Dvanaesto vanredno zasedanje , 26.06.2019.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesto vanredno zasedanje

01 Broj 02-6/156-19

2. dan rada

26.06.2019

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 19:45

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Dvanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika¸ konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, te imamo uslove za početak rada.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 2. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O UTVRĐIVANjU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNjE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA AUTO-PUTA E-761 DEONICA POJATE – PRELjINA
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da je danas pozvana da sednici prisustvuje potpredsednica Vlade ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture prof. dr Zorana Mihajlović, državni sekretari u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada i molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres i pitam predstavnicu predlagača prof. dr Zoranu Mihajlović, da li želi reč?
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala.
Dobar dan. Poštovana predsedavajuća, gospođo Gojković, dragi poslanici i poslanice, dragi poštovani građani i građanke Srbije, Vlada Republike Srbije je u junu 2019. godine, na svojoj redovnoj sednici usvojila Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim pitanjima radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog Koridora. Mi ga zovemo Moravski koridor, u stvari koridora E-761 na deonici Pojate – Preljina.
Verujem i nadam se da ćemo danas u načelnoj raspravi imati prilike da o svim članovima odnosno o samom ovom posebnom zakonu raspravljamo. Verujem da ćemo građanima takođe omogućiti da nakon toga vide već sredinom jula, početak radova na ovom važnom Koridoru.
Zašto je važan Moravski koridor?
Dakle, Republika Srbija se od 2012, 2014. godine pa nadalje ubrzano razvija. Kad kažemo ubrzano razvija to znači da se povezujemo sa svim našim susedima, kada govorimo o transportnoj infrastrukturi, to znači da završavamo Koridor 10. Dakle, jug je završen, istočni krak će biti vrlo brzo.
Verujem da u toku leta, baš onako i kako smo najavili, biće puštena i deonica Koridora 11 auto-puta, između Obrenovca i Preljine. Radimo na obilaznici oko Beograda i započinjemo ove godine jedan novi investicioni ciklus u oblasti transportne infrastrukture.
Ali, jedini auto-put koji praktično povezuje centralnu Srbiju, dakle ne da nas povezuje sa regionom, jeste, u stvari, ovaj auto put, tzv. Moravski koridor dužine 110 kilometara između Pojata i Preljine.
On povezuje praktično građane Srbije sa građanima Srbije, povezuje onaj deo Srbije gde živi preko pola miliona ljudi, gde postoji preko 20.000 malih i srednjih preduzeća, gde za sada postoji jedna industrijska zona, a mi verujemo da može da ih bude i više kada ovaj auto-put počne da se radi.
Ovaj auto-put je od ogromnog značaja upravo za privredni razvoj centralne Srbije. Nekako ovaj deo Srbije je decenijama bio zapostavljen. Uvek smo imali strateške interese i ostajemo pri tome da se povezujemo sa regionom, ali je jednako važno da ulažemo u puteve na samoj teritoriji, unutar same teritorije Republike Srbije. Zato je ovaj Koridor, zato je ovaj auto-put važan. Svaki auto-put takođe znači jednu novu sliku Srbije.
Svaki auto-put znači nova radna mesta, nove investicije. Svaki auto-put znači rast BDP. Pola milijarde evra kada se ulaže u investicije daje kao rezultat jedan do 1,5 posto rasta BDP. Srbija je pokazala da može da garantuje investicije u prethodnih nekoliko godina kao i u godinama koje su ispred nas. Ovo takođe znači da će građani ovog dela Srbije, posebno duž ove deonice od Pojate do Preljine, Kruševca i Kraljeva i Trstenika i Ćićevca i Mrčajevaca itd. prosto imati mogućnost da sada mogu da se povežu i sa drugim koridorima.
Ovaj koridor, praktično ovaj auto-put povezuje Koridor 10, dakle koji smo završili i Koridor 11, na kojem radimo sada, koji nas povezuje dole sa Crnom Gorom, odnosno koji nam daje mogućnost da izađemo na more. Ono što je posebno važno, ovo je investicioni zamajac za razvoj Srbije.
Pričaćemo sigurno danas u načelnoj raspravi o novim auto-putevima koje počinjemo da radimo ove godine. Ovaj auto-put se procenjuje, ukoliko počnemo radove u julu mesecu, očekujemo da za dve i po godine ovaj auto-put bude i završen.
Zašto poseban zakon, zašto ne kroz druge zakone? Dakle, poseban zakon koji je ispred vas je u potpuno u skladu sa Ustavom i svim drugim zakonima Republike Srbije, ali nam omogućava da budemo brži u realizaciji. Nama je potrebna i ekonomska, ali i administrativna, birokratska efikasnost, kada govorimo o izgradnji autoputeva, naročito kada pričamo o ovom autoputu koji će povezati centralnu Srbiju.
Dakle, ja nama svima danas želim uspešnu raspravu, pričaćemo o pojedinostima. Volela bih, takođe da znate da je ovo jedan zahtevan projekat, ovo nije samo autoput. Dakle, puno je komentara bilo na temu Moravskog koridora o ceni. Nije pitanje cene, pitanje šta mi u stvari sada radimo? Autoput se gradi, pored autoputa reguliše se potpuno Morava i sve njene pritoke i pravi se telekomunikacioni Koridor. Praktično, tri projekta se nalaze u ovom jednom projektu Moravskog koridora.
Za informaciju, možda prvu, 76 mostova ili, na primer 68 kilometara će biti hidrotehnički radovi. Dakle, ovo je jedan ozbiljan inženjerski projekat koji je pred svima nama i zbog toga se nadam, ne samo dobroj raspravi, nego tome da ćemo uspeti da objasnimo zašto je ovo toliko važno za našu zemlju da bi se ona dalje razvijala. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem, potpredsednici Vlade.
Da li izvestioci nadležnih odbora, žele reč? Ne, hvala.
Prelazimo na ovlašćene predstavnike.
Da li neko želi reč, od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa?
Slavica Živković. Izvolite.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Slavica Živković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Poštovana gospođo ministarka, poštovani narodni poslanici.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima, radi realizacije projekta izgradnje infrastrukturnog Koridora autoputa E-761, deonice Pojate – Preljina ili projekat kako ga mi zovemo Moravski koridor, u okviru koga je predviđena izgradnja ove značajne deonice autoputa, sa regulacijom reka, izgradnjom telekomunikacione infrastrukture duž koridora autoputa. S toga, ovo jeste projekat od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

