Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Reč ima prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Izvolite.

Hvala.
Samo dve, tri napomene. Da ne bi bilo zabune, nije naša projekcija da će u sledeće četiri godine privreda porasti za 20%. To ja mislim da ministar Mali iznosi. Mi mislimo da ako ne dođe do značajnih reformi, to je bila diskusija jutros, da je ne ponavljam, o povećanju stope investicija, promena privrednog ambijenta itd, da ćemo se mi zadržati na nekoj stopi od oko 3,5%, što bi za tih četiri godine dalo nekih 14%.
Dakle, prvo nije naša projekcija da je 20% i da to ide automatski, to je znatno manje ako se ne uđe u ozbiljne reforme koje smo mi sugerirali, a očigledno u ovom sastavu ne postoji saglasnost da li su to osnovne terminante.
Druga stvar, vi ste rekli u pogledu javnih investicija zašto su javne investicije u infrastrukturu, citirali ste nas, manje. Delom zbog ulaganja u odbranu, vojsku i policiju i objasnili ste zašto je to, ali je to i uvećanje plata. Dakle, mi mislimo da je deo uvećanja plata u javnom sektoru, koji je bio znatno iznad onoga kako su rasle plate u privatnom sektoru, bio neopravdan i da je baš taj deo trebao da se uloži u zaštitu životne sredine, puteve.
Napokon, Zakon o privremenom smanjenju penzija, vi kažete da nije mogao ranije da se ukine. Naprotiv, već 2017. godine, srećom, postignuto je uravnoteženje budžeta i već se tada otvorio fiskalni prostor uštede da se u 2018. godini poveća prostor za penzije. U 2018. godini to nije bilo urađeno, kako smo mi predlagali vraćanjem u sistem, ukidanjem tog zakona. Znači, to je moglo tada da se uradi, nego je urađeno ad hok povećanjem penzija i tek je godinu dana iza toga taj sistem vraćen u normalno stanje. Hvala.

Zahvaljujem, prof. Petroviću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Fiskalnog saveta, pred nama je danas izveštaj Fiskalnog saveta kao jednog nezavisnog državnog organa, čija je uloga ocena poštovanja fiskalnih pravila i obezbeđivanje javnosti i odgovornosti u vođenju fiskalne politike.

Fiskalni savet vrši analize fiskalne politike i organizuje stručne rasprave u ovoj oblasti. Vrlo važna uloga Fiskalnog saveta ogleda se u praćenju i proceni efekata ekonomske politike, fiskalnih rizika i verovatnoća da li će Vlada ispuniti fiskalne ciljeve poštujući fiskalna pravila.

Podnošenjem izveštaja Narodnoj skupštini i Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obezbeđuje se javnost rada Fiskalnog saveta.

Takođe, izveštaji, analize i mišljenja zaista treba da budu na internet stranici Fiskalnog saveta da bi građani mogli da se upoznaju sa njima u svakom trenutku, jer će na taj način pratiti kako rad Fiskalnog saveta, tako i efekte tog rada.

Fiskalni savet je u 2018. godini, takođe, težio tome da se doprinese boljoj i održivoj fiskalnoj politici tako što je ukazivao na mere za unapređenje javnih finansija i privrednog rasta. Najvažniji zadatak Fiskalnog saveta u 2018. godini bio je kontrola rashoda za penzije i plate u javnom sektoru i pružanje podrške za uređenje penzijskog sistema na trajnim osnovama.

Fiskalna konsolidacija koja je bila nužna počivala je na teškim merama koje su bile privremenog karaktera, ali na taj način od države u bankrotu došli smo do trenutka kada zaista imamo stabilnu državnu kasu.

Na primer, na kraju 2014. godine država je bila u deficitu od 2,2 milijarde evra. U 2015. godini javni dug je bio blizu 80% BDP-a. Na kraju 2018. godine imali smo suficit u budžetu od oko 68 milijardi dinara, dok je javni dug iznosio 54% BDP.

