Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dragi Beograđani, najvažnija izmena Zakona o glavnom gradu je decentralizacija Beograda, odnosno prenos nadležnosti sa Republike na grad, odnosno sa grada na svih 17 beogradskih opština.

Koja je glavna prednost decentralizacije? Glavna prednost decentralizacije je da želimo da približimo institucije građanima, želimo da sam proces donošenja odluka približimo građanima na koje se te odluke odnose. Decentralizacijom mi ćemo izvršiti neku vrstu ubrzanja sprovođenja svih onih procedura i postupaka koji se vode na lokalnom nivou.

Politička teorija ukazuje da se primenom decentralizacije vrši prilagođavanje lokalnih potreba građana i da je ona značajan činilac demokratizacije jedne države i jednog društva, ali i njenog političkog i pravnog poretka. O tome je govorio i Sejmur Martin Lipset u svom delu „Politički čovek“, koji je govorio o tom odnosu zapravo između decentralizacije i visine bruto društvenog proizvoda i same demokratizacije u jednom društvu.

Preduslov uspešne decentralizacije, odgovarajuća kultura i svest o zajedništvu građana određene teritorije. Donosioci odluka su bliži predmetu odlučivanja i otkrivanje grešaka je lakše i brže, a transparentnost samog postupka odlučivanja, procedure, donošenje odluka je mnogo veća.

Nakon godinu dana, rekla bih, uspešnog rada Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samouprava i čelnih ljudi iz grada Beograda, mi danas govorimo o ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Reč je o dobrim rešenjima koja će olakšati život svim Beograđanima, ali i domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u razvoj naše prestonice. Samo tako grad može da se razvija po meri građana, a ne po meri tajkuna kakav je bio, rekla bih, manir, dok su ovim gradom vladali oni drugi koji se sada nisu udostojili da uđu u Narodnu skupštinu i da raspravljaju o jednom jako važnom zakonu, kakve su izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Samo odgovarajuća decentralizacija može povećati efikasnost gradske uprave i na način da podstakne razvoj i društveni boljitak svih građana jedne prestonice kakav je Beograd.

Samim tim, izmenama i dopunama ovog zakona mi ćemo svim beogradskim opštinama, ukupno njih 17, omogućiti i sprovođenje ono, o čemu je i ministar Ružić govorio, lokalnog i ekonomskog razvoja, i mi ćemo imati jednu direktnu komunikaciju sa svim onim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u otvaranje poslovnih objekata, magacina, pogona, preduzeća, različitih ritejl parkova, industrijskih zona u našem glavnom gradu.

Takođe, u prethodnom periodu, ja kao Beograđanka, sam svedok različitih eksperimenata, rekla bih, koji su vođeni u glavnom gradu. Znači, sve je išlo u pravcu sve veće decentralizacije, zapravo, to bih najbolje mogla plastično da opišem da je to neka vrsta piramide. Na čelu te piramide u gradu Beogradu je bio prethodni gradonačelnik Dragan Đilas, sva vlast, sva moć je bila koncentrisana u njegovim rukama i rukama njegove svite. Bivši gradonačelnik je prigrabio za sebe i svoje firme apsolutno sve, ostavljajući za sobom dug Gradu Beogradu, dug od 1,2 milijarde evra.

Želela bih da vas podsetim na tu 2008. godinu, 19. avgusta 2008. godine na Skupštini grada Beograda Dragan Đilas je izabran tesnom većinom odbornika gradske Skupštine. On je tada obećavao da će se boriti protiv korupcije i kriminala, a završio je mandat tako što je imao korupciju i kriminal u svojim redovima. Takođe, govorio je o tome da će biti transparentnost trošenja svakog dinara. Mi ni dan danas ne znamo koliko je koštao most na Adi, govorio o napretku, o brzom razvoju prestonice, a prosto imam osećaj da samo privatni novčanici, privatni džepovi su sve veći i veći, a da se prestonica nije razvijala u onom tempu i po onoj dinamici kako je mogla da se razvija.

Imamo i situaciju da je on tada te 2008. godine kada je izabran za gradonačelnika Beograda govorio da će biti otvoren za sve kritike građana. Svedoci smo da nije bio otvoren za kritike, da su njegovi ljudi tukli čoveka u Sopotu, u mestu Ralja, takođe ignorisao je izveštaj pokojne Verice Barać, Saveta za borbu protiv korupcije, koja je govorila da je čak 25% budžeta Republike Srbije odlazilo za reklame za dve firme koje su bliske tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, mislim na Šapera i Đilasa.

