Dame i gospodo narodni poslanici, nije prvi put, verovatno ni poslednji, biće toga još dok ovaj saziv traje, da neki promaše i zakon, pored toga što redovno promaše i član zakona, stavove tek da ne pominjemo. Govorili smo mi njima ovde mnogo puta da su izgleda onog momenta kada su poželeli uopšte da uđu u Narodnu skupštinu, promašili instituciju i promašili poziv. Neki su to izgleda razumeli, neki nisu.
Evo pitanje – koga oni predstavljaju, imaju li poslaničke grupe, stranke? Veoma je teško pružiti pravi odgovor na to pitanje, u nekim slučajevima. Recimo u slučajevima ovih koji ni sami ne znaju kako se zove. Jesu li danas ujedinjene demokrate ili demokratske unije ili su reujedinjeni, šta god im to bilo, ali za neke mislim da uopšte nije teško naći pravi odgovor i na to da li postoje i na to kako se ponašaju i zašto.
Primera radi, poslanička grupa Dveri. Nekadašnja poslanička grupa, dakle, ona više ne postoji. Tu je i gospodin Ševarlić, on može da potvrdi sve što govorim, dakle, poslanička grupa Dveri više ne postoji kao takva i ja u tome vidim glavni razlog za ponašanje Boška Obradovića i onih koji ga možda eventualno još uvek prate.
Znate, kada on krene da objašnjava kako iz nekih visoko moralnih razloga, zbog nekih obaveza koje proističu iz koje kakvih sporazuma sa narodom i kako su sve to nazivali, onako sve kitnjasto, on neće da dođe u Narodnu skupštinu. Građani Srbije treba da znaju da bi puna istina, govorili smo ovih dana o važnosti da se govori puna istina, glasila ovako – Boško Obradović sve i da se ovog momenta pojavi u Narodnoj skupštini, ne predstavlja više nikoga, on poslaničku grupu više nema. On nema vreme poslaničke grupe po kome bi mogao da se javi i da govori. On bi dakle morao da poštuje sva ona pravila koja Poslovnik predviđa za ljude koji su narodni poslanici, ali nemaju poslaničke grupe, odnosno ne pripadaju nijednoj.
Što se tiče sednice na temu KiM, čuli ste sada kako glasi puna istina i kompletna informacija. To vam je jasno zašto Boško Obradović pokušava iz petnih žila da smisli neko obrazloženje koje bi ponudio ljudima za koje se nada da će sutra da ih opet obrlati da za njega glasaju. Zašto on, veliki Srbin, još veći rodoljub, a najveći nacionalista kome su puna usta KiM neće da dođe da objasni šta on misli o KiM za šta se bori i šta zastupa na sednici Narodne skupštine. Neće, dame i gospodo, građani Srbije, zato što Boško Obradović pokušava da sakrije za njega bolnu istinu da on nema poslaničku grupu, da bi morao da se prijavi za reč baš onako kako to čine drugi koji nisu članovi poslaničkih grupa, gospodin Ševarlić na primer, Živković i ostali. Ima ih više od 20 čini mi se. Neko je primetio, prošle sedmice čini mi se, sada narodnih poslanika koji ne pripadaju nijednoj poslaničkoj grupi ima toliko da ozbiljno konkurišu, kada bi jednu grupu napravili da automatski postanu treća, ako ne i druga po brojnosti.
Dakle, to su problemi sa kojima se oni bore. Uz sve to, naravno, mi svi dobro znamo, mi koji smo imali prilike da te stvari onako izbliza uvidimo, da Boška Obradovića zapravo nikada nije ni bilo briga za KiM. Baš kao ni bivše, sadašnje varijante, podvarijante žutog preduzeća, baš kao ni samog Dragana Đilasa koji se u međuvremenu opskrbio poslaničkom grupom Vuka Jeremića koji ne zna da li ima jednu poslaničku grupu ili dve, možda ni on više nema nijednu, nije ni bitno. Bitno je da njima do KiM nije stalo ni najmanje. Kako to znamo?
Znamo na primer tako što smo imali prilike da pratimo šta oni pričaju, oko čega sve histerišu prethodnih nedelja. Onog momenta kada je Aleksandar Vučić počeo da govori javno o problemima koje imamo vezano za KiM, odmah su skočili kao opareni, siktali bukvalno – ma šta ima Vučić da priča o tome bilo gde i bilo kome, kada to ne priča pred Narodnom skupštinom. Mora da dođe u Narodnu skupštinu, mi insistiramo da on dođe u Narodnu skupštinu. Kada je govorio pred Sv. Sinodom, odnosno Saborom, skočili su opet isti ti – ma šta on ima da ide tamo i kome on ima da se obraća, mora Narodnoj skupštini da se obrati i da govori o KiM.
