Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Andrijana Avramov.

Hvala.

Poštovani predsedavajući Narodne skupštine, poštovani članovi Komisije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani, danas na dnevnom redu je Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije za 2018. godinu.

Pohvalila bih zaposlene u Komisiji koji su dodatno išli na obuke i radionice radi unapređenja i modernizacije poslovanja, a vezano za oblast adekvatne zaštite konkurencije.

Zašto je važna zaštita konkurencije? Postoji više razloga. Naime, obezbeđuje se unapređenje ekonomske efikasnosti tržišnih aktera i optimizacija resursa, čime se deluje blagotvorno na privredni rast i produktivnost učesnika na tržištu. Takmičenje ponuđača na tržištu generalno utiče na formiranje nižih cena, kvalitetnijih i raznovrsnijih dobara i usluga, pre svega za potrošače, kao i na povećanje proizvodnje, odnosno stvaranja održivih radnih mesta.

Funkcionalna konkurencija jeste garant uspešnih evropskih integracija i uspešnog delovanja Srbije kao buduće države članice EU. Stoga je potrebno uspešno institucionalno delovanje zaštite konkurencije kako bi se obezbedila jednaka pravila na tržištu.

Način na koji se politika kreira i sprovodi jeste ključan faktor za postojanje konkurencije kao pokretača privrednog razvoja, a sve u cilju ispunjenja standarda EU.

Evidentno je da navedeni izveštaj primenjuje najbolje mehanizme u dosadašnjem razvoju zaštite konkurencije. Zakonodavni okvir zaštite je jasno definisan i u visokom stepenu usklađen sa relevantnim pravom EU.

Važno je naglasiti da je poslovna zajednica upoznata u značajnoj meri sa propisima o zaštiti konkurencije i samim tim se stvara zdrava sredina i atmosfera za privlačenje novih investicija i unapređenje sadašnjih, a sve sa ciljem da investitori i potencijalni klijenti budu zadovoljni radi što uspešnijeg poslovanja, naravno.

U prilog tome jesu odnosi sa međunarodnim organizacijama, poput UN za trgovinu i razvoj, članstvo Komisije u Međunarodnoj mreži za konkurenciju, intenzivna saradnja sa Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj u Mađarskoj.

Komisija kontinuirano radi na unapređenju saradnje za zaštitu konkurencije i uspostavljanju bliskih odnosa, a vezana je za sledeće zemlje: Austrija, Bugarska, Japan, Rumunija, Ruska Federacija, BiH, Albanija, Nemačka, Slovenija, Turska i Hrvatska, koliko sam upoznata i Kina, naravno, sad je potpisan ugovor.

Između ostalog, o ovim temama, a i o planovima Komisije, koji za cilj imaju unapređenje i promociju politike zaštite konkurencije, tokom godine je više puta dolazilo i do susreta za šefom delegacije EU Semom Fabricijem.

Poštovani građani, želela bih ovim putem da istaknem značajnu podršku predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, zahvaljujući kome danas na teritoriji Srbije imamo veliki broj investitora. Naša država je značajno napredovala na polju industrije i otvaranja novih radnih mesta, a sve u cilju bolje i uspešnije Srbije koja je posle 2012. godine, važno je to naglasiti, dolaska na vlast SNS, značajno krenula putem razvitka i napretka.

Ovo je dokaz da se gospodin Aleksandar Vučić, ali i svi mi borimo i radimo za dobrobit svih građana Republike Srbije. Teška su vremena pred nama, ali isključivo argumentovanom politikom, što je najvažnije, mi planiramo da se borimo, radimo i privređujemo. Laž ne podržavamo, važno je da radimo, da pokažemo narodu šta je do sada urađeno, a mnogi vide i znaju i svakako će glasati za nas i za ubuduće. Živela Srbija! Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, danas razmatramo Izveštaj o radu vaš za 2018. godinu, koji treba da doprinese, pre svega, razumevanju, zatim poštovanju i primeni pravila konkurencije i od strane sudova, regulatornih tela, učesnika na tržištu i njihovih udruženja. Ovo je posebno značajno u kontekstu podizanja kapaciteta srpske privrede, putem jačanja tržišne konkurencije, što predstavlja bitan faktor za pristupanje EU.