Obećavao je da članovi njegove stranke, on je bio tada, podsetiću sve građane Srbije on je tada bio potpredsednik DS, ne mogu da se skrivaju iza sopstvene stranke. Imali smo brojne afere, korupcionaške afere u samom vrhu DS u Beogradu, afera Aleksandra Bjelića, koji je oštetio budžet grada Beograda u iznosu od šest miliona evra, o čemu je više govorio moj kolega Aleksandar Marković. Imali smo i ostale korupcionaške afere, zloupotrebe službenih položaja, imali smo kampanju „Očistimo Srbiju“, gde je samo sajt Ministarstva za zaštitu životne sredine u vreme kada je Oliver Dulić bio ministar koštao građane Srbije, poreske obveznike ove zemlje 500 hiljada evra.

Brojne zloupotrebe službenog položaja imamo i sada i policija i svi oni organi koji se bore na suzbijanju korupcije u našoj zemlji, danonoćno rade na rasvetljavanju ovih afera. Nedavno sam u medijima pročitala da je okončan jedan sudski spor i da je pomoćnik ministra Olivera Dulića procesuiran za zloupotrebu službenog položaja dok je bio na čelu Ministarstva za zaštitu životne sredine.

Mogu da vam ovde nacrtam mapu grada Beograda, svih 17 beogradskih opština i da idem od jedne do druge beogradske opštine i da vam ukazujem na sva ona nedela i sve one propale projekte bivše vlasti na čelu sa Draganom Đilasom, i pazl grad na Voždovcu, i maketa Terazija na Novom Beogradu ali i brojne javne dugove koji su nam ostavili, pre svega mislim na dugove javnih gradskih preduzeća i mnogo toga. Na žalost nemam dovoljno vremena da taksativno navedem sve ono što je Dragan Đilas uništio u gradu Beogradu.

Prosto manir, odnosno karakter tadašnje vlasti da se zahvatalo iz budžeta, iz kase, ko je i kako hteo, bez ikakve kontrole. Pomenuti izveštaj pokojne Verice Barać iz 2011. godine svedoči o tome da je jedna četvrtina budžeta išla za reklame, da se nije vršila nikakva kontrola trošenja tog budžetskog novca i da prosto kada je pokušala da govori sa tadašnjim gradonačelnikom i potpredsednikom DS, nailazila je na ignorisanje, nailazila je na to da je on izjavljivao da to nema nikakve veze. Pa, evo, dozvolite mi gospodine Marinkoviću da budem ironična i da kažem – pa, naravno da nema veze kada novac završava u privatne džepove ljudi bliskih tadašnjoj DS.

Ostavio nam je dugove, ostavio je Beograd u svom programu koji je izneo tada izabrani gradonačelnik Beograda, govorio je o tome da će izgraditi grad sa komunalnom infrastrukturom. Ja bih ga odvela u sve one gradske opštine, pre svega mislim na prigradske opštine, ali i gradske opštine koje ni dan danas nemaju adekvatnu vodovodnu mrežu, kanalizacionu mrežu. Znači, ostavio je totalni urbanistički haos u našem gradu. Ostavio je ulice bez asfalta.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Imamo jedno naselje Sunčani breg koje 15 godina nije imalo asfalt. Znači, ministre Ružiću, 15 godina naselje Sunčani breg koje se nalazi na samo deset kilometara od centra Beograda nije imalo adekvatan put, ljudi u zimskom periodu su se zaista mučili i maltretirali kako bi zadovoljili svoje svakodnevne potrebe, hitna pomoć nije mogla da uđe u to naselje i da ukaže zdravstvenu negu građanima, ljudima koji su bili teško bolesni. Tako da je to ono što nam je ostavio Dragan Đilas i na to želim da vas podsetim, njega nije apsolutno zanimalo koje su stvarne potrebe građana Beograda, koje su to zapravo usluge koje gradske opštine da servisiraju, njegov manir je bio da je on samo par dana posekao više od 400 platana prilikom rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra koji se nalazi ovde nadomak Narodne skupštine Republike Srbije. Na to ću vas ja iz dana u dan u svim svojim izlaganjima i te kako podsećati.

Sada bih se vratila na razloge zašto je važno da izvršimo izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Ministar Ružić je u svom uvodnom izlaganju zaista napomenuo koji su to glavni elementi, reč je zapravo o usaglašavanju sa sektorskim zakonima. Reč je o usaglašavanju sa Zakonom o javnoj svojini, Zakonu o ozakonjenju objekata, Zakona o stanovanju i uređenju zgrada, Zakonu o zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave.

