Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu ispred SRS podneo sam amandman na član 3. novi član 8. stav 2. tačka 19. Predloga zakona, tekst – u delu kontrole nad primenom mera koje propisuje grad Beograd briše se uz obrazloženje da grad Beograd ne može propisivati posebne mere kontrole u odnosu na one mere koje se propisuju na nivou cele Srbije.

Novim Predlogom zakona najavljuje se prebacivanje na određene nadležnosti sa grada Beograda na gradske opštine. Svaka lokalna samouprava mora da ima nadležnosti da bi opravdala svoje postojanje. To vam je u načelnoj raspravi predočio i predsednik SRS, dr Vojislav Šešelj, da treba propisati nadležnosti u slučaju legalizacije objekata, ali da se striktno propiše šta se to može legalizovati, a šta ne i kakav je cenovnik za svaku vrstu legalizacije.

Iz dosadašnje prakse je ono što nas zbunjuje, a to ne neažurnost administracije koja je malo objekata legalizovala, dok nam je o svemu tome govorila ministar Mihajlović da će sve biti rešeno u najkraćem mogućem roku, a sve u korist građana Srbije.

Mi smatramo da je decentralizacija važna, kako sa nivoa Republike na grad Beograd, tako i sa grada Beograda na gradske opštine, ali se plašimo da će primena ovog modela pokazati mnogo nejasnoća i nedorečenosti u funkcionisanju, što je i mnogo puta praksa pokazala.

Ovim Predlogom zakona opštinama daće se veće ingerencije i moći će da odlučuju o nekim stvarima koje su im oduzete recimo za vreme DS, a sve u cilju podređivanja jednom čoveku. Ne smete da dozvolite da se ponovi ista greška i da o svemu u Beogradu odlučuje samo jedan čovek. Hvala.

Zahvaljujem kolege Despotoviću.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Tražio sam da se u članu 3. tačka 22. koja propisuje da grad Beograd uređuje, obezbeđuju organizaciju i način upravljanja javnog prevoza putnika u svim vidovima saobraćaja, ovde stoji, koji se obavlja na teritoriji grada Beograda, da se brišu reči – u svim vidovima saobraćaja.

Mislim da je i gospodin Ružić svestan i da će priznati da grad Beograd treba da reguliše pre svega javni gradski prevoz i to je u stvari javni gradski prevoz je najbolja formulacija koja tu treba da stoji. Ne može grad Beograd regulisati apsolutno sve jer to dovodi do brojnih problema. Neko će pomisliti da treba i avionski saobraćaj da regulišete, da treba ko zna šta još.

Srpska radikalna stranka smatra da je neophodna da na primer taksi prevoz bude regulisan zakonom na nivou Republike Srbije jer se pokazalo i to bi bio svakako i najbolji način i na taj način bi jedinice lokalne samouprave bile izložene neuporedivo manjim pritiscima.

Tvrdim da su sve vlasti u Gradu Beogradu u prethodnih nekoliko desetina godina dokazale da nisu u stanju da na adekvatan način organizuju ovaj taksi prevoz, pre svega zato što je on neumereno skup.

U Gradu Beogradu su postojala brojna ograničenja za broj taksi vozila, što je potpuno suprotno i Ustavu Srbije, koji garantuje svakome pravo na rad, koji ispunjava određene uslove. Međutim, iz nekog nepoznatog razloga svaka se vlast rasvila, taksista valjda više nego elementarna nepogoda. Danas je taksi prevoz, pogotovo u Beogradu loše organizovan. On je skuplji nego u bilo kom drugom gradu u Srbiji, iako za to nema opravdanje. Ekonomska logika govori da na većem tržištu i prevoz mora biti jeftiniji.

Međutim, prevoz u Beogradu, taksi prevoz, je po dva, tri puta skuplji nego što je to slučaj u drugim manjim gradovima Srbije. Duplo je skuplji nego prevoz, na primer i u Novom Sadu, da ne govorim o drugim gradovima, poput Pančeva, poput Zrenjanina, poput mnogih drugih, Niša i slično, mnogih manjih gradova u Srbiji. Sve nam to govori da ovo nije dobro rešenje i poseban problem je Javno gradsko saobraćajno preduzeće u Beogradu, koje godinama i godinama isisava bukvalno milijarde dinara.

