Ovo su, otprilike poslednji amandmani na ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu i ja ću kroz ovaj amandman pokušati malo da podsetim na šta smo mi ukazivali u toku ove rasprave i ministru i skupštinskoj većini.

Kroz sve ove amandmane razumeli smo da nismo ubedili ni skupštinsku većinu ni ministra da prihvate naše amandmane i da prihvate naš predlog da se lepo ovaj predlog zakona povuče iz procedure i da se uradi jedan ozbiljan zakon o glavnom gradu.

Postojeći Zakon o glavnom gradu sa izmenama koje ćete usvojiti danas ili sutra ili prekosutra ili za sedam dana, kad god nije zakon od kojeg građani Beograda mogu očekivati konkretno nešto bolje u sferi funkcionisanja grada. Naravno, nije ovo zakon koji, kao što pokušavaju poslanici vladajuće većine da predstave, nije ovo zakon ni novih radnih mesta, ni većih plata, ni manjih poreza, jer to je sve u nadležnosti republičkih organa.

Zato ovo što ste pokušali da uradite sa ovim Zakonom o glavnom gradu na osnovu ovih izmena, evo već nekoliko puta vam ponavljamo, vi pravite državu u državi, vi pravite distrikt Beograda u Srbiji i to nije dobro.

Vi ovim zakonom stavljate u još lošiji položaj sve lokalne samouprave u Srbiji u odnosu na grad Beograd koji, samo zbog činjenice da je glavni grad, da je više milionski grad, da se od uvek u Beogradu ulagalo više nego u druge delove Srbije, više nego u druge lokalne samouprave, sam po sebi jeste, ajde da kažem i lepši i bolji i opremljeniji i tako dalje od ostalih gradova.

To svakako, ne treba da bude urađeno na način da su svi drugi u zapećku Beograda, i da kada govorite, a to je inače običaj predstavnika vlasti kada govore o Srbiji uvek se priča o Beogradu kao da je samo Beograd Srbija, a kada se priča o Beogradu onda se samo priča o ovih nekoliko centralnih opština i o tzv. krugu dvojke, kao da ove ostale opštine koje pripadaju Beogradu nisu Beograd.

Razlika u kvalitetu života između tih opština koje nisu strogo centralne i ovih centralnih je neuporediva. Dakle, vi imate, odnosno mi svi imamo u Beogradu i ne asfaltiranih ulica, i delova bez kanalizacija, delova bez vode i delova gde je nedostupna mobilna telefonija, a sve je to grad Beograd, sve su to beogradske opštine.

Ovde sa druge strane pravite neku predstavu Beograd će ovo, Beograd će ono, a govorile su kolege samo da sada govorimo o gradskom prevozu, umesto da bude svaki dan sve bolji, on je sve lošiji, to se vidi i to je činjenica. Obećavali ste nekada i ovde se danas puno o tome govorilo o nekim koji su bili pre vas i tako dalje, obećavali ste da ćete raskinuti ugovor za Bus-plus da bi smo imali bolji prevoz, a da bi to koštalo jeftinije Beograđane, niste to uradili. Niste uradili ništa od onoga što ste obećavali.

Postoje, zaista neki radovi koji su u Beogradu aktuelni, na koje mi nemamo primedbe, niko normalan ne bi trebao da ima primedbe na sve ono što je očigledan razvoj grada, na sve ono što je očigledno da će doprineti, ne samo Beogradu, nego imidžu cele naše države. To, svakako nije za kritiku, niti mi reda radi bilo šta ikada kritikujemo.

Ovaj konkretan član o kojem ja sada govorim je amandman o kojem govori se odnosi na mesne zajednice. I ovo jeste za ozbiljnu kritiku. Govorili smo u načelnoj raspravi, a ja ću sada ponoviti i malo proširiti tu temu.