Želela bih da kažem da ćemo tek kada usvojimo ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu mi omogućiti da se naše prestonica, naš grad Beograd zaista brže i bolje razvija po meri svih Beograđana, a ne po meri tajkuna, kakav je bio manir za vreme prethodne vlasti i DS. Starim statutom grada Beograda, bivša gradska vlast je grad apsolutno centralizovala čime su zaista beogradske opštine bile svedene na nivo mesnih zajednica. Nažalost opštine Mladenovac, Lazarevac, Vračar ili Stari Grad imaju manja ovlašćenja od bilo koje druge male opštine u Srbiji.

To je i te kako otežavalo funkcionisanje grada i funkcionisanje gradskih opština, ali to je bila politika prethodne vlasti u gradu Beogradu i mi se kao SNS, protiv toga i te kako borimo.

Po tome se, ja bih rekla, i mi kao SNS razlikujemo od politike koju nam je nudio Dragan Đilas i slični njemu. Naša politika je da se izvrši decentralizacija grada, ali ne na uštrb efikasnosti grada, gradske uprave i naših opštinskih uprava.

Izmenama zakona grad će biti podeljen u dve zone. Imaćemo sedam prigradskih opština, 10 gradskih opština. Gradske i prigradske opštine imaće veća ovlašćenja i po pitanju prostornih planova, legalizacije i izdavanja građevinskih dozvola.

Rekla bih da je u prethodne tri godine izvršena neka vrsta popisa nelegalno izgrađenih objekata i Sekretarijat za legalizaciju grada Beograda je došao do podatka da trenutno postoji 250.000 zahteva za ozakonjenje, koji su nastali u prethodnih 30 godina.

Znači, prethodnu vlast, apsolutno legalizacija i ozakonjenje objekata nije zanimalo, nisu želeli da omoguće i olakšaju građanima kako da legalizuju svoje stanove, svoje poslovne objekte, svoje kuće, svoje garaže. Njih je zanimalo nešto drugo. Imali smo prilike da se uverimo i šta je sve to.

Jedna od važnih izmena zakona na koju želim da ukažem, da ćemo omogućiti prigradskih opštinama uz saglasnost grada da imaju svoja javna preduzeća, kao i da grad svoje izvore nadležnosti može da prenese na prigradske opštine, što do sada nije bio slučaj.

To je, zapravo, ta suštinska decentralizacija kojoj mi kao SNS težimo. Želimo da prenesemo nadležnosti sa Republike na grad, ali i sa grada, izmenom Statuta i grada Beograda i ka beogradskim opštinama.

Mi smo do sada nešto radili. Gospodin Ružić je u svom uvodnom izlaganju govorio o uslužnom centru koji se nalazi u Kaluđerici, opštini Grocka, ali podsetiću vas ministre, mi smo u prethodnom periodu otvorili kancelarije za brze odgovore privredi, čime smo apsolutno olakšali komunikaciju između privrednika, domaćih i stranih koji posluju u gradu Beogradu, beogradskim opštinama i servisa koji pružaju naše opštine.

Takođe, želim da kažem da je grad preuzeo i niz drugih ovlašćenja. Dobiće ovim izmenama poljoprivrednu inspekciju, dobiće ovlašćenje u oblasti obrazovanja, u oblasti sporta, ovlašćenja u pitanju splavova i plovnih objekata.

Zaista, neka vrsta suštinske decentralizacije biće izvršena tek onda kada sve opštine, pogotovo prigradske opštine, budu krenule u pravcu uslužnih centara.

Ono što, takođe želim da kažem, sada se radi planski i ja sam neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica i mogu vam reći da se nikada nije toliko gradilo na teritoriji moje opštine koliko se gradilo u prethodne četiri godine.

Želim samo da vas podsetim na par kapitalnih projekata koje uspešno SNS zajedno sa svojim koalicionim partnerima, ostvarila u gradskoj opštini Rakovica. Nakon 40 godina dobili smo Dom zdravlja na Labudovom brdu. Reč je o jednom modernom, funkcionalnom objektu primarne zdravstvene zaštite. Otvorena je policijska stanica u Resniku, čime smo približili da građani mogu sada, ne da dolaze do centra opštine Rakovica ili do neke druge gradske opštine, već da mogu u svom mestu, svom naselju da izvade svoja lična dokumenta.