Šta se dogodi? Zakažemo sednicu na kojoj će govoriti predsednik Republike Aleksandar Vučić, upravo na temu KiM i oni sada nama objašnjavaju, e sada ni to ne valja. Ni to sada ne valja, pa ne mogu da se smisle kako da objasne sami sebe izgleda pre svega, zašto sada to ne valja, pa onda kažu – ma zato što nije poslat materijal, mi nismo videli materijal i nećemo da dođemo zbog toga.
Juče su dobili materijal svi. Ne samo narodni poslanici, nego bude i javno istaknut na sajtu Narodne skupštine da mogu da čitaju i Đilas koji nije poslanik i Jeremić koji nije poslanik i ovi njihovi Bastaći ako ih to zanima, pa sada ni to ne valja. Sada materijal nema dovoljan broj strana ili nekako ne piše baš ono što bi oni želeli da piše.
To su, dame i gospodo i građani Srbije, koji ovo gledate, sve same gluposti, dakle pokušaj da se objasni neobjašnjivo. Zašto oni koji pokušavaju da napadnu Aleksandra Vučića, na najpodliji, najneljudskiji i nečasniji način, na temu Kosova i Metohije, nemaju hrabrosti da se pojave, nemaju sadržaja koji bi ponudili na temu Kosova i Metohije u Narodnoj skupštini u kojoj se o tom pitanju govori i govoriće se, već koliko za tri dana od danas? To će se pričati u dvostruko predviđenom vremenu za raspravu, ukoliko, naravno, to podrže narodni poslanici.
Mi ćemo kao poslanička grupa taj predlog izneti. Očekujemo da će se o tome izjasniti Narodna skupština i ako bude u skladu sa onim što mi predlažemo, raspravljaće se o tome dvostruko sadržajnije nego što smo raspravljali, recimo, o ovim stvarima koje su na dnevnom redu današnje sednice. Ima li šta bolje, korektnije, demokratskije? Zakazana sednica, mnogi su je tražili, dostavljen materijal i njega su tražili. Hoćemo i vreme da obezbedimo, da bude dvostruko duže, pa opet neki problem imaju. Imaju problem što se na tom pitanju, možda bolje nego na bilo kom drugom, vidi koliko nemaju šta da ponude, koliko su, zapravo, prazni i koliko ih, zapravo, nije briga. Koliko se samo pretvaraju da im je stalo do bilo čega.
Dame i gospodo, govorio sam danas o gradu Beogradu i govorio da nikada njih nije suštinski zanimalo ništa u vezi sa gradom Beogradom. Kosovo i Metohija? Pa ista situacija, ali identična. Evo, dan današnji, Borko Stefanović, jedan od onih koji su vedrili i oblačili svojevremeno, upravo na temu Kosova i Metohije, napravio čovek sebi nekakvo ime i nekakvu karijeru, što ga je posle preporučilo da bude nešto u njihovom matičnom žutom preduzeću, pa posle mnogo lutanja sada je čak zamenik Dragana Đilasa u onoj stranci koju je Dragan Đilas nedavno pazario.
Dakle, on bi trebalo da je među vrhunskim ekspertima u njihovim redovima za Kosovo i Metohiju, ako neko tu treba nešto da predloži, obrazloži, to bi trebalo da bude on, je li tako? Danas taj Borko Stefanović, na novinarsko pitanje u vezi Kosova i Metohije, odnosno povlačenje priznanja, kojih je usledilo više, ja mislim da je dvocifren broj samo nekoliko meseci unazad kad posmatramo, neka bude i godinu dana u pitanju, ali to je fantastičan rezultat, na pitanje da kaže šta misli o svemu tome, o stalnom angažmanu, vanrednim naporima koje danas Srbija preduzima, kako bi sa svim svojim prijateljima i partnerima u svetu uspostavila najbolji mogući odnos, kako bi i po pitanju onih koji su nekada priznali, iz nekih razloga, tzv. Kosovo i Metohiju, postigli i onaj nivo razumevanja da oni svoje prethodne odluke povuku i to nam je još jednom uspelo. Kakav je jedini komentar Borka Stefanovića? Kaže – svakako je ta kampanja iscrpljujuća za našu diplomatiju i zauzima skoro sve resurse državi koja ima i drugih problema u odnosima sa svetom. Znači, za njih je Kosovo i Metohija i pitanje da se izborimo za povlačenje priznanja, pa ne baš toliko važno. Kaže – imamo mi i drugih problema, ne moramo mi, kako kaže, da trošimo i da se iscrpljujemo i što se tiče naše diplomatije i drugih resursa. To je njihov odnos. Da li ovo zvuči kao da izgovara neko kome je do tog pitanja zaista stalo? Meni ne. Neko kome je stalo do ovog pitanja bi mogao samo da podrži svaki rezultat koji smo napravili, a njima je to iscrpljivanje, trošenje resursa, a kako kažu – imamo mi i bitnijih stvari. Tako se odnose i prema Kosovu i Metohiji u svakom drugom aspektu.
