Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedniče i članovi Komisije za zaštitu konkurencije, poštovane kolege narodni poslanici, Izveštaj Komisije za zaštitu konkurencije koji je danas pred nama u raspravi smatram veoma važnim i vrednim današnje rasprave u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije. Kažem to iz razloga značaja teme kojem se Komisija bavi, jer zaštita konkurencije predstavlja punu pravnu sigurnost za sve učesnike na tržištu, a samim tim osigurava ekonomsku stabilnost zemlje.

Jednaki uslovi pozicioniranja na tržištu svih, kao i pravna sigurnost, čini konkurenciju lojalno i osigurava sigurnost učesnika u tržišnoj utakmici koja često može da bude nelojalna i neravnopravna, posebno manjih subjekata u odnosu na veće.

Zloupotreba dominantnog položaja pojedinih učesnika na tržištu, nedozvoljeno korišćenje restriktivnih sporazuma, pojava usmenih dogovora, zatim pojava prodaje po damping cenama tj. cenama koje su niže od cena koštanja proizvoda, a sve u cilju osvajanja tržišta. Sve su to elementi koji mogu narušiti tržište, njegovu ravnotežu i štetno uticati na pojedine učesnike kroz smanjenje njihove zarade usled nelojalne konkurencije.

Kao diplomirani ekonomista, iz ličnog, dugogodišnjeg rada u bankarskom sektoru, prateći tržište bankarskih usluga i decenijskog rada u naftnoj kompaniji NIS-Gasprom njeft na rukovodećem mestu, upravo u biznis funkciji, prodaji naftnih derivata, prateći to veoma važno i osetljivo tržište, znam koliko je za ekonomsku stabilnost svih učesnika na tržištu, a i zemlje u celini, važna zaštita konkurencije kroz prepoznavanje svih negativnih faktora i pojava koje mogu ugroziti stabilnost tržišta, a to je upravo ono što vi radite, uvaženi članovi Komisije za zaštitu konkurencije i s toga vaš rad smatram veoma značajnim.

Posao Komisije nije lak. Naprotiv, veoma je težak, složen, zahteva jedan kontinuirani proces rada, jer svi negativni faktori koji se mogu desiti na tržištu moraju biti praćeni stalno i konstantno, kako ne bi narušili pravnu sigurnost učesnika na tržištu.

Obzirom da je proces rada, praćenje konkurencije, neprekidan i traje neprekidno, kako bi se postigli bolji rezultati u radu Komisije, Komisija treba da u narednom periodu kontinuirano radi na unapređenju kvaliteta delovanja, da postane još prepoznatljivija kao institucija, čiji se ugled zasniva na stručnosti, obezbeđivanju pravne sigurnosti za sve učesnike na tržištu uz doslednu primenu zakonske regulative.

Time će podrška šire javnosti, koja je već sada prepoznata, biti još veća, jer su učesnici na tržištu svesni koliko je važno delovanje Komisije i obezbeđivanje njihove pune pravne sigurnosti u zaštiti od nelojalne konkurencije. Naime, konkurencija, kao proces poslovne borbe između kompanija, ima centralnu ulogu u podsticanju privrednog rasta. Ako se krajnji cilj toga uzme i zaštita potrošača i njegova korist, onda svakako nivo ekonomskog rasta mora biti kriterijum za ocenu zaštite konkurencije.

O pozitivnom ekonomskom rastu možemo govoriti ukoliko na tržištu nema povrede konkurencije, ali ukoliko ipak do povreda dođe i znamo da do nje dolazi, onda uloga Komisije za zaštitu konkurencije postaje važnija, još važnija i značajna i njenim prepoznavanjem negativnih pojava, koje urušavaju fer tržišnu utakmicu, svojim mišljenjima, preporukama, Komisija pomaže oštećenim stranama da povrate svoju izgubljenu dobit. To je ta pravna sigurnost o kojoj govorimo, koja je kroz delovanje Komisije potrebna svim učesnicima na tržištu.

U Izveštaju su nam predočeni konkretni primeri prijava Komisiji za zaštitu konkurencije od učesnika na tržištu, a koji se najčešće odnos na neregularnosti u postupku sprovođenja javnih nabavki, zatim zloupotreba dominantnog položaja, korišćenja nedozvoljenih restriktivnih sporazuma, iz koga se vidi da je Komisija jedan određeni broj je rešila tako što ih je osnovano okarakterisala kao povredu konkurencije. To nije neki veliki broj, ali veoma značajan, kao podsticaj svim učesnicima na tržištu da ima neko ko prati ono što je njima potrebno, što je važno u njihovom poslovanju, da imaju i da rade u uslovima lojalne konkurencije.