Takođe, uveden je video nadzor u svim rakovičkim osnovnim školama i povezan je sa policijskom stanicom na Vidikovcu. Asfaltiran je veliki broj puteva, ne kategorisanih puteva, izgradili smo veliki broj modernih parkića, sportskih terena, teretana na otvorenom. Izgradili smo pothodnik u Resniku, modernizovali beogradski železnički čvor i uveli nove linije Beovoza, uspostavili smo čitavu mrežu novih autobuskih linija, čime je Rakovica, kao jedna od južnih opština i te kako bolje povezana sa ostalim delovima naše velike prestonice kakva je Beograd.

Nećemo stati na tome. Mi kao jedna odgovorna vlast ispunjavamo obećanja data građanima i imamo i te kako planove za svaku mesnu zajednicu šta ćemo uraditi do kraja ovog mandata na nivou grada Republike, na nivou Republike, na nivou grada ali i na nivou svih beogradskih opština.

Nastavićemo sa izgradnjom kanalizacione mreže u naselju Ljubiše Jelenković, Jelazovačkoj i Uroševačkoj ulici. Rekonstruisaćemo dve osnovne škole na teritoriji opštine Rakovica. Reč je o osnovnoj školo „Branko Ćopić“ na Vidikovcu i osnovnoj školi „Vladimir Rolović“ na Petlovom brdu. Rekonstruisaćemo i vrtić „Petlić“ koji se, takođe nalazi u naselju Petlovo brdo. Nastavićemo da osluškujemo koje su to potrebe i mladih ali i starih ljudi. Nastavićemo da ulažemo u klubove za penzionere, za naše starije sugrađane, ali i nastavićemo da radimo sve ono što prethodna vlast nije uradila.

Gospodine Marinkoviću, sigurna sam da vi ne znate ni dan danas tačne podatke koliko košta most na Adi, e, pa istina je sledeća da most na Adi nije završen i da mi sada završavamo taj deo posla zajedno sa odgovornom vlašću u gradu Beogradu. Završavamo rekonstrukciju Bulevara Patrijarha Pavla, čime ćemo zaista omogućiti bolju saobraćaju povezanost Rakovice sa ostalim delovima Beograda.

Na samom kraju, naš cilj kao SNS je da želimo da se grad Beograd ravnomerno razvija, da nema više građana prvog i drugog reda. Nama su svi građani, zaista, prioritet podjednako, bez obzira da li dolaze sa Vračara, Starog Grada, Savskog venca, Rakovice, Palilule, Lazarevca, Obrenovca ili Mladenovca.

Decentralizacija je, rekla bi poput nekog jakog leka. Jako je važno da na vreme dobijemo adekvatnu terapiju u pravom trenutku i u pravoj dozi kako bi ta terapija bila usmerena na rešavanje problema građana Beograda.

U danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da podrže izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Stojković.
Reč ima Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam, poštovani kolega Marinkoviću.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, narodni poslanici, drage sugrađanke i sugrađani, građani i građanke grada Beograda, pred nama, evo čuli smo, su jedne sveobuhvatne izmene Zakona o glavnom gradu, koje možemo slobodno reći, regulišu različite oblasti i nadležnosti i pružanje usluga i koordinaciju svih službi unutar grada i propisuje neka nova rešenja koja prate nacionalne politike, a u skladu su sa nekim nacionalnim strategijama.

Grad Beograd je posebna teritorijalna jedinica u sistemu lokalne samouprave i taj status propisan je i ustavom i ovim Zakonom o glavnom gradu. Naravno, utemeljen je na svim onim specifičnostima koje ima glavni grad, a to je veličina, broj stanovnika, privredni, finansijski, saobraćajni, kulturni, obrazovni centar, što Beograd i jeste kada je u pitanju Srbija, a možemo slobodno reći i centar regiona Balkana, sa svim predispozicijama da postane i centar Jugoistočne Evrope.

Kompleksno sistema koji se direktno tiče građana odražava se na svakodnevni život jedne metropole i upravljanje tim sistemom zahteva i jasne procedure i efikasnost, koordinaciju poslova svih službi u ovom sistemu i 24- dostupnost svim građanima.

Ovim izmenama koje su jednim delom usaglašavanja sa drugim zakonima, a tiču se nadležnosti lokalnih samouprava, stvoriće se mogućnost da grad Beograd, a o tome smo slušali dosta danas, prenese broj poslova nadležnosti na gradske opštine, što i jeste najvažnija izmena ovog zakona. Izmene predviđaju da grad Beograd svoje izvorne nadležnosti prenosi, a najavljuje gradska vlasti novim Statutom da će preneti na rubne gradske opštine.