Znate, nenormalna je situacija da se privatnici, koji se bave javnim gradskim prevozom bogate iz godine u godinu i da šire svoj vozni park, a da istovremeno Javno gradsko saobraćajno preduzeće grca u dugovima, da stalno imamo različite afere oko nabavke, nekada autobusa, u Đilasovo vreme trolejbusa, pa smo imali aferu oko nabavke kočnica, imali smo oko nabavke guma, da ne ulazim u to što se čitav niz nesreća desio i nesrećnih slučajeva u javnom gradskom prevozu u Beogradu, da je nedavno jedan privatni prevoznik povukao čitav kontigent novih autobusa, koje je uvezao iz Turske, dok se ne utvrdi koji su razlozi za čitav niz nesreća koje su se desile tom novom prevozniku.

Dakle, mnogo je toga negativnog što sa događa. Prevoz je skup. Do taksija je nemoguće doći. To je oblast u kome apsolutno vlada kriminal i korupcija i zbog svega ovoga, mi smatramo da treba to regulisati na jedan potpuno drugačiji način.

Zahvaljujem kolega Šaroviću.
Na član 3. amandman sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopuna Zakona o glavnom gradu.

Amandmanom sam tražio da se u stavu 2. briše tačka 23) koja govori o održivom razvoju stanovanja na teritoriji grada Beograda.

Kao prvo, ova formulacija ništa ne znači i apsolutno je nepotrebno da stoji u ovom zakonu. Izgradnja i održavanje stambenih zgrada je u privatnom vlasništvu. Ova materija je regulisana posebnim zakonom i to ne samo za grad Beograd, već za celu teritoriju Republike Srbije.

Vlast treba prvenstveno da rešava probleme sa kojima se svakodnevno susreću obični građani. Takvih problema ima na pretek, a posebno kada je u pitanju legalizacija ne legalizovanih objekata. Od toga će imati koristi i obični građani i društvena zajednica.

Nema tog građanina koji ne bi učinio sve da svoj objekat, ma o čemu da se radi dovede u legalne tokove. Dovođenje u legalno stanje objekat dobija na vrednosti, a ponekada je u pitanju višestruko veća vrednost.

Iz svih ovih razloga tražio sam brisanje navedenog člana, jer u zakonu treba da stoji samo ono što je najvažnije. Zato apelujem na predstavnike vlasti da prihvate ovaj moj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem kolega Stojanoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Reč ima narodni poslanik Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu.

Gledajući ovaj zakon, najvažnije je ono što se iz toga vidi, da se zakon donosi iz razloga što pojedine odredbe zakona koje se odnose na nadležnosti glavnog rada nisu dovoljno precizne, nisu dovoljno jasne i ne daju mogućnost nosiocima vlasti u glavnom gradu da reaguju na pravi način. Ovo je uglavnom tačno, međutim, problem ovog novog Predloga zakona je u tome što i ovaj novi tekst Predloga zakona takođe ima odredbe koje su apsolutno nejasne. Neke su nelogične, čak ima i stvari koje su međusobno kontradiktorne.

Ovo o čemu govorim se posebno odnosi, kada su u pitanju komunalna mreža, rekonstrukcija komunalne mreže, njena izgradnja, cena itd. Tako se na jednom mestu u zakonu kaže da vršilac komunalne delatnosti je dužan da obezbedi razvoj, zaštitu i održavanje komunalnih objekata. Nisam siguran da je ovo baš najbolje, najsrećnije rešenje, jer praksa kao i mnogo puta do sada će demantovati ove stvari.

