Dvadeset četvrta posebna sednica , 19.06.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvadeset četvrta posebna sednica

24

2. dan rada

19.06.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 20:05

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala doktore Orliću.
Grozdana Banac, po kom osnovu se javljate?
(Grozdana Banac: Pošto se spominju penzije, onda hoću repliku.)
Izvinite gospođo Banac, ali niko vas nije pomenuo. Pa, penzije, nije PUPS etalon za penzije i penzionere. Hvala vam. Nemam osnov da vam dam.
(Grozdana Banac: Kako nemam osnova?)
Gospođo Banac ja mogu da vam dam repliku isključivo u skladu sa Poslovnikom, članom 104. Ako vas neko pomene lično po imenu i prezimenu ili šefu ili zameniku šefa vaše poslaničke grupe, ukoliko neko pomene predsednika vaše partije ili vašu partiju. Hvala puno.
Reč ima Nikola Savić.
...
Srpska radikalna stranka

Nikola Savić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu. Kada se malo pogleda detaljnije ovaj izveštaj može se doći do nekih zanimljivih činjenica koje nije moguće naći na nekom drugom mestu.

Fiskalni savet je po definiciji nezavisno telo koje za svoj rad odgovara samo Narodnoj skupštini Republike Srbije. Koliko se ja sećam gospoda iz Fiskalnog saveta su prvi put ovde pred nama narodnim poslanicima i sada me interesuje šta je sprečavalo vas, odnosno predstavnike Fiskalnog saveta da se do sada nađu pred narodnim poslanicima.

Inače Fiskalni savet je telo koje u svom radu mora da se rukovodi nekim fiskalnim principima i njihova uloga je, ima više toga, ali njihova uloga se može svesti na tri osnovne stvari. Prva je da se ustanovi odnos javnog duga prema BDP, druga je stvar da se ustanovi odnos plate prema BDP i odnos penzija prema BDP.

Naravno, vi ste pedantno u ovom izveštaju koji ste dostavili nama narodnim poslanicima ovde dali te parametre i ono što mene interesuje, vidimo da je iznos plata u odnosu na BDP negde oko 9%, a odnos penzija u odnosu na taj isti BDP negde oko 11%.

Ako ovo uporedimo sa nekim prethodnim vremenima možemo videti i zaključiti da je ovde zaista došlo do određenih pomaka u odnosu na ono vreme kada su ovu državu vodili neki drugi, međutim, nikako ne smemo shvatiti da je stanje dobro. Naprotiv, imam mnogo toga što može da se zameri i vama iz Fiskalnog saveta i naravno, ljudima koji vode ovu državu.

Svi ovi podaci koji ovde imamo baziraju se na nekim statističkim istraživanjima, a znamo svi da statistička istraživanja nisu uvek baš najpouzdanija. Statistika nije baš uvek najpouzdanija nauka. Ima ona izreka koja definiše statistiku, kaže – „Statistika je tačan zbir netačnih podataka“. Tako da, uvek i ove podatke koje ovde imamo moramo uzeti sa rezervom.

Ideja da se uvede red u fiskalne oblasti je naravno dobra ideja i mi to pozdravljamo, mi iz SRS to pozdravljamo, i pozdravljamo ovo što je gospodin Pavle Petrović rekao ovde da što se tiče završnog računa budžeta na kojem mi neprestano insistiramo da će se i o toj stvari ubuduće i te kako voditi računa, jer sam budžet bez završnog računa budžeta ne znači mnogo, jer jednostavno nema načina da se utvrdi kako se troši novac. Inače, kad je u pitanju novac, tu postoji jedna izreka koja kaže – „Tamo gde je novac, tamo je uvek neka zamka“.

Videli smo u ovom izveštaju da se govori i o reformi javnih preduzeća sa osvrtom na Železnice Srbije, gde je jedino došlo do određenih transformacija, neću baš da ponavljam šta se sve tamo desilo.

Takođe smo iz ovog izveštaju videli, koji ste nam dali ovde, kada je u pitanju javno preduzeće "Elektroprivreda Srbije", da tu postoje određeni problemi koje ste ovde naveli i koje mi svi znamo, i običan čovek i običan građanin. Znači, tamo imamo prekomeran broj zaposlenih, znamo da postoje gubici pri prenosu i transportu energije i znamo da su plate u tom javnom preduzeću iznad onih prosečnih plata u ostalim sektorima Srbije.

Ako sa druge strane znamo da, nažalost, veliki broj građana Srbije živi u dosta teškim okolnostima i na granici egzistencije, to je jedan od najvećih problema sa kojim se naše društvo susreće.

