Važne su teme, dame i gospodo, koje smo pokrenuli danas. Što se tiče svega onoga što se radi u gradu Beogradu, naravno neizostavne su teme koje se tiču i železničke stanice i autobuske stanice i izgradnje infrastrukture i obezbeđenja odgovarajućih komunalnih usluga, sve su to izvanredno važna pitanja.
O železničkoj stanici smo mi, čini mi se, govorili i vezano za grad Beograd, u ovoj sali kada smo raspravljali o nekim drugim zakonima. Rekli smo da naravno postoji, eno je onolika i u upotrebi već odavno. Autobuska, 2020. godine. To vam je zvanični podatak koji ćete čuti od ljudi koji se staraju o gradu Beogradu danas. Godine 2020, lokacija Novi Beograd, Blok 42.
Inače, poznata tema, mislim da nije bilo, bukvalno nije bilo gradske vlasti koja se nije bavila tom temom i tim planovima. Međutim, ono što je izvesno, to je da će oni ljudi koje delegira na dužnosti SNS i po ovom pitanju, potvrditi pravilo da je reč o ljudima koji najavljeno i planirano, javno izgovoreno, na kraju ispune. Videćete to i na primer autobuske stanice na Novom Beogradu. Biće naravno i veća, i prostranija, i lepša, daleko bolje opremljena, pa ako hoćete i na boljoj lokaciji u odnosu na onu koju smo imali do sada.
Biće sigurno mnogo pogodnije da se saobraćaj odvija tamo i pod tim uslovima, ali ono što je najvažnije, videćemo to svi zajedno svojim očima, ja tu apsolutno nikakve sumnje nemam. To se pokazalo na osnovu bezbroj primera do sada.
Govorili smo i o infrastrukturi. Evo, jedna od aktuelnih stvari, aktuelnih tema, podatak za vas, pokazaće se da mi o tim stvarima ozbiljno promišljamo i da ozbiljno mislimo kada o njima govorimo i na osnovu Borče, odnosno 150.000 ljudi koji žive u tom delu Beograda dobiće kanalizaciju. Dakle, da znate, to je aktuelna tema, projekat sadašnje gradske vlasti i to je takođe nešto što ćemo moći da vidimo svi zajedno, baš kao i ovu autobusku stanicu, uostalom kao Savski trg.
Znate koliko se prašine diže svaki put kad se pojavi neko onako pametan i genijalan poput ovog Bastaća i njegove ekipe, inače ekipe batinaša, da znate o kome je reč, koju angažuje zloupotrebljavajući direktno opštinski novac tamo na Starom gradu gde je, na žalost ljudi koji žive u tom delu Beograda, on u poziciji da se nešto pita i sve plaćajući neke zanimljive fakture i čudne račune različitih organizacija i udruženja živopisnih imena preko kojih organizuje te svoje batinaše, kojima posle maltretira, bukvalno, da znate da nema ovde nikakvog metaforičkog izražavanja, maltretira radnike širom prestonice, kada se pojave u centru grada, pa onda one ljude vuku da siđu sa mašina, kada ih teraju, to su u pratnji Bastaća ovi koje je angažovao na ovaj način, da znate na koga mislim. Isto to radi i na Kalemegdanu, vezano za gondolu, isto vezano za one gradske ulice koje će biti u formi pešačkih zona ili delova pešačkih zona, isto i kada je reč o Savskom trgu.
Ali, to su stvari sa kojima smo, kada su bile na nivou predloga, teme, koja je ideja, mi izašli pred građane, pred Beograđane konkretno, uoči prethodnih izbora. Za te planove mi smo tražili podršku. Za te planove, te ideje i te predloge mi smo podršku dobili. I to što se danas realizuju, dakle, jasan vam je dokaz da smo ozbiljno mislili i da, što bi rekli ovi Anglosanksonci, ono što obećamo građanima, isporučujemo.
Dakle, nije reč o šarenim slikama, nije reč o lepim plakatima koji važe taman koliko i važi predizborna kampanja. Mi o tim stvarima ozbiljno razmišljamo i ozbiljno na njima radimo. I sve ono što i vaša poslanička grupa neretko podrži i kaže da smatra dobrim za razvoj Beograda, sve su to jedan za drugim živi dokazi da je ovako kako vam kažem.