Kao deo procesa fiskalne konsolidacije smanjeno je učešće rashoda za penzije sa 12,8% BDP u 2013. godini na 10,5% BDP u 2018. godini. Penzije su usklađivane sa ekonomskim mogućnostima, a danas je, zahvaljujući, pre svega, suficitu u budžetu, Zakon o privremenom smanjenju penzija stavljen van snage.

Što se tiče plata u javnom sektoru, one su od 2016. do 2018. godine povećane u rasponu od dva do deset posto. Tri puta je povećana minimalna zarada. Cena radnog sata na kraju 2014. godine bila je, na primer, 115 dinara, dok je u 2018. godini povećana na 155 dinara. Za ovu godinu plan je povećanje plata koji se kreće u rasponu od 7% do 12%.

Prema tome, pridržavanje fiskalnih pravila, budžetska disciplina, dobra saradnja između svih nivoa vlasti dali su rezultate i stvorili sigurnost u pogledu buduće fiskalne politike.

Fiskalna politika koju sprovodi Vlada Srbije dala je očigledne rezultate i rezultati će biti još bolji. Naravno, nesporno je stručno angažovanje Fiskalnog saveta na koji način se daje jedna kompletna slika ove oblasti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Žarić Kovačević.
Reč ima narodna poslanica Vera Jovanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući Milićeviću, predsedniče Fiskalnog saveta sa saradnicima, kolege poslanici, u martu ove godine, a na osnovu člana 92. Zakona o budžetskom sistemu, dostavljen je Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu. Izveštaj je sveobuhvatan i, pored podataka o izvršenom budžetu u 2018. godini, sadrži i poglavlje o saradnji Fiskalnog saveta sa držanim organima, organizacijama, saradnja sa medijima, prikaz aktivnosti Fiskalnog saveta u medijima, pregled najvažnijih analiza kontrola rashoda za penzije i plate u javnom sektoru, kao i plate u državnom sektoru, u javnim preduzećima, investicijama u zaštiti životne sredine, investicije u puteve i železnice.

Fiskalna pravila su uvedena 2010. godine, a primenjuju se od 2011. godine. Profesoru Petroviću je ovo drugi mandat, pa s obzirom na to da zna koje smo rezultate nasledili te 2012. godine od bivših vlasti, što se čak i ne može nazvati rezultatima, već ponorom, gde je nezaposlenost bila oko 26%, javni dug oko 76%, a privreda uništena skroz.

U svom izlaganju ste i sami rekli da su neke mere od strane Vlade krenule u dobrom pravcu, kao što je reforma penzionog sistema, a na primeru predloga indeksacije na švajcarskom primeru.

Vaša kritika ide u pravcu zapošljavanja, tj. zabrane zapošljavanja u javnom sektoru, koja je doneta 2014. godine, ali da tada nije doneta takva odluka, kao i odluka o smanjenju penzija, država ne bi tako brzo postigla finansijsku konsolidaciju, pa tako za 2018. godinu imamo budžetski suficit od 35 milijardi, a dug javni smanjen na oko 50%.

Vlada radi na tome da se učini fleksibilnija kontrola zapošljavanja u javnom sektoru, tj. da se 2020. godine, ukine zabrana i da se sredinom 2020. završi reforma tj. uvođenje platnih razreda.

U vašem uvodnom izlaganju ste naglasili da je nedovoljno sredstava izdvojeno za investicije i zaštitu životne sredine, ali upoređujući sa periodom pre 2012. godine, rekla bih da su rezultati takvi da možemo da budemo ponosni i na našu Vladu i na našeg predsednika Aleksandra Vučića, koji su postigli neverovatne rezultate.

U vašem izveštaju na strani 25. dajete ocenu lošeg stanja u oblasti investiranja u putnu privredu, pa čak sumnjate da će Koridor 10 biti uskoro završen, što mi je osobito zasmetalo, ali, eto, dobro, stvar je završen, Koridor 10 je pušten u saobraćaj. Molim da se bavite podacima, a ne predviđanjima.