Vi ste ovde nama rekli da se ovaj zakon usklađuje sa Zakonom o lokalnoj samoupravi i nije sporno da ste vi u Zakonu o lokalnoj samoupravi predvideli da ćete na ovaj način rešavati, odnosno birati savete mesnih zajednica, ali je nedopustivo. Vi nas vraćate kada je u pitanju izbor za savete mesnih zajednica, a vi nas vraćate, ne znam koliko desetina godina unazad. Gde je tu demokratska procedura, prvo treba imati mesne zajednice u određenim gradskim opština u Beogradu, to je takođe pitanje? Šta će nam mesne zajednice u Starom gradu, u Savskom vencu, u centralnim delovima? Šta će nam mesne zajednice tamo gde se svi poslovi završavaju u sedištu opštine, a tamo u opštinama u lokalnim gradskim opštinama, koje su udaljenije od centra, u tim selima se mogu otvarati mesne kancelarije. Suština je da ljudi koji žive u tim delovima Beograda, odnosno u svim delovima Beograda, a i u svim delovima Srbije treba da svoje osnovne potrebe, vezane za funkcionisanje lokalne samouprave rešavaju u svojoj opštini, odnosno u svojoj mesnoj kancelariji.

Dakle, to je jedna tema da li trebaju mesne zajednice ili ne, što se nas tiče uglavnom ne trebaju, ali ono kako ste vi sad predvideli, da savete mesnih zajednica birate na nekakvim zborovima građana, davno prevaziđeno. Na zborovima građana koji će sazivati predsednik opštine. E, sad vi zamislite, pitala sam vas i pre neki dan, zamislite da gradonačelnik Novog Sada, Vučević, sazove zbor građana Novog Sada da se biraju saveti mesnih zajednica i da li možete da zamislite nekog srpskog radikala, pa i demokratu, ligaša, socijalistu, da dođe na zbor građana koji zakazuje Miloš Vučević. Naravno da neće niko doći. Doći će partijski aktivisti, ovaj primer sam uzela slučajno, to važi za svaku opštinu, za svaku lokalnu samoupravu. Doći će aktivisti te stranke i oni će između sebe izabrati savet mesne zajednice, a taj savet mesne zajednice, gospodine ministre, služi će za pranje para.

Opštine sve lokalne samouprave imaju nekakve fondove iz kojih na volšeban način, zapravo, finansiraju lokalne kampanje. I, to je javna tajna, ili se formiraju neka udruženja građana sa nekim lepim nazivima – plavi jorgovan, crvena ruža, lepe žene, itd. onako neutralan naziv, i onda, čim se završe izbori, određena sredstva toj nevladinoj organizaciji, tom udruženju se prebacuju sredstva, a onda se ta sredstva dele onima koji su delili pakete po kućama, koji su nosili propagandni materijal, itd.

Sad to usavršavate preko mesnih zajednica. Vaše mesne zajednice će završavati tu vrstu poslova, tako da će ljudi u opštinama, funkcioneri u opštinama biti oslobođeni toga, niko neće moći da kaže da funkcioneri opštinski na taj način utiču na birače, ali će to zato raditi preko svojih 10 mesnih zajednica, svojih deset saveta mesnih zajednica, tamo će se, kao što je već to počelo uveliko, tamo će se deliti ne samo propagandni materijal, nego će se tamo deliti i paketi hrane i naočare i meriće se pritisak i preporučivaće prodavačice iz kineskih prodavnica lekove za visok ili nizak pritisak. Dakle, sve ono što se zaista i do sada dešavalo.

Zato mi mislimo da, ako već hoćemo negde imati savete mesnih zajednica, treba da budu birani kao što je to bilo i pre ovog Zakona o lokalnoj samoupravi, da se biraju na tajnim izborima, u skladu sa propisom koji reguliše izbor odbornika u lokalnim samoupravama.

Takođe je bitno ovde da se podsetimo da ste ovaj zakon predložili po hitnom postupku zato što će građani, ako se ovaj zakon ne donese po hitnom postupku, pretrpeti nesagledive posledice jer im se neće završiti postupak legalizacije objekata. Ljudi moji, da li je moguće da ovako nešto možete i da napišete?

Legalizacija objekata nije makla od početka već 20 godina otkad se počelo, od kada su vlade počele da se bave tim. Nema ministra iz te oblasti koji nije dolazio pred Narodnu skupštinu sa Predlogom zakona o legalizaciji, o planiranju i izgradnje gde je to bilo obuhvaćeno, o ozakonjenju, najnoviji Zoranin, to je neki fensi naziv itd, ali ništa se nije uradilo.

Legalizacija je bila svojevremeno na nivou gradskih opština kada je Beograd u pitanju, pa je onda nekom palo na pamet da se sve to skoncentriše na nivo grada Beograda, pa su onda kamioni prevozili inače ovako velike debele predmete zato što svaki zakon je imao neki rok gde se tražilo od građana da plate novu taksu i da obnove zahtev, a oni kada dođu na šalter da obnove, kažu –da, ali opet donesite izvod ovaj, izvod onaj i to se slaže jedno na drugo i to su vam sada, kažem vam, jedno pola metra visoki svaki od predmeta za legalizaciju.

