Hvala koleginice Malušić.
Reč ima Vjerica Radeta. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, većina današnjih rasprava o ovom predlogu zakona liči na literarni rad, na školski sastav na temu zašto volim Beograd.

Kada čovek čuje šta se sve po Beogradu uradilo, naravno kada to govore poslanici većine, onda čini mi se da možemo ključ u bravu i da ništa više ne treba da se radi. Sve završeno. Nema više u Beogradu šta da se radi. Ali, znate vi dobro, i vi koji sve to govorite da to nije ni blizu istine. Razumemo da vi i hvalite, i Predlog zakona i rad Vlade itd. Vi ste skupštinska većina koja ovu Vladu podržava, ali ipak treba biti malo kritičan.

Mnogo toga u Beogradu nije dobro, mnogo toga nije urađeno znate pretpostavljam da znate, i pogotovo ljudi koji žive i u centralnim beogradskim opštinama da imamo delove Beograda, metropole, glavnog grada koji još nema ni izgrađenu kanalizacionu mrežu. Pustite vi tu šminku o kojoj vi pričate. Naravno treba i šminka, Beograd je glavni grad, ali ne postoje u delovima Beograda ne postoje osnovni uslovi za normalno funkcionisanje.

Govorite o prigradskim opštinama, mada nikada mi nije jasno kako može prigradska opština biti opština koja pripada istom gradu, ali vi ovde predviđate formiranje nekakvog javnog preduzeća kako je formulisano i u skladu sa Zakonom o lokalnoj samoupravi. To liči na jedno jedinstveno javno preduzeće tih tzv. prigradskih opština, a vi morate ceo Beograda da obiđete da dođete iz jedne u drugu od tih prigradskih opština. Vazdušnom linijom su udaljene svega nekoliko kilometara. Ni to niste radili. Vas zapravo interesuje samo centar, samo krug dvojke, samo ono što želite da predstavite kao taj lepi deo Beograda. Svakako da i to treba. Svakako da treba da se privlače i turisti itd, i da treba da se i licka i uređuje i sređuje, ali život u Beogradu je i život u Mladenovcu, i u Obrenovcu, i Lazarevcu, i Sopotu, i Surčinu, sve vam je to Beograd. Nije Beograd Vračar, Stari grad, Savski venac. Nije.

Kažete da će ovaj zakon da izvrši decentralizaciju. Ma neće. Kakva decentralizacija. Vi ovim zakonom samo pravite distriht od Beograda. Vi Beograd i to taj uži deo Beograda izdvajate i po nadležnostima od svih ostalih lokalnih samouprava.

Kaže ministar Ustav dozvoljava da se Beogradu daju određene nadležnosti. Ustav Beograd tretira kao i ostale lokalne samouprave. Istina u poslednjem stavu tog člana kaže da se zakonom mogu odrediti i neke druge nadležnosti. Ali postoji i nešto što je apsolutno nemoguće. Ne možete vi, a predvideli ste ovde, reći da će Beograd sam raditi prostorni plan. Ne može. To prosto ne može ako se ne radi na nivou cele Republike, jer ne znači ništa.

Predvideli ste, i vidim pozitivno svi govorite o tome nekakvu posebnu brigu o rastu nataliteta baš za Beograd. Ali to nije dobro. Treba to Beogradu, ali zar treba drugačije, zar treba na drugačiji način to radi Beograd u odnosu na opštine po Srbiji koje iseljavaju, koje se prazne, ljudi dolaze da žive u Beogradu, još kad im vi ovako ovim zakonom obećate onda će dolaziti bračni parovi ili trudnice dva meseca pred porođaj, prijaviće se da žive u Beogradu zato što će novorođeno dete u Beogradu dobiti mnogo više para nego ono rođeno u Vranju. To nije dobro, to nije dobra politika.

Kakva je decentralizacija u tome samo što ćete po već treći put ili koji, vratiti legalizaciju na gradske opštine? Probali ste to, nije išlo. Radili ste to na nivou grada, nije išlo. Ponovo vraćate na gradske opštine, opet neće ići zato što nije problem u tome gde se to radi, nego je osnovni problem u zakonu, jel to sad Zakon o ozakonjenju, više se ne možeš nahvatati ni kako se zove, je urađen tako da ni 5% objekata ne može biti legalizovano. Džabe vi u ovom zakonu to stavljate kao neki prioritet i još kažete da je to razlog što se o ovom predlogu danas raspravlja po hitnom postupku. Naravno, tek to nema veze sa istinom i sa realnošću.