Moravski koridor, tj. deonica Pojate – Preljina, je od izuzetnog strateškog značaja za Republiku Srbiju, kako za povezivanje i veću mobilnost unutar Republike Srbije, tako i zbog regionalnog značaja.

Strateški značaj projekta se ogleda u povećanju dostupnosti opštinskim centrima, privrednim zonama i turističkim destinacijama. Budući autoput biće izgrađen delom na postojećoj trasi, a delom izmešten od državnog puta prvog reda M5 i povezivaće sva veća naseljena mesta u regionu Ćićevac, Stalać, Kruševac, Trstenik, Vrnjačka Banja, Kraljevo i Čačak.

Na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, posluje preko 21 hiljada malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, formirano je 10 poslovnih i jedna slobodna zona. U ovom delu Republike Srbije nalazi se šest planina, oko 20 manastira i 10 popularnih destinacija banjskog turizma.

Izgradnjom trase ovog dela autoputa, značajno će se podići nivo i unaprediti postojeći potencijali kada govorimo o turističkoj ponudi. Takođe se, otvaraju nove šanse za izgradnju pratećih turističkih objekata, industrijskih, a samim tim će se i individualna stambena gradnja povećati u ovom delu Srbije.

Po poslednjim pokazateljima, prema podacima prikupljenih u prvom kvartalu 2019. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je za 17,6%. Vrednost izvedenih radova u prvom kvartalu 2019. godine je značajno povećan u regionu Šumadije, Zapadne Srbije i najveća je u tom delu i iznosi oko 38,8%, zatim u beogradskom regionu 14,6% i regionu Vojvodine oko 11,4%. Dok je u regionu južne i istočne Srbije zabeležen manji pad i tu se kreće neki procenat od sedam do osam u stalnim cenama izraženim.