Sada, pošto niste ni na nivou grada ništa uradili, ponovo to vraćate na nivo gradskih opština. Opet kamioni sada idu u suprotnom pravcu. Sada se opet prevoze ti predmeti i opet se traže mesta u pisarnicama. Opet se premeštaju ljudi, vraćaju, dovode, odvode i opet od tog posla neće ni biti ništa.

Podsećam da su 2018. godine bile poslednje izmene ovog Zakona o ozakonjenju koji je donet 2015. godine i te 2018. godine je propisano i usvojeno ovde da svaki objekat koji ne bude legalizovan u roku od pet godina od dana stupanja na snagu tog zakona, koji je pre godinu dana nastupio na snagu, ako ne bude legalizovan za pet godina, doneće se rešenje o rušenju.

Vi sada, zamislite, godinu dana dangubite, godinu dana nema legalizacije u Beogradu, nema legalizacije u Srbiji, a teče peščani sat, teče vreme ljudima kojima ste zapretili da ako za pet godina, ne njihovom krivicom, ko zna koliko ljudi je došlo na šalter da dobiju rešenja o legalizaciji, da završe ovaj posao, ali nema. Predmet je možda na onom mestu, možda na onom, možda tamo, možda ovamo i posao se ne radi, a godina dana je već prošla od onog roka od pet godina gde ste vi zapretili, odnosno Zorana Mihajlović da će se rušiti objekti koji ne budu za pet godina legalizovani. Vi sada kažete da će ovaj zakon to rešiti. Daj Bože! Evo, kada bismo znali da će ovaj zakon rešiti zaista i to u tom roku od danas, pa još za četiri godine da će stvarno rešiti problem legalizacije, i mi bismo glasali za ovaj zakon, ali neće. Ne može ga rešiti, kada je Zakon o ozakonjenju, kao što su bili svi prethodni koji su tretirali legalizaciju, takvi da traže od svakoga nemoguća akta da bi mogao objekat da se legalizuje, a nikada nije nijedna vlast htela da prihvati deo odgovornosti zbog nelegalno izgrađenih objekata, odnosno objekata izgrađenih bez građevinske dozvole.

Teško je reći da je nelegalan objekat neki gde je neka kuća porodična koju je čovek napravio na svojoj parceli, deo parcele, moja građevinska parcela, deo iza kuće je bašta. U međuvremenu se oženio sin, udala ćerka, stigli unučići, proširila se porodica i ljudi ne mogu da žive u toj manjoj kući, čak i ako nije mala, i sada neće valjda da šalje članove porodice u podstanare ako ima iza svoje kuće plac na kome može izgraditi još dve kuće? Ode u opštinu - dobar dan, dobar dan, šta mi treba da gradim kuću, spreman sam da podnesem sve da dobijem građevinsku dozvolu, a gde, tu, a ne može tu da se dobije građevinska dozvola, zašto, zato što opština, odnosno grad Beograd nisu uradili regulacioni plan.

Gde je onda odgovornost tog čoveka koga je muka, ali u pozitivnom smislu, naterala da pravi kuću za proširenu porodicu na svojoj sopstvenoj parceli bez dozvole zato što mu je ne date, a ne date mu je zato što već decenijama niste u stanju da uradite regulacione planove za pojedine opštine, odnosno za lokalne samouprave i za gradske opštine itd.

Ako je sve to tako, onda ste u Zakonu o legalizaciji trebali predvideti malo više fleksibilnosti. Sigurno 98% izgrađenih objekata može da se legalizuje, a tih 2% može biti sporno, ali zašto tolike… to su već milioni objekata koji nemaju građevinsku dozvolu i još sada kaže – ne može ni struja da se priključi. Zamislite, čovek napravio kuću bez dozvole? Dobro, nije u redu, treba da ima dozvolu. Napravio kuću bez dozvole i ne može priključiti struju? Pa, da li tu ima mozga neko ko je to predlagao?