Ako ćete, kažete, decentralizovati te gradske opštine, pa kako? One se neće pomeriti dalje od nivoa mesne kancelarije. Hoće li imati katastre? Neće. Hoće li imati uprave prihoda, osim onih područnih jedinica? Neće. Hoće li imati policiju, osim opet one stanice policije koju imaju i neka veća sela? Neće. Hoće li imati sud? Neće. Hoće li u bolnicu morati u Beograd? Hoće. Hoće li u srednju školu u Beograd, mislim u centralne opštine? Hoće. Na fakultet, u centralne opštine u Beograd?

Čime ste ih onda, šta ste onda uradili sa decentralizacijom? Niste ništa. Samo ste tim lokalnim šerifima, ovim zakonom ćete sad raširiti krila, oni su to i do sada bili i do sada zloupotrebljavali to što su predsednici opština, a tek sad kad oni formiraju javno preduzeće, pa onda tu nastane ko će biti direktor, ko će biti šef, koliko će iz vladajućih partija, koliko će tu ko ljudi zaposliti, koliko ćemo tu smestiti ljudi na određeno vreme koji će služiti za kapilarne glasove u skoroj kampanji koja predstoji. To je suština ovog zakona i to treba upravo na taj način da se kaže. Šta će vam javno preduzeće za gazdovanje građevinskim zemljištem? Imate direkciju za imovinu Beograda, direkciju koja ima ljude koji tamo rade 20, 30 godina, znaju posao.

Da li su u međuvremenu menjali stranke da bi ostali na poslu jer su možda morali, to je nebitno, ali znaju posao. Ta direkcija ima podatke o nepokretnostima, o građevinskom zemljištu, objektima, u svemu. Kroz tu direkciju se mnogo novca zaradilo za grad Beograd. I vama sad pored toga treba javno preduzeće. Treba vam samo partijska firma kojoj ne trebaju ovi stručni ljudi koji znaju posao, nego trebaju ljudi kao što su vam i većina predstavnika opštine. Znate, to su uglavnom, i ne samo u Beogradu, nego govorim i u celoj Srbiji, to su uglavnom ljudi neobrazovani, ali sa formalnim nekim akademskim titulama, onda su takvi najgori. Sad ko je ko, šta njega interesuje tamo neki direktor škole, nastavnik, profesor, lekar, taj što je stvarno išao u školu da bi stekao diplomu. Ne, on je gazda svoje nahije i on se tako ponaša. Samo im na ovaj način ovim nekakvim navodnim nadležnostima, koje suštinski ništa nisu, dajete mogućnost da se još više razvija korupcija, a korupcija na lokalu je stravična i svi vi to dobro znate.

Znate, ovo što se ponekad uhapsi predsednik opštine Alibunar, pa Grocka, pa Požega itd, to je, znate, kad treba nekome da se učvrsti rejting ili malo podigne, onda se izvlače i potpuno je nebitno. Kad je krenulo, prvi je bio Alibunar, moglo je slobodno da se ide po azbučnom redu. Svuda vam je isto stanje, svuda vam je isto stanje. Niti su lokalne samouprave postavljene tako da su servis građana. Vi ste potpuno najpre Zakonom o lokalnoj samoupravi, koju smo mi ozbiljno kritikovali, pa sad i ovim, potpuno isključili evo sad i iz Beograda i iz lokalnih samouprava opoziciju. Opozicija može da ima 49% odbornika, u odnosu na 51% koji ima vlast, opozicija ne zna šta se u opštini radi. Zašto? Zato što ste vi smislili visokoumno da načelnik uprave izveštaj podnosi svom partijskom drugu iz opštinskog veća, a ne skupštini opštine. Pa, to vam je ono po onome što ovde na republičkom nivou nam ne dostavljate da raspravljamo o završnom računu budžeta. To vam je otprilike tako.

Mi ne kritikujemo radi kritike, mi vam govorimo konkretno i videćete kroz naše amandmane šta sve treba da se uradi da bi ovaj zakon ličio na nešto. Mi nećemo nikada, kao što smo danas slušali, recimo, priču o Đilasovom mostu. Đilasov most, uslovno rečeno Đilasov, treba Beogradu i trebao je. Bilo je priča da li treba na tom mestu, koliko je para ukrao itd. To jeste za raspravu. Na kojem je mestu? Na kojem god. Beogradu treba toliko mostova da možete bilo gde da stavite most i u redu je. Da li je Đilas ukrao novac, to jeste za raspravu, ali mi na isti način raspravljamo i o Moravskom koridoru. Đilas je, kažu, ukrao 380 miliona evra na mostu, a Zorana Mihajlović sa Skotom 300 miliona evra na Moravskom koridoru zato što je posao dala "Behtelu", a ne firmi iz Kine koja je to radila za toliko manje.

