Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, u amandmanu kolege Rističevića na član 13. kaže da se obavljanje poslova pomoćnika gradonačelnika u oblasti ekonomskog razvoja u gradu Beogradu se postavlja gradski menadžer, ali postoji mogućnost da se postave pomoćnici gradonačelnika i za druge oblasti, kao što su urbanizam, poljoprivrede, itd.

Dakle, mi danas raspravljamo u pojedinostima o rešenjima koje će unaprediti funkcionisanje grada Beograda za razliku od vlasti u Beogradu do 2012. godine kada je odgovornost bila na Demokratskoj stranci.

Mene ni malo ne čudi što moje kolege iz Beograda to potenciraju. Jednostavno sećaju se loše vlasti, afera i zloupotreba koje su dovele do dugova, minusa i drugih posledica po Beograd i Beograđane.

Govorim o tome jer su sve to bile negativne posledice za celu Srbiju. Mada da budem iskrena ja bih najviše volela da bar jedna sednica da bude posvećena vlasti Demokratske stranke u Nišu pa da čujemo isto toliko primera koliko su oni loše vršili vlasti u Nišu.

Da se vratimo na Beograd 2012. godine i kasnije ustanovljen je dug od preko milijardu evra koji se odnosio na grad, ali i na gradske opštine, javna preduzeća i ustanove. I neka ovo naše ponavljanje bude znak i za javnost i bude znak i za državne organe da još uvek neke afere treba ispitati. Dobar pokazatelj da je zloupotreba i afera zaista bilo jeste i podatak da je od 2013. godine uhapšeno i procesuirano 44 saradnika Dragana Đilasa koji su bili funkcioneri na različitim nivoima a koji su učestvovali u radnjama u kojima je budžet grada Beograda oštećen za 8,5 miliona evra.

Eto tako su oni koristili pozicije i funkcije u različitim oblastima. Umesto da su donosili ovakve zakone, da su radili na unapređenju grada Beograda, na proširenju, ovlašćenja gradskim i prigradskim opštinama. Oni su grad unazađivali u kontinuitetu više godina, a zapravo razvijali su samo svoje privatne biznise i lične budžete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem koleginice.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je podnela SRS na član 14. ovog Predloga zakona a koji glasi - organizacija i sistematizacija radnih mesta u Gradskoj upravi uređuje se objedinjenim pravilnikom o organizaciji, sistematizaciji radnih mesta u skladu sa zakonom, uz obrazloženje da je postojeće rešenje pokretnije a predloženo neodređeno i uopšteno.

Navešću nekoliko primera decentralizacije zacrtanim ovim Predlogom. Kao prvo, jačanje komunalne policije vrlo diskutabilno, jer je jedna od njenih glavnih nadležnosti trebalo bi da se odnosi na vođenje računa o lokalnoj infrastrukturi, da upozore i napišu prijave nadležnim institucijama na udarne rupe kako na gradskim tako i na opštinskim ulicama kako bi građani izbegli veću materijalnu štetu, pa čak i teže posledice za same vozače.

Sa druge strane, njihova nadležnosti ne bi trebalo da se odnosi na maltretiranje i kažnjavanje građana koji preživljavaju prodajući svoje proizvode na ulicama da bi prehranili svoje porodice.

Kao drugo, naveo bih ograničenosti držanja životinja i mesta i načina izvođenja kućnih ljubimaca, a naročito pasa i mačaka na javne površine na teritoriji grada Beograda. Nije usamljen primer, pogotovo u prigradskim opštinama, kao što je Barajevo, Sopot, Grocka, Mladenovac, Obrenovac i slično gde su građani primorani da drže domaće životinje sve zbog gole egzistencije.

Ima dosta primera koji se odnose na prijave građana na svoje komšije zbog načina držanja i čuvanja domaćih životinja neprijatnih mirisa, dok inspekcija ne reaguje adekvatno, pa su građani u tom slučaju primorani da se žale nadležnim institucijama, recimo Inspekciji grada Beograda, dok oni prebacuju nadležnost jedni na druge, pri čemu u takvim slučajevima građani trpe najveću štetu. Hvala.

Zahvaljujem kolega Despotoviću.
Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman, sa ispravkom, podneo je amandman narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovaj član 39, na koji se zapravo odnosi amandman, je jedan od dokaza koliko je zapravo loših zakona sa kojim vi usklađujete ovaj Zakon o glavnom gradu. Mi smo to govorili i u načelnoj raspravi. Ne možete vi samo da kažete to je zato što je neki drugi zakon to ovako ili onako regulisao, jer sve te zakone ste ili doneli vi ili oni pre vas i svakako kao i ovaj tako je svaki zakon podložan promenama i treba da se menja dok se ne donese zakon koji će zaista imati smisla, koji je biti primenjiv i koji će biti u interesu građana Srbije.