Ova politika u skladu je sa Evropskom Poveljom o lokalnoj samoupravi Saveta Evrope koja je u svojoj preambuli propagira najneposrednije ostvarivanje prava građana na lokalnom nivou i postojanja lokalnih vlasti, koje poseduju visok stepen autonomije. Povelja u delokrug lokalne samouprave propisuje da će se javni poslovi po pravilu vršiti, pre svega, od strane onih vlasti koje su najbliže građanima. Prilikom prenošenja odgovornosti na neku drugu vlast, vodiće se računa o obimu i prirodi posla, kao i o zahtevima efikasnosti i ekonomičnosti.

Upravo i u skladu sa ovom Poveljom, prigradskim opštinama, kako ih mi kolokvijalno u Beogradu zovemo, a to su Mladenovac, Obrenovac, Lazarevac, Barajevo, Sopot, Surčin i Grocka, proširiće se ovlašćenja i vratiti zakonske mogućnosti koje su u jednom trenutku bile oduzete, čime će se ispraviti nepravda.

Ove opštine koje po svom geografskom, demografskom, ekonomskom ali i po privrednim posebnostima zaslužuju da o pojedinim pitanjima odlučuju samostalno, upravo u skladu sa uslovima i potrebama građana, i to najpre o komunalnim, u pogledu organizacije i pružanja komunalnih usluga, kroz osnivanje javnih preduzeća, ali i u drugim poslovima, kao što su pitanja urbanističkih planova ili poslova legalizacije.

Pored ovih izmena o kojima su i moje kolege iz moje poslaničke grupe ali i druge kolege govorile, ja ću u nekoliko rečenica pomenuti izmene koje su ostale u senci ovih izmena, a mislim da su podjednako važne za građane Beograda. Jedna od njih je utvrđivanje i uređivanje manifestacija od značaja za Beograd, čime će se na jedinstven način urediti i utvrditi održavanje javnih manifestacija, kulturnih, sportskih, privrednih i doprineti i transparentnosti finansiranja, ali afirmisati i neke nove manifestacije.

Za nas, vlasnike ljubimaca, važno je da kažemo da je ovim odredbama predviđeno uređivanje i organizovanje vršenja poslova u vezi sa držanjem i zaštitom domaćih i egzotičnih životinja, čime će se propisivati uslovi i ograničenja držanja životinja, mesta i načina izvođenja kućnih ljubimaca, posebno pasa i mačaka na javnim površinama, što do sada nije bio slučaj.

Takođe, pozdravljamo i predlog odredbe koja se tiče sprovođenja mera populacione politike, upravo u skladu sa Nacionalnom strategijom podsticanja rađanja, gde se predlaže da grad Beograd, naravno u okviru svojih budžetskih planiranja, sprovodi mere i finansira projekte populacione politike.

Još jedna mera a ima ekološki aspekt, o čemu je moj kolega Rakonjac već govorio, jeste propisivanje uslova za upravljanje komunalnim otpadom, kao i njegovo odlaganje na teritoriji Beograda i donošenje programa mera prevencije stvaranja otpada plastičnih kesa, sa planom sprovođenja. Ovo je nešto što zaista podržavamo, jer učešće grada u oblasti kretanja i odlaganja komunalnog otpada doprineće, naravno, i zaštiti životne sredine, što je jedna od prioritetnih politika i Socijalističke partije Srbije.

Iskoristiću priliku da danas simbolično pomenem nešto što se tiče svih građana Srbije, a da pohvalimo i podržimo inicijativu koju je juče pokrenula zajedno kompanija „Borba“ i časopis „Bazar“, a zapravo tiče se dodeljivanja ulice naše legende Velimira Bate Živojinovića.

Danas se obeležava tri godine od odlaska ovog velikog glumca, čoveka koji je svoj život posvetio i kulturi, ali i razvoju društva u Srbiji. Rođeni Vračarac, čovek koji je ceo svoj životni vek proveo na Vračaru, smatramo da zaslužuje da, ako ništa drugo, dobije ulicu na Vračaru ili bude bar prvi u nizu gestova koje mogu građani Srbije i Beograda da pokažu, čime će se odužiti, odnosno čime će ukazati poštovanje svemu što Velimir Bata Živojinović predstavlja, te u tom smislu želimo da iskoristimo priliku da ovu inicijativu podržimo. Kako je već najavljeno od juče, reakcije gradske vlasti su pozitivne, te verujemo da će u što skorijem roku grad Beograd, odnosno opština Vračar dobiti i ulicu Velimira Bate Živojinovića. Hvala.

