Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2019.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/114-19

4. dan rada

17.05.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 17:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Nela Kuburović. Izvolite.

Nela Kuburović

Zahvaljujem.
Sam zakon o kome danas, odnosno Predlog zakona o kome raspravljamo je Zakon o sprečavanju korupcije. Vi velikim delom govorite o borbi protiv korupcije, o represivnom mehanizmu za koji su nadležni, pre svega, Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku koji propisuju otkrivanje i procesuiranje onih koji se bave koruptivnim krivičnim delima.
Drago mi je da ste pomenuli posebna koruptivna odeljenja i oni su upravo formirani zahvaljujući Zakonu o nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije koji je počeo da se primenjuje 1. marta prošle godine. Zahvaljujući njemu, formirana su četiri posebna odeljenja u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu i rezultati za godinu dana su izuzetno pozitivni.
Ono što je bitno jeste da za ovih godinu dana imamo pravosnažno osuđena lica, lica koja su osuđena na kaznu zatvora, i to nisu tzv. sitne ribe. Među tim licima imate i sudije i direktore javnih preduzeća, imate postupke koji se vode protiv tužilaca, a imate i, ono što se više puta ovde pominje, postupke koji se vode protiv lekara, protiv policijskih službenika, protiv inspektora. Bitno je da je pokazana volja i dati su svi mehanizmi da sudovi i tužilaštva mogu da postupaju.
Kao ministar pravde, apsolutno ne mogu da utičem ni na sud, ni na tužilaštvo da li će neki postupak da pokrene i na koji način će se doneti odluka. Žao mi je što sve sporne privatizacije još uvek nisu rešene, iako je to nešto na čemu se već godinama unazad radi. Kao Vlada Republike Srbije, mislim da treba da radimo na donošenju, pre svega, normativnih akata koji mogu da omoguće sudijama i tužiocima da postupaju, da obezbedimo sva sredstva, pre svega, infrastrukturna i ljudska, koji će da pruže podršku u otkrivanju koruptivnih krivičnih dela.
Da li postupamo dovoljno? Verujem da da. Da li može bolje? Sigurno da može i ako govorimo o postupku svakog od nas, ja mogu da govorim za ono što je rađeno u okviru Ministarstva pravde, na osnovu internih revizija koje je sprovodio interni revizor Ministarstva pravde, a na to još uvek imam ovlašćenje prema Zakonu o ministarstvima, Zakona o uređenju sudova, Zakona o uređenju tužilaštava. Utvrđeno je da su bile brojne zloupotrebe u pojedinim tužilaštvima, da su se budžetska sredstva trošila nezakonito, odnosno da su zaposleni raspoređivali budžetska sredstva koja su se uplaćivala na ime veštačenja na svoje privatne račune, pa je nekoliko miliona dinara na taj način utvrđeno da je trošeno nenamenski.
Imali ste skoro, gotovo pre desetak dana hapšenja u Osnovnom sudu u Nišu, gde je utvrđeno da su nestala sredstva iz depozita. Prva najava je bila da je to iznos od 30.000 dinara. Međutim, naš interni revizor ima podatke da je mnogo veći iznos za sada u pitanju. Čekamo da se završi taj postupak pa ćemo na kraju da utvrdimo o kom tačno iznosu se radi.
Dosta toga je urađeno pre svega zahvaljujući zakonu koji je donet, zahvaljujući potpuno novoj organizaciji sudova i tužilaštava i dosta toga smo i radili kako bi infrastrukturno obezbedili i sudove i tužioce da mogu da postupaju na ovaj način.
Pominjali ste kao primer takvih krivičnih dela – trgovina uticaja. Moram da kažem da postoji pravosnažna odluka protiv sudije Višeg suda za trgovinu uticaja, da mu je izrečena kazna zatvora zbog čega je i razrešen sa funkcije i to nije jedini primer. Imate nekoliko sudija protiv kojih je pokrenut postupak u toku prošle godine zbog primanja mita. Upravo to pokazuje da su možda i same sudije i tužioci spremni da se razračunaju sa onima u svojim redovima koji nisu dostojni da obavljaju ovu funkciju.
Zakon o sprečavanju korupcije, o kome raspravljamo, treba da bude preventivnog karaktera. Treba da se odnosi na funkcionere, ali se ne odnosi samo na funkcionere. Najvećim delom to jesu obaveze koje imaju funkcioneri prilikom stupanja na funkciju, tokom trajanja funkcije, ali on se svakako odnosi na plan integriteta koji treba da donosi svaki državni organ, svaki organ pravne vlasti kako bi utvrdio koje su to radnje koje mogu biti koruptivne i da se preduzmu odgovarajuće pravne i tehničke mere kako bi se svaki koruptivni postupak otklonio.
Shvatam vašu primedbu da trebamo biti jači i možda vidljiviji u borbi protiv korupcije. Nekada možda nije ni dovoljno javnosti predstavljeno koliko je rađeno, ali u prethodnih godinu i po dana i Tužilaštvo za organizovani kriminal, moram istaći, ima i te kako dobre rezultate rada. Ja i njih pozivam ovim putem da budu otvoreniji prema medijima, da budu otvoreniji prema građanima jer ne može uvek Vlada da bude ta koja će predstavljati rezultate rada sudova i tužilaštava, ali svakako je dosta urađeno u prethodnom periodu i verujem da će ti rezultati u narednim danima biti vidljiviji. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala vam predsedavajući.

