Sačekajte kolega Rističeviću, molim vas.
Reč ima Pavle Petrović.

Za PKB i za ostale firme koje su u državnom vlasništvu i dugo imale gubitke, Fiskalni savet kao načelno rešenje predlaže restrukturiranje i privatizaciju. Prema tome, mi se načelno slažemo s tim rešenjem i dotle ide naša kompetencija. Detalje te transakcije ne znamo, niti imamo kapacitet to da pravimo.
Pitanje za prodaju zemljišta, takođe nije za nas, to bi trebalo da uputite pretpostavljam pravnoj službi, nekom ko se time bavi. Dakle, načelno, vezano iz ugla fiskalnog, veliki broj državnih preduzeća je dugo radio uz subvencije i stvarao trošak neefikasno i mi smo se zalagali i zalažemo da se to raščišćava, bilo da se privatizuje i tako opstane, ako ne može da opstane onda je nužno da ga zatvori. Hvala.

Pravo na repliku, izvolite gospodine Ševarliću.

Hvala.

Prvo, državna svojina je zvanični oblik svojine po Ustavu Republike Srbije.

Drugo, zemljište u državnoj svojini ne može biti predmet prodaje, može biti predmet izdavanja u zakup dugoročan itd, itd.

Treće, imate niz drugih državnih preduzeća ili onih koji gazduju državnom imovinom. Jedna od njih je, recimo, banka koja se sada sprema za privatizaciju – „Komercijalna banka“, koja je otplatila 100 miliona spornih potraživanja u prethodnim godinama, u prošloj godini je ostvarila, ako se ja ne varam, dobit od 70 miliona evra.

Zašto bi prodavali tu banku, ako će ona u naredne tri godine nekom fondu koji će je osposobiti da bude profitabilnija zaraditi 210 miliona evra? Zar mi nemamo dovoljno bankarske pameti u Srbiji da to mi sami uradimo? Da li po svaku cenu to moramo da radimo? Koliko državnih banaka postoji u drugim zemljama, Nemačka, Italija itd? Zašto po svaku cenu to radimo? Da li će Investicioni fond nastaviti poslovanje „Komercijalne banke“ na teritoriji Kosova i Metohije? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite kolega.

Dame i gospodo narodni poslanici, kažu, PKB ispred kućnog praga, PKB je i dalje ispred kućnog praga. Jednom morate da shvatite, a i u ovom izveštaju provejava, nekima je glava u komunizmu, a telo u kapitalizmu i to je naš problem.

Poljoprivredna kombinat Beograd nije otišao nigde, zemljište nije otišlo nigde, kapital koji je ušao je za saniranje gubitka koji je, čini mi se bio gospodine Orliću, 87 miliona evra. Kada je to tako bilo profitabilno, zašto Đilasovi menadžment koji je došao iz Delte, zašto je napravio gubitke 87 miliona evra? Tovarili su kao na tuđu kobilu, kao na ortačku kobilu, što je bilo društveno i državno, to je bilo ničije. Država je složen proizvod koji se dugo pravi. Novac je roba.

Mi ovde raspravljamo o ovom Izveštaju koji ima i te komunističke elemente, sa tih pozicija da ne znamo kako se novac zarađuje, samo kako se troši. U glavnom, rasprave u ovoj Skupštini su oko potrošnje. Fiskalni savet kontroliše jedan deo, ali makroekonomsku situaciju opisuje u mnogim delovima.

Glavni proizvod pre nas u ovoj državi je bio dug. Tada se tovarilo stvarno kao na ortačku kobilu. Niko ovde ne govori da je država bez proizvodnje, auto bez motora i menjača, da je država bez investicija i bez proizvodnje, auto bez motora, menjača i goriva. Znači, investicije su gorivo koje se doliva, taj auto može da ide samo nizbrdo, bez menjača, bez investicija, bez motora, taj automobil ide nizbrdo, a mi se krećemo uzbrdicom.

Kada ste osnovani 2011. godine, a ovde piše da je Narodna skupština nadležna za vas, mi ovde raspravljamo o aktu koji se zove – Zaključak odbora. Predlagač akta je Aleksandra Tomić. Ona zastupa predlagača akta, ali meni ne smeta da razgovaramo o vašem izveštaju. Naravno da ovde ima malo udvaranja opoziciji. Rast BDP-a je daleko veći po glavi stanovnika nego što ga vi računate, da ga je Đilas napravio vi biste ga računali malo drugačije.

Ako kažemo da smo u nekoliko poslednjih godina izgubili recimo 200.000 stanovnika, rast BDP od 4,5% zato što u njemu učestvuje manji broj stanovnika, dakle, taj rast je po stanovniku daleko veći nego što se prikazuje na celu državu.

Budžetski suficit. Iz deficita od dve milijarde, koliko je bilo 2012. godine, smo došli do suficita. Smanjenje nezaposlenosti. Moguće je da statistički metod nešto nije u redu, ali istovremeno PIO fond, izdvajanja za dotacije PIO fondu su pala sa 50% na 32%. To pokazuje da smo puni iz realnih izvora, da to zapošljavanje i smanjenje nezaposlenosti nije samo na bazi statistike, što provejava da želite da kažete.

Stabilan kurs, niska inflacija, rast investicija, veća pokrivenost uvoza izvozom, izgrađeni autoputevi, grade se železnice itd. Nema baš puno toga ovde, ali ima prepisivačke škole.