Dakle, ova malo šira priča nema veze konkretno sa ovim zakonom kada su u pitanju uslovi za legalizaciju, ali je obmana i prevara i narodnih poslanika i građana Srbije kada kažete – građani Beograda, evo sada ministar i skupštinska većina i Vlada Srbije vam kažu kada se usvoji ovaj zakon o glavnom gradu da ćete vi moći po hitnom postupku rešiti sve svoje nelegalne objekte i da ćete dobiti rešenja o legalizaciji. To vam ovde piše, a mi vam tvrdimo da to, nažalost, neće biti tako. Mi bismo voleli da hoće, ali nažalost to neće biti tako.

Vi sada imate situaciju da ljudi ne mogu da vrše pravni promet, ne mogu da prodaju kuće zato što nemaju dozvolu, a tek posebna priča i onaj ko eventualno uz dobru proviziju… Da li vi znate kolika je provizija da se dobije rešenje o legalizaciji? Deset hiljada evrića. Deset hiljada evrića da bi se dobilo rešenje o legalizaciji, a ovi što imaju zgrade sa stanovima za prodaju, za više stanova, tu je vrednost jednog stana vrednost rešenja za legalizaciju.

Sada kada se nekome jako žuri da proda kuću iz nekog razloga ili stan, on mora to da plati da bi dobio to rešenje o legalizaciji da bi prodao kuću, jer nelegalizovanu ne može da proda, što je takođe neverovatno. Ako sam ja spremna da prihvatim rizik da kupim objekat koji nema građevinsku dozvolu, a podnet je zahtev za legalizaciju, zašto bi neko štitio mene i ne dozvolio mi da to kupim?

Dakle, sve vam je onako nakaradno postavljeno, a ovaj zakon još zbog nečeg ne valja. Ne valja zbog toga što ste predvideli i novo javno preduzeće u gradu Beogradu koje će gazdovati građevinskim zemljištem. Pričala sam to dva, tri puta u toku ove rasprave, ali to baš mora da se ponovi. Beograd ima direkciju koja se bavi građevinskim zemljištem i izgradnjom Beograda. U toj direkciji, to ljudi iz grada Beograda odlično znaju, sede stručni ljudi, ljudi koji znaju svoj posao, koji godinama, decenijama, zapravo, rade taj posao i vama to nije dobro.

Vi ćete sada kroz javno preduzeće, opet ću ponoviti, da zaposlite stranačke kadrove, da zaposlite ljude koji nemaju odgovarajuću spremu, da zaposlite ljude koji su formalno negde dobili diplomu i koji misle da zato što mu piše na diplomi da je prostorni planer, on stvarno misli da zna nešto u toj struci da uradi, a on, naravno, nema pojma ni šta je prostor, ni šta je plan, jer je radio neki svoj posao za koji je bio osposobljen posle svoje trogodišnje škole, lepo radio posao, ništa sporno, ali vi ste mu omogućili da postane nešto diplomirano i to nešto diplomirano će sutra biti direktor ovog javnog preduzeća, pa će zapošljavati svoje ljude za šefove u raznim odsecima.

Šta će se onda dešavati? Onda ćete lepo da raspolažete iz kabineta raznih, da raspolažete građevinskim zemljištem, da kažete - doći će ti taj i taj, daj mu to i te podatke za tu i tu parcelu, i onda će, naravno, da ta bespravna gradnja bude veoma opasna, koja će formalno možda čak i zadovoljiti neke uslove i to će biti saradnja sa tajkunima, to će biti korupcije, tu će biti svega i svačega što Beogradu i Beograđanima ne treba.

Dakle, ministre Ružiću, ovo je poslednji čas, ali još nije kasno, povucite ovaj predlog zakona, lepo malo odmorite, pa na redovno zasedanje na jesen predložite nam kompletan Predlog zakona o glavnom gradu, sa svim onim što ste danas čuli, sa svim onim što vi znate kao čovek iz Beograda, kao čovek iz lokalne samouprave, znate šta su sve problemi, pa onda sve lepo probleme da sublimirate u jedan predlog zakona sa rešenjima, a ne ovako sa još većim produbljivanjem problema. Hvala.

