Hvala.
Pravo na repliku ima prof. dr Pavle Petrović.

Prvo treba znati da je revidirana veličina BDP na više i samim tim količnik duga i BDP je pao više nego što smo mi onda očekivali. Znači, to je statistička korekcija, izvršio Zavod za statistiku i, po našoj analizi, mislimo da je to uradio dobro.
Za ove privatne investicije ja ne znam kako da vam objasnim. Mi kao da pričamo o dve paralelne ravni. Jedino što pokušavam da vam kažem, bez ikakvih imena, da kada razdvojite tri sektora investicija, vidite da glavni problem nisu strane direktne investicije, ima ih dovoljno, srećom. Državne su problem da su male, ali to se sada povećava sa ovim budžetom i osnovno pitanje su preostale investicije, a to su investicije domaćeg privatnog sektora. To analiza pokazuje i onda ako je tako, a treba nam rast, treba njih stimulisati. Ja drugačije ne mogu da vam ovo objasnim.

Hvala profesore Petroviću.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističeivć.

Nagledao sam se ja tog po vama domaćeg privrednog sektora. Nagledao sam se još na MK Komercu. Vama je to smešno, a meni nije. Vi se smejte.

Voleo bih da je tu Aleksandra Tomić, koja je predlagač ovog akta, zaključka, da mi ona odgovori. Nagledao sam se ja tih privatnika do 2010. godine koji su izneli čini mi se da je po najviše integriti rekao 51 milijardu dinara iz privatizacija na raznim fiktivnim poslovima, narudžbama itd. Nagledao sam se ja tog domaćeg sektora – tri evra šećerana sa 164 ha zemljišta, a ovde pričamo o PKB, o promeni vlasništva. Oni su izneli novac i nemaju nameru da ga vrate u ovu zemlju.

Oni su štekovanjem para proizveli siromaštvo, a vi mi niste odgovorili, vi ćete mi odgovoriti gospodine Arsiću, da li Mišković spada u domaći privredni sektor ili u strani, s obzirom da je njegova firma prvo bila registrovana na Kipru i kada je prodao preduzeće u Srbiji, prodala ga je firma sa Kipra. Dakle, po vama, on nije bio domaći privredni subjekat, vi to niste rekli, ali ja mogu da zaključim da je Mišković bio strani privredni subjekt i da nije bio domaći.

Većina njih, pogledajte gde je MK komerc registrovan, pogledajte ko su vlasnici, tih, za koje vi mislite da su domaći privrednik. Takvi neće investirati ništa. Investiraće male zanatlije, mali industrijalci, oni će investirati. A ovi koji su nas opljačkali, taj novac neće sa Kukovih i Devičanskih ostrva vratiti ni na kukovo leto. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku, još jednom, prof. dr Pavle Petrović. Izvolite.

Kada pogledate izveštaje, vidi se da upravo govorimo o malim i srednjim preduzećima i da je upravo za mala i srednja preduzeća presudno vladavina prava i korupcija da se skloni, da bi oni investirali i da bi se razvijali.
Ovo što vi sad govorite, ne znam šta je? Jel naša privreda treba da bude državna? Jel ne treba da bude privatna?
Dakle, mala i srednja preduzeća, naravno i velika, ali glavna su mala i srednja preduzeća, domaća, koja ne mogu da se razviju zbog ovog ambijenta koji je. To je bio naš argument i ja drugo ne razumem.

Hvala, profesore.
Pravo na repliku, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kako mislite da opljačkani investiraju? Baš bih voleo da vidim kako će ovi koje je recimo Mišković ucenjivao da moraju da čekaju posle nekoliko meseci da naplate svoju robu, kako oni sad te male zanatlije mogu da investiraju i odakle?

Pre je bilo reči o bankama. Nismo mi prodali banke strancima. Te banke su prodate za vreme Koštunice, Tadića, itd. Ali, niste mi odgovorili da li je Mišković domaći privrednik ili je bio strani?