U 2017. godini, izgrađeno je 56 kilometara auto-puta, 85 kilometara pruga, a koliko još lokalnih puteva. U 2018. godini preko 100 kilometar auto-puta izgrađeno. Ne treba zaboraviti da Koridor 10 ima svoju istoriju, pa je čak i sam premijer Đinđić obećao da će trasa od Leskovca do makedonske granice biti završena do olimpijade u Atini 2004. godine.

U vašem izveštaju govorite o reformama javnih finansija lokalnih samouprava. U analizi koju ste sproveli 2018. godine, kažete da budžeti lokalnih samouprava još nisu uređeni. Slažem se, ide teško, ali ne kažete šta smo zatekli u tim lokalnim samoupravama i koliko je krađe bilo skoro u svakoj opštini, a to ćemo tek videti sledeće godine kada se završe izbori kakva je situacija u Šapcu i Paraćinu. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Jovanović.
Reč ima prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. Izvolite.

Samo razjašnjenja neka. Mi smo se zalagali za zabranu zapošljavanja te 2014. godine, i to je dalo rezultata. Poenta je da je držanje te mere šest godina postalo već kontraproduktivno. Tada je uneto u plan konsolidacije i mi smo to podržali, da traje godinu dana, a da u međuvremenu Vlada napravi analizu viškova i manjkova i potreba i onda se pređe na taj sistem. To se šest godina nije uradilo i to je sada postalo kontraproduktivno. Kao što su poslanici ovde istakli, mislim da to posle počinje da koči taj sam sistem.
Zato je naš predlog da se iduće godine krene sa fleksibilnijim sistemom, da se rešavaju problemi, gde su najveći, gde očigledno nedostaju ljudi i da se tu dozvoli zapošljavanje, ali to ne sme da bude nekontrolisano, da nam uništi budžet, a da se iskoristi vreme od sada pa za godinu i po dana da se napravi detaljna sistematizacija i analiza, gde je potrebno, gde su manjkovi i viškovi, i onda da se na osnovu toga vodi politika.
Naravno, kada kažemo fleksibilno, to ne znači sada otvoriti branu i sada od jednom da eksplodira broj radnika u javnom sektoru, to je sada odgovornost Vlade, a i Skupština to kontroliše da stvarno povećanje ide u one delove gde je kritično, gde sistem ne može da funkcioniše.
Ovde manja napomena. Ne znam zašto nas kritikujete za Koridor 10, to je izveštaj za 2018. godinu. Mi smo rekli da neće biti završeno, pa nije završeno. Deo Grdeličke klisure je sada završen, istočni krak tek treba da se završi. Ne znam zašto činjenice treba gurati u stranu.
Sad, kao profesionalac, moram da vam kažem da su javne investicije u periodu do 2011. godine bile sistematski veće, kretale su se od 3,8, 4,5%, najmanje 3,1, 3% u 2011. godini BDP, a u ovom periodu do 2016. godine i zaključno sa 2016. godinom su bile 2, 2,3, 3,1 i 3, tako da do 2016. godine javne investicije su bile manje nego pre 2012. godine. Zaokret nastaje sa 2017. godinom i 2018. godinom, značajno, sada je to već 4% i plan preko 4%, planovi su da to bude veće iduće godine i mi to podržavamo i mislimo da ima i potrebe i novca i nadamo se kapaciteta da se ta sredstva, investicije, korisno upotrebe. Hvala.

Zahvaljujem profesore Petroviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.

Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić. Izvolite koleginice.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi gospodine Petroviću, sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, danas imamo pred nama izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu. Ovo je prvi put da razmatramo izveštaj. Vi ste nezavistan organ i to je jako dobro, ali imate odgovornost prema nama.

Možda se danas u toku rasprave učinilo da ima žuči. Ne, to nije žuč, s jedne strane smo mi koji predstavljamo narod i koji prosto odgovaramo na njihove neke zahteve i pitanja, a sa druge strane je statistika, neminovna.