Hvala, koleginice Miladinović.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.
Zaista ću vrlo kratko, imajući u vidu ovo što je narodna poslanica rekla u vezi sa bardom srpskog glumišta, velikanom našeg filma, čija vrednost praktično prevazilazi okvire ne samo Vračara, grada Beograda, Srbije, ja mislim da je on planetarna vrednost i naravno da je on u domenu i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Drago mi je da je inicijativa pokrenuta, drago mi je da su i gradski čelnici, pre svega, ako se ne varam, zamenik gradonačelnika, gospodin Vesić, podržali ovakvu inicijativu i nadam se da će se to na komisiji za davanje naziva ulica u Beogradu naći u što skorijem vremenu, imajući u vidu da nakon donošenja te odluke Ministarstvo državne uprave daje saglasnost na nove nazive ulica.
Mislim da je važno pomenuti njegovu Koraćicu, koja je takođe veoma važan deo njegovog života, ali i veoma važan deo grada Beograda, jedne prigradske opštine. U svakom slučaju, biće nam drago da na taj način damo jedan omaž tri godine nakon što je Velimir Bata Živojinović preminuo. Hvala vam.

Hvala, ministre Ružiću.
Nataša Jovanović, po kom osnovu?

Po osnovu izlaganja gospođe Stefane Miladinović i na osnovu ovoga što je rekao ministar Ružić.

Pošto je Koraćica rodno mesto Bate Živojinovića, samo da kažem da smo mi Mladenovčani podneli oko legata Bate Živojinovića. Nama je želja bila da i turistički podignemo potencijal Mladenovca sa stranim turistima, jer znamo da je jedna veličina rođena u našem kraju, u selu koje pripada gradskoj opštini Mladenovac, čisto da zna javnost i da nas podržite u inicijativi da upravo legat Bate Živojinovića bude u mestu Koraćica.

Hvala, koleginice.

Reč ima Sonja Vlahović. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre, građani i građanke Srbije, Beograd je sličan mnogim gradovima u svetu, po veličini, po izgledu, ali ono što čini Beograd drugačijim su Beograđani, ljudi koji u njemu žive i borave, srednjoškolci iz Pančeva, studenti iz Gračanice, inženjeri iz Banjaluke, lekari iz Kraljeva, sve manjine koje žive u Srbiji, odbegli, proterani, izbegli i raseljeni. Oblikovali su ga radnici, učenici, starosedeoci, osvajači i branioci, studenti i penzioneri. Naš Beograd, grad koji je bio na rubu propasti zbog neodgovorne politike prethodne vlasti.

Sadašnja vlast je nasledila ogromne probleme, velike kredite, uništene fabrike, radnike na ulicama. Gradska javna preduzeća su u velikom minusu dugovanja prema socijalnim kategorijama.

Gradska vlast je uspela da grad Beograd podigne na noge politikom sveobuhvatnih reformi. Uspela je da stabilizuje finansije, pokrene velike razvojne projekte. Podjednako se brine o svim Beograđanima, bez obzira da li žive u centralnim ili prigradskim opštinama.

Beograd sada može da parira mnogo većim i bogatijim gradovima. Grad koji se razvija, grad investicija, gradilišta. Ništa od toga ne bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić nije imao viziju drugačije Srbije i drugačijeg Beograda.

Mnogo energije, truda i rada je uloženo, a cilj je još veći – razvoj Beograda, nove škole, bolnice, obdaništa, da Beograd siđe na Dunav, kao što je Projektom "Beograd na vodi" sišao na Savu.

On je grad budućnosti. Dobiće i prvu liniju metroa, veliki broj novih saobraćajnica, mostova, tunela.

Ovom izmenom i dopunom Zakona o glavnom gradu vršimo decentralizaciju grada, povećavamo odgovornost, nadležnost gradskim i prigradskim opštinama. Omogućavamo brži razvoj prigradskim opštinama i spuštamo na nivo odlučivanja bliže građanima.

Danas ovim zakonom popravljamo Beograd, ali naša želja je i da Srbija bude bar toliko razvijena kao što je Beograd. Zato ću u danu za glasanje glasati za bolju Srbiju i za bolji Beograd. Hvala.

Hvala, koleginice Vlahović.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.