Hvala, predsedavajući.
Uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije, danas razmatramo Izveštaj o radu vaš za 2018. godinu, koji treba da doprinese, pre svega, razumevanju, zatim poštovanju i primeni pravila konkurencije i od strane sudova, regulatornih tela, učesnika na tržištu i njihovih udruženja. Ovo je posebno značajno u kontekstu podizanja kapaciteta srpske privrede, putem jačanja tržišne konkurencije, što predstavlja bitan faktor za pristupanje EU.
Komisija je kao ključne ciljeve u poslovima zastupanja postavila sledeće, pre svega, podizanje svesti o značaju zaštite konkurencije za funkcionisanje otvorene tržišne privrede i za korist potrošača, upoznavanje javnosti sa prednostima efikasne konkurencije, prepoznatljivost Komisije u javnosti, što podrazumeva informisanost o ovlašćenjima Komisije, upoznavanje učesnika na tržištu sa propisima o zaštiti konkurencije, kao prevencija nastanka povrede konkurencije i da ne nabrajam dalje. Ovo ste vi odlično odradili i u danu za glasanje ja ću podržati ovaj Izveštaj o radu za 2018. godinu.
Ja bih nešto drugačije. Moje kolege su već ispričale priču, a vi takođe. Dobro vi ovo radite. Ja bih o onome što je istražio Antidot tim. To je medijska mreža zapadnog Balkana i predstaviću vam ono što su oni rekli.
Oni su rekli – brutalna kampanja, koja je u leto i jesen 2018. godine vođena protiv rukovodećih ljudi srpskog Telekoma i predstavnika vlasti u Srbiji, predstavljala je vrhunac u višegodišnjem delovanju interesno povezane mreže medija i paramedijskih struktura pod direktnom kontrolom kompanije SBB, kao najvećeg kablovskog operatera u regionu i njegovog vlasnika Dragana Šolaka.
Zahvaljujući saradnji sa velikim investicionim fondovima kojima su upravljali američki milijarder Džordž Soroš i bivši direktor CIA Dejvid Petreus, za svega 15-ak godina od osnivanja poslovna imperija Dragana Šolaka je dostigla vrednost od neverovatnih 2,6 milijardi dolara.
Ogromna finansijska moć i snažne veze sa moćnim međunarodnim fondovima učinili su da od ovog regionalnog tajkuna i njegove poslovne imperije jednog od najmoćnijih, ne samo ekonomskih, već i političkih aktera na prostoru zapadnog Balkana. Kolika je realna moć pomenutog gospodina i moć pomenutog konglomerata postalo je jasno, ne samo iz toga što je Šolakova firma uspela da dominantno zagospodari regionalnim tržištem telekomunikacija, već i po tome što je u nekoliko navrata bila čak i u stanju da ucenjuje vlade država regiona kako bi ishodovala ustupke i realizaciju svojih interesa.
Strategija razvoja SBB bila je uništiti Telekom i preuzeti monopol na Balkanu. Kako je Telekom Srbija bio državna firma, najlakše je bilo iskoristiti je kao sredstvo sopstvenog razvoja. Činjenica je da Telekom na tržištu učestvuje sa svega 15-20%, naspram najvećeg konkurenta SBB koji u svojim rukama drži 55% tržišta, nije sprečila pravu lavinu napada zasnovanih na lažnim vestima i nelogičnim konstrukcijama u čemu je prednjačila televizija N1 koja se nalazi u vlasništvu Dragana Šolaka, osnivača i vlasnika kablovske mreže SBB, koji je svoje prve biznis korake napravio prodajući audio i video kasete 90-ih godina u Kragujevcu, a da bi, nakon niza partnerskih poduhvata sa poznatim investicionim fondovima o kojima sam malopre govorila, a kojima su upravljali američki milijarder i CIA, danas postao jedan od najimućnijih tajkuna u regionu.
Stekavši moćne pozicije i još moćnije saveznike, Šolak je u fokus daljeg razvoja svojih firmi stavio i širenje medijsko-političkog uticaja, a radi eliminacije preostale konkurencije na tržištu i uspostavljanja apsolutnog monopola u jednoj od najprofitabilnijih i najbrže rastućih privrednih grana. Iako je Šolakova finansijska, pa i svaka druga moć, potiče prevashodno iz prihoda kablovskog operatera SBB, njegova poslovna imperija sastoji se od preko 100 firmi koje obavljaju međusobni finansijski promet, zahvaljujući čemu Šolak vrši optimizaciju plaćanja poreza preko povezanih lica, delimično prikriva svoje vlasništvo u nekim firmama.
Kako bi plaćanje poreza na dobit sveo na minimum, suvlasnik kablovske kuće SBB Dragan Šolak kupio je pasoš te zemlje, misli se na Maltu, kroz individualni investicioni program za 650 hiljada evra. Prema informacijama koje je otkrio portal Malta tudej, Šolakovo ime se pojavljivalo i u dokumentima projekta „Malteški papiri“, gde je pomenut kao još jedan milioner koji izbegava plaćanje poreza. Projekat „Malteški papiri“ koje je vodio Evropski istraživački centar, a u kome je učestvovao i portal Malta tudej, otkrio je u kojoj meri su oni koristili malteški poreski sistem da prebace svoje profit u zemlju i plate manji porez nego što bi platili u Srbiji.
Sramota jedna. Ovo je loš primer prakse. Nadam se da ćemo ovo iskoreniti, takođe, uz vašu pomoć. Izveštaj ćemo usvojiti. Hvala vam na pažnji.