Dakle, na ovu temu bi se moglo govoriti još dosta toga, ali ja ću pri kraju svog izlaganja naglasiti značaj aktivnosti na podizanju svesti kod svih na zaštiti konkurencije.

Smatram da će se sprovesti na nekoliko načina i to preko javnog zastupanja i promocije politike zaštite konkurencije kroz stalnu komunikaciju komisije sa državnim organima i organizacijama, sa stručnom javnošću i akademskom javnošću, sa predstavnicima Udruženja tržišnih učesnika i medijima naravno.

Obzirom da je efikasna primena propisa iz oblasti zaštite konkurencije uslov za jačanje i razvoj naše privrede, smatram da je transparentnost rada Komisije jedno od izuzetnog značaja za ubuduće.

Podnošenje godišnjih redovnih izveštaja Narodnoj skupštini Republike Srbije, obaveštavanje šire javnosti putem medija, putem vaše zvanične internet stranice, najbolji je način za publikaciju konkretnih rezultata rada Komisije u narednom periodu.

Reći ću još ovo da sa aspekta nekog iz realnog sektora privrede, koji se ovim temama susretao u lično, praktično u poslu, imajući u vidu značaj vaših odluka i mišljenja za sve učesnike na tržištu, želim vam uspeh u budućem radu i još bolje rezultate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi se sećate nalaza Evropske komisije u kome piše da postoji nelojalna konkurencija po pitanju kablovskih operatera i da je to na štetu, verovatno misle na SBB, a u korist državnog, tj. „Telekoma“. Takođe, tu piše i da su usvojili sve prigovore N1 televizije vezane za medijsku sliku u Srbiji.

Ovo je moj odgovor Fabriciu, šefu delegacije EU. Ja sa tim ne mogu da se složim i mislim da je Komisija za zaštitu konkurencije morala takođe da reaguje, tim pre što u Zakonu o elektronskim medijima stoji da REM, regulator sarađuje sa vama. Takođe piše u ovom izveštaju da imate sporazum sa njima.

Dobio sam i odgovor da je N1 televizija registrovana u Luksemburgu, a da program i reklame emituje iz Ljubljane. Pa, dajte ljudim pročitajte zakon. Kako jedna prekogranična televizija koja po Konvenciji o prekogrničnim televizijama, koju smo mi zakonom potvrdili, i domaćem Zakonu o medijima može samo iz Luksemburga da emituje nepromenjen signal, bez ikakvog umetanja i prekrajanja? To piše u nekoliko članova, lako ih je pročitati. Kako oni mogu jasno da nam napišu? Oni su se izjasnili da program nereemituju iz Luksemburga, nego da ga pakuju u Ljubljani. Oni su i u Ljubljani u Sloveniji prekogranična televizija. Sedište im je u Luksemburgu, dozvola im je iz Luksemburga i samo program koji se emituje u Luksemburgu može da se reemituje ovog puta na SBB.

Vi ste dopustili, zajedno da REM, a mislim da je na REM-u glavna krivica, na gospodinu Karadžiću, za koga mislim da mu je mesto u zatvoru i sa svima onima koji su sa njim sarađivali - vrednost te pljačke, pre svega domaćih medija i domaćih potrošača, se meri stotinama miliona evra. Nemojte da pitate odakle Đilasu 500 miliona evra? Pitajte REM, a malo i vi sa njima sarađujte, vidim da ste sporazum potpisali tek 2018. godine, pa vas to na određen način amnestira. Mada ste dobijali dopise domaćih medija da postoji nelojalna konkurencija. Zašto? Zato što domaći mediji moraju da plate naknadu za emitovanje. Znači, oni se registruju kod REM-a. Oni plaćaju naknadu za emitovanje. Plaćaju SOKOL-u, RATEL-u, Bogu ocu. Plaćaju porez na reklame itd. Njima su konkurencija virtuelni kanali, piratski, N1, 13 Sport kanala itd, uglavnom okupljeni oko „Junajted medije“, povezane sa SBB i „Junajted grupom“ čiji vlasnik je bio Dejvid Petreuv, šef CIA, a sada je vlasnik „BS partners“, moćna grupacija iz Velike Britanije. Tu su Šolak i Đilas.