Vi kažete na strani 25 – Koridor 10 se možda neće završiti čak ni u 2018. godini. Ovo je izveštaj za celu 2018. godinu, a vi u njemu pišete kako se možda neće završiti u 2018. godini. Očigledno je da neko ko je ovaj izveštaj pisao pomešao godine. Zato kažem da tu ima raznih elemenata.

Onda kažete u diskusijama – domaći privatni sektor. Domaći privatni sektor? Znači, glava nam je u komunizmu, telo u kapitalizmu, Tito umro, društvene imovine nema, ali kažete domaći privatni sektor. A koji je to strani privatni sektor?

Za mene su strani kapital strane investicije, a firme su naše, registrovane u APR. To su domaće firme. U eri globalizacije i liberalizacije, kada se sredstva za rad vrlo lako pomeraju, mogu da odu u Indokinu, u Indoneziju itd, gde se radi za jedan dolar, reći i diskriminisati, a osetilo se to u govoru, strane investitore i nazvati ih stranim privatnim sektorom i odvojiti ih od domaćeg privatnog sektora?

Zašto nema domaćih investicija, kako vi to kažete? Pa zato što su oni pre nas pojeli akumulaciju, zato što je javni sektor živeo kako je hteo, zato što su zapošljavali i tovarili stvarno kao na ortačku podelu i nije bilo akumulacije, nestalo je novca, a oni koji su bili srećni dobitnici i izneli 51 milijardu, po procenama stranih organizacija, dolara, njima ne pada na pamet da vrate novac ovde. Da su hteli ovde da ga ulažu, ne bi ga odavde ni iznosili. Ta vrsta za mene su sve investicije, benzin koji ide u motor koji se zove privreda. Za mene je roba novac i mi ne treba da raspravljamo samo kako se troši, već i kako se zarađuje. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Reč ima prof. dr Pavle Petrović.

Objašnjenje oko domaćeg privatnog sektora.
Vi morate da imate dijagnozu da bi delovali. Prvi stav, investicije u Srbiji su niske, 18% BDP, uporedivo je 23 do 25. Onda gledate zašto je to nisko. Pogledajte strane direktne investicije i vidite da su one na nivou regiona i veće od toga. Kada pogledate ostale dve, koliko investira domaći sektor i koliko investira država, država isto investira nedovoljno, sada se to povećava i glavna disproporcija, glavna boljka je što su investicije kod domaće privatne privrede male i onda je pitanje koje mere da preduzimamo da se to stimuliše kako bi sustigli svoj potencijal. Jedino u tom smislu je u našoj analizi razdvojeno privatni sektor, domaći u odnosu na strani.
Ima i za ekonomsku analizu logike. Naša je analiza pokazala da su investicije male u domaćem privatnom sektoru zato što za njih privredni ambijent nije dobar.
Privredni ambijent je jednak za sve, ali strani direktni investitori imaju načina da se izbore za svoja prava. Mali domaći investitori to nemaju. Dakle, jedina svrha razdvajanja ova dva sektora je bilo da je dijagnosticiramo i da vidimo gde onda treba preuzeti mere.
Što se tiče Koridora 2018. godine, ipak smo izgleda pogodili, bez obzira što smo rekli možda se neće završiti.

Hvala, profesore Petroviću.
Pravo na repliku narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, za mene je sve domaći privredni sektor, domaći, sve što je u Srbiji, sem stranih predstavništava. Dakle, poreklo kapitala, o tome možemo da govorimo. Osnivačka prava se vrlo lako prenose. Delez je najbolji ilustrator, ali hoćete li mi reći već da li je Mišković i Delta bio domaći investitor, strani investitor, da li je bio domaći privredni faktor ili strani faktor? Ja verujem da ćete mi odgovoriti nepristrasno.

Takođe, želeo bih da čujem da li su za vas investicije bile one čuvene Dinkićeve, Labusove, Koštuničine, Borisove investicije čuvene, gde se u investicije ubrajala čini mi se i prodaja hartija od vrednosti? To gospodin Arsić sigurno zna. Zato sam rekao da je proizvod bio dug.

Kada se država zadužuje, narod piše menicu. Taj dug je sada nepodnošljivih 55%. Vi ste rekli pre u nekom izveštaju, ja sam to čitao, naravno, opet ste se prevarili, na sreću. Ja sam vama zahvalan na kritikama, država treba uvek da bude zahvalna na kritikama. Ja vas vidim kao protivnike baš zato da bi nas kritikovali, a ne samo hvalili, ali da nam kažete da li su te hartije koje su bile prodavane, da li su to bile investicije.

Kada se država zadužuje, narod piše menice, ali za razliku od privatnog zaduživanja, kada ste nekome žirant, vi se tu nešto pitate, da li hoćete ili nećete da budete žirant. Naše odluke su uvek teške. Zato gledamo da razdužimo, da dug padne, da razdužimo građane, jer su oni garant. Mi sa njima garantujemo. Oni su žiranti. Sedam miliona ljudi su žiranti za ovaj naš dug i zato taj dug valja smanjivati.

Vi ste rekli da će taj dug u nekom ranijem izveštaju pasti tek 2020. godine na nivo od 60% i, na sreću, prevarili ste se. Hvala.