Ovo je prilika, po nama, srpskim radikalima, da se izvrše neke ispravke, odnosno da se unesu neke korekcije kada je u pitanju izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu.
Jedna od tih koju predlažemo mi srpski radikali je da na osnovu iskustva, na osnovu efekata koji su ostvareni, vidimo da nije opravdano postojanje komunalne policije. Tu nisu samo ova dva razloga, nego je i treći razlog. Istorijat nastanka ove komunalne policije je svima nama manje-više poznat. On je nastavo, pre svega, na početku u gradu Beogradu. Zašto? Zato što je to više bilo pitanje statusno za tadašnjeg gradonačelnika grada Beograd, koji je politički bio mnogo utemeljeniji nego njegovi istomišljenici u DS i smatrao je da bi po onoj – videla žaba gde se konji kuju, pa kako to u Americi i na zapadu imaju te lokalne policije, bar za početak i on mogao da ima tu komunalnu policiju.
Prisustvovali smo promociji te komunalne policije. Čitavi filmovi, spotovi prikazivani su kako bi ubedili građane Beograda, pre svega, da je to veoma ispravno, da će komunalna policija održavati komunalni red, sprovoditi komunalne odluke i na kraju se to završilo tako što je komunalna policija glavna uloga, pod znacima navoda komunalne policije, da zavrće ruke građanima Beograda koji nisu platili autobusku kartu ili kartu za tramvaj, a vidimo da su uniformisani, da imaju uniforme, imaju i palice koje su simbol snage, moći i predstavljaju na neki način represiju a ne nešto što bi bilo u smislu zamene komunalne inspekcije koja je do tada funkcionisala.
Zašto je ovo bitno? Zato što je to bio povod i razlog da se i u drugim gradovima Srbije formira komunalna policija i vi imate potpuno oguljenu situaciju kada je u pitanju i grad Beograd i kada su u pitanju i neki drugi gradovi. Tu bukvalno na čelu te policije se postavljaju predstavnici klanova koji su u podzemlju i Beograda i drugih kadrova, koji su bliski vladajućoj stranci, odnosno strukturi.
Znamo da je i ranije na čelu komunalne policije u Beogradu bio predstavnik voždovačkog klana, kao što je bio predstavnik istog tog klana u nekim specijalnim jedinicama Ministarstva unutrašnjih poslova, ali valjda je to u nekim razmišljanjima stvaralo sliku da bi eventualno gradonačelnik mogao da ima i represivnu meru kada je u pitanju sprovođenje njegove vlasti.
Mi uporno tvrdimo da nema više mesta ni razloga da se izdvajaju ne mala sredstva za funkcionisanje ove komunalne policije, jer ni u Srbiji, odnosno u Beogradu koji ima 1.500.000 – 1.600.000 stanovnika, nema svrhe da postoji više vrsta policije.
Već kada radite decentralizaciju, trebalo bi u svakoj mesnoj zajednici, već kada idete toliko daleko, da bude po jedan ili dva komunalna inspektora.
Uslov da bi bio neko komunalni inspektor je najmanje visoka stručna sprema, a ovde imamo da za komunalnog policajca možete, samo ako mu izbrišete biografiju, prošlost, staviti i onoga koji je juče izašao iz Padinske skele, da stavi palicu, pa da ide po Beogradu, da on odlučuje ko može a ko ne može da ima tezgu, ko može, a ko ne može da radi nešto što je protivzakonito, a to već vodi anarhiji, tako da je sad prilika da se i ova tačka koja je sadržana u članu 3. izbriše.