Ono što je pozitivno i što želim da pohvalim je činjenica da se polako vraća poverenje u fiskalni sistem Srbije. Zaista, to je stvar za svaku pohvalu. Poverenje u fiskalni sistem je jedan od glavnih stubova na kojima počiva fiskalni sistem svake države, jer bez poverenja u fiskalni sistem, u banke, tu bi došlo do velikih turbulencija, do velikih problema, što bi uzdrmalo ne samo državu i sistem kakva je naša, nego i mnogo jače, ozbiljnije i veće države nego što smo to mi.

Iz tog razloga, poverenje u finansijski sistem je od izuzetnog značaja i, na svu sreću, kao što vidimo, to poverenje se polako vraća. Ono, naravno, nije još na onom nivou na kojem bi trebalo da bude, ali, jednostavno, ipak tu postoje određeni pomaci.

Iskoristio bih ovde priliku i prisustvo gospodina Pavla Petrovića da ga pitam da li je u nadležnosti, u ingerenciji vašeg Fiskalnog saveta, da li su u nadležnosti provizije koje određene banke zaračunavaju za određene transakcije? Naime, i sam sam ovih dana, tačnije juče, imao potrebu da uplatim neki simboličan iznos, ne ovde kod nas nego u jednoj od susednih država, odnosno bivših republika SFRJ i mnogi građani Republike Srbije imaju tamo i rođake i prijatelje itd. i imaju često potrebu da uplate neke iznose po osnovu ostavinskog postupka ili, jednostavno, ima ljudi koji imaju roditelje u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, pa i u Crnoj Gori, gde treba da im uplate račune za mobilne telefone. Pošto platni promet ne funkcioniše, ili ne funkcioniše na onaj način kako to običan čovek pretpostavlja da treba, eto, ja sam imao priliku da recimo za neki simboličan iznos od nekih 10-15 evra jedna banka, mogu da vam kažem i koja je u pitanju, tražila je proviziju 3.400 dinara. Znači, da bi uplatili 10 ili 15 evra, provizija je skoro 30 evra. U pitanju je "Unikredit" banka. Da li je to u vašoj nadležnosti i da li nešto može da se preduzme po tom pitanju, da bi se te stvari nivelisale? Jer, zaista, veliki broj građana Srbije ima potrebu da vrši te novčane transakcije sa bivšim državama SFRJ i u pitanju su uglavnom simbolični iznosi, a provizije su izuzetno velike. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Saviću.
Reč ima prof. dr Pavle Petrović. Izvolite.

Pavle Petrović

Nije u nadležnosti Fiskalnog saveta, ali mislim da je u nadležnosti Narodne banke.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Izvolite, kolega Saviću.
...
Srpska radikalna stranka

Nikola Savić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Jel možete vi da se, kao Fiskalni savet, svojim autoritetom, što kaže kolega Mirčić, založite kod Narodne banke da se ipak te stvari dovedu u neku razumnu meru? Jer, nije logično i nije normalno da, recimo, za neki iznos, platite dva ili tri puta veću proviziju nego što je sam iznos.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Saviću.
Izvolite, profesore.

Pavle Petrović

Nadamo se da će reagovati. Ja mislim da vi imate veći autoritet kao poslanici, nego ja. A sem toga, ne sme da se meša fiskalna i monetarna.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima dr Mihailo Jokić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Mihailo Jokić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Ja ću da pričam nešto što niko do sada nije pričao, da se ne bi ponavljali. Moja tema je - zlato, dolar, dinar, nacionalne valute i gde se tu nalazi Srbija, gde se tu nalazi građanin Srbije.

Želim od vas, kao profesionalaca, da se u pisanoj formi iskažete, kako i kojim putem treba da se razvija država, odnosno kreće država, ponaša pojedinac, da bi se sačuvala makroekonomska politika.

Prvi problem koji želim da istaknem jeste, i tu sam iznenađen da niko nije konstatovao, nama nedostaje služba društvenog knjigovodstva. Godine 2000. su… Da završe radikali, pa ću ja.

(Predsedavajući: Samo nastavite, dr Jokiću, ovo je parlament, ne možemo zabraniti da pričaju između sebe.)

Znači, uništili su vojsku, uništili su policiju. Mi smo obnovili vojsku, imamo jaču vojsku, obnovili smo policiju, ali nismo dobili službu egal službi SDK koja je pratila sve finansijske tokove na nivou države. To je problem. To je problem kontrole. To je problem nadzora.