A sada vas pitam za Đilasa. S obzirom da je "Junajted medija" registrovana u Luksemburgu, da je u njoj "Dajrekt medija" sastavni deo, da je tu i "Adria njuz" vlasništva N-1 televizije, pa da mi onda kažete za "Junajted grup", čiji je vlasnik postao "BC partners", pre toga Dejvid Petreus, koji su na foru na reklamama, a Dragan Đilas je, gospodine Arsiću, živi dokaz za to, da li je Dragan Đilas bio domaći privrednik? Sad sam vam rekao gde je sve bilo registrovano, šta su sve i koliko međusobno povezani. Sam Šolak kaže: "Ja sam poreski obveznik u Švajcarskoj", a odavde preko prekograničnih televizija ispumpava stotine miliona evra godišnje.

Da li je Dragan Đilas i da li su Šolak dve akvizicije velike bivšeg režima, da li su oni ti koji treba da investiraju? Oni su malim televizijama uzeli reklamu na prekograničnim televizijama. Registrovali su se na belosvetskim ostrvima, Holandiji, Luksemburg itd. Šta su oni? Da li je Đilas domaći investitor i odakle mu 500 miliona evra? Valjda je investirao one podzemne kontejnere i onaj Pionirski grad tamo što je investirao, sada su ostali samo pacovi. Hvala.

Hvala.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Meni je zanimljiva ta priča oko domaćih investicija i uvek se postavlja pitanje zašto ih nema. Tačno. E, sad, vi mislite, neko je uzeo, pa je pričao da je u pitanju korupcija, da je u pitanju teža stvar itd. Nije tačno. Odmah kažem da nije tačno. Šta je problem? Iscrpljeni su i ne mogu da se oporave od gubitaka koje su imali u poslovanju od 2008. do 2012. godine kada su plaćali kamate i po 40% na povučena sredstva od banaka, što kroz visoke kamate, što kroz kursne razlike. Bore se i dan-danas da prežive i da pokriju rezultate jednog bahatog odnosa prema sopstvenim građanima koje je imao bivši režim.

Možemo da pričamo o novcu koji povlače strane kompanije da bi investirale ovde, pa još uvek mogu da vuku povoljnije kreditne linije za čitav procenat ili dva iz drugih banaka koje ne posluju ovde, nego što to mogu domaća mala preduzeća. Ali, još uvek istorija tih preduzeća, kada su bile u pitanju te kamate i ti krediti indeksirani u stranim valutama, još uvek im se vode kod poslovnih banaka kao određen stepen docnje ukoliko neku ratu nisu platili napred i automatski ga diskvalifikuju na veću ratu kredita. E, to su problemi koje ima domaća privreda.

I postavlja se pitanje - a šta je sa velikim sistemima koji su privatizovani? Gde su oni nestali? Oni su bili motor razvoja neke države. Recimo, šta je sa IKL? Napravili su stambene zgrade gde je bila fabrika. I onda ćemo da idemo takvim mangupima na noge, da im pričamo na forumima. Jeste, tako je.

Vi ste, priznajem i znanje i struku i sve ostalo, kada nešto, početna cena bude 20% od knjigovodstvene vrednosti, da li biste vi svoj auto prodali, vaš privatan automobil, po knjigovodstvenoj vrednosti za jednu petinu ili po tržišnoj ceni koja je na tržištu? Evo, da li biste to uradili? To bi bilo tri evra, kao što kaže kolega Marijan Rističević.

Sada očekujete da oni koji su tajkunski dolazili do imovine i drže tu imovinu samo da bi je rasparčavali, preprodavali, to je bilo i sa PKB-om, nemoj da neko brani. Da ne pričam zašto su PKB vratili, hteli su da dođu do gradskog građevinskog zemljišta koje je sad poljoprivredno i tamo da prave zgrade i vile i da rasprodaju to, to je radio Đilas. Sad je ostalo poljoprivredno zemljište.