I taj Beograd na vodi, koji je, uzgred budi rečeno, takođe jedna od stvari o kojima je možda svaka gradska vlast, ali svaka, pričala u poslednjih 15 ili više godina, ali setimo se za vreme čijih je mandata taj projekat zaista započet, za vreme čijih mandata se taj projekat u toj meri razvio da ga danas golim okom može videti svako. I ovaj Đilas koji danas o tome govori sve najgore, koji danas priča da je, zamislite, najlepši deo Beograda poklonjen tamo nekom investitoru, ma da, besmislica sve jedna za drugom, nikome ništa nije poklonjeno, naravno, ali taj njegov najlepši deo Beograda, koji je nekada zaista bio ruglo, gde su zaista živeli i pacovi i zmije i sve ono o čemu mi pričamo ovde, nije vredeo, nije bio bitan Draganu Đilasu ni toliko da prošeta tamo, da pogleda šta bi eventualno moglo malo da se raskrči ili očisti.
Čišćenje tog Savskog amfiteatra, vi da pitate bilo kog čoveka, nek je najzagriženiji, najokoreliji pristalica i Dragana Đilasa i Vuka Jeremića i Boška Obradovića, ali nek je građanin običan, dakle, nek je neko ko ovde živi, reći će – znate šta, to je dobro, hvala bogu da se neko setio da to uredi, da to na nešto liči. Ali, Dragan Đilas neće to da vam prizna. Godine 2011. on je mislio da je to sve odlična ideja i da tu treba da se radi Beograd na vodi. Uostalom, nije valjda to ban badava reklamirao po belom svetu, na primer, čini mi se, u Kanu te godine. Tad je to bilo sjajno, ali znate šta je problem, nikada nije bio sposoban da bilo šta uradi. To je za njega bilo priča, uostalom, to ne tvrdim ja, to tvrdi sam Dragan Đilas.
Imate javno objavljene informacije kako se, onako verovatno u nekoj prijatnoj, opuštenoj atmosferi, hvalio pred tadašnjim američkim ambasadorom da je to što on priča o razvoju Beograda, da je to što on reklamira kao nekakve svoje projekte, da je to više marketing. Eto, tako je to procenio sam Đilas Dragan. Rekao – ma to je više marketing, to nije ozbiljno. Nemojte to da shvatate tako doslovno i bukvalno. A vidite, za nas ono što je javno izgovoreno, za šta smo od građana tražili podršku, pa podršku dobili, to je obaveza. I taj Beograd na vodi, izgradnja infrastrukture, dakle, i prilika da onu infrastrukturu koju, recimo, u Borči, pomenuo sam vam to, nikada nisu imali, mi obezbedimo, ali da se završe i te obilaznice i trgovi koji će biti zaista velelepni. To ćemo videti svi zajedno jako brzo.
Pomenuli ste da ljudi obično koji dođu Beograd ispostavi se više prestonicu vole od nekih koji su u njoj rođeni. Pomenuo je i gospodin Rističević nešto slično. Ja mislim da to nema toliko veze sa tim odakle čovek dolazi koliko ima veze sa tim kakav je taj čovek, o kome je konkretno reč.
Evo, ni Boško Obradović nije iz Beograda, jel tako? I on je u Beograd došao i dobio ovde sve što je mogao da dobije. Dobio je ovde i platu iz budžeta, iz narodnih para, dobio je i priliku da mu se nadoknadi putovanje i kad ne putuje, dovoljno je samo da se potpiše ovde i da slaže da je, na primer, došao na sednicu, a svi znamo da nije, pa će i to da mu se plati, dobio je ovde i stan u elitnom delu prestonice, a opet došao je u grad i kako mu se zahvaljuje i kako vraća na sve to što je dobio? Tako što čovek izađe lepo na televiziju, šifrovanu onu, jel tako, gospodine Rističeviću? Distribucija, redistribucija, emitujemo na reemitovanje preko Ljubljane i ne znamo odakle još. Tamo čovek u, kako se to danas popularno kaže, prajm tajmu, poziva da se ne plaća gradski prevoz. Dakle, čovek kaže – moramo da srušimo i zlog Aleksandra Vučića i odvratnu SNS koju ne može da smisli, i na nivou Republike i na nivou glavnog grada. Kako? Pazite tu genijalnu ideju, tako što ćemo prestati da plaćamo gradski prevoz.