U „Junajted mediju“ je i „Dajrak medija“ to je Đilasova firma, „Kas medija“ koja se bavi reklama. On okupljaju 20 i nešto kanala, od čega samo tri domaća, „Grand“ i ne znam ko još, 13 Sport kanala, N1, „Sinemanija“ i ne znam koji. „Nova S“, koja se pojavila vam je televizija koja je dobila dozvolu u Luksemburgu i poređala se pre nacionalnih televizija. Zamislite domaće kanale koji plaćaju sve te naknade i imaš prekogranične koji ništa od toga ne plaćaju. Da li je to nelojalna konkurencija? Jeste.

Zajedno sa REM vi treba da pišete Luksemburgu, Sloveniji i da vidite sa srodnim organizacijama da li je tačno ono što ja pričam i takve programe treba udaljiti s kabla i sa tržišta telekomunikacija i sa tržišta među davaocima medijskih usluga jer to je rad na crno i direktno ugrožavaju ljude koji plaćaju poreze. Oni emituju reklame, 20 miliona evra godišnje emituju reklama, ubacivanje reklama u prekogranične lažne televizije i druge prekogranične i tako uzimaju hleb domaćim medijima koji sve plaćaju i to im nije dosta.

Iz pretplate SBB ne plaćaju domaćim kanalima ništa. To je druga vrsta nelojalne konkurencije. Ali ovim prekograničnim, posebno lažnim prekograničnim plaćaju i po nekoliko evra po korisniku. Nema veće nelojalne konkurencije, nema veće pljačke od ove koju vrši Đilas i Šolak. Ne samo što pljačkaju, urušavaju mogućnost da ovo društvo bude demokratsko. Slobodni mediji su uslov za demokratsko društvo. Koji su to slobodni mediji kada medijskim tržištem vladaju Šolak i Đilas i sva regulatorna tela kao nezavisna? Niste vi nezavisni od nas. Vi ste nezavisni od Vlade itd. od politike, ali od nas niste nezavisni i svi ćutite i svi gledate kako pljačkaju. Milione uzimaju na reklamama, milione od pretplate.

Kako „Telekom“ koji pokriva tri puta manje tržište uplati 150 miliona evra dobiti, a od 2015. godine SBB, koji ima tri puta veće tržište, je u gubitku? Kako jednog gubitaša onda SBB kada kupi „BC partners“ plati dve milijarde i 600 miliona evra? Kako ako je gubitaš? Poznato je da oni kupuju samo profitna? Zato što znaju gde curi novac građana od pretplate, zato što znaju kako Đilas i Šolak, koji su sastavni deo te pljačke, pljačkaju ovaj narod i ovu državu. Vi to morate zajedno sa REM-om stati njima na put. Možda do sada niste imali ovlašćenja, a sada ga imate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajući, pitanje zaštite konkurentnosti je jedno od pitanja od strateškog značaja za razvoj jednog društva i države i ono ne spada u red onih pitanja koja je potrebno tretirati formalno, papirološki i prosto kako bi se ispunila formalna obaveza.

Dakle, jedno društvo u meri u kojoj uspe obezbediti zaštitu konkurentnosti zapravo na taj način osigurava jedan od najznačajnijih motora za dinamiziranje razvoja prevashodno u sektoru privrede, ali ne samo privrede, već i ostalih segmenata društva, jer pored osiguranja, dakle, nagrađivanja kvaliteta, pitanje konkurentnosti, odnosno ambijent zakonite konkurentnosti je ona energija i ona snaga koja prosto društvo nezaustavljivo vuče prema napred.

Svakako da smo još uvođenjem višepartijskog sistema, zapravo devedesetih godina prihvatili sistem tržišne privrede, što je neodvojivi deo slobodnog društva. Međutim, nakon tri decenije suočili smo se sa činjenicom da nije teško prihvatiti naslove principa, prihvatiti načelno ono što su kulturno-civilizacijska dostignuća i vrednosti civilizovanog sveta. Zapravo je tako i u životu, nije teško se saglasiti da je ono što je dobro dobro i reći ja želim da bude tako. To je prihvatanje samo naslova. Naslove je uvek lakše prihvatiti negoli tekst, negoli napraviti kvalitetan tekst koji, zapravo, predstavlja implementaciju tog naslova.

Odluke je lako doneti, teže ih je primeniti, još teže je menjati navike, a još teže je uspostaviti potrebnu kulturu koja proizilazi iz tog principa, odnosno iz te odluke.