Ovaj član 39. govori o Gradskoj upravi, odnosno o obavljanju nadzora upravnog Gradske uprave i onda razne su naravno mogućnosti kako Gradska uprava u obavljanju upravnog nadzora može i treba da reaguje, pa između ostalog govorite i o izdavanju privremenog naređenja, odnosno zabrane. Onda čoveku padne na pamet kako se najviše, govorim trenutno o Beogradu, zatvorenih prodavnica, radnji u Beogradu su pekarske radnje. To je vrlo interesantno kao da su se ti inspektori okomili. Imate tri pekarske radnje u nizu, dve su zatvorene po tri meseca, jedna radi. Posle toga je zatvorena jedna, dve rade, ali uvek ona jedna koja stalno radi. Da li je moguće da samo u tom nekom, u toj jednoj ulici, u tom jednom delu grada, ta jedna pekara radi dobro, a da ove druge imaju problema sa prijavljivanjem zaposlenih itd?

To govori zapravo o tom selektivnom pristupu, a ono što misle ljudi koji to vide i koji komentarišu da je očigledno u pitanju neki koruptivni posao. Drugačije ne može da se objasni i onda opet kada se izbroje, recimo, samo danas sve zatvorene pekare u Beogradu, na svakoj piše da su zatvorene zbog radnika koji tamo rade na crno i onda biste izbrojali više radnika nego što je Ana Brnabić rekla da u Srbiji postoji radnika koji rade na crno.

Kaže - 11 hiljada. To je prosto neverovatno. Žena je možda brojala u jednoj ulici. Jedanaest hiljada i imaju, kaže, akcioni plan, vi u Vladi imate pa ćete vi do kraja 2020. godine da rešite taj problem i svih 11 hiljada zaposlenih na crno ćete uvesti u legalne tokove.

To je rekla na nekom, „Izlaz iz sive ekonomije“ ili tako nekako se zvao neki skup gde je bila i gde je pričala. Još je rekla da je i to jedan od načina kako će građani živeti bolje, što naravno nije sporno da treba svako da bude prijavljen, da se ne radi na crno, ali reče Ana Brnabić – možemo obezbediti i bolji kvalitet života za sve građane.

Ne znam, ministre, ako možete, zašto to ne uradite? Greota vam, zbog građana, ako možete obezbediti bolje uslove i kvalitet života, zašto to Vlada ne uradi? To je, eto, bilo samo onako lepo zvučalo kada je to izgovoreno, ali to nema apsolutno veze sa realnošću, kao što nema veze sa realnošću da samo toliko ljudi u Srbiji rade na crno.

Nažalost, način, odnosno visina najniže, odnosno zagarantovane zarade tera ljude da sami prihvataju, čak da traže od poslodavca da rade na crno da im ne bi oduzimali doprinose, da bi neki dinar više doneli kući.

Rade teško, rade puno radno vreme, prekovremeno, itd. i sve to rade za jedva taj minimalac, tzv. Ako su prijavljeni, onda zaista rade za mnogo manje para od onoga što bi realno trebali i mogli da zarade za svoj rad i za zadovoljavanje nekih osnovnih potreba.

Tako da, i ovim članom i ovim amandmanom smo mi zapravo hteli skrenuti pažnju na obaveze i Vlade i grada i svih lokalnih samouprava da morate vi, zajedničkim vašim snagama, da nađete konačno rešenja da se socijalni status građana popravi, da više ljudi ne moraju da, pretpostavljam svi znate, to nema ko vam neće ispričati, da ljudi koji primaju minimalac na račun, koji su uredno prijavljeni, moraju poslodavcu da daju otprilike 5.000 dinara u kešu, kad prime tih tridesetak hiljada, koliko je, 27.000 koliko je sad minimalac, 27.000 i nešto. To dobije na račun, mora 5.000 dinara da da poslodavcu. To je, takođe, toliko prisutno da je prosto neverovatno.

Znači, imate puno toga da radite i kroz upravni nadzor i kroz inspekcijske nadzore i uopšte kroz rad Uprave, kroz rad državne uprave, lokalne samouprave i to što vi napišete i što nama ovde predstavite kao lepo, ružičasto, bajkovito, svi građani znaju da to ne liči na to, jer svi znaju kako zapravo žive.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o mesnim zajednicama. Mi na selu uglavnom sve što smo napravili od infrastrukture u prošlosti radili smo samo doprinosom mesnih zajednica.