Inače, nije ništa genijalno novo smislio Boško Obradović, samo je bio izgleda najveseliji da tako nešto izgovori 2019. godine, a on je to takođe imao prilike da nauči od drugih vedeta opozicione misli u našoj zemlji. Zoran Živković, beše, u Nišu, on je tako pozivao pre nekih dve decenije da se ne plaćaju računi, pa se završilo fenomenalno, po grbači svih onih koji su se prevarili pa ga poslušali, Živkoviću ništa falilo nije. Tako ni Boško Obradović neće sigurno ostati ni bez jednog od svojih novih skupih odela koja samo niže otkad se udružio sa Draganom Đilasom o kom, uzgred budi rečeno, ništa dobro nije imao da kaže do pre samo 10 meseci. Sećate se šta je sve pričao o Đilasu, pa je prelomio. Prelomio je verovatno zbog onih lepih odela, kravata, kola i drugih stvari koje su došle onako u paketu sa novom političkom pameću.
Sada Boško Obradović pokušava, kao Živković nekada, da prevari druge ljude, pa da oni rizikuju da budu kažnjeni i da njima sutra bude u Beogradu, u njihovom gradu, svega manje. Jer zbog toga što neko neće plaćati prevoz, a mnogi nažalost ne plaćaju ni danas, zbog toga mi nemamo sredstva, na primer, taj remont autobusa o kojem su govorili drugi poslanici iz vaše poslaničke grupe da sprovedemo još bolje nego što radimo, a dajemo sve od sebe, zaista, pa da kupimo još boljih autobusa, i o tome je danas bilo reči. Naravno da nam ih treba još. Odličan smo broj novih autobusa skoro nabavili, videćete ih u septembru na ulicama grada. A hoćemo još, treba nam, naravno. Odakle? Pa između ostalog odatle što će se plaćati karte, to je valjda zajednički interes.
Onda dođe neki ovako pametan čovek koji je svratio u Beograd, a ne voli ga ni najmanje i nek je došao, dobrodošao svako, ali da mu ne vraća tako kako mu vraća pametnjaković Boško Obradović. Onda taj neko ko živi ovde inače, ko se vozi autobusom, a Boško Obradović se ne vozi autobusom, svi znamo kakvim kolima paradira ovde oko Narodne skupštine, taj neko sutra neće imati gradski prevoz, i ne samo gradski prevoz.
Dakle, to je pitanje odgovornosti i to je pitanje koje pre svega negde na nivou neke svoje unutrašnjosti, da tako kažem, svaki čovek prelama sam. Koliko ceni i poštuje i grad Beograd ili bilo koji drugi, koliko ceni i poštuje svoje sugrađane ili komšije, koliko ceni i poštuje svoju zemlju i svoje sunarodnike. Koliko ih cene i poštuju i taj Obradović i ovi ostali koji su u stanju da maltretiraju radnike, koji su u stanju da blokiraju razvoj prestonice, oni su dovoljno pokazali.
Da je tim ljudima ikada bilo šta od svih tih stvari zaista bilo važno, jel mislite da se ne bi bavili tim stvarima kad god su imali prilike, a imali su onoliko? Jel ne bi Dragan Đilas, ako ga stvarno bilo šta brine i onako iskreno sekira vezano za Trg republike, pa nekad se setio da nešto uradi na tom Trgu republike, a nije nikad ništa? Obilićev venac, koliko su se popeli na glavu svima, što se radi, zašto nam smeta, ne možemo da prođemo, ne možemo da prošetamo, sad ste nam suzili, ne može džip da uđe, danas svako ko prođe tim delom grada napravi selfi, toliko je to tako lepo. Pa i Đilas, siguran sam, kad prošeta tamo opali neki selfi, ima ih koji se tim stvarima hvale po ovim svojim društvenim mrežama.