Mi nismo poput ovih danguba poslanika da vam pričamo da Beogradu ne treba "Beograd na vodi", da ne treba gondola, da ne trebaju pešačke zone itd, sve to treba Beogradu. A da li su dobro urađeni tenderi itd, to može biti predmet rasprave, to može biti predmet i nekih drugih organa. Ali, pored toga što nam treba u Beogradu i što mi apsolutno podržavamo, mi mislimo da treba na isti način razvijati i ostale gradske opštine. Ovaj zakon neće ni približiti gradske opštine. Naravno, ne može svaka gradska opština imati Knez Mihailovu ulicu, ali svaka gradska opština mora imati osnovne uslove za život. Znate, pola tih gradskih opština liči na malo bogatije selo, fizički ne podseća na grad. Vi onda kažete - sad mi donosimo zakon, pa će onda biti sve med i mleko. Neće. Dakle, ovaj zakon prvo nije dobar zato što nam ne valja Zakon o lokalnoj samoupravi.

Vi ovde kažete da će se javnim glasanjem birati saveti mesnih zajednica. Pa to je najveće leglo korupcije i pranja para. Vi ćete da birate javno. Zamislite, pozove predsednik opštine koji je socijalista građane na zbor građana. Pa tu će doći samo aktivisti socijalista, nema šanse da će doći aktivisti drugih stranaka, na primer. On će tamo sa svojim aktivistima da izabere svog predsednika saveta mesne zajednice i onda će on iz opštine da mu da pare i onda je opština čista, a on tamo finansira lokalnu kampanju, finansira aktiviste stranaka itd. I to se dešava.

Završavam samo jednim primerom. Nedavno su u jednom mestu u Kuršumliji birali predsednika saveta mesne zajednice u nekom domu kulture, a bila otvorena vrata, bio lep dan i sad oni kažu - evo, ima ih 20. Prolaze tri čoveka nekim drugim poslom, ne pada im na pamet da svrate i ovaj kaže - hej, i onaj i onaj i onaj poimence, piši i njih, i oni su sad ovde prošli, i oni su za. Dakle, ne karikiram, ovo je istina, zakon nam nije dobar. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Reč ima Andrijana Avramov. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je donet još 2007. godine. Zato danas u ovom Predlogu zakona možemo primetiti usaglašenost predloga o ostalim pravnim aktima, što predstavlja jednu ozbiljnost u radu i realizaciji plana donošenja zakona.

Do sada glavni grad koga Ustav Republike Srbije prepoznaje kao takvog nije se znatno razlikovao od ostalih jedinica lokalne samouprave. Donošenjem izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu Beogradu, glavni grad proširiće zakonom svoje opšte nadležnosti u odnosu na ostale jedinice lokalne samouprave i gradove. Ovim zakonom obezbediće se brža, efikasnija i konstruktivnija rešavanja poslova grada Beograda. Značajno je istaći da grad Beograd predstavlja glavni ekonomski, privredni i kulturni centar za razvoj Republike Srbije i sistema u celini.

Prednost navedenog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu je da se preciznije urede odnosi između grada i ostalih gradskih opština u određenim oblastima, time što se stvara mogućnost brže i efikasnije saradnje, koordinacije između grada, gradskih opština, službi i građana grada Beograda.

Između ostalog, ovim izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu biće preciznije definisane sledeće aktivnosti: rešavanje pitanja komunalne mreže na teritoriji grada Beograda, osnivanje javnih preduzeća od strane gradskih opština na teritoriji grada Beograda, obavljanje poslova na izgradnji, rekonstrukciji i održavanju putne infrastrukture, aktivnosti na uređenju kadrovske politike ustanova dečje zaštite, biće definisane mere podsticaja nataliteta i rađanja dece. Sve ovo predstavlja ozbiljnost rada i brigu o stanovnicima grada Beograda koje sprovodi grad Beograd sa svojim rukovodstvom.