Beograd ima veliki budžet, ja želim da ima dobre savete mesnih zajednica i očigledno da onaj ko bude vladao Beogradom, da će biti u prilici da takve savete i obrazuje, da neće biti političkih iskakanja, da će ti saveti mesnih zajednica raditi u korist građana, a ne recimo u korist Britanske ambasade.

Za vreme stranke bivšeg režima, gospodine Martinoviću, Britanska ambasada, i ne samo Britanska ambasada, odlučivala je ko će biti predsednik mesne zajednice. Njihovo nezadovoljstvo neuspehom na Košarama, Paštriku, na KiM bilo je toliko da su se drznuli da uređuju, ne samo koliko će vojnika i koliko će naoružanja imati Srbija, već i ko će sve rukovoditi, a u Beogradu, za vreme stranke bivšeg režima, za vreme ovih žutih krpelja oni su vrlo lako odlučivali ko će vladati, ne samo Srbijom, ne samo Beogradom, već čak i mesnim zajednicama.

Britanija je naš stari „osvedočeni prijatelj“. Stari osvedočeni prijatelj, koja nam je nanela više štete nego cela međunarodna zajednica zajedno svim ratovima.

Ona je predložila i Rezoluciju da budemo genocid. Jedan od razloga zašto sam učestvovao, odnosno došao na doček Putina, je taj, a i dopuzao bih zato što je sprečeno da budemo genocidan narod.

Ali, nemojte da zaboravimo, ni oni koji budu upravljali savetom mesne zajednice, da nikada ne smemo da budemo podanici kakvi smo bili za vreme stranke bivšeg režima. Čak se ja ne bih svađao sa Britanijom, moram reći i ovo, da je za vreme njihovog pritiska gospodin Šutanovac uništio više oružja, više oruđa, više vojne tehnike, nego NATO pakt za svih 78 dana vladanja. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Studenka Kovačević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, evo još jednog amandmana stručnjaka koji trguju političkim strankama, naime oni traže da se u Zakonu o glavnom gradu ubaci član o finansiranju mesnih zajednica, što je ponovo slučaj kao i u mom prethodnom obraćanju, nepotrebno implementirati u ovaj zakon, jer je ta materija detaljno regulisana Zakonom o lokalnoj samoupravi.

E sada, otkud da se oni interesuju za finansiranje mesnih zajednica, kada dok je njihov šef Đilas pustošio budžet grada Beograda, mesne zajednice za njih nisu ni postojale.

Mesne zajednice u njihovo vreme nisu mogle da dobiju ni jednog ležećeg policajca ispred škole da zaštite decu od bahatih vozača, a kamoli da im se asfaltira neka ulica ili nešto slično.

Od kako smo mi počeli da razvijamo mesne zajednice, da gradimo škole, vrtiće, da brinemo o potrebama građana na nivou svake mesne zajednice, setili su se da u lokalnoj organizaciji postoji i taj oblik mesne samouprave. Upravo imam kod sebe rezultate ove vlasti koji su postignuti u jednoj Beogradskoj mesnoj zajednici, mesna zajednica Kumodraž na Voždovcu.

Pročitaću vam taksativno – otvorili smo poštu i ambulantu u naselju Kumodraž 1, u osnovnoj školi „Vojvoda Stepa“, srušili smo azbestnu zgradu i izgradili učenički blok sa 13 kabineta, fiskulturnu salu, sanirali krov stare škole, uradili prilazne staze i ogradu i sanirali toalete.

Renovirali smo toalete u vrtiću „Neven“, asfaltirali smo ulice Zemljoradnička, Stepojevačka, Tekeriška, itd, da ne nabrajam, to je oko 15 ulica. Asfaltirali smo Oktobarsku ulicu i postavili trotoare i rekonstruisali vodovodnu mrežu.

Postavili smo trotoare u ulici Gunjak, uradili smo stepenište od ulice Gunjak do Stepeničke i od Orahove do Kumodraške ulice. Postavili smo osvetljenje u Torlačkoj šumi, u ulici Ljubičica, Potok, deo Kalemarske i deo Ubske. Produžili smo autobusku liniju 25P i uveli nove linije 406 i 409, obnovili smo Robnu kuću „Stepe Stepanovića“, napravili sportski teren i dečije igralište u Stepojevačkoj ulici, itd.

I, radovi se nastavljaju, tu nije kraj i nastavlja se sa razvijanjem mesnih zajdenica.

Prema tome, amandman treba odbiti, jer nema blage veze sa ovim zakonom, već je to regulisano Zakonom o lokalnoj samoupravi. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.