Ne bih rekla da je čak bilo i teških reči ili kritika upućena vama. Ne mogu ja vama da dam kritiku, ja mogu samo da izrazim svoje mišljenje i svoj stav povodom nečega što ste vi izneli u svom izveštaju. Na primer, zapamtila sam da ste rekli da je nedovoljno ulaganje u zdravstvo i obrazovanje.

Sigurno je da je nedovoljno u odnosu na Švajcarsku, ali u odnosu od 2000. pa do 2012. godine je ogromno ulaganje. Setimo se samo kako je izgledala Srbija do 2012. godine, potpuno devastirana, bez domova zdravlja. Ja dolazim sa opštine Voždovac koja ima urbani i ruralni deo, e pa na toj opštini koja ima 170 hiljada stanovnika su za četiri godine izgrađena dva doma zdravlja. Jedan koji je bio ruina, gde su se skupljali narkomani i probisveti, znači potpuno renoviran u Vojvode Stepe, a drugi u Jajincima, koji zadovoljava potrebe 50 hiljada ljudi. Samo ta dva doma zdravlja.

Zatim, tri ambulante. Pričam samo o Voždovcu, a zamislite u gradu Beogradu. Znači, napravljena masa renoviranih ambulanti, moj Dom zdravlja Voždovac renoviran. Renovira se sad, odnosno dograđuje se druga faza koja je započeta pre pedeset godina pa je potpuno nepostojeća. Znači, potpuno nova infrastruktura Kliničkog centra, završen Klinički centar u Nišu. Zatim, napravljen projekat za Klinički centar u Novom Sadu, počeo da se rado. Napravljen projekat u Kragujevcu, počeće da se radi. Znači, mnogo je bolje nego što je bilo.

Zatim, što se školstva, odnosno obrazovanja tiče, takođe veliki pomak. Setimo se samo kako su nam škole izgledale. Svi su se šalili na račun našeg predsednika kada je govorio da moramo da renoviramo toalete. Znate zašto? Zato što su postojali čučavci. Znači, katastrofa jedna. Ja sam obilazila škole, bila sam pomoćnik predsednika na GO Voždovac, pa sam išla po školama, katastrofa. Devastirane škole. Sada ograđene. Imamo video nadzor, potpuno su renovirane. Gradimo nove škole, gradimo vrtiće. Znači, u tom segmentu, rekla bih, da je mnogo bolje.

Vi ste u pravu, nije dovoljno, treba da se trudimo zahvaljujući vama, vašim kritikama, vašim izveštajima. Biće bolje, ali moramo da konstatujemo da je zaista mnogo bolje. U ostalom, to su građani pokazali na izborima kada smo dobili 55% glasova, ne zato što ne radimo, nego zato što radimo.

Jako mi se dopalo što ste rekli da će ua 2019. godinu deo budžeta ići za infrastrukturu i to će iznositi 200 miliona evra. Bravo!

Nekategorisani putevi na mom Voždovcu? Katastrofa. Znači, preko njiva i livada idu ljudi. Od 2014. godine druga priča, koliko para, toliko puteva. Takođe, čitav jedan deo je pod septičkim jamama kada pričamo, navešću taksativno šta ste dobro rekli. Vi ste sve dobro rekli, ali nešto se meni dopada, nešto mi se ne dopada.

Znači, 21. vek, septičke jame, infrastruktura se radi, radi se kanalizacija, radi se vodovod. Kada vam budem rekla da Ripanj, selo koje je 10 kilometara odavde, još uvek nemaju sva domaćinstva pijaću vodu, ljudi su u šoku. Zahvaljujući infrastrukturi, dobrom radu naše Vlade, zatim i lokalne samouprave, 90% ljudi sada ima pijaću vodu. Sada se radi i kanalizacija. Znači, mi dobro radimo, ali nema dovoljno para u budžetu.