Izgradnjom telekomunikacione magistrale, koja prati trasu ove saobraćajnice, obezbeđuju se uslovi za pružanje najkvalitetnijih telekomunikacionih servisa, kako u samom pojasu autoputa, tako i u svim pomenutim mestima, koja gravitiraju saobraćanom koridoru.

Planiranje izgradnje ovog Koridora počelo je još 2010. godine, tako da je u toku 2011. godine, javno preduzeće "Putevi Srbije" ugovorilo izgradnju projektne dokumentacije za deonicu autoputa Pojate - Preljina.

Međutim, nakon velikih poplava koje su se dogodile 2014. godine, stupili su na snagu novi propisi i novi standardi, pa je u vezi sa ovim projektom bilo neophodno primeniti sve najnovije standarde u oblasti vodo zaštite i izmeniti prvobitnu trasu auto-puta i predvideti dodatne mere za zaštitu budućeg auto-puta koji prolazi kroz plavno područje Zapadne Morave i njenih pritoka, što je zaista bio jedan komplikovan zadatak i vrlo zahtevan.

Treba imati u vidu da posle majskih poplava 2014. godine, izmenjeni hidrološki uslovi što je nametnulo i potrebu izmenu planske i tehničke dokumentacije, a to dalje dovodi i uslovnu izmenu postojećih planova tog područja, prvenstveno prostornih. Izmena prostornih planova je inicirala izmenu prethodne završene projektne dokumentacije i tako u krug.

Sve su ovo bili razlozi da se na kvalitetan i sveobuhvatan način pristupi realizaciji ovog projekta, te je zbog toga 09. februara 2017. godine, Vlada donela odluku o obrazovanju radne grupe za realizaciju projekta Moravski koridor.

Radna grupa je pokrenula niz aktivnosti, prvenstveno vezanih za reviziju prethodno urađenih projekata i prostornog plana, porodično posebno, posebne namene i infrastrukturnog koridora i nedostajaće projektne dokumentacije za srednju deonicu Kruševac - Adonja.

Paralelno sa tim, neophodno je bilo nadležnom ministarstvu republičkom direkcijom za vode, javno preduzeće "Srbija vode", institutom "Jaroslav Černi", a sve u cilju optimalne izgradnje, kako samog auto-puta, tako istovremeno i trajnog rešavanja vodo zaštita sliva Zapadne Morave.

Jasno se uočava da se radi o izuzetno kompleksnom i zahtevnom projektu u smislu planiranja, pripreme i tehničke dokumentacije, finansiranja, kao i same realizacije. Donošenjem ovakvog zakona će doprineti završetku pripreme i realizacije projekata na najefikasniji i najbrži način, što će kao ishod imati alokaciju koristi za lokalno stanovništvo, lokalnu privredu i brži razvoj transportne mreže Republike Srbije u najkraćem roku.

Za realizaciju ovog projekta, a imajući u vidu visine investicije koja treba da pokrije izgradnju auto-puta, regulaciju reke, izgradnju telekomunikacionog koridora duž auto-puta, potrebno je paralelno pregovarati sa nekoliko banaka o uslovima za zaključenje ugovora o kreditu.

S tim u vizi, u budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, planirano je kreditno zaduženje kod stranih investicionih korporacija i fondova na iznos od 800 miliona evra.

Od posebnog je značaja da se dodela ugovora jednog ili više za celokupan obim radova na projektu, na osnovu direktnog odabira strateškog partnera, vršenja načina koji garantuje pravnu sigurnost.

Ovaj zakon predviđa da će se posebnim ugovorom zaključiti između Republike Srbije i javnog preduzeća "Putevi Srbije" i strateškog partnera. Na takav način će se regulisati i dinamika izvođenja radova, koja će biti osnov za praćenje učinka, promena koje će se ovim zakonom predlagati.

Postojanje ovakvog zakona i dodela projekata u skladu sa međunarodno priznatim pravnim normama pruža Republici Srbiji mogućnosti za pristup međunarodnog finansiranja. To će dati Republici Srbiji mogućnost da na međunarodnom finansijskom tržištu u celosti obezbedi sredstva neophodna za finansiranje o uspešnu realizaciju projekta.

