Hvala.
Kratka reakcija na prethodno izlaganje.
U pogledu ankete o radnoj snazi, o zaposlenosti, na pozitivnoj strani podaci za 2018. godinu i sada ovi prvi podaci, za 2019. godinu, su mnogo pouzdaniji nego ranije i u skladu su sa nekim drugim makroekonomskim veličinama. Ono što se ne slažem sa gospodinom, odnosno to nije stvar ne slaganja, nego stvar činjenica, to je da su ti podaci o zaposlenosti od 2012. do 2017. godine bili pouzdani, jer oni govore da je u tom periodu od 2012. do 2017. godine, proizvodnja kumulativno porasla za 6%, a zaposlenost za 19%. Ispadne da je nezaposlenost tri puta više porasla nego proizvodnja i nemate ni jedan primer, nama uporedivim zemljama centralne i istočne Evrope.
Drugi podatak da taj podatak o zaposlenosti nije pouzdan je i taj što formalna zaposlenost, dakle, ona zaposlenost koja bi trebalo precizno da se registruje i na koju se plaćaju doprinosi, da su u poslednjih pet godina doprinosi mnogo manje rasli nego ova formalna zaposlenost, što takođe ukazuje da podaci o toj zaposlenosti nisu pouzdani.
Naravno, ne verujem da mi možemo ovde da raščistimo ova pitanja, ali pozivam vas, mi smo vam na raspolaganju, Fiskalni savet, da sednemo u manjoj grupi, da pokažemo naše analize, vi vaše i onda da prođemo kroz sve te argumente. Alternativno može tu diskusiju i javno da vodimo. Napišite sve argumente i mi ćemo se na njih osvrnuti i videti šta je tu i kako.
Naravno, vraćam se na početak. Podaci za 2018. i sada za 2019. godinu su mnogo pouzdaniji. Drugi veliki blok koji je otvoren jeste privredni rast i tu ima značajnih investicija za privredni rast i tu se slažemo.
Da, javne investicije, razumem argument da značajan deo javni investicija mora da ode u odbranu, ali druga strana tog argumenta je da onda moramo da se pomirimo da će i privredni rast biti niži i to se već sada uočava tokom ove godine. Planiran rast je 3,5%, što je manje nego preko 4%, što je bilo prošle godine i moguće je da taj rast ove godine neće biti ostvaren. Jedan od razloga ako se to desi su upravo manje javne investicije. Prema tome, kada vi poslanici donosite odluku o tome, treba da znate da postoji i jedna i druga strana. Ako želite ovde, onda imate manje investicije u infrastrukturu. Time imate i manji privredni rast.
Privredni rast u Srbiji nije zadovoljavajući. Prošle godine je bio tek na proseku centralne i istočne Evrope, ali je to bilo sa jednokratnim efektima u Srbiji zato što je bila izuzetna poljoprivredna godina. Znači, rast je bio 4,3%, a za ovu godinu je i Vlada i vi kada ste usvojili budžet priznali da je to bilo jednokratno. Zašto? Zato što ste ove godine i vi i Vlada, a mi to podržali, predvideli da će Srbija rasti 3,5%. Otkud sada to ako je onaj rast prošlogodišnji bio standardan i odgovarao snazi Srbije? Otkud to sada da je smanjeno sa 4,3 na 3,5? To je po našoj oceni nešto što je trenutno potencijal rasta u ovom privrednom ambijentu Srbije.
Tačno je da su strane i direktne investicije na nivou prihvatljivom za Srbiju i veće nego u regionu. Još jednom ponavljam, glavni problem je domaći privredni sektor i domaće privatne investicije.
Ako kažete da treba da radimo na tome da podstaknemo privredni rast, to znači podstaći domaće privatne investicije. Naše mišljenje, naša analiza i činjenice koje smo izneli jeste da je glavni razlog tome slab privredni ambijent za domaće investitore i u toj analizi smo pokazali da se to pre svega odnosi na vladavinu prava koja nije zadovoljavajuća i na nivou korupcije koji je veliki i da to guši privatne domaće investicije i sprečava da Srbija ostvari svoj potencijal, da sa sadašnji 3 do 3,5% rasta pređe na rast od 5%.
Da, evo to je naš predlog i savet vama da po tim linijama postavljate temelje budućeg privrednog rasta.

Zahvaljujem predstavniku predlagača.