Nama je sve ovo potrebno, dakle, mi ne zaostajemo u načelnoj volji vladajuće politike u pogledu implementacije i ovog principa i ove vrednosti. Ali, ono što je jako teško, kao i u drugim segmentima celokupne promene navika i izgradnje jedne nove kulture u tom odnosu je zapravo nešto što treba da bude fokus našeg interesovanja.

Svakako da ovo nije prilika da navodim puno primera gde imamo raskorak između odluke i između prakse u implementaciji te odluke. Jedno od tih pitanja jeste, zapravo, tema visokog obrazovanja, gde imamo načelno Ustavom proklamovanu opredeljenost, da imamo jednakost u pogledu iste šanse za sve. Međutim, recimo, u praksi finansiranja državnih univerziteta i nefinansiranja privatnih univerziteta, imamo jedan jasan primer nepostojanja zaštite konkurentnosti. Jer, imate jedan univerzitet koji prodaje svoju visokoškolsku uslugu, a pri tome je budžetski finansiran, a pri tome ima tzv. samostalna sredstva ili svoja sredstva ili ne znam kako ih već zovu, što je neobjašnjiva kategorija, a s druge strane imate privatni univerzitet koji je u trci sa njima na tržištu i koji sada treba da postigne rezultat, da dobije studente pod neravnopravnim uslovima, a to je zapravo tipičan primer nelojalne konkurencije.

Imamo izvesne nedostatke i u zdravstvu i još nekim segmentima. Možda smo u privredi ponajdalje otišli u zaštiti konkurentnosti, ali ovo su samo pokazatelji da se mora drugačije, jer ne mogu biti deca koja studiraju na privatnom univerzitetu manje građani ove zemlje, nego deca koja studiraju na državnom univerzitetu. Oni moraju imati jednake šanse, kako im Ustav i garantuje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Obradoviću sa saradnicima, potpuno je jasno da se ovde radi o izveštaju vaše Komisije za 2018. godinu, ali se mogao steći utisak da je Komisija nastala tu negde neposredno ispred 2018. godine.

Međutim, samo da javnost podsetimo, vi to znate odlično a i mi, da je ova Komisija formirana 2006. godine. Deset godina, dakle jednu deceniju, ona se bavila stvaranjem uslova sama za sebe. Efekat njen nije bio nikakav. Sad, čitajući ovaj izveštaj, u jednom delu se stiče utisak da ste potpuno politiku stavili na stranu, pa pomislim da se tu radi o nekom institutu novije, moderne ekonomije ili nešto slično i to je sve u redu.

Od nas, srpskih radikala, ne možete očekivati da hvalimo. Ima ovde stvari koje ste vi zajedno sa saradnicima dobro uradili, imate i potencijala, ja sam u jednom trenutku pomislio da sam poslanik u Švajcarskoj ili da sam njihov gost. Rekoste vi imamo mi 53 zaposlenih, oni oko 70, mnogo više kontrola i intervencija ostvarili smo mi. Delom ste u pravu, apsolutno ste verovatno u pravu da je bilo više intervencija, ali zbog čega je tamo manja potreba za intervencijama? Zato što se poštuje sistem, zato što svi rade svoj posao. Kod nas na svakom koraku, na svakom ćošku vreba korupcija, kriminal, lopovi i slično. Sad, postoje određeni ljudi koji su spremni da se uhvate u koštac sa tim i svi oni koji to žele i hoće da rade mogu da računaju na apsolutnu i maksimalnu podršku SRS.

Ovo je uspostavljena jedna dobra praksa, gde bi se ja usudio da kažem ponajviše zahvaljujući SRS, i do sada određene institucije su podnosile svoje izveštaje određenim odborima i oni su ih razmatrali i tu je bila tačka. Evo, po prvi put na ovo zasedanju, mi imamo izveštaje, rekao bih treće samostalne organizacije nezavisne, koja podnosi izveštaj i mi ovde raspravljamo. Mi od vas dobijemo neke informacije dokle se stiglo sa određenim aktivnostima, a vi od nas možete da dobijete opet neke informacije gde nije dobro, gde bi vi mogli da intervenišete.

