Pravo na repliku, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kolega, ipak ja biram društvo u kome ću da se nalazim, sa Miškovićem neću nikada u to budite sigurni. To o čemu je Mišković pisao, da je tako ne bi bio osuđen. Može on da napiše šta god hoće, može da kaže šta god hoće, on je odgovarao u skladu sa zakonom, procesuirali su ga nadležni državni organi, znači tužilaštvo i sud, a zasluga SNS je ta što tražimo od tužilaca i sudija samo da rade svoj posao, ništa više, što nisu smeli dok je bio bivši režim i što su počeli da zovu kad smo došli na vlast, šta da radimo po nekom predmetu, radite po zakonu i završite ga.

Da je Mišković bio u pravu i da je to istina, postoji više načina da se krivični postupak zaustavi. Jedan je abolicija, dok traje, drugi je pomilovanje. Tomislav Nikolić ni jedan od ova dva instituta nije upotrebio, tako da je Miškoviću baš nešto mnogo i ne verujem.

Zahvaljujem kolega Arsiću.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Da pogrešno ne shvatite, ne potenciram ja ovde ulogu niti Aleksandra Vučića niti Tomislava Nikolića, a najmanje me interesuje taj, kako vi kažete, gospodin Mišković, ali sam očekivao iskreno, kolega, da ćete ipak reći bar deo istine. Tomislav Nikolić bi abolirao Miškovića, da je smeo od Aleksandra Vučića, nego je unutar partije oslabio, njegove pozicije su počele da slabe, bio je umešan u kriminal, mito, korupciju, već ste i vi počeli da mu okrećete leđa, vi koji ste bili najodaniji, vi, gospodine Arsiću, koji ste ćutali dok je uzimao pare od svih nas poslanika. Pa ste u jednom trenutku, ja ne znam šta vam je bilo, posle svega ovoga što se izdešavalo, valjda trenutak kajanja ili istine, pa ste to pred, da ne govorim ime ženske osobe koja je bila zajedno sa mnom i sa vama, meni rekli da je on uzimao to vikendom i prisvajao.

Znate li kakva je razlika između onoga što je uzimao, što ste vi skupljali i za šta ste bili zaduženi i onoga što je uzimao Mišković, ili što će mu se eventualno ponovo naći pod rukom? Nikakva. Lopov je lopov. Ako vi tvrdite da je Mišković, ništa se ne razlikuje ni ovaj što ga je Mišković finansirao, a ne smeta da idete u detalje, zato što niste zahvalni ktitoru koji vas je finansirao dok ste formirali stranku na bazi kradenih mandata. To je vama opterećenje. S tim što, odmah da vam kažem, ne želim dalje da polemišem, vi imate velik teret zbog toga, znamo mi srpski radikali, ali morate, gospodine Arsiću, vi i Tomislav Nikolić da nosite taj teret. Nemojte se iznenaditi, to je tako u životu, nešto kad vas prati, kad ste podmitljiv, kad ste prevrtljiv, to vas prati čitav život. Ovo je javna sfera života, izloženi ste sudu javnosti. Možete vi sad da pričate šta god hoćete, ali niste imali hrabrosti, ni sad niste imali hrabrosti da kažete pravu istinu, a ja vam govorim ono što je istina, ne optužuje Mišković Aleksandra Vučića, nego optužuje Tomislava Nikolića.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, neću se više javljati na repliku, jer neću više da učestvujem u tome. Nemam ja nikakav teret ni prošlosti, može neko da dobacuje, može da radi šta god hoće, može i da mrzi Tomislava Nikolića zato što je pobedio Borisa Tadića na predsedničkim izborima. E, izgleda mi da je cela ta srdžba to što je DS izgubila vlast pobedom Tomislava Nikolića na predsedničkim izborima. Da li su neki tu izgubili novac, ja sad u to neću da ulazim. Niko to ne spori da je pobedom Tomislava Nikolića smenjena jedna loša, koruptivna garnitura i lopovska koja je vodila Srbiju do 2012. godine, kao što niko ne može da spori da reforme koje sprovodi Aleksandar Vučić jesu u korist države, jesu u korist građana Republike Srbije. Jeste i to da je trebalo hrabrosti sprovoditi te reforme, a ne samo pričati iz klupe. Jeste bila hrabrost i pustiti tužioce da rade svoj posao i da mangup kakav je bio Mišković odgovara pred sudom. Tu hrabrost neki drugi nisu imali i sad se prave važni da spominju Miškovića, kada su ćutali dok je on bio najmoćniji. Meni to ne mogu da prigovore, jer sam ga napadao i za „Delta elektro“ u Kragujevcu, što su neki tad ćutali i ućutkivali me da o tome ne govorim.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite, kolega Ševarliću.

Zahvaljujem.

Danas smo slušali dosta izlaganja na temu konkurencije. Slobodna konkurencija ne postoji. Od francuskog „lese fera“ pa do globalističko-hegemonističkih SAD sa njihovom liberalizacijom i globalizacijom proizvodnje, to je važilo samo do tada dok Kina nije postala ekonomski jača i počela da primenjuje istu metodologiju. Sada se Amerika zatvara pred konkurencijom od Kine. Takođe, Amerika se zatvara pred konkurencijom od Ruske Federacije u pogledu mogućnosti nabavke jeftinijeg gasa i primenjuje dvostruke standarde.

Šta mi možemo da govorimo o konkurenciji, kada ne postoji ni povezanost u reprocelini poljoprivrednih proizvođača, čak ni maline sa kojom bi nacionalno mogli da budemo konkurentni. Prema tome, sve dok proizvođači malina nisu ravnopravni učesnici u fazi prerade, skladištenja i plasmana, dotle oni ne mogu da budu konkurentni.