Još uvek smo na terenu Predloga zakona o sprečavanju korupcije i normi koje se odnose na Agenciju za borbu protiv korupcije. Rasprava je vrlo konstruktivna i zanimljiva. Da rasprava bude još zanimljivija ovaj amandman, po kome sam se ja javila, potpisao je i Miroslav Aleksić koji je prodao svoju stranku Vuku Jeremiću, pa sada želi da kroz amandman praktično da predlog koji iznos treba izdvojiti iz budžeta Republike Srbije za finansiranje rada Agencije za borbu protiv korupcije.

Šta smo mi to iz medija mogli da saznamo? Da li će onda biti opravdano naše pitanje – da li su te malverzacije, o kojima čitamo, istinite i da li će biti opravdano pitanje – da li se zaista radi o sumama novca o kojima slušamo ili čitamo? Pri tom ti političari koji su do skoro bili na vlasti, koji su do skoro bili na javnim funkcijama ni jednog trenutka nisu demantovali da li su zaista kupili stranke, da li su zaista te javne funkcije koristili za lično bogaćenje.

Naravno, ovaj Predlog zakona će zajedno sa primenom drugih zakona morati da odgovori na takva pitanja. Moraće da odgovori na pitanje – da li su, kada, na koji način javne funkcije korišćene za lično bogaćenje funkcionera?

Zaista se nadam da mi više nećemo imati slučajeve u našoj zemlji da neko posle mandata provedenog na javnoj funkciji kao Dragan Đilas stekne imovinu koja se meri stotinama miliona evra, jer to zaista i nije cilj obavljanja javne funkcije. Uvek je pitanje da li je sva ta javna investicija u Beogradu morala da se završi na taj način da se sutradan postavi pitanje – da li se radilo o aferi ili se nije radilo o aferi i da sada mi posle toliko godina govorimo kako su te afere bile sinonim za lopovluk.

Setićemo se da je Beograd ostavljen sa dugovima od preko milijardu evra. Imamo bus-plus kada nije ispoštovan Zakon o javnim nabavkama. Imamo nabavku softvera koji se nikada nije koristio, a koštao je građane Beograda skoro deset miliona evra. Imamo rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Imamo most na Adi. Imamo privatizaciju Luke Beograd. Imamo mnogo toga što je bilo sporno, a što će neko, nadam se, u bliskoj budućnosti morati da istraži zato što su onda vrlo očekivana pitanja – šta se desilo sa parama, na čijim računima je završio taj novac i kod koga je završio novac građana Beograda i građana Srbije.