Što nisu nešto uradili za Kosančićev venac, Topličin, sve ono što drugi jesu, što danas smeta, ali kažem, da ih je zaista zanimalo, pokazali bi kako to treba, ako ovako ne treba, i da se sada ne vraćamo na gradski prevoz i na ono što radili kad su bili u prilici, a vezano upravo, za nabavku i autobusa, i tramvaja. Ne znam da li je bilo jedne stvari kojom su se bavili a da nije reč o aferi.
Jednu stvar sam, inače, kada je bilo reč o tome, ja priznao u Skupštini grada, vezano baš za ovo o čemu govorimo sada, priznao sam da sam se ja na jednom mestu ogrešio. Sećate se kad su Đilas i ova njegova ekipa objavili onih svoji, više se i ne sećam koliko, tačka, 30, 20, nije bitno, uglavnom ja sam rekao da su to sve besmislice i da oni nikada ništa nisu uradili ni na jednu od pomenutih tema, niti će. Moram da priznam da sam se ogrešio. Jedna od tih tačaka tamo je zaštita srpskog ćiriličkog pisma. Dragan Đilas, ispostavilo se, ipak se bavio tim pitanjem. Znate kad i kako? Za vreme javnog poziva da se izvrši nabavka čuvenog BusPlus sistema. Moram to da priznam, evo, priznajem i vama, tada se Đilas bavio zaštitom srpskog jezika i našeg pisma. Međunarodni poziv, tako je bio okarakterisan, pojavio se preko noći samo na srpskom jeziku, napisan ćirilicom, oglašen samo ovde, po lokalu u Beogradu, toliko je bio veliki međunarodni poziv u pitanju, i niko nije mogao iz inostranstva ne da razume o čemu je reč, nego čak ni da dobije dokumentaciju da bi učestvovao kako treba, jer se ta dokumentacija izdavala isključivo u papiru, na srpskom, ćirilicom. Morao je da dođe svako ko je učestvovao da to preuzme lično, pa vam je jasno koliko je taj posao bio fer i tržišno orijentisan i koliko, to što se pokazalo da je poguban za grad Beograd, nema baš nikakve veze sa traljavošću, a ja bih rekao i namerom, da bude izveden baš tako kako je izveden.
Takav odnos govori ne samo nama danas, da je reč o ljudima koji su duboko neiskreni, koje ništa od toga ne zanima suštinski, ni izgled trga, ni razvoj „Beograda na vodi“, ni uređenje gradskog prevoza, niti izgradnja komunalne infrastrukture. Dakle, reč je o ljudima koje je uvek zanimalo samo jedno, kod Đilasa, znate već čuvenih 500 miliona evra prihoda za njegove firme. To je to, početak i kraj svake priče. Interesovanja, želja, motivacija, ma bilo čega, kod tog Dragana Đilasa i ekipe koja ga danas prati, uključujući i ove genije koji smatraju da ne treba da se plaća gradski prevoz, ali tako da bude po grbači nekog drugog, da kaznu snosi neko drugi i posledice trpi neko drugi. Šta građani o tome misle? Lučani, dakle, nije Beograd u pitanju, pokazali su im da će to moći da se završi isključivo jednocifreno, samo je pitanje u kom procentu, hoće li biti 3%, ili će moći da napabirče nekako da bude preko 5%.
Ali, ja mislim da je mnogo aktuelniji podatak ono što mi svojim očima vidimo u Beogradu danas, u njihovom čuvenom čadoru, eno ga tamo na 50 metara od ulaza u ovu zgradu, znate koliko je ljudi defilovalo dnevno, dvadesetak, ne procenata, nego duša. Dvadesetak ljudi je prolazilo, toliko je veliko interesovanje i toliko je veliki nivo podrške tim ljudima, toliko im se veruje, kad rade ovako kako rade Đilas, Jeremić, Obradović, Bastać i njima slični. Znate šta, nije to najbolje. Pokazali su da oni sami sebe i u tom smislu mogu da nadmaše. Na kraju su onaj šator demontirali, niko više ne zna gde se nalazi.
Što se tiče perspektive Beograda, budite uvereni dok mi radimo ovako ozbiljno kako smo radili do sada i dok se trudimo uvek da budemo od sebe bolji i da dobro nadmašimo još bolje, biće i Beogradu i Beograđanima samo bolje vremenom, uostalom kao i čitavoj Srbiji. Hvala.