Reč ima narodna poslanica Ana Karadžić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani profesore Petroviću sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred Skupštinom se danas nalazi Izveštaj Fiskalnog saveta. On je važan kako za nas ovde koji diskutujemo i glasamo za određene zakone, tako i za Vladu koja ima određenu strategiju i politiku kojom se vodi, ali pre svega za građane koji ovo slušaju, koji imaju neki svoj subjektivni osećaj na koji način i kako zemlja napreduje i da li su oni zadovoljni time.

Pre svega bih volela i verujem da izveštaj Fiskalni savet iznosi u javnost da nije politički, već je ekonomski, stručni i da ste vi stručni da donosite određene analize i zaključke o zemlji, odnosno o tome u kakvoj situaciji se danas nalazimo.

Pre svega bih da istaknem činjenicu iz vašeg izveštaja da imate dobru saradnju sa Narodnom skupštinom, sa ministarstvima, što i jeste preduslov da u narednom periodu imamo sveobuhvatnije i objektivnije izveštaje koje ćete vi iznositi pred javnost i pred Narodnu skupštinu.

Pomenuli ste regulisanje penzionog sistema, da to ide u dobrom pravcu u poslednje vreme. Mi smo zadovoljni postignutim rezultatom i morate shvatiti da odluke koje smo donosili, osim što su ekonomski bile opravdane, da reforma penzionog sistema je bila izuzetno značajna i politički hrabra, da se zahvalimo građanima što su prihvatili te reforme, što su ih podržali i danas se nalazimo u mnogo boljem položaju nego što smo bili 2012. godine.

Svesni smo svi da i struka i politika moraju biti u korelaciji da bi se napredovalo, kao i da u određenim situacijama struka ne može da shvati politiku kada govorimo o nekim dnevno-političkim dešavanjima zbog kojih određene ekonomski podobne odluke, odnosno logične odluke u nekom trenutku nisu izvršene baš previše brzo, već politički ispravne u datom trenutku su nešto za šta se Vlada odlučuje. Iz tog razloga razumem vašu zabrinutost da nešto nije dovoljno brzo usvojeno, neka preporuka, ali sam sigurna da Vlada Republike Srbije mudro vodi zemlju i da donosi politički hrabre odluke koje verujem da ćete i vi u narednim izveštajima podržati.

U nekim segmentima izveštaja se slažemo, a za neke ne mogu da kažem da se slažemo pogotovo kada govorimo o zamerkama što se na određene segmente javnog sektora više ulaže, kao što su Vojska i policija. Mi smo u poslednjim godinama nalazili u jako teškoj situaciji kada govorimo o položaju odbrane zemlje, pogotovo Vojske koja je bila potpuno uništena do 2012. godine. I vi ste svesni da je sektor Vojske bio potpuno oslabljen, da su tenkovi bili uništeni, da je naoružanje bilo uništeno, da su vojnici bili svedeni na najniži mogući nivo, zbog čega smatramo da ovo ulaganje u Vojsku i policiju je veoma značajno jer nam omogućava da vratimo određenu bezbednost i da smanjimo rizik da dođe do stabilnosti zemlje, što je nama veoma važno jer je politika Srbije upravo u vojnoj neutralnosti koju trenutno uspevamo da sprovedemo.

Takođe, možemo reći da ulaganje u policiju ne može da ne utiče na privredni rast i privredni ambijent, jer utiče na smanjenje kriminaliteta, smanjenje korupcije, smanjenje određene sive ekonomije, uvodi neke poslove u legalne tokove, tako da je naše mišljenje, bez obzira što na neki način možda osporava privredni rast za neki mali procenat, da vrlo u tiče na stabilnost zemlje i na budući porast privrednog ambijenta u Srbiji.

Dalje, govorili ste o nedovoljnom ulaganju u zdravstvo i obrazovanje, sa čime se mi slažemo, ali ulažemo koliko je trenutno moguće. U poslednje dve godine dosta je uloženo u zdravstvenu infrastrukturu. Otvorene su bolnice. Uloženo je i u nove objekte poput Dedinja 2, Tiršove, novog porodilišta na Bežanijskoj kosi. Prošle godine obezbeđena je i saglasnost za sto novih radnih mesta za lekare, gde se vraćamo na ono pitanje koje prožima ovaj izveštaj, a to je kako da napravimo te platne razrede, odnosno gde treba povećati plate, gde treba smanjiti.