Naravno, svi mi znamo da svaka država u svetu, pa i država Srbija ima svoj glavni grad. Glavni grad je nešto što je posebno. Glavni grad je po pravilu i najveći grad u jednoj zemlji, mada znamo i sami da ima drugačijih situacija. Ima mnogo država gde najveći grad nije glavni grad, nego su administrativna sedišta neki drugi gradovi i to se donosi iz nekih strateških razloga.

Zato smatram da ovaj amandman koji sam podneo u ime SRS treba razmotriti i prihvatiti, jer sigurno će poboljšati tekst ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Gospodine Ružiću, ovaj član 8. gde su nabrojane nadležnosti grada je nedorečen i u nekim delovima je čak i u suprotnosti sa pratećim zakonima koji nisu danas u proceduri. Mi srpski radikali verujemo da će ubrzo imati izmene i dopune upravo tih zakona, Zakona o komunalnoj policiji, Zakona o komunalnim uslugama i svih drugih koji su neophodno da se promene kako bi se uskladili sa ovim Predlogom zakona.

Ali, u pojedinim tačkama ovog člana 8. su te nedorečenosti takve da mogu da prouzrokuju nove probleme. Kada se govori o izmeštanju komunalnog otpada, bilo je neophodno da stavite komunalnog i drugog otpada, jer osim komunalnog, nažalost, bilo je i takvih slučajeva na području grada Beograda i u drugim gradovima u Srbiji da se pojavljivao i drugi opasan po zdravlje ljudi otpad. To je jedan nedostatak.

Takođe u ovom članu, ne znam koji je broj te tačke, nije ni bitno, vi kažete da grad Beograd može, a i ne mora da učestvuje u obezbeđivanju sredstava za protivgradnu zaštitu. Zakonom o protivgradnoj zaštiti, o tome smo juče imali pitanje upućeno Vladi, koji je usvojen 2015. godine, se obavezuju jedinice lokalne samouprave da izdvajaju pored republičkog budžeta sredstva za to i gde ćete veću zaštitu ovog poljoprivrednog zemljišta i svih drugih dobara u najvećem gradu u Srbiji, u najvećem području, ako se za to ne obezbede sredstva? Ne samo da treba da se obezbede sredstva što se tiče raketa, već da se centar koji pokriva grad Beograd ili ako je potrebno osnovati više centara, unapredi najsavremenijoj tehnologijom kako bi se zaštitilo i poljoprivredno zemljište i drugi objekti za život i rad, koji mogu i te kako da budu oštećeni u takvim naletima grada.

U delu koji se tiče zaštite životinja, kućnih ljubimaca i drugih, koji se nalaze na području grada Beograda, takođe ste nedorečeni. Pored toga što ste napisali da se grad Beograd stara i određuje prostor gde oni mogu da se kreću, niste bili precizni u delu koji se tiče nadležnosti grada Beograda, kada treba da pokrene postupak protiv onih koji zlostavljaju i na najgori mogući način ubijaju životinje.

Imali smo tako horor snimke iz Obrenovca, iz Lazarevca i drugih delova grada Beograda gde su na najzverskiji način te životinje ubijane i ja stvarno moram ovom prilikom, iako nisam Beograđanka, ali i kao neko ko je i sam vlasnik ljubimca, da pohvalim ljude iz veterine koji su sve učinili da preko 600 takvih slučajeva reše. Ali, ne možete sve da svalite na te ljude koji nemaju ni dovoljno opreme, ni dovoljno ljudi, samo imaju entuzijazam kako to da se reši.

Dakle, postoje, ovo što je kolega Bojić pomenuo za plastične kese, ne znam kako vam je stvarno palo na pamet da to stavite u jednu tačku kad postoji i sav drugi otpad koji pluta i po rekama i koje se nalaze u priobalju, jedne i druge reke.

Ono što je najvažnije i time ću završiti, pored toga što ste rekli da grad Beograd izdaje dozvole za postavljanje čamaca i drugih objekata na obalama reka, i te kako ste morali u taj član da stavite da je inspekcijski nadzor kod nelegalno izgrađenih objekata upravo u zaštićenom području, kao što su to kuće Tomislava Nikolića, nešto čime pre svega treba da se bavite.