Reč ima ministar gospodin Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Vrlo kratko. Dakle, naravno da je taj skepticizam koji čujemo s vremena na vreme nešto što može da bude i plodotvorno da bismo ukazali na činjenično stanje i da vidimo šta su modaliteti kako neke stvari da popravimo. Upravo na tom tragu mislim i da je predlog ovih izmena i dopuna Zakona o glavnom gradu. Činjenica da ćemo rasteretiti to usko grlo koje postoji i sprečiti na svaki način nepravilnosti, vi ćete to nazvati nekim koruptivnim aktivnostima, ja bih rekao nepravilnosti i da prosto otvorimo mogućnost da se i građevinske dozvole i legalizacija ili ozakonjenje na neki način u preraspodeli posle između grada i gradskih opština decentralizuje i da omogućimo da to ide mnogo brže, valjda je brzina suština čitave ove priče.
Niko ovde nije rekao da će ovaj zakon dovesti do toga da se svi ovi problemi reše, i to nigde ne piše, ako se ne varam. Ali, mislim da otvara jednu veliku mogućnost da se ovi problemi rešavaju na jedan brži način. Ovo upravo jeste refleks onoga što vidimo u praksi i čega smo svi svesni. Možemo mi na to da gledamo iz vizure vlasti, iz vizure opozicije, živimo u Beogradu, znamo kakvi problemi egzistiraju i zato je ovakav predlog i iznet pred vas kao predstavnike nosilaca suvereniteta ove države.
Što se tiče mesnih zajednica i izbora Zakona o lokalnoj samoupravi, odnosno izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji je takođe usvojen u ovom domu, jasno kaže da će se Zakonom o glavnom gradu regulisati procedura izbora članova saveta mesnih zajednica.
Ako želimo da na jedan, rekao bih, ozbiljan način sagledavamo ono što je predloženo, ovde zaista nema mesta tolikoj dozi kritike. Dakle, predsednik skupštine jeste onaj koji će sazivati zbor građana, ali građani samo predlažu dupli broj u odnosu na ukupan broj članova saveta mesnih zajednica i nakon toga skupština se u skladu sa svojim Poslovnikom izjašnjava, dakle, odbornici glasaju o tim članovima saveta mesnih zajednica.
Takođe, na tragu onoga, i tu se slažem sa prethodnim govornikom, da ne bude govornicom…
(Vjerica Radeta: Ipak si slušao. Činilo mi se da nisi.)
Naravno da sam slušao.
Dakle, tu bih se složio da postoje realni pokazatelji da možda u nekim urbanim sredinama nema potrebe za postojanje mesnih zajednica, ali to će svakako biti predmet razmatranja na Skupštini grada Beograda i siguran sam da grad Beograd, shodno sposobnosti svih čelnika, će iznedriti rešenje koje je adekvatno upravo tom realnom životu u kome živimo. Nije isto kada živite na Vračaru, Starom gradu ili u Lazarevcu, Barajevu, Sopotu, Obrenovcu itd.
Tako da, evo, ja sam zaista želeo, zbog toga što zaista čitav dan ulažete jedan veliki napor da obrazložite svoje amandmane. Mislim da je bio red da pokušam da odgovorim na neke od ovih zaista suvislih kritika. Hvala vam.

Reč ima koleginica Vjerica Radeta, pravo na repliku.

Vrlo kratko.

Nismo mi, ministre Ružiću, skeptici. Mi smo samo realni ljudi. Mi znamo, a znate i vi kakvo je zaista stanje na terenu.

Znamo mi da se mesne zajednice biraju na osnovu zakona, saveti na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi. Mi vam i govorimo, tada smo vam govorili da to nije dobro rešenje, a sada smo vam govorili kako to izgleda u praksi.

Imate na Jutjubu klip, evo, da vam ja ne pričam. Rekla sam vam pre neki dan. U Kuršumliji biraju u mesnoj zajednici savez mesne zajednice, u domu kulture, vrata otvorena, unutra 20-ak ljudi biraju, predlažu članove saveta. Prolaze trojica komšija i kažu – zdravo komšija, šta radiš, a onaj predsedavajući kaže – e, piši, eno ga Branko, eno ga Marko, eno ga Janko, upiši i oni su za.

Dakle, karikira se nešto što ne treba da bude tako. Te mesne zajednice, ako već postoje, treba da budu mesto kancelarija otvorena za svakog ko živi u toj mesnoj zajednici. Sada to nije tako, neće biti ni po ovom zakonu. To su ispostave stranaka koje su na vlasti. Ne možete me ubediti nikako da je to drugačije, a pitajte i vaše aktiviste sa terena, pa tamo gde niste vi vlast ili gde vaši nisu u dobrim odnosima sa skupštinskom većinom, pitajte ih da li mogu ući u mesnu zajednicu. Ne mogu.