Mi imamo ograničen budžet, znači, ne možemo svima podjednako povećati plate u tom nekom krajnjem bilansu. Ako povećavamo vojsci, koja nam je važna, policiji, koja nam je važna, treba da zadržimo lekare u zemlji, koji su nam takođe veoma važni, treba da zadržimo profesore u zemlji, koji su nam važni, dolazimo do toga da je svaki segment društva veoma važan, ali, nažalost, budžet nam ne dozvoljava da svima povećamo onoliko koliko bi ih zadržalo da možda ne potraže posao negde u zemljama EU, što je i normalno, jer, naravno, razvitak Srbije nije u toj meri kao što je trenutno u EU.

Što se tiče investicija i privrednog rasta, takođe ste pomenuli da je on nedovoljan, da se nedovoljno ulaže u infrastrukturu, a pogotovo što se tiče proračuna smanjenja nezaposlenosti. Želela bih da istaknem činjenicu da je u poslednje vreme u Srbiji otvoreno 52 nove fabrike, što je ukupno 28.770 novih radnih mesta i da je Srbija na 65. mestu u svetu prošle godine bila po konkurentnosti od 140 na svetskom ekonomskom forumu, što je za nas veoma značajan podatak i pomak, da je Beograd, kako ovde kažemo, postao gradilište, te da sve to zajedno utiče na smanjenje nezaposlenosti, da je ugovor sa ruskim železnicama 230 miliona evra vredan, da se grade koridori i putevi koji su čekali 70 godina da uopšte budu započeti, kao što je put Požega-Preljina. Dakle, ulaže se u infrastrukturne projekte.

Verujemo da brojke kažu da to može da bude više, ali ako sagledavamo i političku situaciju u kojoj se danas nalazimo, nesporno je da nije bilo lako i da su rezultati odlični, ali da, naravno, uvek može da bude bolje.

I vama i nama je zajednički cilj da životni standard građana bude viši, da budu bolja i veća kapitalna ulaganja i investicije i da se poboljša privredni ambijent. Ne sumnjam u vašu dobru nameru i nadam se da ćete nastaviti da ovako kritički razmatrate poziciju Srbije i njen razvoj, jer na taj način možemo doći do određenih konstruktivnih rešenja, zajedničkim radom i zajedničkim dijalogom i zaista smatram da će i politički i ekonomski položaj Srbije u narednom periodu biti sve bolji.

Poslanička grupa Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke u danu za glasanje podržaće vaš izveštaj. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Karadžić.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Srpska napredna stranka, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, imamo jednu raspravu i ja se sa mnogim stvarima koje su rečene u toku rasprave ne bih složio.

Prvo, odmah bih skrenuo pažnju predstavnicima Fiskalnog saveta za procedure donošenja Zakona o budžetu. To su naše procedure i o našim procedurama mogu da govore samo narodni poslanici. To odmah da zaboravite.

E, sad, problem jeste u tome da je to došao neko ko nema pojma šta se dešavalo ranijih godina, pa da kaže nešto tako, ja bih prihvatio. Ali ste, isto tako, znali da su svi budžeti do 2017. godine donošeni uz prethodno mišljenje MMF, koje smo dobijali neposredno pred poslednje rokove za donošenje budžeta. I vi ste u tome svemu učestvovali i sve ste to znali. I onda kažete - trebali ste da usvojite Zakon o budžetu 10. januara, da bi poslanici mogli da ga razgledaju 15-20 dana, kažete da toliko njima treba. Šta će, da ulaze u analitiku? Najvažnija su prihodna i rashodna strana. To je ceo budžet, ostalo su diskreciona prava Vlade, koja traži da joj da saglasnost Narodna skupština. I ono na šta treba da se obrati pažnja jeste opet u toj analitici, na sedam ili osam stvari i to je to.

Ali, znali ste da predlog zakona o budžetu može da bude utvrđen posle davanja mišljenja MMF-a, da bude upućen u skupštinsku proceduru i da zbog budžetskih korisnika mora da bude završen pre 23-24. decembra, naročito zbog toga što po tom zakonu o budžetu imate transferna sredstva jedinicama lokalnih samouprava, koje takođe trebaju svoje budžete da donesu na osnovu našeg budžeta i sredstava koje budemo opredelili. Sve su to povezane stvari.

Drugo, kada je u pitanju MMF i ono za šta smo stalno optuživani, jeste da mi njih slušamo, izvršavamo njihova naređenja. Doduše, ne od vas, kolege, nego od kolega poslanika. Mogu odmah da kažem da je to ili zlonamerno rečeno, ali i da je potpuno netačno.

