Zahvaljujem profesore Petroviću.
Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Fiskalnog saveta, poštovane kolege, poštovani građani Srbije, večerašnja, odnosno današnja rasprava nastavak je one koju smo započeli juče i vrlo je značajna imajući u vidu da pričamo o Fiskalnom savetu.

Narodna skupština, poslanici, Vlada, predsednik Skupštine, predsednik Republike, svako ima deo svoje odgovornosti i naravno ja bih hteo da ukažem i na to da, ne znam koliko se to u današnjoj raspravi vidi, da deo odgovornosti svakako na fiskalizaciji, odnosno na fiskalnom stanju budžeta, odnosno na stanju kakvo sada imamo je upravo i na samom Fiskalnom savetu.

Svakako odgovornost, niko ne beži od odgovornosti. Ali, hoću da ukažem da deo odgovornosti mora da preuzme Fiskalni savet i on ga naravno preuzima. Voleo bih da dobijem i dogovor da li ste u svojim analizama i pre svega preporukama, jer vi upravo šta radite? Konstatujete stanje, vidite gde su problemi i ukažete svima na najpošteniji mogući način. Voleo bih da mi kažete da li je bilo, a siguran sam da jeste bilo, procena koje su na sreću države i na sreću građana bile lošije, odnosno država je uradila bolje nego što ste vi očekivali, ja bih voleo da čujem da li je bilo takvih situacija, a ja mislim da jeste.

Ono što bih se složio sa vama, to je da je za privredni rast direktno odgovorna investiciona politika, odnosno investicije u proizvodnji i nova radna mesta direktno utiču na rast. Ali, ono što je zanimljivo i što ja vidim, ali bih voleo da mi vi odgovorite da li se slažete i da li vidite, a ja sam siguran da budućnost jeste uprava u tome, a to je upravo u privatnom sektoru.

Mi već sada imamo situaciju, to znam vrlo dobro i znam iz konkretnih primera, da ih sada ne navodim, da određena državna javna preduzeća, pa čak i ministarstva, već sada imaju problem da zadrže kvalitetne kadrove, da upravo kvalitetni kadrovi prelaze u privatni sektor, jer svi oni koji dobro rade, a kada kažem svi oni koji dobro rade, bez obzira na stepen diplome, odnosno da li je to doktorska diploma, fakultetska, srednjoškolska, znači dobar radnik, bez obzira na kom nivou obrazovanja bio, on će biti kvalitetno plaćen već sada bolje u privatnom sektoru nego u državnom sektoru što je dobro. Upravo, sve ovo što vidimo nije rezultat sreće, pa kao imao sam sreće pa je krenulo na bolje. Ne, to nije rezultat sreće, to je rezultat ozbiljnog rada i to pre svega ozbiljnog rada. Zaista, rekao je i kolega Kovačević i tu ću se ja složiti sa njim, zaista jedan čovek ključan za celu ovu priču i nije u pitanju 2014. godina nego 2012. godina.

Ključan je Aleksandar Vučić, ali da bi postojao Aleksandar Vučić potreban je bio narod koji će prepoznati politiku i priliku da preko Aleksandra Vučića i njegove politike konačno vrati Srbiju na mesto koje joj pripada u svetu.

Ono što je bio problem do 2012. godine, to je da smo bili obeleženi kao neka crna tačka, ne kao mesto gde će se investirati, nego kao mesto koje se obilazilo u širokom luku. Vi morate, kad pogledate realno, ne vi, nego bilo ko ko hoće realno da priča, bez obzira da li je opozicija ili pozicija, a vi pogotovo kao jedan nezavisan, po meni, nezavisan organ koji priča ono što vidi i priča ono što misli. Ali, dobro je što imate i tu težinu i kao profesor i kao institucija koja pokušava da na najbolji način prepozna probleme i da nam da najbolje moguće savete. Ali se morate složiti u tome – da nije bilo Aleksandra Vučića, da nismo promenili sliku o Srbiji, koju su svi obilazili u širokom luku, sada, u ovom trenutku, svi putevi vode u Srbiju. Da, svi putevi vode u Srbiju. Dolazi Putin, dolaze Nemci, dolaze Englezi, dolaze Francuzi, doći će i Tramp, o Kinezima da ne pričamo. Kinezi su preko Srbije našli prozor u svet, ali taj svet koji dotiče Evropu.