Vi ćete videti, oni će pokušavati da prodaju naivnima i lakovernima neka obrazloženja u vidu – eto mi imamo sada tamo neku obavezu, jer smo nešto potpisali da doći nećemo, a neće doći zato što ne bi imali šta da ponude, bar ništa što njima ide u prilog. Da li je neko nekada čuo da su neko konkretno rešenje ponudili vezano za Kosovo i Metohiju? Nikad ni za šta. Jedno što su kazali to je da će, neka me slobodno neko ispravi ako šta pogrešim, ali da naprave neki tekst deklaracije o tome da ljudi treba da se vole i da zajedno žive zajedno. Onda oni misle kad to usvoje i parlament ovaj naš, a i parlament u Prištini, da će to onda sve da dovede u idealne uslove i sve je gotovo, završeno i niko više neće pretiti Srbima na Kosovu i Metohiji i niko više u svetu neće pod pritiscima belosvetskih ala da se lomi da li da prizna tzv. lažnu državu i nikada više neće biti niko fizički ugrožen i neće biti sporna ni imovina i neće biti sporni status Srpske pravoslavne crkve, sve će da se razreši samo od sebe. To ni malo dete smislilo ne bi.
Ima li šta bolje i konkretnije od toga? Ako, naravno, ne računamo da su otišli pa na skupu zatvorenom i za publiku i za učesnike napravili neki svoj savez za Kosovo, kako ga zovu, u koji su opet pozvali i vedete koje ne mogu da isprose 1% glasova od Srba na Kosovu i Metohiji, što ih opet ne sprečava da imaju neka svoja kreativna rešenja i tumačenja kako će sve biti sjajno i dobro i razrešiće se samo od sebe. Znate kad, šta kažu? Kad Srbija uđe u NATO. To je čini mi se rešenje koje je ponudila Rada Trajković. Ona je o tome govorila javno, da mi uđemo u NATO i biće sve kako treba. E, ti će da vode politiku tog tzv. Đilasovog saveza na KiM. Tih, manje od 1% glasova, ako ikada bude i toliko, će to verovatno pratiti, a mi nikada nikakva rešenja od njih čuti nećemo.
Dame i gospodo, to je bilo važno da javnost u Srbiji čuje, da zna zašto se ponašaju ovako kako se ponašaju i na temu KiM, i da nikoga ne iznenadi da sutra vrlo lako može da se desi da Boška Obradovića vide kako stupa u punopravno članstvo ove ujedinjene ili reujedinjene DS, kako se to zove, ne znam da li su smislili svoje novo ime ili su Socijaldemokratska stranka ili su slobodarsko pravaška stranka, ne znam kako se zove ono Đilasovo, ali u neki od tih novih oblika žutog preduzeća, jer po svemu drugome on je apsolutno prihvatio njihove prioritete, njihove modele ponašanja, njihov čuveni sistem vrednosti.
Nema ni jedne jedine stvari koju je govorio, a da je nije pogazio, koju je kritikovao kod žutih lopova, kako sami sebe nazivaju, a da joj se nije priklonio. Zašto onda ne bi stupio i u formalno članstvo, ja mislim da je to logičan naredni korak. Uostalom, danas više ne pripada nigde, poslaničku grupu nema, a nema smisla da on jedini ostane na ulici bez igde ikoga. Svi ostali od ovih protesta, tzv. protesta, napraviše stranke, a on jedini da bude, koji ju je izgubio, pa nema smisla, složićete se, meni bi ga bilo žao. Hvala vam puno.