Ne, nisam advokat, ali želim kolegijalno sa vama da učestvujem u radu Skupštine i želim da svako od kolega ima pravo na repliku, pogotovo predstavnici Partije udruženih penzionera gde direktno se odnosi na njih pitanje i problemi oko penzija.
Ako vi mislite da nećete nikada doći u taj stadijum, grdno se varate. Svi ćemo mi jednog dana biti penzioneri. Da li ćemo biti članovi PUPS-a, to je sad već druga stvar. Ali, čisto zbog tolerancije, jer ovde ste tolerantni kada je u pitanju vreme.
Ono što želim da pitam Fiskalni savet to je sledeće. Vi, profesore Petroviću, tvrdite ovde da je budžet strukturno izbalansiran. Na osnovu kojih elemenata, profesore, možemo da tvrdimo da je on strukturno potpuno izbalansiran?
Mi nemamo završni račun, profesore. Mi ne znamo kako su sredstva trošena. Mi ne znamo odakle potiče taj suficit. Znate, vi kao stručan čovek dobro znate da je suficit isto problematičan kao što je, otprilike, deficit. U deficitu se pokazuje da niste dobro procenili prihode, a u suficitu se pokazuje da ste dublje zavukli ruku građanima nego što treba, ako je on strukturno, kako vi kažete, izbalansiran. Moramo imati odgovor.
Ne može se samo iznositi činjenica, evo prešli smo iz deficita u suficit, a da ne znamo pozadinu svega toga. Odakle taj višak? Da li to možda potiče od činjenice da država ne izmiruje svoje obaveze? Da li to potiče iz činjenice da se previše uzima na porezima i na ostalim dažbinama koje raspisuje država ili je to neki drugi razlog? Ako je neki razlog, da znamo koji je razlog ali bez završnog računa mi ne možemo ništa pouzdano da raspravljamo.
To je ono što nažalost kolege iz vladajuće koalicije, pa bez obzira da li su većinska ili neka druga partija, ne mogu da shvatim insistiranje SRS. Ne radimo mi to da bi ukazali na propuste. Nije to propust, nego da bi znali orijentir šta je to. Nemamo mi samo taj problem kada je u pitanju republički nivo vlasti. Mi imamo lokalne samouprave gde se čelni ljudi hvale sa tim da u kontinuitetu već sedam godina imaju suficit. To znači, moramo tražiti uzrok ili nemaju dovoljno ideja, nemaju projekata da utroše taj novac ili negde dolazi do nesuglasica, neslaganja, jer, Bože moj, ne može sedam godina da traje suficit u jednoj lokalnoj samoupravi, a da pri tome država ne reaguje.
Imamo ovde, vi ukazujete na problem transfernih sredstava, što je sve veći i veći problem, ne samo u delu gde vi ukazujete da se gradovima u Srbiji pored redovnih 50% subvencija, gledajući na ukupne subvencije, dodeljuju dodatna transferna sredstva iz budžetskih rezervi. Mi imamo ovde opštine koje ne mogu da prežive.
U strukturno izbalansiranom budžetu, slažete se, ne bi smelo da dođe do takvih nesuglasica, ne bi smeli da se pokazuju takvi problemi, jer mora da se vodi računa kako se i na koji način troše sredstva iz budžeta, kako se iz rezervi usmeravaju sredstva i u koje to lokalne samouprave.
Ovde ste vi potpuno u pravu i u kontinuitetu insistirate na tome da se pitanje isplate penzija i visina penzija odrede jasna pravila, kriterijumi, po kojima će doći do obračuna povećanja penzija. Ne može to da bude nešto što je ad hok, to mora da bude sadržano ili u porastu BDP, odnosno bruto domaćeg proizvoda ili u realnom rastru troškova života, ili u inflaciji.
Evo, mi imamo primer sad, sledeća sednica Skupštine zakazuje se da bi se povećala visina naplate putarine. Šta su realni parametri? Porasli su troškovi za održavanje puteva. To su realni parametri za koje pretpostavlja Vlada. A, kada su u pitanju penzije, gde su tu realni troškovi, gde su tu realni troškovi?
Drugo, nismo dotakli, profesore, ono što je veoma bitno, a to je sledeća činjenica - uloga javnih preduzeća u stvaranju BDP. Mi imamo jednu situaciju koja je prosto neverovatna. Mi smo postali toliko pobožna nacija, da nama zavisi proizvodnja struje od toga da li će biti suša ili će padati kiša. Nama zavisi rast poljoprivredne proizvodnje od toga da li će, što kaže onaj sa neba da pogleda, pa da nam da kišu i povoljne klimatske uslove kako bi mi mogli na osnovu toga da računamo BDP.
Moramo negde da kažemo jasan stav Fiskalnog saveta kada su u pitanju penzije, bez ikakve dileme. Ali, mora da se kaže šta je uzrok ovakvog stanja u proizvodnji električne energije, odnosno u elektroprivredi. Ne možemo da se zadovoljimo time da kažemo - mora da se izvrši strukturna promena. Ne, možda treba i kadrovska promena.
Evo vam i najbolji primer, Rudnik Bor. Sklonili su direktora koji je niz godina pravio minuse i sada se hvale da je to krenulo dobro, zato što je došao strani investitor. Ali, sasvim suprotan primer je PKB. Nemojte, gospodo, tako da se hvalite sa tim potezom da je PKB rešen problem. Tu smo prodali zemlju, nema više šanse da je po drugi put prodamo. Nema od toga ništa. Zemlja se prodaje, domaćin čovek poslednje što prodaje to je zemlja.
Možda se moglo upravo ovako, kako to i Fiskalni savet savetuje, da se strukturalne promene u pojedinim preduzećima ili sistemima da se izvrše, pa onda da se vidi, a mi smo u PKB prodali zemljište i gotovo je. Završena je tu priča. Da li će biti privedeno nekim drugim namenama, to je u nadležnosti i ingerenciji novog vlasnika i buduće vlasti na lokalnom nivou, ili sadašnje možda vlasti, ali država od toga nema.
Zbog toga treba jasno reći šta je uzrok ovakvom suficitu koji se ponavlja i mi iznosimo kao činjenicu da je to napredak, a možda iza toga stoje obaveze koje država nije izmirila, govorim možda. Ne znamo dok ne budemo imali završni račun. Hvala vam.