Svedoci smo da je na teritoriji grada od kada je SNS na vlasti urađeno i rekonstruisano više infrastrukturnih projekata nego u proteklih 30 godina. Trenutno se rekonstruiše Trg republike sa pešačkom zonom, projektovanom po uzoru na svetske trgove i pešačke zone. Sređeno je i rekonstruisano nekoliko stotina fasada, sređeni su Kosančićev i Obilićev venac, koji su sada oaza mira i zelenila u urbanoj gradskoj zoni. U planu su rekonstrukcija Savskog trga, Ulica kneza Miloša. Posebno bih istakla kapitalni projekat Pupinov most, koji povezuje Zemun i Borču. Ovo je od izuzetnog značaja za sve stanovnike grada Beograda, ali i svih onih koji dolaze u naš grad. Takođe bih pomenula i "Beograd na vodi", arhitektonsko zdanje koje predstavlja simbol modernizacije Beograda. Taj projekat je realizovan zahvaljujući naporima rada čelnih ljudi grada Beograda i našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića.

S obzirom da ja kao narodni poslanik dolazim sa gradske opštine Savski venac, želela bih da istaknem predan rad i trud opštinskog rukovodstva, na čelu sa predsednicom opštine Irenom Vujović, koji prepoznaju potrebe građana opštine Savski venac, ali i svih građana grada Beograda. Tako je otvorena biblioteka u naselju Senjak, rekonstruisan je veći broj škola koje imaju moderno opremljene kabinete stručnih nastava, ali i fiskulturnih sala, obnovljen je veći broj parkova, igrališta i drugo.

Pomenula bih kuću Kralja Petra koja je izgrađena 1896. godine i predstavlja nezaobilaznu tačku na kulturnoj mapi Beograda i veliku zainteresovanost kako domaćih, tako i stranih turista.

Našim neprekidnim i istrajnim radom pokazali smo da SNS, na čelu sa našim predsednikom gospodinom Aleksandrom Vučićem radi i ostvaruje vidne rezultate na svakom polju našeg društva, u celini. Hvala na pažnji.

Hvala, koleginice Avramov.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite, kolega Mirčiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde je predlog kod resornog ministarstva. Predlog se sastoji u tome da se glavni grad koji se sastoji iz više opština na neki način decentralizuje po predlogu i mišljenju ministarstva. Ta decentralizacija trebalo bi da bude napredak u funkcionisanju gradskih opština. Poznato je da imamo različite vrste decentralizacije. Jedna je formalna decentralizacija kada se samo administrativno prenose neke nadležnosti i ingerencije na opštinu, a ona druga je suštinska decentralizacija. Suštinska decentralizacija podrazumeva ne samo administrativno, nego da se izvori prihoda decentralizuju, što je glavno za funkcionisanje, jedan od glavnih faktora za funkcionisanje opština.

Mi ovde imamo predlog da se na nivou grada Beograda transformiše Direkcija za imovinu u javno preduzeće gradsko građevinsko zemljište. Ministre, vi na bazi ovog predloga, ako se usvoji, vi morate menjati Zakon o lokalnoj samoupravi. Zakon o lokalnoj samoupravi i funkcionisanju javnih preduzeća jasno je ukinuo javna preduzeća gradsko građevinsko zemljište u nekim sredinama, kao što je grad Novi Sad, kao što je grad Niš i ostali. Ne može dva aršina da budu u primeni u ovoj Srbiji. Mora, pre svega to je suštinska razlika kada je u pitanju JP „Gradsko građevinsko zemljište“ koje će funkcionisati u gradu Beogradu i Uprave za građevinsko zemljište ili Uprave za poslovni prostor, koje funkcionišu u ostalim gradovima, mora u istoj ravni da se tretiraju svi gradovi.

Naravno, Beograd je uvek imao, i treba da ima, status na neki način, može se reći, okruga jer Beograd sam po sebi po veličini i po svemu onome što predstavlja glavni administrativni, privredni, kulturni centar, odnosno grad Srbije zaslužuje takav tretman. To je svugde u svetu tako. Nije ovo ništa novo. Ali, suštinska decentralizacija je, primera radi, u gradu Atina, gde imate opštine gradske, gde opštine ostvaruju izvorne prihode, a grad je tu da ono što je od kapitalnog značaja drži pod kontrolom. To je, kada je u pitanju infrastruktura, to je grejanje, to je snabdevanje sa vodom, konkretno u Atini to je luka kao što je ima grad Beograd, samo što je ima na Dunavu, i parking servis. To su sad, uslovno rečeno, ključne funkcije koje grad drži pod kontrolom. I uvek grad ima tu, na neki način, većinski deo akcija, kada je u pitanju grad Atina. Opštine imaju samostalnost, kada su u pitanju prihodi koje ostvaruju.