Video sam ovamo da ste vi napravili saradnju sa mnogim državnim ustanovama, ali ima potrebe verovatno i sa nekim drugim i kako kažete, imaju neke mere koje vi preduzimate. Vi možete i neke sugestije, iako nije direktno u nadležnosti vaše Komisije i vas kao predsednika Saveta, vi to možete da insistirate kod nekih drugih državnih organa i da to probate da uradite. Ne kažem da niste, ali mi ćemo na taj način i da govorimo i da analiziramo ovaj vaš izveštaj.

Kažete vi, povećao se, popravio se životni standard. Ima tu donekle istine, a on se popravio kao ono – kupus, meso, pirinač i sarma. Otprilike, to je tako. Naši građani su prezaduženi, potrošačka korpa je nešto bolja, punija kod nekih, ali opšti uslovi nisu još takvi, nisu na tom nivou da bi mi mogli da budemo zadovoljni i ja nisam ni čuo da ste vi rekli da je neko ozbiljan rekao da je ovo momenat i vreme kada mi treba da budemo potpuno zadovoljni.

Dopada mi se, odnosno nama se dopada ovo što ste vi vršili sektorske analize, jer ako se nešto propiše i uradi, a nema analize, onda to kao da nije ni rađeno. Na osnovu vaših izveštaja, oni na koje se oni odnose, mi kao narodni poslanici, privredni subjekti mogu da vide u kojem pravcu treba ići dalje i šta treba dalje da se radi.

Bebi oprema, pomenuli ste. Sećate se vi neko perioda kada je, eto sad neki režim pre ovog režima, doneo odluku i tražio od mladih roditelja ili od roditelja uopšte sve, čak i ono što nije trebalo, pa da se čuvaju fiskalni računi godinu dana, pa da bi se posle godinu dana njima vratila ona oprema koju su kupovali za bebe. Mi smo tu ušli u jedan problem nataliteta. Sad, sve mere koje preduzima Vlada Republike Srbije, koje odgovorni i patriotski raspoloženi ljudi žele da sprovedu da bi tu belu kugu lakše savladali, ne mogu da daju efekte zato što je bio neki period kada mi nismo dovoljno vodili računa o tome, odnosno zvaničnom politikom smo upropastili nešto, odnosno ubili ga samog po sebi u startu. Nadam se da se takvo vreme više nikada neće ponoviti.

Ja ću vama delegirati jedno pitanje koje nisam ni ja siguran, da li je to baš i samo u vašoj direktnoj nadležnosti. Kada pričamo mi o konkurenciji, Srbija je zemlja u kojoj se dosta proizvodi ta malina i o njoj govore svi možda polovično, možda površno, a najviše problema imaju direktni proizvođači. Oni su iz godine u godinu u sve težem položaju.

Otprilike pre dva meseca u Vladi Republike Srbije bio je jedan sastanak gde su bili prisutni i proizvođači tog crvenog zlata, nekada se tako zvalo, ili jagodičastog voća i gde su oni izračunali da je proizvođačka cena maline 139,30 dinara plus neka marža, plus troškovi prevoza, a onda iza toga su se pojavili otkupljivači hladnjačari, možda sada tu i neko treći je ubačen u taj sistem, koji su rekli da bi cena maline mogla da bude možda negde oko 100 dinara. To je, kako reče onaj, bezobrazno drzak, bezobrazno izaći sa takvim predlogom, pogotovo kada se zna, ima se u vidu da otprilike kada malina treba da da svoj pun rod, odnosno da se uđe u malinjake, u pojedinim delovima Srbija desi se nešto na šta niko nije mogao da utiče, a to su neke elementarne nepogode, kao što su kiša, grad, ono negde rano s proleća i ti poslednji snegovi unište tu proizvodnju i naprave problem poljoprivrednim proizvođačima.

Sada neko ko je predsednik zajednice za voće u Srbiji, to je Evica Mihaljević, ona izlazi sa nekim podacima da je izvoz maline od 100.000 do 120.000 tona na godišnjem nivou. Oni koji ozbiljnije i mnogo detaljnije od mene prate ovu problematiku kažu da iz godine u godinu proizvodnja tog našeg voća stalno opada zato što ni cena nije stabilna i ne da nije zadovoljavajuća da bi se zaradila, nego ne mogu da se pokriju oni ulazni troškovi koji postoje. Sada bi to trebalo ispitati da li je stvarno izvoz bio na tom nivou. Ako je bio, moglo se raditi o reeksportu s jedne strane, što opet proizvodi Srbije nađu se kasnije u problemu izvoznici ili je možda bilo samo preko papira izvoz da bi se od države povratio PDV. Ovo su veoma opasne stvari, stvari u kojima možda ima i elemenata krivičnog dela i tu bi trebalo da se nešto uradi.

