Oko ovog poslednjeg, pošto mi deluje najzanimljivije, mada ne znam, izgleda da su pitanja bila upućena Fiskalnom savetu, verujem da gospodin Ševarlić očekuje da mu i vi odgovorite.
Što se tiče PKB, tu je da budem iskren do kraja Fiskalni savet realan. Dakle, ne smatra to za nešto loše, naprotiv to ćete videti i u ovom godišnjem izveštaju o kome mi pričamo i u njihovim stavovima na ovu temu. Ono što ja mogu da vam kažem jeste da apsolutno ne stoji bilo koja od zamerki na temu da li je korektna cena dobijena, zašto nije veća, ko se javio i zašto. Dakle, apsolutno se zna kako je taj proces tekao i takođe se zna, da bi apsolutno bilo, što se nas tiče, više nego dobrodošlo da smo dobili više novca, ali nismo zato što niko nije bio spreman da to plati više od onoga koliko je vredelo na samom kraju. To je cela istina. Da li je bio postupak za 50% veću vrednost, pre ovoga o kome govorite sada. Bio je i ko se javio? Niko.
Dakle, neke stvari, tiču se prosto tržišne logike, ako neko ne želi da plati onoliko koliko bismo mi voleli, pa šta onda možemo, da insistiramo da to mora na određeni način. Ne, nego ili ćemo naći rešenje tako da to može da funkcioniše ili ćemo da ostanemo sa rukama u problemu do kraja. Ono što smo mi izabrali i što Fiskalni savet takođe ceni korektno sa svoje strane, odlučili smo da pronađemo rešenje tako da može da funkcioniše. Zašto je došlo do toga da ne vredi onoliko koliko bismo voleli? Pa, najbolje bi bilo da se priupita, recimo, Dragan Đilas.
Imali ste, verujem, dovoljno prilike učestvujući na izbornim listama sa njegovim dojučerašnjim saradnicima da uspostavite kontakt, ako ste bili zainteresovani da postavite pitanje lično i da pitate čoveka, zašto je iz godine u godinu dok je Dragan Đilas lično vedrio i oblačio sudbinu tog preduzeća, beležena dubioza i manjak, a posle lažno predstavljeno i to i dan danas priča i ne stidi se da i dan danas laže, da je to u stvari bio veliki poslovni uspeh. Kada pogledate strukturu, i to vam ne kažem ja, to vam kažu njemu i njima naklonjeni BIRN, KRIK, i tako dalje, oni su o tome pravili istraživanja. Kada pogledate strukturu, to je sav go minus koji se meri iz godine u godinu, desetinama miliona evra, a posle lažno predstavljanje da je to nekakav uspeh, a videćete kako, otpisom potraživanja, nije nego. I, kao što je lagao da su bile sjajne plate i da nije bilo planirano da njegov menadžment sam sebi isplaćuje bonuse tako je lagao i za ovo.
Zašto se to radilo? Za to ja imam tumačenje. Smatram da se išlo na to namerno, da se to preduzeće upropasti do tačke da ne vredi ništa, a da ga onda onaj ko se lično stara da ga upropasti uzme, što bi rekao naš narod, džab-džabe. To nije uspelo. Šta vam je dokaz da je ovo što smo mi uspeli da postignemo kao cenu realnu. Pa, činjenica da je mogao da se javi ko god je hteo. Pa, Dragan Đilas ili bilo ko treći, da je bio stvarno zainteresovan da od toga napravi nešto uspešno kao što laže da hoće, mogao je da se pojavi sam, da konkuriše, da ponudi više ako smatra da to vredi više i da učini šta god mu je volja. Da li se pojavi? Pa, jeste, kao što je i u RTB Bor postupio na isti način.
To su dakle samo priče, ovo što smo mi uradili i što će sigurno da vam objasni Fiskalni savet ako ih pitate direktno. To je realno, ozbiljno i odgovorno postupanje, postupanje u kom se starate da nešto funkcioniše, da radi, da nešto doprinese i zaposlenima i svojoj državi, a ne briga za sopstveni džep, koja je nažalost i po pitanju PKB bila odlučujući motiv za neke koji su nažalost još jednom ove zemlje i njenih građana vedrili i oblačili njom. Mislim, da je sada za nijansu jasnije.