Mi smo Zakon o budžetu pisali i donosili onako kako je to bilo najbolje za Srbiju. Održivost budžeta, znači, jednog plana trošenja finansijskih sredstava, cenio je MMF, nije davao saglasnost, nego uslovljavao, cenio. Na osnovu te ocene koju je davao MMF, mi smo dobijali mogućnost da na jeftiniji način servisiramo obaveze koje smo imali prema bankama i drugim finansijskim organizacijama kojima se Republika Srbija zaduživala do 2012. godine. Da nismo to radili, niko ne bi verovao u rezultate sprovedenih reformi, pa bismo verovatno i dan-danas bili pod merama, i to onim oštrim merama fiskalne konsolidacije, zato što sve što god se uradi dobro u ovoj Srbiji mora neko da negira, pa negira to na najbrutalniji i najstrašniji način. Prihvatam da to radi ovde u Narodnoj skupštini, ali ne prihvatam da radi na drugim mestima, ako predstavlja državni organ. I tu dolazimo do srži problema, uopšte kada je Fiskalni savet u pitanju.

Imali smo dva zaista zanimljiva radna dokumenta, čija je prezentacija bila, zamislite molim vas, na Kopaonik biznis forumu, gde su predstavnici Fiskalnog saveta iznosili neke svoje stavove za koje ja zaista neću da ulazim u njihovu verodostojnost, ali bih zamolio da kada se pojave tamo znaju da rade za državu Srbiju, da za svoj rad odgovaraju Narodnoj skupštini, a da njihove privatne ili neke druge impresije ne mogu kao članovi Fiskalnog saveta da iznose na drugim mestima, osim u Narodnoj skupštini.

Evo jedan jako zanimljiv tekst, da se snažan rast zaposlenosti uz spor rast proizvodnje nije ni desio, pouzdano dovodi se u pitanje pouzdanost ankete o radnoj snazi. Znate, ne bih ja tu imao ništa protiv da to kažete ovde, evo ništa vam ovde nije zabranjeno, samo tada može neko i da vam odgovori, da dovede u pitanje i vaše analize i vaš rad i sve ostalo, ali ljudi, vi odlazite na Biznis forum na Kopaoniku, koji organizuje onaj, jedan od tvoraca propasti srpske privrede, Vlahović, koji je započeo te loše privatizacije i koji je debelo odgovoran, ako ne direktno onda moralno za sve ono što ih je snašlo, što nas je snašlo do 2012, 2013. pa sve do 2016. godine.)

(Mihailo Jokić: I uzimao 5%.)

Neću da govorim o tome koliko je uzimao.

Pa su tamo pozvani strani ambasadori, pa su između ostalog pozvani i neki privrednici, domaći. Odlično. Pozvani su i strani.

Vi sad tamo kažete – podaci koje daje država Republika Srbija nisu tačni. Pa, to kažite kao Pavle, ali kao predsednik Fiskalnog saveta, e, to ne možete. Da nemate težinu koju vam daje država, nego vašu samo intelektualno i naučnu i ništa više, pa koliko vredite, toliko će i da vam veruju.

Kad su iznosili ovde mnogo podataka koji idu u prilog da Vlada Republike Srbije, predsednik Republike Srbije iznose neistine, ja se samo pitam – a kako to 2012. godine 60 i preko 60% penzionog fonda se punilo iz budžeta Republike Srbije, a danas manje od 40%? Gde je ta finansijska razlika sada nastala? Ko je to odjednom počeo da puni budžet Republike Srbije, odnosno Fond penzijskog i invalidskog osiguranja? Što taj podatak niste izneli, da je i on, recimo, začuđujući?

Što ne postavite pitanje da, možda, smo imali zaposlene koji su pravno bili nevidljivi i nisu ostvarivali svoja prava i da smo primenom zakona naterali poslodavce da ih prijavljuju? Da li je to mogla da bude jedna od teorija? Mogla je, a što nije? Pa, zato što treba ružno pričati o svojoj državi pred stranim ambasadorima. Ne znam zašto? Mislite da će više da vas vole? Neće. Da vas cene? Budite sigurni da vas posle toga ne cene ni malo, jer oni to svojim državama ne bi radili. Ili, samo jedan kao podatak, o ovome možemo čitavu jednu temu i diskusiju da sprovedemo.

