Stvarno je malo otužno slušati ove demagoške priče koje nemaju veze sa konkretnim ni amandmanom, a ni sa konkretnim zakonom.
Ovo što smo malo pre slušali nema veze sa populacionom politikom, ali sa populističkom pričom i te kako ima.
O čemu vi uopšte pričate? Pričate da ste doneli strategiju, hoćete da se podigne natalitet, da se podstiče raznim materijalnim pomoćima, itd. I to je dobro i treba da se radi na tome. Ali, treba na tome da se radi, a ne da se priča.
Pogledajte, ljudi moji, obiđite malo Srbiju, pogledajte koliko vam porodica, koliko dece živi u Srbiji bez struje, koliko dece u Srbiji nema treći obrok, koliko dece u Srbiji nemaju roditelji da daju za užinu ili da mu spreme parče hleba da nešto pojede na odmoru. Ljudi, hajde malo govorite o onome što stvarno jeste.
Naravno, svako može da priča šta god hoće, ali mi je uvek interesantno kad se kolega koji je malo pre govorio, koji je obišao sve moguće stranke, i G17 i Demokratsku itd, i on ima najviše primedbi na to kako je bilo dok nije došla naprednjačka stranka i dok on nije svo to svoje iskustvo od demokrata, G17 i ostalih kroz koje je prošao doneo kod njih.
Dakle, govorite šta god hoćete, ali građani Srbije znaju kako žive. Mi vas podstičemo, dok ste vlast, da što je moguće više pomognete.
Govorili smo i govorimo o ovom zakonu, porodičnom, koji nećete da menjate, gde trgujete sa decom tako što decu oduzimate od porodica zato što porodice nemaju da im daju da jedu, pa ih onda dajete hraniteljskim porodicama i to im plaćate.
E, to je ta Srbija o kojoj vi želite sada da pričate bajke.
Mi bismo želeli isto kao i vi, da u Srbiji cvetaju ruže, da teče med i mleko. I daj bože da bude tako, ali, nažalost, u Srbiji se još uvek mnogo, mnogo, mnogo teško živi.