Znači, 2012. godina je bila prelomna, ali prelomna zahvaljujući pre svega građanima, oni su prelomili. Aleksandar Vučić je dobio priliku i pokazao da Srbija može i da upravo ti kvalitetni ljudi, kvalitetni u svakom smislu te reči, da ne idemo dalje, od Svetog Save preko Nikole Tesle, Pupina, pa do Novaka Đokovića i da ne nabrajam sadašnje naše velikane, prosto imamo sposobne, pametne i pre svega ljude koji su posvećeni Srbiji. Možda nije tema za Fiskalni savet, ali u trenutku kada dođemo u kriznu situaciju koju smo imali ne tako daleko, 2014. godine za vreme poplava, pa svi smo bili spremni da pomognemo i kada dođemo u kriznu situaciju i situaciju rata da su svi spremni da se prihvate oružja, i onaj koji radi na selu i onaj koji radi u fabrici i učitelj i profesor i inženjer. Upravo to je kvalitet Srbije.

Insistiram na Fiskalnom savetu da upravo bude konkretniji samo u delu da razume malo specifičnosti Srbije, ne znam da li uopšte imate priliku, da bi mogli da jednostavno imate kvalitetnije predloge. Evo, uzmimo primer Mačvanskog, Kolubarskog, Zaječarskog, bilo kog okruga, kad pričamo o investitorima, investitori su postojali i pre Aleksandra Vučića i pre vlade SNS, ali do pravljenja ambijenta da dolazimo u normalnu, fiskalizovanu i fiskalno sređenu, konsolidovanu državu, mi nismo mogli da dovedemo investitore. Nema potrebe da li ćete vi reći na forumu na Kopaoniku ili ovde u Skupštini, ali ono što znaju investitori, oni znaju, znaju to i građani. Konačno, građani znaju da žive u državi koja je konsolidovana i u kojoj ne moraju da jure da kupe evro ili da kupe dolare ili bilo koju drugu valutu, zadužuju se jednostavno u dinarima, ne moraju da brinu oko toga.

Ono što je rekao kolega Mika Jokić – dajte u tom pravcu pomozite, može neki savet vezano za konsolidaciju.

(Nataša Sp. Jovanović: Ko je taj Mika Jokić?)

Naš kolega doc. dr Mika Jokić, eto, ko ne zna. Za one koji ne znaju, Mihailo Jokić.

Meni je drago da imamo dobru saradnju, to ste i vi konstatovali u vašim izveštajima, između Narodne skupštine i vaše institucije i to pokazuje da je ova Narodna skupština na dobrom putu da pomogne pre svega građanima Srbije u oporavku Srbije. Nema oporavljene Srbije bez toga da svaki građanin, naravno, svima ne može biti ni lepo ni dobro, ali da svaki građanin vidi priliku za sebe i vidi da ima budućnost.

Ono što je obeležilo neku prošlost, nedostajanje poverenja u domaće institucije, nepoverenje investitora, inflacija, korupcija, mito, privatizacija i na kriminalan način prodate banke, sve je to prošlost. Zahvaljujući pre svega Vladi Republike Srbije, predsedniku Republike Srbije, ali pod broj jedan građanima Republike Srbije, imamo stanje koje imamo i ono što je dobro, ova Srbija ima budućnost, javni dug je u padu na 51%, siguran sam da možemo da ga servisiramo bez novih zaduživanja.

Molim vas samo još jednom da, kada pričate i pravite planove i predloge, imate u vidu situaciju sa terena. Ruma je postojala i pre 2012. godine, pa je od 2012. godini naovamo otvoreno 10 fabrika u Rumi, pa je otvorena fabrika u Malom Zvorniku, pa je otvorena fabrika u Ljuboviji, pa je otvorena fabrika u Krupnju, otvorena je fabrika i u Šapcu, „Jazaki“ kompanija je došla, 10,2 miliona evra podsticaja dala je država. Te podsticaje je dala država, naravno, ali to je podsticaj koji su dali građani. Naravno, to su podsticaji iz budžeta Republike Srbije, znači, najveći investitor u ovoj državi Srbiji koju vodi Aleksandar Vučić su upravo građani.