Druga, isto, „Biznis forum“ Kopaonik. Kaže ovako - prijavljuje se, pa između ostalog se kaže, pazite ovo, na međunarodnom privatnom savetovanju, privatnom. Kaže ovako – zemlje centralne i istočne Evrope su prethodne decenije imale osetno brži privredni rast u odnosu na Srbiju, pa su u ekonomskom razvoju dodatno odmakle, BDP po stanovniku Srbije je bio na početku decenije na nivou od oko 62% proseka zemalja centralne i istočne Evrope, a od 2017. godine pao je na ispod 55%. Između ostalog, navodi se da je jedan od razloga zašto Republika Srbija ima taj zaostatak, to da je i nedostatak da poseduje hroničan nedostatak vladavine prava i da je konstantno prisutna korupcija. To se kaže, koje godine, samo da vidim, 2018. godine, pretpostavljam, pošto je ovo 2017. godina bila. Mart 2019. godine. Uh, još crnje i gore.

Što niste označili i onih 3,4% minus BDP-a za vreme ove lopovske vlasti pre nas, godine 2009? Što niste ušli u analizu?

Kaže - ne postoji poverenje u državne institucije. Pa, ko je to nepoverenje napravio? Kad je to počelo?

Kažete – nedostaje domaćih investitora i subvencija koje bi se davale njima. To je isto tema o kojoj bih mogao danima da pričam. Ali, znate zašto? Vama je to možda smešno. Znate li koliko je domaćih investitora do 2012. godine pobeglo iz Srbije, pravih investitora, koji su imali fabrike? Nisu preprodavali kao Mišković prodavnice, koji su imali proizvodnju, pobegli su iz Srbije do 2012. godine. Prodali „Delezu“ i to knjiže kao investiciju, a to kako je privatizovan „Maksi“, to tek da ne pričam, tadašnji „C-market“. I da ne ulazim u sve ostale podatke.

E, sad, vi meni recite kakva je naša startna osnova kada većina investitora, a svi su ozbiljni ljudi, znaju da smo do 2012. godine, da je naša nacionalna valuta izgubila 50% vrednosti? Mislite da ne znaju? Jako dobro mislite. Sada, šta misle ti strani investitori, ili domaći, domaći pogotovo, o nama, kada znaju da je inflacija do 2012. godine se kretala u rasponu od 9,5% do 14%?

Kad pričate o korupciji, borba protiv korupcije je sistemska. Ne može se rešavati ni pojedinačnim hapšenjima, ni pojedinačnim potezima. Setite se samo štrajka u Republičkom geodetskom zavodu, koji još traje. Znate li šta je razlog? Što ne mogu više da uzimaju novac od stranaka u postupku. To je sistemski rešeno. Više ne zavisi ništa od njih. Stranka dođe, preda dokumentaciju, može i kod notara, postupak prvostepeni se započne, u roku od 30 dana mora da bude završen. To je kraj priče. A sad ne daju građanima da uđu da predaju dokumentaciju, ili valjda treba i tu, da bi ušli, treba neko da ih časti. Pa, ko su ti ljudi? Kad su se oni navikli na takve stvari? Sigurno nisu 2013, 2014. i 2015. godine. Navikli su se pre dvadesetak godina.

Sad možemo da pričamo o mnogim temama i mnoge teme da otvaramo.

Još nešto, kad se merimo sa zemljama centralne i istočne Evrope, moram da postavim još jedno pitanje – jel oni imaju pristup fondovima EU? Svi do jednog. Ono što mi možemo preko predpristupnih fondova da apliciramo jeste nekih desetak procenata što oni mogu da uzmu kao članice EU. Pa, jesu li ta bespovratna sredstva značajna za rast njihovog BDP? Jesu, i to mnogo, da ga dupliraju, a mi moramo da se oslanjamo na sebe i svoje resurse i ni na koga više. I onda negiramo da smo, zato što smo morali da se oslanjamo samo na sebe i svoje resurse, imali rezultat.

Ne znam, čini mi se, hajde da ocrnimo sve što je dobro. Ja ne kažem da smo u svim oblastima uspeli, ali su napravljeni ozbiljni pomaci.

Kad kažete – realna domaća potrošnja. Znate, domaća potrošnja, životni standard može da se meri na nečemu koje neki zovu nauka, neki zovu metoda, statistika, ovako ili onako. Znate šta je po meni, evo, ja sam neuk, ne razumem se u te stvari, nijednu stvar od tih stvari ne razumem, a to je gužva na putevima. Vidim da se prvi put slažemo. Ali, ja to vidim po broju vozila koji su na putevima. To je meni neki reper. Kad čovek počne da sipa gorivo u automobil, da ode negde sa svojom porodicom na neki izlet, na neko letovanje, pa čak i da ih izvede u grad, u bioskop, znači da bolje živi, kvalitetnije.