Komisija je kao ključne ciljeve u poslovima zastupanja postavila sledeće, pre svega, podizanje svesti o značaju zaštite konkurencije za funkcionisanje otvorene tržišne privrede i za korist potrošača, upoznavanje javnosti sa prednostima efikasne konkurencije, prepoznatljivost Komisije u javnosti, što podrazumeva informisanost o ovlašćenjima Komisije, upoznavanje učesnika na tržištu sa propisima o zaštiti konkurencije, kao prevencija nastanka povrede konkurencije i da ne nabrajam dalje. Ovo ste vi odlično odradili i u danu za glasanje ja ću podržati ovaj Izveštaj o radu za 2018. godinu.

Ja bih nešto drugačije. Moje kolege su već ispričale priču, a vi takođe. Dobro vi ovo radite. Ja bih o onome što je istražio Antidot tim. To je medijska mreža zapadnog Balkana i predstaviću vam ono što su oni rekli.

Oni su rekli – brutalna kampanja, koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih ljudi srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, kao najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka.

Zahvaljujući saradnji sa velikim investicionim fondovima kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, za svega 15-ak godina od osnivanja poslovna imperija Dragana Šolaka je dostigla vrednost od neverovatnih 2,6 milijardi dolara.

Ogromna finansijska moć i snažne veze sa moćnim međunarodnim fondovima učinili su da od ovog regionalnog tajkuna i njegove poslovne imperije jednog od najmoćnijih, ne samo ekonomskih, već i političkih aktera na prostoru zapadnog Balkana. Kolika je realna moć pomenutog gospodina i moć pomenutog konglomerata postalo je jasno, ne samo iz toga što je Šolakova firma uspela da dominantno zagospodari regionalnim tržištem telekomunikacija, već i po tome što je u nekoliko navrata bila čak i u stanju da ucenjuje vlade država regiona kako bi ishodovala ustupke i realizaciju svojih interesa.

Strategija razvoja SBB bila je uništiti Telekom i preuzeti monopol na Balkanu. Kako je Telekom Srbija bio državna firma, najlakše je bilo iskoristiti je kao sredstvo sopstvenog razvoja. Činjenica je da Telekom na tržištu učestvuje sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama drži 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama u čemu je prednjačila televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Dragana Šolaka, osnivača i vlasnika kablovske mreže SBB, koji je svoje prve biznis korake napravio prodajući audio i video kasete 90-ih godina u Kragujevcu, a da bi, nakon niza partnerskih poduhvata sa poznatim investicionim fondovima o kojima sam malopre govorila, a kojima su upravljali američki milijarder i CIA, danas postao jedan od najimućnijih tajkuna u regionu.

Stekavši moćne pozicije i još moćnije saveznike, Šolak je u fokus daljeg razvoja svojih firmi stavio i širenje medijsko-političkog uticaja, a radi eliminacije preostale konkurencije na tržištu i uspostavljanja apsolutnog monopola u jednoj od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana. Iako je Šolakova finansijska, pa i svaka druga moć, potiče prevashodno iz prihoda kablovskog operatera SBB, njegova poslovna imperija sastoji se od preko 100 firmi koje obavljaju međusobni finansijski promet, zahvaljujući čemu Šolak vrši optimizaciju plaćanja poreza preko povezanih lica, delimično prikriva svoje vlasništvo u nekim firmama.

Kako bi plaćanje poreza na dobit sveo na minimum, suvlasnik kablovske kuće SBB Dragan Šolak kupio je pasoš te zemlje, misli se na Maltu, kroz individualni investicioni program za 650 hiljada evra. Prema informacijama koje je otkrio portal Malta tudej, Šolakovo ime se pojavljivalo i u dokumentima projekta „Malteški papiri“, gde je pomenut kao još jedan milioner koji izbegava plaćanje poreza. Projekat „Malteški papiri“ koje je vodio Evropski istraživački centar, a u kome je učestvovao i portal Malta tudej, otkrio je u kojoj meri su oni koristili malteški poreski sistem da prebace svoje profit u zemlju i plate manji porez nego što bi platili u Srbiji.