Drugo, na sednicama Odbora za poljoprivredu sam do sada izneo barem 50 predloga, od kojih nijedan nije usvojen. Kako može da bude, recimo, konkurentan naš poljoprivredni proizvođač koji plaća TV pretplatu za brojilo u štali? To nigde u svetu nema. Plaća TV pretplatu za brojilo na banderi ako koristi električnu energiju za navodnjavanje voćnjaka, povrtnjaka, njive itd. Ako ima, recimo, sedam takvih brojila, puta 12 meseci, puta taksa i sve ostalo.

Kako može da bude konkurentan građanin u odnosu na partiju, jer kažete da su građani nosioci demokratije? Građanin ne može da učestvuje na izborima, on može samo da bude glasač partiokratskih kadrova koje partiokratske vrhuške nominuju na kandidacionim listama. A birač ne može da bude svojih kandidata.

Kako da budemo konkurentni, kada narodne kuhinje i bolesnu decu finansiramo SMS porukama? Ako po svakom narodnom poslaniku mesečno se izdvaja 3.000 evra iz budžeta Republike i pripada partijama na čijim su listama izabrani, hajde da obrnemo situaciju, da narodne kuhinje i bolesnu decu finansiramo iz budžeta, imamo u vidu i ovo što je povećano izdvajanje za finansiranje i lečenje bolesne dece, i to pozdravljam, a da se partije finansiraju SMS porukama.

Kako da budemo konkurenti, kada se sada sprema novi zakon kada će sve objekte koje nisu prijavili poljoprivrednici, vlasnici u selima, trebati da plate zbog toga što ih nisu ranije prijavili, štale koje ne koriste itd, 70% procenjene tržišne vrednosti? Kako da budu konkurentni ako izađemo sa predlogom da se preko električnog brojila naplaćuje TV taksa samo godinu dana dok se ne nađe budžetsko rešenje, a onda posle dve godine povećamo tu taksu za 200% i nismo našli budžetsko rešenje?

Za koga mi pravimo nacionalni tim za preporod sela? Da li za migrante? Znači, oni kad dođu na red da popunjavaju prazna sela, onda će dobiti beneficije. Dok je živelo naše stanovništvo koje je tražilo ravnopravne uslove, dotle nismo mogli da razmišljamo o konkurentnosti naših poljoprivrednika. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Ševarliću.
Kolega, da li želite repliku?
Izvolite.

Zbog ovih, moram da priznam, vrlo interesantnih napomena na temu partija, građana, učešća na izborima.

To je, za one koji možda to nisu tako detaljno pratili, stara i neažurirana verzija političkog programa nečega što se zvalo Dveri, da znate. To je priča koju su oni pričali, dok nisu odlučili da se registruju kao politička stranka i mi smo to čuli mnogo puta. Partije su zlo, ne treba da postoje uopšte. Kako građani mogu da dođu do izražaja pored tih zlih, strašnih partija? Eto, igrom slučaja, te Dveri, Boško Obradović pre svih, a onda i svi ostali sa njim, pa i gospodin Ševarlić, čini mi se, nekako dođoše na te izborne liste o kojima je sad upravo krenuo da govori ono što su Dveri govorile dok nisu postale stranka.

Kako ste to uspeli ako je to nemoguće za poštenog građanina. Verujem da sebe smatrate poštenim građaninom jel tako? Taj stari program Dveri, samo da znate, ima svoje duboke korene, ima svoje razloge. Mi smo ovde iznosili citate onoga što je sam Boško Obradović svojevremeno pisao u u Ljotićevskoj „Novoj iskri“ kada je taj tekst iznosio na temu višestranačja, parlamentarizma, višestranačke demokratije ili demokratije na bilo koji način. Tada je govorio da je to, kako beše onaj citat, kontejner svih ljudskih želja, nešto najgore što na svetu postoji.

Dakle, on je to nekada pisao tamo u onim novinama gde je hvalio Dimitrija Ljotića, a mislim da razumem zašto ste danas evocirali uspomene na taj period, zato što je danas u novinama „Lemond diplomatik“ ne drugoj i na trećoj strani izašao tekst čoveka koji je sam bio pripadnik Srpskog pokreta Dveri u periodu od 2004. do 2009. godine, tako se potpisao, Vladimir Veljković. On podseća da je Boško Obradović te i takve stavove iznosio ne samo dok je bio mlad Ljotićevac nego i dok je bio jedan od starešina ili čak sam vrhovni starešina Dveri, u knjizi „Srpski zavet“, čini mi se 2007. godine, on je rekao da je parlamentarna demokratija i stranački pluralizam u Srbiji tuđinska društvena organizacija nastala u saglasju sa drugačijim duhovnim suštinama. Dakle, i tada je on bio protiv demokratije, protiv učešća na izborima, protiv stranaka i protiv parlamentarizma.

Čemu sve to služi? Pa, bukvalno ničemu. Dokle vredi? To smo već videli na primeru Boška Obradovića, do momenta kada je u stanju da neke druge misli, stavove, ideje unovči na konkretniji način. Gde je danas Boško Obradović? Pa, na čelu sa onima koji su ovde puna usta imali demokratije uvek ali su pre svega brinuli o svom džepu, mislim tu na Đilasa, bivše žuto preduzeće matično i njegove filijale. Kada sa takvima Boško nađe društvo nema više priče ni o politici ni o partijama, Ljotića zaboravi i odrekne se lako. Dođemo do onoga što te ljude stvarno zanima, pun džep, dobro odelo, dobar automobil, dame i gospodo, i od svega ostane šta? Samo tu i tamo po neka uspomena ili emocija koja dođe sa natpisom koji objavi bivši saborac ili doskorašnji pripadnik poslaničke grupe koji nije abdejtovao softver na vreme.