Kažem vam, ispostave gde se sakupljaju potpisi, gde se falsifikuju potpisi, gde se deli izborni materijal, gde se dele paketi hrane itd, a biraju se na taj način da će ljudi koji tamo sede i dalje nastaviti tako da rade.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Zahvaljujem.

Apsolutno neprihvatljiv amandman iz onih razloga koje je i ministar malopre izneo. A, ono što je posebno neprihvatljivo, to je i usmeno obrazloženje prethodnog govornika, reći ću, da mi ne zameri, a to je da ovaj zakon treba povući, da ovaj zakon ništa dobro ne donosi itd.

Mislim da ovaj zakon upravo jeste zakon koji će omogućiti bolje funkcionisanje grada Beograda, gradskih opština, efikasnije zadovoljenje potreba i interesa građana i jednom rečju bolji život svih građana Beograda.

Ono sa čime se slažem, to je da Beograd ne treba zaista posmatrati kao centar Beograda ili, kako ste to rekli, krug dvojke i sa tim se, iako i sam dolazim iz centra Beograda, iz tog kruga dvojke, sa tim se slažem. Upravo zato i donosimo ovaj zakon, da bi decentralizovali Beograd, da bi poboljšali položaj prigradskih opština, da bi ojačali njihove nadležnosti i njihova ovlašćenja i da bi u budućnosti doveli do toga da svaka prigradska opština bude primamljiva za život podjednako kao i centralna gradska opština, da svaki građanin Beograda bude apsolutno ravnopravan i jednak i da ima iste uslove kao i onaj u centru Beograda.

Ovim zakonom dajemo veća ovlašćenja i nadležnosti tim prigradskim opštinama. Urbanistički planovi van plana generalne regulacije, pomenuli smo već osnivanje javnih komunalnih preduzeća, mogućnost da izdaju građevinske dozvole do 5.000 kvadrata, kada je reč o tim prigradskim opštinama, legalizacija do 3.000 kvadrata. Legalizaciju ste naročito pominjali, pa bih ja s tim u vezi isto nešto rekao, kada je reč o legalizaciji.

Prvo, slažem se da je svojevremeno došlo do zagušenja, mislim da je jedan od prethodnih govornika upotrebio taj termin, zagušenja Sekretarijata za poslove legalizacije, ali to zagušenje je rezultat Đilasove centralizacije Beograda, Đilasove izmene Statuta grada Beograda. Tada je to sve centralizovano u jedan sekretarijat koji se bavio poslovima legalizacije, pa i takav zagušen Sekretarijat za legalizaciju je uspeo da reši 25.600 predmeta za ove tri godine, odnosno od donošenja Zakona o ozakonjenju.

To je 16 puta više nego prethodna vlast, odnosno u prethodnom periodu, 16 puta više takav zagušen Sekretarijat za poslove legalizacije.

Država je prihodovala u budžet na ime ozakonjenja u Beogradu milijardu i 300 miliona dinara i to je su fakti. To je činjenica, dakle. Pet hiljada novih prijava poreza na imovinu. Ovo su sve konkretni benefiti rada Gradske uprave i gradske vlasti oličene u SNS. Ako ovo zapravo imamo u vidu, onda možemo da zamislimo koliko će efikasnije biti ako rasteretimo taj Sekretarijat za legalizaciju. Ako poverimo gradskim opštinama malo manje, prigradskim opštinama malo više, koliko će onda ceo sistem efikasnije funkcionisati i koliko ćemo omogućiti efikasniji rad Gradske uprave i gradskih organa.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da odbijemo ovaj amandman i da damo podršku Predlogu zakona o glavnom gradu.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dušica Stojković. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Apsolutno se slažem sa svojim kolegom Aleksandrom Markovićem da je reč o amandmanu koji nikako ne možemo prihvatiti. Prosto više je razloga za to. Ja bih želela sve narodne poslanike, a pre svega i sve građane Republike Srbije, sve Beograđane da podsetim na suštinu izmena koje je više od godinu dana, na kome je više od godinu dana radilo ministarstvo, ali i čelni ljudi iz grada Beograda. Suština izmena se upravo tiče procesa decentralizacije, prenošenje nadležnosti sa Republike na Grad Beograd, kao i Grada Beograda na opštine, odnosno izmenom statuta Grada Beograda koji, videla sam iz medija, da će se uraditi novi statut do kraja juna ove godine, i sa opština na mesne zajednice, a to je nešto o čemu ovaj amandman govori.