Znači, poverenje i politika poštenog odnosa prema građanima je svakako politika koju zastupa i Fiskalni savet i ova Skupština i predsednik Republike i sa tom politikom imamo sigurnu budućnost. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Birmančeviću.
Reč ima narodna poslanica Andrijana Avramov. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani predstavnici Fiskalnog saveta, poštovane kolege narodni poslanici, danas na dnevnom redu je Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2018. godinu.

Zahvaljujući našem predsedniku Aleksandru Vučiću, koji teži održivoj fiskalnoj politici i ukazuje na poželjne pravce i mere, primetan je privredni rast Srbije. Uspeli smo da u 2018. godini sačuvamo fiskalnu disciplinu. Akumuliranje javnog duga ugrožava ekonomsku stabilnost, razvojne perspektive države i dobrobit budućih generacija.

Mi ne želimo da potcenimo vašu ulogu. Važno je formiranje Fiskalnog saveta koji ocenjuje kredibilitet fiskalne politike sa aspekta poštovanja fiskalnih pravila, ali isto tako i sa aspekta poštovanja i racionalnog i pravilnog trošenja sredstava, a u korist građana Republike Srbije.

Zahvaljujući predlogu i mišljenju Fiskalnog saveta, Fiskalni savet predlaže Zakon o budžetu i Zakon o završnom računu budžeta. Time se ojačava budžetska disciplina, poboljšava koordinacija između različitih nivoa vlasti i smanjuje nesigurnost u pogledu buduće fiskalne politike.

Postoji dobra i konstruktivna saradnja Fiskalnog saveta sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, pre svega kroz rad Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, zatim, saradnju sa predstavnicima Vlade i Ministarstva finansija, sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja, infrastrukture, gde su dostavljeni svi podaci kretanja javnog duga o realizaciji kapitalnih projekata i svih drugih tema od ekonomskog značaja. Primetna je dobra saradnja i sa Državnom revizorskom institucijom na temu subvencija i gradskim upravama četiri najveća grada – Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac.

Važno je reći da naš predsednik u potpunosti sprovodi sve neophodne reforme u najkraćem mogućem roku od poreske administracije do rudarskog i energetskog sektora, kako bi bio obezbeđen rast BDP-a. U prilogu tome jeste i sastanak našeg predsednika sa predstavnicima Svetske banke, sa kojima je naš predsednik razgovarao o novoj strategiji rasta za Srbiju. Važno je naglasiti da u ovom trenutku Srbija nema problema sa finansijama, ali da svakako mora ostvariti veći rast BDP-a kako bi životni standard građana bio još bolji.

Predstavnici Svetske banke su izrazili zadovoljstvo svim rezultatima koje je Srbija postigla, što se prvenstveno odnosi na suficit u budžet, kao i na opadajući nivo javnog duga, stabilan rast investicija i smanjenje nezaposlenosti. Budžet je već nekoliko godina zaredom u suficitu. U 2018. godini suficit opšte države iznosio je preko 35 milijardi dinara. Javni dug je tokom 2019. godine smanjen na nešto manje od 55% BDP-a, što je još jedna potvrda je kriza javnih finansija izbegnuta.

Jedan od najvažnijih zadataka Vlade jeste očuvanje budžetske discipline, jer samim tim dolazi do ubrzanja privrednog rasta. Isključivo odgovorna politika Srbije i stabilan privredni rast daju mogućnost za ponovno povećanje plata i penzija i visok stepen zaposlenosti koji je ove godine porastao na 20%, nemojmo to zaboraviti.

Zahvaljujući pravilnoj politici našeg predsednika Aleksandra Vučića do sada je u Srbiji otvoreno preko 200 fabrika. Srbija beleži privredni rast, smanjuje nezaposlenost i smanjuje javni dug. Privatizacijom RTV Bor i PKB napravljen je značajni napredak u rešavanju problema neuspešnih državnih preduzeća gde je napravljen normalan kapitalistički model kao svuda u svetu.