Ovde je osnovna ideja da se ponovo na nivo opština vrati legalizacija divlje gradnje. Šta je suština? Suština je da se konačno stane na kraj tom procesu koji više nanosi štetu nego korist. Ne može se naneti tako što ćete vi jedne godine doneti izmene i dopune zakona gde će taj posao da obavlja grad Beograd, a posle godinu ili godinu i po dana, ili dve, nebitno je, to da vratite ponovo na opštinu. Ne, pogrešan je koncept rešavanja tog problema.

Vi procenjujete, kad kažem vi, aktuelna vlast, pa bez obzira kakvog je sastava na nivou grada Beograda, da je to rudnik zlata i da tu treba što više sredstava izvući. Onaj ko je pravio kuću u prigradskom delu, taj ne raspolaže nekim velikim novčanim sredstvima. Taj ko je napravio kuću, on nije napravio to da služi kao privremeni objekat, on je to napravio da služi i njemu i njegovim potomcima.

Logika stvari kojom se vodi SRS je sledeća – ako se proceni da vrednost objekta iznosi određenu cenu, onda se ta cena deli na 100 godina, pa se deli na mesece, pa onda se kaže mesečna rata je toliko, uplaćivaćeš kada uplaćuješ informatiku i svako unapred zna koliko će mu mesečna rata da iznosi. A ne vlast ima potpuno obrnutu logiku, vlast koja želi da reši ovaj problem, oni nalaze, ne govorim konkretno za vas ministre, ali govorim za vašu koleginicu Zoranu Mihajlović koja nas ovde vuče od modela, do modela. Ali, kod nje u glavi, kao što je bilo i kod Velje Ilića, uzeti pare, pa šta nas boli briga. Jeste, uzećeš ako imaju para. Ti koji su pravili na periferiji grada Beograda, a tamo je najzastupljenija divlja gradnja, ti nemaju baš toliko para da bi se mogli obogatiti. To je jedno.

Drugo, kada se daje nešto, prenosi na upravljanje, na raspolaganje, onda se mora voditi računa da to nešto će omogućavati određeni deo izvornih prihoda. Vi imate ovde centralizovano, kada je u pitanju prevoz, kada su u pitanju pijace, odnosno tržnice, kada su u pitanju pogrebna preduzeća. Vi ste sve to centralizovali na nivou grada Beograda. Ne možete, pa koliko ste nas ubeđivali da taj sistem „BusPlus“ ne valja, da je to promašeno, pa što ga ne ukinete gospodo? Zašto ga ne ukinete? Nećete da ukinete ne vi nego vi ovi na nivou grada zato što to donosi ne tako male prihode gradu Beogradu. Nije suština da se grad Beograd bogati a da njegovi stanovnici siromaše. Suština je da stanovnici, građani koji žive na teritoriji grada Beograda budu jednako zadovoljni pa bez obzira da li živi u Knez Mihajlovoj ili živi u Lazarevcu ili Obrenovcu. To je suština. Kako se to radi? Pa jednostavno se ukida monopol. Beograd je napravio prvi korak kada je u pitanju prevoz, dozvolio je da bude privatna inicijativa. Grad treba samo da propiše jasno pravila po kojima će se odvijati ta usluga, odnosno obavljati taj gradski prevoz. Onaj ko ne poštuje ta pravila ne može da se bavi sa tim poslom.

Kada je u pitanju održavanje čistoće, javno komunalno preduzeće koje se bavi iznošenjem smeća i brigom o deponijama, pa sama logika stvari kaže, to je ekonomski neisplativo kada je u pitanju iznošenje smeća. To su ogromni izdaci koje grad Beograd ima. Pa, i to može delom da se privatizujem, a deponije da budu pod većinskim paketom kontrole grada Beograda. To je svugde tako. Onaj ko otključava i zaključava deponiju, taj kontroliše čitav taj proces. Ko će se baviti? Pa, zainteresovani ljudi koji vide svoje interese, a vi ovde imate socijalnu kategorije stanovništava koju zapošljavate konkretno ovako javno preduzeće i tu se pojavljuju ne mali problemi. Prvo, neadekvatne plate, grad ne može to da obezbedi. Drugo, nisu ni usluge na nekom nivou zato što imaju monopol. Taj monopol im omogućava tako jedno lagodno ponašanje. U tom delu treba razmišljati.