Toga je sve više i više u Srbiji, i te vaše publikacije i sve drugo o čemu pričate nekako padaju u vodu. Mnogo toga još mora da se uradi, to je činjenica. Tek smo započeli postupak reformi, ali nemojte da nas poredite sa onima koji imaju mnogo više besplatnih para nego Srbija, koji nisu imali sankcije, koji nisu imali ratove, koji nisu imali atomsku bombu koja se zvala DOS, sada bivši režim. Ne krećete od nule, nego krećete iz minusa. To je velika razlika.

Pretpostavljam, neke od vas poznajem lično, da li volite Srbiju kao zemlju? Ja se nadam da volite. Zamislite, napravili ste nešto što će vam mnogi prebacivati čitavog života, da jedan deo svoje profesije u jednom trenutku niste hteli da uradite. Pričam o 2012. godini. Tada niste obavestili građane Srbije i Narodnu skupštinu u kakvom su stanju naše javne finansije. Izgovor je bio, razlog, prihvatam da je razlog, razlog je bio da niste hteli da se mešate u izborni proces koji je bio u toku. Da li je tako?

Zašto sam postavio pitanje da li volite Srbiju? Da su Boris Tadić, Dragan Đilas i ekipa tada pobedili na izborima, da li vi stvarno mislite da biste sedeli danas tu? Bili biste članovi Fiskalnog saveta, samo ne znam čega, jer su naše javne finansije bile takve da država ne bi ni postojala, da su ostali da vladaju još jednu godinu. Kada sledeći put pomislite da govorite ili naginjete ili napravite i kontra stranu, postavite pitanje – da li je baš to toliko loše da moram da radim protiv svojih građana i protiv svoje države zato što nekoga ne volim ili zato što se sa nečijom politikom ne slažem.

Reč ima predstavnik predlagača prof. dr Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta.
Izvolite.