Ono što bi na kraju mog izlaganja želela da istaknem odnosi se na značajne i vidljive rezultate koje je SNS postigla od 2012. godine. Građani su svesni da svakim danom sve više i jače ulažemo napore u rešavanju ključnih problema našeg društva. Srbija je prepoznatljiva u svetu zahvaljujući savesnoj politici predsednika Aleksandra Vučića i njegovom marljivom svakodnevnom radu u interesu svih građana Republike Srbije. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, koleginice Avramov.
Reč ima narodna poslanica Dragana Kostić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedniče Fiskalnog saveta i ostali članovi, kolege narodni poslanici, građani Srbije, ono što želim na samom početku svog izlaganja da iskažem to je da je Fiskalni savet sa Fiskalnim savetom Republike Srpske zaključio memorandum prošle godine 2018. i da ste vi gospodine Petroviću bili domaćin predstavnicima Fiskalnog saveta Republike Srpske, novembra 2018. godine. To je samo još jedna potvrda dugotrajnog i napornog rada našeg predsednika Aleksandra Vučića koji je sa ponosom skoro izrekao da nikada bolji odnosi nisu bili sa Republikom Srpskom, sa našim bratskim susedima.

Međutim, ono što na neki način zameram vašem izveštaju ali sa jedne strane vas i razumem, jer vi tako stalno govorite o nekim javnim preduzećima koje su u dubiozi, između ostalog to je i preduzeće, Javno preduzeće „Resavica“, zameram to što stalno govorite kako su oni nerentabilni. To jeste istina i zamerate državi što stalno daje subvencije za tih 4.000 rudara i govorite da se tu ništa ne dešava, da se stalno rezervišu sredstva i troše za zatvaranje rudnika, ali da do sada ni jedan rudnik nije zatvoren. Jeste da ni jedan rudnik nije zatvoren ali zato su prošle godine u Resavici sprovedena dva kruga socijalnog programa i sada je u Resavici skoro 500 radnika manje zaposleno nego što je bilo.

Zatvaranje rudnika je možda mnogo veći i mnogo trpniji posao nego što je samo otvaranje rudnika. Nije mala stvar, Resavica nije jedan rudnik, Resavica su u stvari preduzeća u čijem sklopu rade devet rudnika na devet teritorija Srbije. Ponekad podaci, ekonomski podaci nisu dovoljni za neku odluku. Treba da znamo gde se i sami rudnici nalaze, da se nalaze na nekim granicama i da je to jako bitno za socijalnu, demografsku politiku ove zemlje.

Druga stvar, nije problem samo što se izdaju sredstva, treba pored ovih navoda koje ste stavili, treba da stavite da je i država, odnosno budžet za 2019. godinu predvideo i ulaganje u one rudnike koji su profitabilni, a njih na sreću imamo tri koji stvarno mogu da zadovolje, svojom proizvodnjom mogu da izdržavaju a ne da zavise od subvencija države.

Moram da se vratim na 2014. godinu kada je bila ona poplava u Kolubari tada je Resavica, jeste sa malom proizvodnjom u odnosu na proizvodnju koju ima Kolubara, ali je ipak značajno doprinela nekoj stabilizaciji tada proizvodnje električne energije, naročito u TE „Morava“. Tako da imala sam moralnu obavezu zato što stalno rudari kada čuju vaš izveštaj oni kažu – Fiskalni savet je protiv nas. Razumem vas kao stručnjaka ali morate i vi njih da razumete sa druge strane kao rudare koji imaju najodgovorniji, sigurno najteži posao u ovoj zemlji.

Onda nama zamerate, odnosno ovoj Vladi kako ne investiramo dovoljno, a meni se čini da nikada više nismo investirali, da se nikada više nije gradilo u ovoj zemlji, a posebno ste skrenuli pažnju na infrastrukturu u saobraćaju i železnici. Ne znam, ali u našim izveštajima koje smo mi dobili, infrastruktura Železnice Srbije, dobili smo podatak da se ove godine vrši rekonstrukcija 300 km regionalnih pruga. Zanemarujem to što se radi pruga Beograd-Budimpešta koja je stvarno jedan kapitalni investicioni projekat, koji nije značajan samo za našu zemlju, nego i za ostale susedne države oko nas.

