Prvo, ove uštede i Zakon o javnim nabavkama u redu veličina su promašene. Znači, uopšte se ne radi o tome.
Drugo, naše projekcije tada su bile vrlo precizne, jer su one podrazumevale da će se, ono što smo mi tražili, smanjenje kod penzija, bilo je u planu stavljeno, smanjiti broj zaposlenih za 75.000. Mi smo odmah rekli – to je nemoguće, to se neće desiti, to se jednostavno stavilo na početak, a rekli su – hajde mi ćemo to da uradimo u drugoj, trećoj godini i na kraju od tih 75.000 je jedva 20.000 otišlo. Tako da ti vaši stavovi ne stoje.
Sada da se vratim, gospodine Mirčiću, oko ovoga šta mi mislimo pod strukturno izbalansiranim budžetom. Zapravo, ono što mi imamo i bez završnog računa, to daje Ministarstvo finansija. Mi imamo velike stavke rashoda. Znači, imamo ukupne rashode, recimo, rashode na subvencije, rashode na robe i usluge, na penzije, na plate, na kamate, rashode na investicije i na osnovu toga vidimo rashodnu stranu. Ono što mi ne vidimo i što tražimo iz ovog završnog računa jeste kako se to po ministarstvu i po svakom korisniku trošilo i onda tek može da se proveri da li je ovo ostvareno. Ove ukupne cifre, mislim, u osnovi jesu precizne. Tu bi bilo pomeranje malo gore ili dole.
Ista stvar je na prihodima. Mi vidimo iz Izveštaja Ministarstva finansija koliki je prihod od PDV, od doprinosa, akciza, porez na dobit, tako da na osnovu toga možemo da utvrdimo koliki je stvarni suficit ili deficit.
Kada kažem ocenjujemo da je on strukturno uravnotežen, hoćemo da kažemo da se ovaj rezultat, stanje budžeta, unazad, ove godine i prethodne godine, kreće oko ravnoteže. To je malo u plusu, u stvari rezultat je malo uvek u plusu, plan je malo u minusu, ali to je u osnovi u ravnoteži. Kada ocenjujemo da je to strukturno usklađeno, to znači da to nije postignuto tako što je ad hok smanjen neki rashod. Recimo, namerno su sklonjene u stranu javne investicije ili slično ili je pak postignut tako što je ad hok uzeto od mnogo više sredstava od javnih preduzeća.
Prema tome, u tom smislu on može da se održi na srednji rok. Tačno je da nije moguće sasvim precizno planirati da vi dobijete uvek, baš taj uravnoteženi cilj. Radi se stvarno o malim greškama koji daju mali višak ili mali manjak. U tom smislu to je prihvatljiva stvar.
Ono gde se slažem s vama, to su dva velika problema, je Elektroprivreda Srbije. Ona nije problem za budžet, jer ona ne uzima sredstva od toga, ali kao jedno preduzeće, sa reformom tog preduzeća, sve što ta reforma podrazumeva, ono bi trebalo da postane efikasno preduzeće koje vuče ekonomski rast. Ono to nije i mi na to ukazujemo i pokušaćemo da damo neke dodatne analize i da vama poslanicima dajemo osnov da na osnovu toga reagujete.
Drugi problem, koji je podstaknut na početku ove sednice i juče kad je bio revizor, jeste da treba ponovo vratiti pažnju na lokalnu samoupravu. Ukupni obim problema nije toliko veliki kada se sabere na nivou države, ali za svaku lokalnu samoupravu, za pojedine lokalne samouprave to jeste ogroman problem i vidimo da bi tu bio prostor za značajno unapređenje. Pre dve godine smo dali jedan plan toga i, kao što sam ponovio, spremni smo da to inoviramo i da zajedničkim snagama to ponovo aktuelizujemo. Hvala.