Sramota jedna. Ovo je loš primer prakse. Nadam se da ćemo ovo iskoreniti, takođe, uz vašu pomoć. Izveštaj ćemo usvojiti. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurencije, podnošenje Izveštaja Narodnoj skupštini jedan je od načina zadovoljenja principa transparentnosti koji je od velike važnosti u praćenju rada ove Komisije. Osim što će se narodni poslanici danas upoznati sa mišljenjima, sa saopštenjima, sa analizama koje možemo videti u izveštaju, sa druge strane, stvaraju se uslovi za eliminisanje svake pravne nedoumice kod preduzeća u Srbiji prilikom donošenja odluka. Zahvaljujući transparentnosti u radu ove Komisije, lakše se može uočiti kakvo ponašanje od strane preduzeća je zabranjeno, odnosno koje su aktivnosti koje ugrožavaju konkurenciju.

Ono što još želim da istaknem, uvek pozitivno ocenjujem kada neka institucija ili organ imaju dobar odnos sa građanima. Komisija za zaštitu konkurencije otvorila je tu telefonsku liniju, i-mejl koji je namenjen onima koji raspolažu informacijama o postojanju povrede konkurencije na tržištu. Ovakav način komunikacije sa građanima predstavlja i pomoć Komisiji, sa druge strane, koja na osnovu inicijativa i prikupljenih informacija može pokrenuti postupak ispitivanja povreda konkurencije i utvrđivati činjenice koje su relevantne u svakom konkretnom slučaju.

Da se osvrnemo malo i na pregovaračko Poglavlje 8, koje se odnosi na konkurenciju. Jedno je od najsloženijih u pregovaračkom procesu. Mnogo je uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se za građane obezbedile niže cene, bolji kvalitet roba i usluga i šira mogućnost izbora.

Upravo tim uslovima bavi se Poglavlje 8, a onda dolazimo do naše obaveze da pravila usaglasimo sa pravnim tekovinama Evropske unije koja se odnose na konkurenciju i na taj način da regulišemo sporazume koji su suprotni pravilima konkurencije, da regulišemo zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, ali i državnu pomoć. Upravo se u ovim pitanjima i može videti velika uloga Komisije za zaštitu konkurencije.

Ono što možemo iz izveštaja još da vidimo jeste da je naš zakonodavni okvir načelno u skladu sa pravnim tekovinama Evropske unije i da su podzakonski akti u velikoj meri usaglašeni sa propisima i sa smernicama Evropske komisije. Takođe vidimo da je sastanak Pododbora za unutrašnje tržište i konkurenciju bio planiran za početak juna ove godine u Briselu na kome je Komisija trebalo da predstavi svoj rad i rezultate primene propisa o zaštiti konkurencije.

Pošto je ovaj izveštaj urađen i dostavljen nama ranije, odnosno pre tog sastanka bilo bi lepo da detaljnije čujemo neke zaključke sa tog sastanka, prosto da nam i prenesete svoje utiske.

U svakom slučaju, ja bih u ovom trenutku podsetila na izveštaj Evropske komisije iz 2017. godine o napretku Srbije u ovoj oblasti u kome je konstatovano da su povećane aktivnosti zastupanja politike konkurencije i da je povećana implementacija u primeni prava zaštite konkurencije.

U ovom zaista iscrpnom izveštaju ima dosta konkretnih primera na koji način je postupala i na koji način je reagovala Komisija za zaštitu konkurencije. Ja o tim primerima neću govoriti, jer bi mi trebalo mnogo vremena, ali ću ukazati zapravo samo na značaj našeg zajedničkog cilja, a to je zdravo konkurentno tržište na kome će odnosi između učesnika na kraju rezultirati boljim životnim standardom za naše građane. Tome svakako svi treba da težimo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Izvolite.