Meni je žao što poslanici od preko puta nisu prisutni. Oni su sada u šatori i raspravljaju tamo o zakonima, a lepo su možda mogli ovde da kažu na koji način su to sve radili i da nam daju odgovore na neka pitanja.

Na žalost, sve su to primeri iz naše bliske prošlosti. Nadam se da ćemo usvojiti ovaj zakon. Ja ću mu svakako dati podršku, jer će ovaj zakon upravo raditi na rasvetljavanju ovih pitanja, ali i preventivno za ubuduće sprečiti ovakvo ponašanje. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala predsedavajući.

Inače sve ovo što sam do sada iznosio iznosim kao nešto o čemu želim da se pokrene debata, posebno o radu te tzv. četvrte grane vlasti koja je sebi dala za pravo da radi to što radi i da svi mi koji smo deo ili zakonodavne ili izvršne, pa na kraju krajeva i sudske vlasti otprilike ne vredimo pola lule duvana, a svi ovi što su u ovim agencijama oni su najbolje nešto što je ovaj sistem imao i što je ova država imala i sada će oni svojim kontrolama navodno da nam kažu kako se radi, kako funkcioniše sistem na ispravan način.

Moram nešto da vas pitam, gospođo Kuburović. U redu, oni kao nas sad nešto kontrolišu, mi prijavljujemo imovinu, sve to je jako lepo, a ovde slušamo sijaset primera od gospodina Rističevića, preko uvažene koleginice Žarić itd. o nekakvim kriminalnim radnjama funkcionera DS u vreme naravno njihove vlasti i postavljam još jednom javno pitanje. Agencija za borbu protiv korupcije koga je od njih procesuirala? Koga je ikada kontrolisala? Da li je ikada nešto rekla Draganu Đilasu za uticaj na medije koje ima? Savet za borbu protiv korupcije jeste. To je Vladino telo.

Da li su ikada pitali Božidara Đelića kako je to moguće da ti pomalo radiš za „Kredi agrikol banku“, a pomalo si i malo ministar ekonomije? Onda podatke vezane za ekonomsko stanje u našoj državi ti malo daješ kredit „Agrikol banci“. Da li su ikada to negde postavili kao pitanje? Nisu.

Moram još nešto da vas pitam – ko njih kontroliše? Ko kontroliše rad te Agencije za borbu protiv korupcije? Ko kontroliše rad bilo koje agencije koja je ovde formirana? Još jednom ću ponoviti, ne znam zašto se svi ovde foliramo, ali trebalo bi da kažemo – sve te agencije uglavnom su formirane isključivo na zahtev EU, pod njihovim pritiskom iz vrlo jasnog razloga, zato što preko tih agencija oni su suštinski držali gomile naših funkcionera, uslovno rečeno, funkcionera Vlade, sudije, držali su ih u šaci i na taj način su mogli sa njima manipulišu i da rade šta hoće. Nemojmo više da se lažemo.

Ta četvrta grana vlasti se pokazala kao jedan najobičniji sisač novca državnog budžeta i para. Ništa nisu doprineli. Naprotiv, korupciju smo imali nikada razvijeniju, a njih nikada više nije bilo.

Sada postavljam ključno pitanje – ko njih kontroliše? Da li oni rade ispravno? Da li su oni prijavili imovinu? Da li su negde nešto zloupotrebili? Malopre je gospođa Radeta rekla jednu paradoksalnu situaciju da je direktora te agencije bila uhapšena upravo zbog korupcije. To je neverovatno.

U redu, mi ćemo ovo izglasati, iako, kažem, za ova krivična dela koja se ovde predviđaju postoji sve to definisano već u krivičnom zakonodavstvu i samo bi MUP ili policija, odnosno MUP pre svega i tužilaštvo da postupe po tome.