Kada je u pitanju pijaca i pijačarina, naplata taksi za pijace, pa dajte deo tim opštinama da oni to rade, da ulažu. Dajte da se na taj način barem delom ostvaruje taj izvorni prihod. Zašto? Zato što i u ovom predlogu predviđate transferna sredstva koje će grad proslediti opštinama kojima daje određene nadležnosti. Konkretno ovde javna preduzeća, a onda će grad da transferiše određena sredstava.

Nemojte se igrati sa tim, pa nije ovo ona stara prepoznatljiva, ne treba njima svaki put davati ribu da jedu, nego ih treba naučiti kako da hvataju, da pecaju tu ribu. Treba im dati nešto od čega će moći da razvijaju tu sredinu, pogotovo taj prigradski deo opština, gde ste sada podelili na sedam tih opština.

Znate, ako čovek nema smisao i suštinu, života i boravka u prigradskoj opštini, po prirodi stvari on će dolaziti u centar. U centru će se snalaziti. Ako tu vidi da može na neki način reši egzistenciju, neće birati kojim će se poslom baviti, pa čak i onim koji je sa druge strane zakona, odnosno u sferi sive ekonomije. To će stvarati višestruki problem.

Primera radi, ako on ima u prigradskoj opštini razvijenu infrastrukturu, razvijen i bogat kulturan i zabavan život, može da obezbedi svom detetu da ima iste pogodnosti kao onaj što živi, ili približno, onaj što živi u centru Beograda, neće biti zainteresovan da živi u centru Beograda, nego će uživati jednako privilegije ili pogodnosti kao i onaj što je u centu ili u blizini centra. Nezgodna je ova podela na centar i oni koji nisu u centru, jer to je relativno, šta je to centar a šta nije.

Šta ste vi ovde uradili? Vi ste ovde faktički, što bi rekli, zaklali vola zbog jedne šnicle. Vi ste ovde naišli na problem osporavanja žičare koju ste planirali da napravite, koja će biti od Novog Beograda do Tvrđave, i onda ste rekli kako je to najbolje da se ne bi oslonili baš na ne tako dobro snalažljivog gradonačelnika, najbolje da to uklopio u zakon, da Grad Beograd odlučuje o svim vrstama prevoza.

Gospodo, morate voditi računa kakve će to eventualne posledice da izazove. Nema tog normalnog čoveka, to smo vam govorili, koji je protiv toga da se vrši transport, odnosno prevoz ljudi na ovaj način, kao što ste zamislili sa žičarom.

To što oni pričaju, to su priče. Svaka investicija, svaka inovacija ima svoje protivnike. Vi ste na vlasti, vi snosite odgovornost za to, a to što radite to je na neki način pomaganje rasterećenju gradskog prevoza. I, vi tu jednostavno ne možete snađete.

Kada je u pitanju planiranje, vi ste našli solomonsko rešenje da bi ovog iz Starog Grada ili onoga koji će sa teritorije Novog Beograda da napravi neki problem, vi ste to sve uklopili da je centralizovano na nivou grada Beograda.

U pravu su oni koji kažu, kako se vlast menjala od devedesetih godina na ovamo, tako su se menjali zakoni o lokalnoj samoupravi, odnosno Zakon o gradu Beogradu. Kako ti politički odgovara, tako ti podešavaš zakon, odnosno izmene i dopune zakona. Nije to rešenje. Promenljivo je to sve. Uostalom, jedna pametna vlast koja sagledava neku budućnost, uvek nastoji da u opštinama gde je, eventualno, opozicija, da tu pokaže da ima širinu i da želi da sarađuje sa opozicijom. Zašto? Nije to zbog političke partije koju predstavlja ta opozicija, to je zbog građana koji su glasali za te ljude koji vode taj deo, odnosno tu opštinu.

Zbog toga se pokazuje takva jedna širina, odnosno, takva jedna tolerantnost, a ne da se lomi preko kolena. Vama izađe neki tamo nadobudni, zabrani vam građevinske radove, vi kažete – Sad je gotovo. Sad je decentralizacija završena, sve će to na nivo skupštine grada Novog Sada.

Uostalom, završavam, hvala vam na razumevanju. Koliko je demokratija u shvatanju, u načinu razmišljanja zastupljena, najbolje govore ove odredbe kada je u pitanju funkcija Skupštine grada.