Ovo je veoma inspirativna diskusija, gospodine Arsiću, i nije prvi put. On već nekoliko puta udara, ali o tome ćemo da ponovimo…
(Aleksandar Martinović: Šta vam to znači „udara“?)
Molim?
(Aleksandar Martinović: Ne možete da kažete da čovek udara.)
Da li mi uzimate reč? Hvala.
Hajde od kraja da počnem. Da li smo 2012. godine objavili? Pogledajte na našem sajtu april 2012. godine Izveštaj o stanju javnih finansija. Prema tome, prvi stav netačan.
Drugo, 2012. godine u junu mesecu se nije znalo koja i kakva Vlada će biti. Mi smo izašli sa paketom konsolidacije javnih finansija i reformi. Taj dokument i sada postoji. Na sreću, većina toga je u ovih pet, šest, sedam godina i primenilo. Znači, tada smo javno objavili svima kakvo je stanje u javnim finansijama.
Molim?
(Marijan Rističević: Rekli ste 2020. godina.)
Ne, 2012. godina, izvinjavam se.
Godina 2012, juni mesec, recimo 10, 12. juni, a vi ste političari i znate kakav je bio kontekst tada, ko je mogao da bude u Vladi i šta je bilo.
(Aleksandar Martinović: Trideset i prvog maja je Tomislav Nikolić položio zakletvu.)
Kontekst je bio da se nije znalo koja Vlada.
Idem dalje, ako imam reč. Ako ne, mogu i da prekinem.
O tome da li ružno govorimo o zemlji kada kažemo da ona nedovoljno raste ili da li je volimo, ja mislim suprotno. Da li ste onda vi, gospodine Arsiću, zadovoljni da Srbija trajno raste tri do tri i po posto, kada su njeni potencijali, to smo pokazali u tom papiru za Kopaonik, nezavisno od centralne, istočne Evrope, mi procenjujemo, da raste 5% godišnje, ako se donesu odgovarajuće mere. Da li to onda znači da mrzimo zemlju što kažemo da raste nedovoljno ili to znači da volimo zemlju ako predlažemo mere da ona raste 5%?
Ono što smo videli da su glavni faktori toga, ono gde su ključne stvari, to sam nekoliko puta do sada rekao, a to je analiza vladavine prava i korupcija. Kada bi se ona samo unapredila na nivo Bugarske, Rumunije, Mađarske i Hrvatske, nije to valjda toliko veliki i nedostižan cilj, nama bi rast bio veći za red veličina 0,5 procentnih poena. Kada bi dostigli standarde centralne, istočne Evrope u institucijama, ne kažem u drugom, valjda nas u tome ne sprečava neko bombardovanje i slično, kada bi institucije, vladavinu prava unapredili, korupciju smanjili, mogli bi rast da povećamo za jedan procentni poen. Tu se valjda opet pokazuje da zemlju volimo kada želimo da se ona unapredi ili vi mislite da ostavimo ovako i da će trajno da raste oko tri posto ili tri i po posto.
Ono što mi zamerate, meni i Fiskalnom savetu, jeste što smo to izlagali na Kopaoniku. Kako ste rekli? Privatni skup koji organizuje takav i takav čovek. Da vas podsetim, bar jedno tri puta gospodin Vučić je učestvovao na Kopaoniku kada sam i ja učestvovao. Svaki put je na Kopaoniku bio predsednik Vlade Srbije, a poslednja dva puta, kada sam ovo izlagao, bila je gospođa Ana Brnabić. Svaki put je bio ministar finansija, poslednja dva puta guverner gospođa Tabaković, a uvek još nekoliko ministara – Mihajlović, Đorđević, Antić i slično. Prema tome, ja ne vidim da je to neki privatan skup. Ako svi ovi ljudi mogu da učestvuju i da izlažu svoje stavove, onda valjda može i Fiskalni savet. Mi smo tamo bili pozivani, kao što je bio pozivan predstavnik Narodne banke, kao što je bilo Ministarstvo finansija, predsednik Vlade i drugo.
U pogledu ankete o radnoj snazi, tu je nedvosmislena naša analiza. Ako mislite drugačije, napišite tekst sa argumentima. Ove ad hok improvizacije nisu argumenti. Napišite to, pa možemo da diskutujemo javno. Možemo i drugačije. Neka svi zainteresovani ovde, da sednemo zatvoreno, da prolazimo kroz brojeve.
Nama je do činjenica i argumenata. Da, nije cilj da ružno govorimo, već da iznosimo činjenice i nije cilj da iznosim privatne činjenice, nego činjenice koje su u interesu Srbije. U tom smislu, mogu vas ubediti, gospodine Arsiću, da ću i dalje nastaviti da iznosim te činjenice.
Sada vezano za početak i za proceduru Zakona o budžetu. O tome mogu samo poslanici da diskutuju. Ne slažem se. Zakon je zakon. Prema tome, ako zakon važi, onda važi za sve i svaki građanin može o njemu da diskutuje. Pošto je to Zakon o budžetskom sistemu, o tome treba posebno Fiskalni savet da diskutuje.
Treća stvar, treba da znate da u tom Zakonu o budžetskoj proceduri postoji nešto što se zove fiskalna strategija.
Po tom zakonu Vlada treba da pošalje fiskalnu strategiju Savetu da je on oceni i to je sada Vlada učinila prvi put posle 2011. godine i mi to pozdravljamo.
Kada se to oceni, onda se ta fiskalna strategija šalje u Skupštinu i to je prvi okvir za sledeći budžet. Zatim postoji revidirana fiskalna strategija, krajem oktobra, koja predstavlja okvir za budžet sledeće godine i pogled na sledeće tri godine. Opet po zakonu Fiskalni savet to treba da razmatra, prema tome nije tačno ovo što vi kažete da je procedura o budžetu samo stvar poslanika, to je stvar i Fiskalnog saveta.
Pitam se, možda je nesporazum bio, tačno je – budžetski proces nije mogao da bude poštovan dok je kuća gorela i tu ste u pravu. To smo mi govorili ranije. Mogu da razumem da je to nesporazum. Znači, nije moguće bilo doneti budžet 1. novembra, poslati ga u Skupštinu, kada se do zadnjem momenta gledalo kakvo je stanje i sa MMF diskutovalo šta da uradimo. Ali, to se promenilo od kako su se stabilizovale javne finansije. Već 2017. godine mi imamo normalnu situaciju, a najmanje budžet za 2018. godinu, a definitivno budžet za 2019. godinu, jer razgovori Ministarstva finansija sa MMF prošle godine su okončani početkom oktobra meseca.
Prema tome, budžet je mogao da bude donesen od strane Vlade i da uđe u Skupštinu i da Skupština ima mesec dana i više da ga usvoji, prvo da razmatra, a onda da usvaja.
Nije mi jasno vaš komentar – šta tu ima da se razmatra, ima prihodi i rashodi i par drugih stvari. Jel vi zastupate to da poslanici neanaliziraju budžet? Ne verujem da vi to zastupate.
Znači, svaka uređena zemlja fiskalno mora da da dovoljno prostora poslanicima da taj budžet razmatra. Dobra je izgleda vest da će to prvi put ove godine i da se desi i naravno da se nadam da se vi nećete usprotiviti tome što će poslanici imati 20 dana da gledaju prihode i rashode i slične stvari.
Poslednja stvar vezana za budžetsku proceduru je usvajanje završnog računa. Moram da priznam da su tu poslanici radikala bili prvi koji su na tome insistirali. To sada postaje stvarno urgentno kada su jedna strana uspeha konsolidacija javnih finansija i uravnoteženje budžeta, što znači da se ušlo u normalne vode. Kada se ušlo u normalne vode u tom užem budžetskom smislu onda moraju i procedure da se poštuju.
Prema tome, od 2015. godine ne postoji javno objavljen dokument završni račun budžeta i mi na osnovu toga ne možemo da znamo pojedinačne stavke gde je šta bilo potrošeno.
U poslednjih godinu i po dana, ako ne i dve, smo insistirali da se to objavi. Po zakonu, to je opet zakon, bi to trebalo da se desi u julu mesecu. Postoje naznake od strane Vlade da će prvi put ove godine taj izveštaj o završnom računu budžeta i da bude objavljen i da će moći da se analizira.
Dve kratke primedbe. Kada smo 2017. godine tražili da se ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija, tada ste me optužili da imam privatan interes i da se bavim politikom. Posle godinu dana taj zakon je ukinut. Pretpostavljam da ste glasali da se ukine, iako ste godinu dana pre toga mene optuživali da se bavim politikom. Iza toga, kada je Fiskalni savet rekao da mora da se ukine diskreciono pomeranje penzija, onda ste opet nama prebacili da se bavimo politikom, a sada očekujem da Vlada predloži formulu za indeksaciju penzija i nadam se da ćete opet promeniti mišljenje i glasati za predlog Vlade. Hvala.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Odmah da postavimo stvari na svoje mesto. Žao mi je što sam vas naljutio. Nije mi to bila namera. Ovo je obična diskusija. Ovoga u Skupštini ima svakog dana.