Evo, ja postavljam javno pitanje - ko kontroliše tu tzv. četvrtu granu vlasti? A inače je formirana i napravljena zašto? Pa da ovi kada padnu sa vlasti, kada više ne budu, pošto ih je narod 2012. godine smenio, da suštinski svoj partijski kadar ostave u tim institucijama i da na taj način i dalje zloupotrebljavaju i da drže državu na neki način u šaci. To je gomila ovih funkcionera iz nevladinog sektora tamo pozapošljavano i oni suštinski haraju tim agencijama. Dajte jednom da se tu ne foliramo.

Kakva je tu politička korektnost? To je jedna obična strvina koja je napravljena da bi trulila državu i da suštinski iz vaših ministarstava izvlači nadležnosti. To je cela poenta priče bila. I tako, zapravo, zapadne te razne agenture koje su ovde došle preko tog nevladinog sektora, da suštinski kontrolišu državu. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Nela Kuburović. Izvolite.

Nela Kuburović

Ja mogu da se složim sa vama da sada možda nema dovoljno nadzora nad radom agencija, ali upravo se zato i menja zakon i sam postupak izbora, i direktora i članova veća, je u nadležnosti Narodne skupštine. Sada je agencija sama birala direktora, odnosno odbor agencije je birao direktora i postavlja se pitanje - na koji način odbor može nepristrasno da odlučuje i vrši svoju nadležnost, kad treba da odlučuje po žalbama odluka koje donosi direktor, a upravo je taj odbor i izabrao direktora.
Sada menjamo tu proceduru. Direktora i članove veća biraće Narodna skupština. Narodna skupština će biti ta koja će moći da razreši direktora, koja će moći da razreši članove veća i mislim da samim time povećavamo i odgovornost onih koji treba da budu u Agenciji za sprečavanje korupcije. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Đukanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Da se odmah razumemo. Što se tiče sadašnjeg direktora, imao sam prilike da upoznam čoveka, mislim da se radi o čestitom čoveku, gospodin Sikimić. Mislim da se zaista radi o jednom korektnom čoveku, ali ja govorim u globalu. Zašto? Zato što dolazimo sada u jednu apsurdnu situaciju da gomila tih nekih direktora koja sada dolazi suštinski se možda čak u samim tim agencijama ništa ne pita, jer ispod njih su funkcioneri koji su ranije pozapošljavani i koji su suštinski nesmenjivi. I oni su ti koji diriguju radom mnogih tih institucija.

Evo ja sad vas da pitam konkretno. Recimo, imate razne te agencije gde je predviđeno u zakonu, konkretno, imali smo situaciju za Zaštitnikom građana. Ko je mogao da kontroliše rad gospodina Jankovića? Niko. On je mogao da podnosi te izveštaje Skupštini, da li se o tome raspravljalo ili ne, to je bilo potpuno besmisleno. Ali, niste mogli nikad da ga smenite.

Zapravo, zakonom se uvek predviđalo da bi on, kao, možda mogao da bude smenjen, ili neko iz tih agencija, ako se utvrdi da je nesavesno obavljao posao. To je jedna tako široka formulacija. Hajde, utvrdite nekom da je nesavesno radio svoj posao. Kako onda mislite da ga smenite? A ako biste pokušali da ga smenite, slučajno, ako ga Skupština birala, odmah bi se dešavalo sledeće - evo, atak vlasti na nezavisne institucije, itd, itd.Mislim da tu mora da se menja zakonska regulativa u potpunosti, zato što je nemoguće da ti ljudi, kad jednom zasednu za stolicu, ne može niko živ da ih smeni. A oni onda svakog ovde kontrolišu, a vi njima ne možete ništa. I mislim da tu negde mora da se uspostavi neki balans. Hvala.