Borite se za parlamentarnu demokratiju, a sve ingerencije bukvalno izbijate iz ruku toj istoj Skupštini Grada Beograda. Vama je gradonačelnik neko koga Skupština izabere da ga kontroliše, e Boga mi, to teško. Da ga kontroliše veće, to zavisi od njegove volje.

U osnovi predloga koji sada menjate, bilo je bar tri puta najmanje godišnje da podnosi Izveštaj. Vi imate jedan izvršni organ koji je potpuno izmeštan, koga niko ne kontroliše. Šta treba očekivati? Treba očekivati potpuni haos, morate suštinski da se upustiti u rešavanje ovih problema sa kojima se suočava Beograd, kao i sve metropole. Hvala vam.

Hvala, kolega Mirčiću.
Reč ima narodni poslanik Goran Pekarski. Izvolite, kolega Pekarski.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo, narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, dobro je da imamo jedan ovakav zakon pred parlamentom, odnosno Predlog zakona o izmeni Zakona o glavnom gradu, ovde pred parlamentom.

Ovakve predložene izmene vraćaju nadležnosti opštinama i vode ka funkcionalnoj decentralizaciji grada Beograda.

Ovo je nešto suprotno od onoga što se dešavalo 2008. do 2012., 2013. godine kada je na čelu grada Beograda bio Dragan Đilas, kada je bio gradonačelnik ili kolokvijalno kako građani su znali da kažu – kradonačelnik Dragan Đilas. On je prigrlio tada sve poluge vlasti, centralizovao je toliko vlast da su mu samo falili skiptar i žezlo, simboli kraljeva, pa da vodi svoje kraljevstvo, koje se u to vreme zvalo – Beograd.

Godine 2011. kada je zadao konačni udar u centralizaciji opštinama grada Beograda, kada je, osim što je uzeo nadležnosti opštinama, moje kolege su zaboravile da kažu da je tada i oduzet prihod opštinama, prihod od raznih taksi i naknada od kojih je opština punila svoj budžet, ali ajde da kažem, velikodušnošću gradonačelnika, u tom trenutku oligarha, on je nekim opštinama nešto i poklonio.

Tako da je opštini, iz koje ja dolazim, Grocka, dao 100% naknadu od taksi za eksploataciju rudnih bogatstava. Na teritorije opštine Grocka nema ni jedan rudnik. Kada sam pokušao da mu objasnim da na Grockoj a i drugih 15 opština plus Grocka, sem Lazarevca, ispravite me ako grešim, nema ni jedan rudnik, on je rekao da se snađemo, pa da nešto kopamo, da zaradimo neke pare. Šta će poljoprivredna opština da kopa? On je rekao kopajte šargarepu i rotkvice. To je bila ozbiljnost gradonačelnika Dragana Đilasa u tom trenutku.

Toliko je taj osećaj moći uzeo maha, da je čak zabranio da kupimo paketiće za decu za Novu Godinu. Iz Beograda je zabranio u Grockoj da se iz budžeta kupe paketići deci zaposlenih u opštinskoj upravi. Mi smo sami kupili iz sopstvenih džepova i dobili smo budžetsku inspekciju grada Beograda da prekontroliše naše poslovanje. Tako je isto bilo i sa cvećem za Osmi mart.

Akumulacija moći i centralizacija ako ode u pogrešne ruke je vrlo opasna stvar, ali isto tako je i opasna nesmotrena decentralizacija ako napravimo male lokalne bogove i ako im damo dovoljno moći da mogu i sami da vladaju. Tu mora da se sprovodi konstantna kontrola.

Predlažem svim svojim kolegama i ubeđen sam da će tako biti, mi ćemo podržati ovaj Zakon u danu za glasanje, kao i sve ostale zakone koji budu dolazili ovde u parlament, a bude ih predlagala Vlada. Hvala vam puno.

Hvala, kolega Pekarski.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite, koleginice Filipovski.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre Ružiću, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, ključna novina predloga novog Zakona o glavnom gradu, jeste decentralizacija i davanje većih ovlašćenja opštinama u Beogradu koje su Statutom iz 2011. godine potpuno centralizovane i svedene na nivo mesnih zajednica.