Zatim, u građevinarstvu, mi nikada više nismo izgradili nego prošle godine u 2018. godini, 13,9% u odnosu na 2017. godinu, vrednost izvedenih građevinskih radova. Od 2013. do 2018. godine za 1,2 milijarde evra smo uvećali vrednost radova koji se odnose na saobraćaj, građevinarstvo i infrastrukturu. Znači, sa 189,5 milijardi dinara na 332 milijarde dinara. Najveći deo rasta jeste povećanje ulaganja u saobraćajnu infrastrukturu. Samim tim 2013. godine učešće građevinarstva u BDP je bio 3%, a prošle godine je bio 4,7%. Od ove godine započinje novi investicioni ciklus čija je vrednost preko pet milijardi evra, što ukazuje na to da će Srbija svake godine sve više i više da ulaže i da niko ne može da stane razvoju naše države, a svakako za to je najzaslužniji naš predsednik Aleksandar Vučić.

Sem direktnih investicija, moram da kažem da tu ima i nekih indirektnih investicija, kao npr. što je gospodin Aleksandar Vučić, naš predsednik obezbedio 500 miliona za vaučere u turizmu, samim tim je indirektno investirao u privatni sektor, jer oni koji se bave turizmom, oni će sigurno da investiraju u svoje kapacitete jer znaju da imaju osiguranih 100.000 novih gostiju.

Tako da s jedne strane podržavam ovaj vaš izveštaj ali sa druge strane, čini mi se, postoje neke stvari koje su indirektne i koje utiču na rast BDP koje nisu sagledane ili možda ste vi to sagledali, ali mi to kroz izveštaj nismo primetili. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.

U vezi sa Resavicom, naravno da mi u Fiskalnom savetu imamo razumevanja da je to ljudski problem, da nije to tako lako samo obrisati zato što nisu rentabilni ali to suviše dugo traje, deset hiljada evra po zaposlenom se dobija subvencija svake godine. Radi se o tome da se priđe rešavanju tog problema. To prosto tako nije održivo. Ne možete da nastavite u beskonačnost da dajete svakom zaposlenom, mislim, ne daje se bukvalno ali veličina subvencija kada se podeli sa brojem zaposlenih toliko iznosi.
Ono što je naša kritika jeste zašto se ne preduzima. Evo, sada mi vi kažete da postoje tri rentabilna rudnika, da u te rudnike treba ako su stvarno rentabilni, da ne traže ponovo oni subvenciju, jer to je neodrživo, treba ulagati, ali onda treba sa druge strane zatvarati ove koji to ne čine. Međutim, mi vidimo u budžetu iz godine u godinu, ista rezervacija, ništa se ne dešava, sem što ste mi sada rekli 500 ljudi je otišlo za socijalni program.
Naravno da razumemo sudbinu tih ljudi ali nije rešenje da ostane od sad pa do veka da se svake godine po zaposlenom daje, da se nađu onda ove direktne investicije o kojima ste govorili. Zašto se onda neka od tih stranih direktnih investicija ne dovede u Resavicu, u Despotovac, da zameni, da to bude onda dobro. Ovo nije rešenje. Dakle, to je naša kritika.
Što se tiče ovo što ste ukazali da se izgradnja javnih investicija povećava, to jeste tačno, u stvari bila je jako niska, nekih, recimo, nešto preko 2% BDP. Sada se skoro udvostručilo unazad nekih dve do tri godine i onda je to ovo što vi primećujete.
Ali, još uvek je to nivo koji je manji nego što imaju zemlje koje su uporedive sa nama. Prema tome, s jedne strane, mi bi trebali još više, iako je povećano, da investiramo, govorim o javnim investicijama, kad gledamo komparativno sa zemljama koje su uporedive sa nama, a iz drugog ugla, nama je potrebna infrastruktura - železnica, putevi, zaštita životne sredine. I treća strana, kad smo u tom izveštaju to konstatovali, nismo videli prostor u budžetu za ovu 2019. godinu, a to bude i više nego što je sada. To je otišlo na neke druge namene koje ne podstiču privredni rast, to je bila odluka i ne mislimo da je to bilo dobro, ali, na vama je da odlučite šta je, ali hajmo da gledamo unapred.
Evo sada će, u sledećem budžetu, uskoro, imamo ovu fiskalnu strategiju, poslaćemo taj izveštaj koji je okvir za to, krajem septembra i početkom oktobra će biti čvršći okvir za budžet i da onda tu slobodna sredstva zajedno usmerimo, tj. naša je preporuka da se usmeri više za puteve, železnicu i za zaštitu čovekove sredine. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Nataša St. Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani članovi Fiskalnog saveta, poštovane kolege narodni poslanici, Fiskalni savet Srbije je ocenio da planirani fiskalni deficit koji je strukturalno uravnotežen, važno je istaći, će dovesti do daljeg smanjenja javnog duga sa 54 na 51,5%, što je, takođe, brže od predviđenog.