Samo ću kratko da ponovim još jednom. Da, ja sam bio 5. juna ove godine u Briselu. Nemamo nikakva merila, nemamo nikakve zaključke. Ministarstvo za evropske integracije dostavilo je Zapisnik sa sastanka iz Brisela. Što se tiče Komisije za zaštitu konkurencije samo su potvrdili na sastanku ono što sam ja izneo kao svoj izveštaj. Zahvaljujem. Toliko.

Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovani gospodine Obradoviću sa saradnicima, zadovoljstvo mi je da kao član Odbora za privredu, koji je već usvojio ovaj izveštaj, mogu da kažem da ćemo sigurno i mi ovde u skupštinskoj većini usvojiti jedan dobar izveštaj, posebno kada se radi o jednoj nezavisnoj instituciji koja, a to mi je opet posebno zadovoljstvo, kao i DRI deli neke nadzore koje imamo mi kao skupštinska većina i koje ima predsednik Republike Aleksandar Vučić, a to je da imamo misiju i viziju jedne bolje, bogate, razvijene Srbije. To je cilj svih nas i drago mi je da i vaše telo to isto radi.

Znači, radite nezavisno, ali se starate da sve ono što je dobro bude sprovedeno i ne želim, pošto je dosta dobro rečeno o instituciji, govorim o izveštaju i o vama. No, pomenuo bih jedan deo, a to je deo koji ste od mnogo današnjih govornika čuli, a to je onaj deo medijski naš, odnosno medijske konkurencije.

Digla se strahovita buka kada je „Telekom“ kao jedna velika kompanija, kao telekomunikacioni tim, kao lider ne samo naš nacionalni, nego lider na Balkanu, „Telekom“ ima svoje ispostave i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori i radi kvalitetno, rešio da se probudi, da ne bude uspavani div, da i na tom delu medija, odnosno medijskog angažovanja ponudi nešto više.

Već dugo postoji epi televizija u „Telekomu“, preko 10 godina, no ona je nekako bila skrajnuta i ja sam se kao narodni poslanik, ne kao član Odbora za finansije i privredu, nego kao član Odbora za telekomunikacije itd. više puta sukobljavao sa stavovima i mišljenjima RATEL, onda RATEL-a, zašto je „Telekom“ zapostavljen, a zašto se kapaciteti „Telekoma“ nekome drugome daju na korišćenje besplatno.

O čemu se radi? Optika „Telekomova“ je bez ikakvih ugovora, bez znaka, na kraju krajeva nije to „Telekomovo“, to je naše nacionalno dobro, to je nešto državno, davana SBB. Čak SBB nije ni pitao, nego je ulazio u naša okna, radio kako je hteo, optičke kablove, odnosno to su bakarni kablovi, bakarne kablove razvlačio sa zgrade na zgradu, koristio je bandere EPS-a i tako je stvarao imperiju.

Za to vreme „Telekom“ nikako nije mogao da ponudi neku ponudu kvalitetnijeg i jeftinijeg sadržava. Nismo mogli da ponudimo šest meseci po jedan dinar, četiri meseca po jedan dinar jer non stop je bilo obaveštenje i objašnjenje – pa „Telekom“ je veliki, „Telekom“ je monopolista. Nije monopolista jer koliko dobro znamo SBB ima, odnosno početkom godine imao je negde oko milion i 800 hiljada korisnika, a „Telekom“ 700 hiljada korisnika. SBB je pokrivao 51% tržišta Srbije, a „Telekom“ 36.

Ono što je frapantan podatak „Telekom“ je u velikim gradskim jezgrima kao što je Beograd, Novi Sad, Kragujevac imao manje od 10% učešća na tom polju i kada smo rešili da donesemo državi, jer „Telekom“ sve što zaradi kao državno većinski akcionarsko društvo svoj profit daje u državnu kasu. „Telekom“ je na kraju krajeva jedan veliki sponzor, donator svega i svačega, od sporskih klubova preko humanitarnih akcija itd. Od SBB niko ništa nije dobio. Čak koliko vidim ni porez se ne plaća kako treba.