Šta je Fiskalni savet? Prosto pitanje – šta je Fiskalni savet? Neko telo čija je uloga definisana Zakonom o budžetskom sistemu. Za koga radi Fiskalni savet? Za koga radi Fiskalni savet? Hoćete da vam kažem? Za Narodnu skupštinu. Ni za koga više. Vi ste naše sredstvo, oruđe, zovite kako god hoćete da nas izveštavate šta Vlada Republike Srbije radi sa javnim finansijama, a ne da se šetate po belom svetu. To je vaša uloga, zbog toga postojite, zbog toga ste osmišljeni.

Kada je u pitanju taj Biznis forum na Kopaoniku kažete – nije privatno. Pa jel Bečki ekonomski forum privatan? Jeste. Bio sam par put. Odu tamo i svako priča svoju priču. Svako hvali svoju firmu, kompaniju itd. I ovo je tamo. Bila je predsednica Vlade. Pričala je o rezultatima svoje Vlade. Nije pričala ništa loše o svojoj državi. Bio je predsednik Republike. Pričao je lepo o svojoj državi. Bila je guverner NBS. Pričala je lepo o svojoj državi. Samo ste vi otišli da pričate pred stranim ambasadorima i stranim investitorima i domaćim loše o svojoj državi. To pričajte ovde. Tu je mesto. Tu je istina.

U tome je razlika shvatanja vaše uloge. Nemate pravo da zloupotrebljavate funkciju na kojoj se nalazite i idete okolo i loše pričate.

Znači, ovde imate pravo da kritikujete i ministra i predsednika Vlade, sve osim poslanika. Možete da uđete u diskusiju sa njima. I guvernera imate pravo. Koga god poželite iz izvršne vlasti imate pravo da kritikujete, ali ne radite to na forumima koji nisu državni. To nemojte. To bi isto bilo kao kada je Vuk Jeremić odlazio u UN da priča loše o svojoj Srbiji. Vi želite takvu ulogu da imate? Želite da bude kao on?

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Reč ima predstavnik predlagača, prof. dr Pavle Petrović. Izvolite.