Procena da će srpska ekonomija u naredne četiri godine porasti 20% je realna, ukoliko bi u međuvremenu izdvajanje za investicije iz bruto-društvenog proizvoda iz sadašnjih porasla za 23%.

Osnovna kritika Fiskalnog saveta, iz ovog Izveštaja smo mogli da vidimo, da je nedovoljno ulaganje u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo i da je potrebno još 200 miliona evra više nego što je predviđeno. To je sa stručne strane u redu. Ali, sa stanovišta koje je zatekla SNS kada je došla na vlast, a to su zapušteni i oronuli domovi zdravlja, bolnice, škole, koje nisu obnavljane od njihove izgradnje, a nove su bile misaona imenica, sada vidimo da se intenzivno gradi Klinički centar u Beogradu, da je završeno jedno velelepno zdanje u Nišu, takođe klinički centar, da je juče upravo stavljen kamen temeljac za Dedinje 2, da pomenem i moj grad Mladenovac, gde se radi dom zdravlja, u koji takođe od izgradnje nije ugrađeno ništa, pa onda susedna opština Aranđelovac, gde se ulaže u bolnicu, itd. i tako bi mogli iz grada u grad da pričamo koliko se ulagalo u te zdravstvene ustanove.

Što se tiče škola, nema škole na teritoriji Republike Srbije u koju nije uloženo, koja nije obnovljena, da stvori bolje i humanije uslove za našu decu. Ali, za to bi trebali sati nabrajanja.

I naravno da se slažem da nije dovoljno, ali morate da shvatite da ne možemo da stignemo, prosto, prethodne decenije nerada naših političkih prethodnika.

Fiskalni savet kaže da deo novca koji je trebao da ide za infrastrukturu je otišao za opremanje vojske i uvećavanje plata. Ali, mora da se shvati da je to bilo neophodno, jer je naša vojska bila totalno ogoljena, bez oružja, aviona, što znači, zemlja bez odbrane. A kako se nad nama stalno nadvija neka opasnost, preti se destabilizacijom, upadom u našu južnu pokrajinu, kada pokušavaju uz blagoslov moćnih sila da nam otmu teritoriju, ovo je potpuno, priznaćete, logično i odgovorno, i od strane našeg predsednika države i od strane naše Vlade i rashod u budžetu od 165 milijardi dinara koji se odnosi na kupovinu opreme za vojsku i za policiju je potpuno opravdan.

Kad je prazna kuća i kad je prethodna vlast tenkove prodavala u staro gvožđe, kad je zemlja potpuno ostala bez opreme i oružja, potpuno je domaćinski da se uloži u ovaj segment, jer bez sigurnosti bezbednosti naših građana nije moguć ni napredak zemlje.

Procena je da će stvarna investicija ostati na nivou 2018. godine i te investicije su dovele zemlju u suficit, što je nama mnogo značajno. Investicije su dovele do veće zaposlenosti i veće javne potrošnje, kao pokretača ekonomije. Krenuli smo velikim koracima napred i napravili preokret u ekonomiji, i to je evidentno. Ali, moramo ići još dalje.

U Izveštaju smo takođe videli da Fiskalni savet, koji je u mnogim segmentima vrlo kritičan, ocenjuje da ima dobru saradnju i sa skupštinskim Odborom za finansije i republički budžet, zatim sa ministarstvima, sa gradovima, sa DRI. Nije nijednog trenutka rekao da ima lošu saradnju, nego dobru.

Takođe, finansijski savet podržava povlačenje Zakona o smanjenju penzija, koji je u jednom trenutku bio neophodan za konsolidovanje budžeta zemlje. Nama nije bilo drago kada je on uveden, ali smo čekali suficit i čekali smo da zemlja stane na noge, pa da taj zakon o smanjenju penzija ukinemo. Više puta se naš predsednik zahvalio penzionerima na žrtvi koju su podneli za budućnost zemlje. Pri izradi budžeta za 2018. godinu se pokazalo da je tehnički jednostavan zadatak vraćanja na uređen penzioni sistem, predstavljao za nas i politički izazov.