Kada je „Telekom“ rešio da napravi dve tri akvizicije, gde ste vi dali saglasnost da to ne remeti nikakve odnose, da ne ugrožava nezavisnosti, zaštitili ste konkurenciju, digla se velika galama i buka, zašto? Zato što ste vi 2017. godine doneli odluke i rekli – u redu, imamo tri velika operatera, jedan je „Telekom“, drugi SBB, treći „Ikom“, mogu da se spoje, tada niko reč nije pomenuo, SBB i „Ikom“, ali pod određenim uslovima i dali ste dve godine određene zabrane, čak ni povećanje cene. Znam da su povećali cenu i vi ste reagovali na to. Ne znam kakva je dalje ta procedura, ali znam da ste dali ozbiljne primedbe na taj deo.

Šta sad? Te dve godine izlaze, te dve uslovljene godine pa verovatno to ih nešto mnogo boli.

O čemu se još radi? „Telekom“ kao operater 10 godina ne može već da ima u svojoj ponudi Foks kanale. Zbog čega? Zato što SBB koji ne koristi APTV platformu je uzeo, reći ću lagano, licencu za emitovanje tih programa preko APTV platforme, tako da mi ne možemo da emitujemo Foksove kanale, jer oni imaju ekskluzivno pravo distribucije u našem regionu.

„Telekom“ je uvek tražio po nekim povoljnim tržišnim uslovima da otkupi to pravo, kao i da otkupi pravo, ono što najviše boli sve naše građane, što ne mogu da gledaju prenose nacionalnih naših selekcija, fudbalske, košarkaške, odbojkaške itd. na nacionalnim emiterima. Zašto? Zato što je neko uzeo ekskluzivno pravo, otkupio to i umesto da ponudi nekom nacionalnom emiteru da reemituje, nije dozvolio i imamo jednu paradoksalnu situaciju da „Telekom“ emituje utakmice Lige šampiona, a sve ostalo emituje SBB. “Telekom“ je uvek tražio pod određenim ekonomskim uslovima da i on pristupi tom resursu i da možemo da emitujemo i da cela Srbija da svi ljudi mogu da dele sve informacije.

Nije istina ono što tvrdi „Junajted grupa“ i N1 da bi kada bi „Telekom“ uzeo i preuzeo primat da bi to bila blokada, da ne bi izašla informacija. Ne, „Telekom“ se upravo trudi da proširi, da veći deo naših građana ima pravo na informacije.

Voleo bih da vi, odnosno vi to već radite, ali pretpostavljam da pravosudni organi to ne rade, ono što je uradio vaš pandan u Sloveniji, njihova agencija je donela određene zaključke i naložila je preduzeću koje „Junajted grupa“ osnovala u Sloveniji, a tako isto preduzeće ima i u BiH, da u roku od šest meseci proda svoja prava na emitovanje tih sportskih kanala, svih 13 sportskih kanala Sport kluba, jer nepoštuju upravo ova pravila zaštite konkurencije i upravni sud ili već kako se zove Slovenije presudio je u korist agencije.

Tako da mislim da će to vreme doći i kod nas, da sud sudi onako kako treba, da podržava ono što nezavisna regulatorna tela donose i da svi budemo ravnopravni.

Na kraju bih vam postavio samo dva pitanja koja se tiču izveštaja. Prvo je, u Izveštaju se spominje saradnja Komisije sa drugim regulatorima i davanje mišljenja regulatornim telima kakva je ta saradnja i da li je treba proširiti? Drugo pitanje je u Izveštaju vidimo, a to mi je baš bilo interesantno, da je zakup poslovnog prostora devet evra sa PDV i u ceni ulazi zakup čišćenja, električna energija, komunalne usluge, grejanje, itd. Da li je to greška ili je to stvarno pravi podatak? Hvala vam.