Setimo se samo 2012. godine, budžet koji nam je bio lažno prikazan, jer smo mislili da je stvarno manjak u budžetu, da je javni dug iznosio 14 i 15 milijardi, što nije bilo tačno. Zatekli smo dug od 25 i 26 milijardi. Nisu gospoda računala, gospodine, to nema veze sa vama, ja samo pričam zarad naroda da znaju, pošto je Fiskalni savet jedno nezavisno telo koje je surovo u smislu statistike. Brojke su jedno, ali moramo reći šta je bilo 2012. godine. Zatekli smo devastiranu zemlju. Zatekli smo budžet 78% BDP u minusu, danas je 50%. Znači, i to smo odradili kako treba. Suficit u budžetu. Grade se brze pruge, grade se putevi, završićemo Koridor 10, završićemo i brzu prugu. To mnogo košta, ali ćemo završiti.

Ova zemlja ima potencijal. Mi smo faktor stabilnosti na Balkanu. Dolaze investitori. Samo se sećam podatka da je 2008. godine otpušteno 400.000 ljudi. To ne znači 400.000 ljudi, nego njihove porodice, znači oko milion ljudi je ostalo bez posla.

Mi tako nešto ne radimo. Mi zapošljavamo ljude. Kako? Ne po državnim institucijama, nego dovodimo investitore strane. Otvoreno je preko 200 fabrika. Zaposlili smo preko 200.000 ljudi. To je podatak. To je neminovnost. Svaki dan se otvori po neka fabrika.

Nešto što se mene lično dotaklo o privatizaciji koja je javna, zaista treba pohvaliti. Svaka reč pohvale za to što sad javno radimo. Korupcija, nulta tolerancija, međutim, ima korupcije. Pa, ima je svuda. Mi je polako, ali sigurno biće iskorenjena.

Još nešto mi se nije dopalo, a to je da ne treba ulagati u vojsku i policiju. To prosto ne može tako. To vam je ko stan bez ključa u vratima. Znači, bezbednost upravo daju vojska i policija.

Još nešto mi je zaparalo uši. Ima mnogo dobrih stvari, ali ovo sam ja lično, prosto, zastupam svoj narod, pa moram da kažem šta je to. Rekli ste – vladavina prava ugrožena. Nisam razumela u kom smislu. Pretpostavljam da je to brzina sudova, jedino u tom kontekstu može da bude, mada i sudstvo mnogo bolje radi nego što je radilo do 2012. godine.

Kada bih pričala čija su prava ugrožena, ne mogu da ne kažem da je na tapetu uvek od 2012. godine gospodin Aleksandar Vučić, kome prete smrću, kome se obraćaju rečju Hitler. Zamislite, Hitler. Ja to nikad nisam čula. Pa šta, imao je gasne komore? Koga je taj gospodin Vučić ubio? Nikada nikoga, nego zapošljava. Otvorio je 200 fabrika, zaposlio 200.000 ljudi, ne samo on, nego naravno i Vlada i svi.

Naravno, to nema veze sa vama, ali bih volela da mi kažete šta vladavina prava? Pretpostavljam da su malo ugrožena, na to sudstvo. Opet, mi smo vrlo demokratsko društvo. Niko nije bio smenjen zato što nije SNS, nego prosto, dok ljudi ne odu u penziju. Mi smo tolerantni. Nemamo političko zapošljavanje, nego kadar. Poštujemo što neko radi tamo 20, 30 godina. Mislim da ste na to mislili. Vi ćete mi to objasniti.

Toliko toga hoću da kažem. Moram da pohvalim to što se zalažete za ekologiju, jer zaista, ova zemlja je 50 godina, niko živi nije ulagao i plaćaćemo penale. Dobro je što ste rekli da će po 500 miliona ići na godišnjem nivou, osam i po milijardi za 10 godina. Mislim da je to pravi put, jer mi nikada nećemo ući u Evropu ako ne očistimo Srbiju.

Dobro je što imate saradnju sa medijima, dobro je što imate saradnju sa ostalim državnim institucijama, sa stranim institucijama. Tako da, nikako nemojte ovo shvatiti kao kritiku. Nisam ja kompetentna da vas kritikujem. Ovo je samo moj stav o nekim vašim, ne vama, uvaženi gospodine Petroviću, nego prosto Fiskalnog saveta. Zahvaljujem na pažnji.