Veliki je napredak i u javnom sektoru, jer smo od gubitaša napravili pozitivna javna preduzeća u Beogradu. Na primer, 2012. godine gubici javnog sektora su bili preko 60 milijardi dinara, dok sada, 2018. godine, 20 milijardi smo na dobitku. Velika je to promena, mnogo se bolje radi.

Sa druge strane, prošle su godine i uspešno je privatizovan i RTB- Bor i danas smo pričali o PKB i nađen je strateški partner za aerodrom "Nikola Tesla", ali ostalo je još državnih preduzeća koje čeka privatizaciju, kao u ovom slučaju Resavica, jer ta preduzeća su ogoljena i devastirana i u ogromnim dugovima od strane njihovih rukovodstava iz prethodnog režima, jer se kriza nije desila juče, nego još pre 20 i više godina. Među njima su još i „Petrohemija“ i „Lasta“, „Simpo“, „Jumko“, „Trajal“ i tako dalje.

Ovde bih se posebno osvrnula na "Lastu", čiji težak položaj je dodatno otežan uvođenjem „Bus plusa“, koji nam je u nasledstvu, takođe ostavio Đilas. Ovako štetan ugovor koji je potpisan kada je on bio gradonačelnik Beograda ne možemo da raskinemo bez ogromnih penala koji se mere milionima evra. "Lasta" je u gubitku, a da bi se održao javni prevoz, trpi i budžet grada Beograda. Red veličina troškova je 150 miliona u 2018. godini i da pomenem - u ogromne dugove koje su nam u nasleđe ostavili po raznim osnovama, preko milijardu je bio zadužen grad Beograd.

Posle godina je usvojen čitav set poreskih zakona, upravo da bi olakšali poslovanje privrede, da bi privukli investicije, zatim, da smanjimo preopterećenje na zarade, a sve u cilju privlačenja investicija i smanjenje stope nezaposlenosti.

Fiskalni savet se, vidimo ovde, protivi zabrani zapošljavanja i zalaže se za odobrenje zapošljavanja gde nedostaju stručni kadrovi, kako posao ne bi trpeo. Ja se sa ovim zaista slažem.

Takođe, upozorava da je sadašnji sistem plata u javnom sektoru zasnovan na velikom broju osnovica i koeficijenata, koji onemogućava dobru kontrolu i slažem se, takođe, da je potrebno povećanje transparentnosti i urediti ovu oblast. To, naravno nije ni malo lako, jer se decenijama radilo po drugačijem principu, ali građani zaslužuju javnu administraciju koja je mnogo efikasnija, bolja, insistira se na e-upravi i naša Vlada radi na tome. Proces je, mogu da kažem, krenuo.

Predlog je da treba i raspone između najnižih i najviših plata povećati. Malo pre ste objašnjavali i to i potpuno mi je jasno, samo kažem koliko je to teško, ali nadam se da će naša Vlada smognuti snage da uredi i tu oblast po vašoj preporuci.

Imajući u vidu nasleđenu tešku ekonomsku situaciju i iz bliže i iz dalje prošlosti i unutrašnje i spoljne neprijatelje, koji ovoj zemlji i njenoj budućnosti ne misle dobro, koji ruše, upropašćavaju, koji hoće da linčuju predsednika države Aleksandra Vučića, a on je motor pokretač ove zemlje koji neumorno radi u interesu svoje zemlje i rezultati su svima evidentni. Ne moraju svi da ga vole, ali treba da ga poštuje kao reformatora zemlje koja je bila na ivici bankrota i kolapsa.

Privredni rast možda nije brz, barem ne toliko koliko bi mi želeli, ali dubioza je bila toliko velika i toliko vešto prikrivana od prethodne vlasti da i ovaj preporod zemlje je pravi ekonomski bum.

Srbija neće mržnju nego napredak i izgradnju. Učinimo mi sa naše, a vi sa vaše strane, naravno. savetodavno i stručno, da napredujemo brže, jače i bolje ne samo zbog nas, nego zbog budućih generacija kojima želimo da pružimo bolje mesto za život. Ne moramo u svemu da se slažemo, ali zajedno treba da radimo kao tim. Zahvaljujem.