Ovo kada su dogovorili cenu u Vladi, rečeno je tamo gde je prinos osam tona po hektaru da treba da bude ova cena, a ako prinos bude nešto bolji cena može da bude i nešto niža. Eto, to su neki problemi, gospodine Obradoviću, na koje bi vi mogli sigurno da date zajedno sa saradnicima kvalitetan odgovor kojim bi građani Srbije, odnosno proizvođači bili zadovoljni. Hvala vam puno.

Izvolite.

Zahvaljujem na svemu što ste rekli.
Pokušaću da odgovorim na ovo kada je malina u pitanju. Znate šta, ja sam i građanin i kada odem na selo, znate, svi me pitaju za malinu i ja moram da znam odgovor, ali bavili smo se malinom. Jeste deo naše nadležnosti malina, kao što je deo nadležnosti Ministarstva poljoprivrede i trgovine. Definitivno, mi smo radili na ovome. Ja sam insistirao, evo reći ću vam, period jul-decembar 2017. godine smo radili na tom problemu kao komisija. Znači, u saradnji sa Ministarstvom finansija, Upravom carina, Ministarstvo poljoprivrede, 13 najvećih izvoznika maline, uzimali smo podatke od njih, znači, to je negde oko 45% ukupno proizvedene količine i čini oko 50% ukupnog izvoza malina. Znači, ovih 13 drže oko 45% proizvedene količine i 55% izvoza malina. Nije bio taj izvoz, najveći izvoz je bio 2015. godine. Znači, 2015. godine bio je negde oko 100.000 kilograma, kao što ovde vidimo na grafikonu.
Da skratim priču, o čemu se ovde radi? Imalo je problema dosta, od proizvodnje, od izvoza, od velikih zaliha, čini mi se da su bile neke ostale zalihe, to nam je analiza pokazala, zalihe iz roda 2016. godine. Nismo imali dokaze da je bilo kartela u delu hladnjačari da su se dogovarali, imalo je mnogo hladnjačara. Da li treba da imamo dokaze? Da, bez dokaza ne možemo ništa učiniti, moramo pribaviti dokaze. Mi radimo na tome i dalje, znači, resorna ministarstva rade. Moram da kažem da se ministar Nedimović, imali smo masu kontakata, stvarno se čovek posvetio time i maksimalno radio i Vlada je radila na tom problemu. Znači, i ovo danas, ja sam juče gledao, pratim to, verujte mi, svaki dan kao građanin, a ne kao predsednik komisije. Znači, bilo kakav dogovor je kažnjiv i ima našu nadležnost. Nismo još došli do dokaza, radimo na tome, ako nađemo svi će biti kažnjeni od otkupljivača.
Da li treba i Ministarstvo trgovine da se uključi? Da, i Ministarstvo poljoprivrede i svi državni organi, vidim, i policija i BIA. Ja sam za to da svako ko ne da račun, uradi nešto protivzakonito, nije sve u našoj nadležnosti. Naše je ako se bude dokazalo da ima kartela i dogovora hladnjačara. Znači, ja potičem iz tog kraja gde znam da ljudi gaje maline, drže male posede, 10 ari, 15 ari, to je njima zarada, od toga mnoge porodice žive. Tako da, mi se ozbiljno bavimo ovim i zajednički ćemo raditi, kao što je malopre narodni poslanik rekao, moramo svi zajednički raditi, i ministarstva i MUP, ako treba i BIA, Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, inspekcije sve nadležne, jer to je naš posao i imamo naše nadležnosti. Tako da smo radili na tome, dali smo nekoliko preporuka, imali smo problema sa Bosnom, uvozilo se iz Bosne, bila je jeftina malina u Bosni, subvencije su bile u Bosni.
Jesam za to da se i subvencije daju našim proizvođačima i to radi ova država. U svakom slučaju, ovo je zajednički problem, nije problem samo vaš, moj, nego svih nas i cele države i radimo na tome. Vidim da ima pomaka u tom delu, ja sam jutros gledao izveštaj na televiziji da je otišla ta dezinformacija oko cene. Mislim da će tržište to regulisati da hladnjačari moraju da poštuju zakone kao što moraju da poštuju i proizvođače, a mi ćemo sve to kontrolisati kao država zajednički, to je naš zajednički posao. Hvala.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.