijan Rističević: I u streljačkom stroju.)

I u streljačkom stroju, dabome, gospodine Rističeviću.

Dakle, evo kako se stranka bivšeg režima borila protiv korupcije.

Tačno je da smo mi izuzetan napredak učinili, najpre u svojim vlastitim redovima, što smo dokazali u pojedinim opštinama, a onda i drugim. Da li je ima? Ima. Koliko će nam trebati? Mnogo će nam trebati vremena, jer smo izbacili iz sistema vaspitanja i obrazovanja vaspitanje, zapravo ne mi, nego stranka bivšeg režima 20 godina. Vrlo je teško sada delovati, jer učiteljica uči dete – ne kradi, ne budi koruptivan. Dođe kući, roditelj koji je rođen 90-ih godina kaže – ukradi kod komšije, ukradi kod države, ukradi kod privatnika. To je problem. Dakle, oni su uništili nama sistem, uništili su nam institucije sistema, a za gradnju institucija sistema treba jako mnogo vremena.

Mi smo na dobrom putu, građani to zaista primete, ali trebaće nam mnogo napora, mnogo truda, mnogo znoja da još bolje rezultate postignemo. Hvala.

Hvala, prof. Atlagiću.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo, zbog ovih tenkova, zbog uspešnog pretapanja, na razne načine, Dragan Šutanovac, zvani „zgrabinovac“, jedan tenk je prodavao za 5.000 dolara. Zamislite tu vrstu korupcije kad prodate tenk za 5.000 dolara, a onda Radoslav Milojičić Kena, zvani „hajnekena“, za jedno veče popije, koliko beše, 300 i nešto piva, što je koštalo više od 5.000 dolara. Sad zamislite tu vrstu korupcije da oni jedan tenk popiju za jedno veče. Zato Dragan Šutanovac koji je omogućio topljenje tenkova, slabljenje vojne moći verovatno treba da dobije orden svetog livca prvog stepena. Dakle, od tenkova je napravio američki čelik, to je bilo u to vreme američka čeličana. Tako od rusko-srpskih tenkova dobijete američki čelik proizveden u Srbiji. I taj US Steel je takođe bio predmet neviđene korupcije, zato što je ta njegova privatizacija ili vlasnički odnosi urađena za vreme „Sablje“, kada su mnoga prava bila suspendovana. Verujem da jedan od razloga zašto je ubijen bivši premijer je upravo to.

Vi ste se smejali na ono što sam govorio Ješiću. Nažalost, i ja bih voleo samo da je to bila moja duhovitost, međutim, to je bila jedna vrsta ironije na stravičnu istinu koja se u Inđiji dogodila. Dakle, ja sam započeo industrijsku zonu u Inđiji 2001. i 2002. godine. To je ova industrijska zona za čiju lokaciju i opremljenost industrijske zone i „Folksvagen“ kaže da je najbolja. Znači, po pitanju lokacije Srbija ima najbolju lokaciju za „Folksvagen“. Da li će on doći ili neće, ima interesovanja, naravno, i od „Micubišija“, ali da li će doći ili neće, to je neko drugo pitanje.

Zamislite tu vrstu korupcije kada između starog i novog puta, između pruge i auto-puta neko se setio 2001. i 2002. godine da napravi industrijsku zonu. Dok sam ja to gradio, prvo sam, pošto nije bilo novca u državi, doveo čoveka koji je digao fabriku cigareta Fast i onda su mi mnogi učinili uslugu, Petrovića iz „Telekoma“, Naumova iz „Elektroprivrede“, treba nabrojati Branka Jocića itd, mnogi su mi pomagali, sem Gorana Ješića i inđijske vlasti. Na kraju, kada su videli da će industrijska zona biti realizovana, oni su ni manje ni više od Opšte zemljoradničke zadruge „Srem“ preuzeli lažno dužničkim poverilačkim poslovima zemljište i oni su ga preprodavali, iako nikada nije bilo njihovo vlasništvo.

Podneo sam nekoliko prijava, što preko Verice Barać, što direktno gospodinu Tadiću, nikakve velike reakcije nije bilo, a nije bilo ni reakcije kasnije od Agencije za korupciju, kako sam je ja nazvao. Uglavnom, oni su preprodali 200 hektara poljoprivrednog zemljišta iz industrijske zone koje nije bilo njihovo i na takav način zaradili negde, po mojoj proceni, oko 30 miliona evra.

Bilo je smešno kada sam nabrajao sve nekretnine koje su oni stekli u Inđiji zahvaljujući tim manipulativnim, špekulativnim, kriminalnim poslovima. Rezultat na kraju svega toga je ono što koruptivna vlast radi, da koruptivna vlast po svaku cenu želi da zadrži te privilegije, beži od svake vrste reforme, beži od svake vrste promena.

Doživeo sam da me 5. oktobra na sednici koju sam kao predsednik SO Inđija sazvao, baš na taj datum, želeći da ga podelim, dakle, kao neko ko je bio u DOS, ja sam poželeo da sa njima i završim 5. oktobra, smenjen sam u zgradi Uprave vodovoda, bez kvoruma, bez sekretara, bez potpredsednika, dakle na jednoj divljoj sednici kojoj je predsedavao, gle čuda, Nikola Divljak. Znači, divljak na divljoj sednici, u zgradi Uprave vodovoda su smenili predsednika Skupštine, tj. moju malenkost, da bi zataškali neviđenu korupciju koja se desila oko industrijske zone koju sam zajedno sa nekim ljudima gradio, želeći da se pre svega taj deo Srema, a gospoda iz Rume znaju jer su i oni postradali u tom periodu, što pre ekonomski razvije.

S obzirom da smo mi dobili iz Krajine, Like, Banije, Korduna 50% novog stanovništva u Inđiji, nama je preko bilo neophodno da što pre dođu svi stanovnici u Inđiji do posla i hleba. Jesu stanovnici Inđije došli do posla i hleba, ali su prethodno funkcioneri „drpokratske stranke“, kako sam je ja nazvao, napunili svoje džepove i zato su osvajački stigli novcem sve do Beča. Hvala.