Ja sam zaista pažljivo slušala narodnu poslanicu koja je podnela amandman koji zaista je iznela niz neistina. Pre svega, govorila je o tome da je Beograd sveden na beogradski distriht, i ja prosto sa tim ne mogu da se složim. Beograd je administrativni centar. U Beogradu živi više od dva miliona stanovnika. Beograd je otvorio širom vrata za sve investitore, turiste, studente i prosto apsolutno nije distriht. Distriht govori da je nešto zatvoreno, da je nešto klaustrofobično. Naša prestonica je otvorena za sve studente, mlade ljude, stare ljude, bez obzira na pol, rasu, finansijsku situaciju, materijalni status i ostalo.

Takođe, prethodna govornica je govorila da se ovde ne priča dovoljno, da se samo priča o krugu dvojke. Evo ja dolazim iz kruga trojke, iz gradske opštine Rakovica i prosto nikada se u mojoj opštini nije toliko ulagalo koliko se ulagalo u ove četiri godine. Do sada smo imali situaciju, tome može da vam posvedoči državni sekretar gospodin Bojan Stević kakvi su to budžeti bili gradskih opština u prethodnom periodu kada je neko drugi vladao gradom i Republikom, kako se novac dobijao, o tome zaista najbolje opisuje izveštaj pokojne Verice Barać, koja je govorila da se zahvatalo kako je ko hteo, da su mediji bili zatvoreni i da je 25% odlazio na reklame iz budžeta Republike Srbije. Znači, oni za građane budžeta lokalnih opština apsolutno nisu marili.

Takođe, govorili ste o tome da imamo određene delove bez kanalizacija, bez asfalta, bez vodovoda. Tako je, slažem se sa vama to je faktičko stanje na terenu, ali želela bih da vas pitam ko je do takve situacije doveo? Ko nas je uveo u takvo u stanje?

Mi smo u Beogradu imali virtuelne projekte, propale projekte. Znači, možete da uzmete mapu svih 17 opština, sedam prigradskih i deset gradskih, i da idemo od opštine do opštine da navodimo sve one primere propalih projekata koje su imali samo za cilj isisavanje novca iz grada, iz gradskih opština koje apsolutno ničemu nisu koristili - od "Pazl zgrade" na Voždovcu, makete Terazija na Novom Beogradu, podzemnih kontejnera, rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra i mnogih drugih. Nemam dovoljno vremena poslaničkog kluba pa vam iznesem šta je sve radilo to propalo preduzeće na nivou grada Beograda.

Govorili ste o tome da ne vidite razvoj Beograda. Ja bih mogla da kažem da ste vi onda kratkovidi. Možete da odete u bilo koji deo Beograda i da vidite da se Beograd zaista razvija, menja iz dana u dan.

Govorili ste o tome da se ovde ne radi ni o kakvoj suštinskoj decentralizaciji, to je ono što mi želimo da promenimo. Mi smo imali od 2008. godine na ovamo neku vrstu piramide, da je Dragan Đilas zajedno sa DS, tadašnjom koalicijom na vlasti u Beogradu apsolutno sve izmene statuta, Zakona o glavnom gradu išao u pravcu tzv. centralizacije. Prigrabio je sve apsolutno za sebe i svitu oko sebe. Otuda nas i ne čude ove brojne afere koje su ostale i koje dan danas naša policija i naši nadležni državni organi, organi koji se bave pravosuđem i te kako procesuiraju. Mi svakoga dana u medijima možemo da vidimo kako je neki bivši državni sekretar, neki bivši pomoćnik gradonačelnika optužen i procesuiran za korupciju i zloupotrebu službenog položaja.

Rekli ste da te kancelarije ne funkcionišu, da mesne zajednice moraju kancelarije u kojima građani moraju dobiti odgovore. Želim da vas upoznam sa sledećom činjenicom - rukovodstvo Gradskog odbora SNS u Beogradu svakog dana komunicira sa svojim sugrađanima. Mi u Gradskoj opštini Rakovica zaista svakog vikenda imamo zborove građana, uvažavamo mišljenja naših sugrađana i to nisu nikakvi politički skupovi. Mi ne dovodimo tu naše političke aktiviste. Mi dovodimo, apsolutno pozivamo sve građane koji žele da iznesu neki predlog, sugestiju, pitanje, problem kako brže i efikasnije može da se reši problem u njihovom naselju, kako bi se unapredio kvalitet života svih delova Beograda.