Možda to nije u domenu vaših ovlašćenja, ali vi kao stručni ljudi treba da predložite, i ponovo ponavljam, u pisanoj formi da se iskažete nama, Skupštini, Vladi, da se mora neka institucija pojaviti u tom obliku, koja će vršiti onu ulogu koju je vršila Služba društvenog knjigovodstva.

Možda je tu najbliža ova Državna revizorska institucija. Mi smo slušali to juče, ali to je sve ad hok. Nekoga pogode, nekoga ne pogode itd. Parcijalno prilaze tim problemima. Nama treba institucija koja će da sagleda celinu.

O čemu se sada radi? Ja sam jednom prilikom, prof. Petroviću, rekao da je dolar najveće zlo ovoga sveta i da Amerika ne komanduje i ne teroriše svet bombama i avionima, nego dolarom. Evo, Venecuela je najbolji primer. Videli ste, blokirali su sva sredstva koje je Venecuela imala u dolarima. To se mora sprečiti, jer od 1971. godine dolar je izgubio zlatnu podlogu i oni štampaju dolar kao mi toalet papir. O tome se radi. To se mora sprečiti.

Velike zemlje, Rusija, Indija, Kina, kupuju zlato. Mislim da Rusija ima negde, čini mi se, 2.112 tona zlata. Indija ima preko 600 tona. Da li mi kao zemlja da bi obezbedili svoju sigurnost, da bi dinaru napravili zlatnu podlogu, da se i mi okrenemo? Da li i mi treba? Vi kao stručni ljudi treba da se izjasnite u kom obliku ćemo da štedimo, da čuvamo svoje devizne rezerve. Pa nećemo to raditi sigurno u dolarima. Nećemo raditi ni u evrima, jer se i evro štampa nekontrolisano, a najbolji dokaz je taj euribor, koji je minus 0,2%. Znači, negativan je.

Ja sam tu zahvalan našoj Narodnoj banci koja je sprečila da strane banke naplaćuju nama kamatu što mi imamo novac kod njih.

Vi znate da su 2018. godine te strane banke ostvarile dobit od 70,4 milijarde, a to ide sve delom i preko tih provizija o kojima je govorio kolega. Provizija za transakciju novca. To je nekada pripadalo i treba da pripada državi Srbiji. Tu Srbija mora da sačuva sebe.

Znači, ja želim od vas kao stručnog čoveka, odnosno kao stručnog tima da se vi u pisanoj formi izjasnite šta sad u ovom trenutku treba da radi država Srbija? U kom pravcu treba da ide, jer meni se čini da će evro doživeti sudbinu marke, nemačke marke. Sećate se kako je bilo? Bilo je jedan jedan, pa je onda bilo dva jedan.

Da ne bi mi došli u tu situaciju, vi možete da preporučite, recimo, ja bih mogao kao laik da kažem da štedimo, recimo, u kuvajtskom dinaru. Sad je najstabilnija valuta kuvajtski dinar, jel tako, i švajcarski franak.

Znači, to su problemi gde vi treba da se pojavite kao stručno telo. Možda vi i ne možete da donesete odluku, ali morate se iskazati i morate se zbog građana Srbije, zbog istorije, zbog ljudi koji dolaze, iskazati u pisanoj formi.

Poslednje što ja želim da kažem jeste, pazite, bruto domaći proizvod i bruto nacionalni proizvod, mislim da se vi i ja razumemo. Profesore, ja se zalažem za bruto nacionalni proizvod, jer mislim da on na pravi način iskazuje standard i moć jedne države, a bruto domaći proizvod je nametnut nama, zemljama u razvoju. To su nametnule multinacionalne kompanije. Sad da ne ulazim u to, u detalje, da ne bi bilo rasprave zašto i kako.

Znači, da ne bi bili žrtva pravi je trenutak da se vi, kao stručno telo, pustite vi sad ovu statistiku da li je to 12 ili 13 itd, dajte vi nama reper, dajte vi nama putokaz šta mi u ovom trenutku, koji je vrlo težak, kako da se ponašamo u tim trgovinskim relacijama.

Trgovinske relacije evro pokriva negde sa 40%. Tržište američkog duga je u kolapsu. Niko neće da otkupi njihove menice, njihove hartije od vrednosti. Dolar mora da padne. Dolar pada. Evro pada. Znači, pojaviće se neka valuta.

Gde smo mi tu? Šta mi tu treba da uradimo kao država i šta tu treba da uradi pojedinac koji u ovom trenutku živi i ima neku ušteđevinu, kako to da sačuva za starost koja je neizvesna? Hvala.