Zašto je ovo urađeno? Samo sa jednim ciljem, da tadašnji gradonačelnik Dragan Đilas ima potpunu kontrolu nad budžetom u svih 17 Beogradskih opština, što se najbolje može videti po prihodima njegovih privatnih firmi koje su se uvećavali sa jedne strane, a sa druge strane po dugu od 1.200.000.000 evra, koji je ostavljen građanima Beograda, a koja ja sadašnja vlast smanjila, praktično prepolovila.

Predlogom ovog zakona, dugogodišnja nepravda se ispravlja. Beograd će biti podeljen na dve zone – gradsku i prigradsku. To je samo prvi korak u oblasti decentralizacije, čime će funkcionisanje Beograda biti brže, efikasnije i čime će se olakšati njegov razvoj.

Drugi korak je donošenje statuta o gradu Beogradu, a decentralizacija će biti potpuno završena kada opštine, pogotovu prigradske, budu krenule da prave uslužne centre kako bi najveći do građana koji živi u njima sve svoje usluge mogao da završi upravo u naseljima koji su deo te opštine.

Tome će upravo prethoditi veće ovlašćenje opštinama, kao što je izdavanje građevinskih dozvola, otvaranje javnih preduzeća, donošenje urbanističkih planova i sve to treba da omogući brži razvoj i da privuče nove investitore u svih 17 beogradskih opština.

Ovim Predlogom zakona neće biti ispunjeno samo političko obećanje SNS, već će građani imati priliku da odlučuju o tome šta će se na njihovim opštinama raditi.

Danas nema nikoga u Beogradu ko će vam reći da Beograd ne izgleda bolje nego što je izgledao pre pet godina, kao što će za narednih pet godina Beograd izgledati bolje nego što izgleda danas.

Beograd je danas veliko gradilište i o tome ne svedoči samo „Beograd na vodi“, koji je zaista jedan veliki i izuzetan projekat, već i 350 sređenih fasada, sređena infrastruktura, trgovi, ulice, činjenica da posle toliko godina Beograd prvi put ima fabriku za preradu vode i još mnogo toga.

Godinama unazad je sve ovo trebalo uraditi a ti nazovi kritičari mislili su samo na sebe i na svoje bogaćenje. Naravno, prednjači bivši gradonačelnik Dragan Đilas, čije su firme dok je on bio gradonačelnik prihodovale sa 500 miliona evra.

Ono što moram da kažem je da je Dragan Đilas dok je bio gradonačelnik bio i suvlasnik dnevnih novina. To što je trgovao sa javnim servisom ili sa „Studiom B“, čiji je osnivač Skupština grada Beograd, je u stvari najdrastičniji primer sukoba interesa osobe koja je u ovom slučaju bila na javnoj funkciji kao što je Dragan Đilas gradonačelnik.

Danas se njegovi sledbenici unose u lice radnicima na ulicama Beograda, prete im, zaustavljaju radove i traže referendume za koje nemaju podršku ni na njihovim opštinama.

Moje pitanje za njih je zašto nisu raspisali referendum za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra ili za rekonstrukciju Južnog bulevara, ili referendum za izgradnju već propalih podzemnih kontejnera, koji su koštali preko 10 miliona evra?

Đilas je trebao da pita građane Beograda da li most na Adi treba da košta 500 miliona evra? Šta god da se uradi, mi smo danas suočeni sa jednom orkestriranom kampanjom koja, prosto, prelazi u situaciju da su naše kolege, koje nisu ni danas ovde, definitivno protiv svega.

Politizacija izgradnje „Beograda na vodi“ koju je Đilas promovisao 2011. godine u Kanu i koji uopšte nije imao nameru da radi, počela je od tada, a nastavlja se i danas pa gondolom, a opšte je poznato da niko nije smeo da prođe tim delom grada Beograda na kojem sada niče prelepi „Beograd na vodi“, od zmija, pacova, od raznog otpada i prljavštine, a danas upravo opozicija i sledbenici Dragana Đilasa nas kritikuju zašto smo dali najbolju zemlju za izgradnju „Beograda na vodi“, a opšte je poznato da tu zemlju, koju oni danas nazivaju najboljom, nisu mogli ni da srede, ni da očiste dok su bili na vlasti.

Nasuprot svemu tome, od 2012. godine, od kada je SNS na vlasti i Aleksandar Vučić, u Srbiji je stiglo 200 kompanija. Aleksandar Vučić je otvorio 100 fabrika. U njima danas radi 200.000 ljudi i to je danas slika Beograda i slika Srbije, nasuprot 400.000 radnika koji su ostali bez posla u Srbiji za vreme prethodne vlasti. Zahvaljujem.