Nama su isti i građani koji žive u Resniku, Kneževcu, Jajincima, Besnom Foku, kao i oni što žive na Vračaru, Starom gradu i Savskom vencu. Po tome se mi kao SNS i te kako razlikujemo od prethodnika koji su vodili ovaj grad. Prosto kod nas nema građana prvog i drugog reda, odnosno kao što ste vi naveli građana iz kruga dvojke. Nama su svi građani podjednako važni i mi želimo da pokažemo zaista suštinsku brigu o problemima svih naših građana bez obzira iz kog dela Beograda ili Srbije dolaze.

Takođe, govorili ste o tome da imamo veliki broj problema sa legalizacijom, sa podnetim zahtevima za ozakonjenje. Zaista sa tim mogu da se složim, ali zvanični podaci Sekretarijata za legalizaciju govore o tome da je u prethodnih 30 godina Sekretarijatu ostavljeno u amanet 250 hiljada predmeta, da je u roku od tri godine 23 hiljade predmeta do kraja 2018. godine rešeno.

Podsetiću svoju prethodnu koleginicu i sa sledećim informacijama - mi smo kao SNS i te kako radili na tome da olakšamo proces legalizacije, da približimo proces ozakonjenja građanima, da nema više korupcije. Uveli smo različite oblike digitalizacije. Vezali smo brojne baze. Imamo elektronsku građevinsku dozvolu. Po tome smo zaista lideri u Jugoistočnoj Evropi. Doveli smo do tzv. E katastra. Zašto štrajkuju građani? Zašto štrajkuju radnici u Katastru? Zato što više nema korupcije, nema više mita da se neki predmet izvadi iz zapećka i da se stavi da bude prvi. To je ona sa čim se ponosimo i to su naši rezultati.

Takođe, nisam toliki pesimista kao što je bila prethodna govornica kada je reč o prenošenju procesa legalizacije, odnosno usklađivanje sa Zakonom o ozakonjenju objekata i prenošenjem nadležnosti ka gradskim opštinama, odnosno ono što nas očekuje to je izmena statuta koja će prateći ove izmene i dopune Zakona o glavnom gradu to i te kako omogućiti.

Vama je jako važno, to je suština procesa decentralizacije, da vi čekanje na šalterima, odlazak do centra grada, odlazak do Sekretarijata za legalizaciju, odlazak do Katastra vi zapravo u vašoj opštini tamo gde građani žive omogućite kroz te tzv. uslužne centre gde na jednom mestu, vi ne maltretirate građane da idu od jednog do drugog šaltera, i da ih sačekuju administrativni radnici koji će stalno iznova tražiti da fali jedan papir.

Ne, mi smo olakšali legalizaciju, ona je sada moguća u par koraka i mi ćemo sve te predmete iz Sekretarijata za legalizaciju prebaciti u svih 17 Beogradskih opština, sedam prigradskih i 10 gradskih, na taj način što ćemo olakšati i približiti proces legalizacije krajnjim korisnicima, a to su građani, vlasnici koji su podneli zahteve za ozakonjenje svojih stanova, kuća, garaža, poslovnih objekata.

Takođe, prethodna govornica je govorila o tome da ona smatra da će izmena ovog zakona, jako važnog Zakona o glavnom gradu, koju smatram da je ministarstvo uradilo zaista dobar posao, reč je o dobrim rešenjima koja se nalaze pred nama narodnim poslanicima, da će zaposliti određeni stranački kadrovi.

Želela bih da kažem da je država sada ozdravila i jako se radujem i ohrabruje ova informacija koja je došla, u medijima saopštenje Ministarstva za rad, gospodina ministra Đorđevića, koji je rekao da se razmatra da od januara 2020. godine se ukine zabrana zapošljavanja u državnim organima.

To je dobra vest, to znači da je država ozdravila, da imamo novca, da možemo da radimo na profesionalizaciji našeg kadra, da možemo da zapošljavamo neke mlade ljude koji su završili fakultete, škole u našoj zemlji, a ne da celog života budemo klaustrofobični, pesimisti i prosto populizam ne donosi ništa novo. Populizam može da donese par nekih jeftinih političkih poena, ali dugoročno populizam se ne maže na hleb i ne može građanima doneti apsolutno ništa dobro. Zahvaljujem.

Pravo na repliku, po Poslovniku Nataša Jovanović. Izvolite.