Od ovakvog pristupa finansiranje će u korist imati budući infrastrukturne projekte u Republici Srbiji, uvođenjem pristupa finansijskim izvorima, koji obezbeđuju razne međunarodne priznate organizacije.

Rezultati neposrednog uticaja predloženih promena na javne prihode će biti vidljivi na srednji rok, jer će sama izgradnja i povećan broj građevinskih aktivnosti na ovom području imati pozitivan uticaj na javne prihode kroz uplatu poreza sa finansijske transakcije, koja će se odvijati tokom izgradnje Koridora, angažovanjem lokalnih firmi u toku izgradnje, većim prisustvom građevinske operative koja povećava stepen korišćenja usluga i trgovine u lokalnim samoupravama u kojima se odvijaju radovi, korišćenje kapaciteta za smeštaj radne snage i drugo.

Poseban pozitivan uticaj može se očekivati kroz stvaranje uslova za povećanje BDP, čime se ostvaruju pozitivni efekti na građane i privredna društva u Republici Srbiji.

Od strateškog partner, kako zakon predviđa, zahtevaće se da razvije opcije pametnih infrastrukturnih rešenja za Republiku Srbiju, uz isporuku najviše vrednosti putem ranog uključivanja izvođača radova, što će omogućiti efikasnu i brzu realizaciju projekta, inkorporaciju telekomunikacione infrastrukture i dodatnu vrednost za lokalne zajednice poklanjanjem posebne pažnje kontroli poplava.

Primena međunarodnih standarda je jedno od rešenja predloženo Predlogom zakona. Očekuje se da će celokupno stanovništvo regiona koje pokriva Moravski koridor, na ovom području živi oko 500 hiljada stanovnika, imati višestruke koristi koje se ogledaju u smislu novog zapošljavanja, poboljšanja pristupa i povezivanja delova Republike Srbije sa međunarodnim saobraćajnim koridorom 10 i 11, ali i povećanje ukupnog standarda života kroz lokalni ekonomski razvoj.

Članom 2. ovog zakona predviđeno je da prilikom realizacije izgradnje Moravskog koridora biće korišćeni domaći materijali i oprema i angažovani domaći izvođači koji će biti određeni ugovorom o projektovanju i izvođenju radova zaključenim u skladu sa odredbama ovog zakona.

Kao neko ko dolazi iz građevinske industrije moram posebno da naglasim ovaj član i izrazim svoje zadovoljstvo naporima Vlade i Ministarstva građevinarstva da ovim zakonom daje mogućnost dodatnog upošljavanja domaćih proizvođača građevinskog materijala i domaće građevinske operative.

Kada govorim o uposlenosti ne mogu a da se ne osvrnem na godine koje su bile izuzetno teške za srpsko građevinarstvo. Početkom ciklusa privatizacija došlo je do raspada građevinske operative Srbije i preživele su samo firme koje su imale ugovorene radove u inostranstvu, jer je naša zemlja u tom periodu, nažalost, bilo jedno potpuno odsustvo investicija, što je industriju građevinskog materijala dovelo u vrlo težak položaj.

Radilo se sa trećinom kapaciteta kako bi se očuvala privredna aktivnost i tako mala proizvodnja nije se mogla plasirati na domaće tržište zbog nedostatka investicija. Sedamdeset procenata i od tadašnje proizvodnje se izvozilo u zemlje okruženja, što je dodatno oslabilo proizvođače građevinskog materijala, jer se manje gradilo u Srbiji.

Zahvaljujući jednom velikom investicionom ciklusu od 2016, 2017, 2018. godine, mi danas imamo građevinarstvo koje je ponovo u punom zamahu, jer 24% je učešće građevinskog materijala i građevinarstva u ovom trenutku u zvaničnom obračunu BDP, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP.

Građevinska industrija vezuje za sebe preko 50 industrijskih grana. Ona je lokomotiva razvoja svih resursa koje Srbija ima. Ima veliki potencijal za izvoz, da ostvaruje veliki neto devizni priliv.

Takođe, želim da napomenem da građevinska industrija, pored poljoprivredne, može masovno da uposli stanovništvo svih starosnih struktura, naravno, kroz obezbeđenje sisteme prekvalifikacije i drugih programa koji, ukoliko se ovakav trend nastavi, imaju šanse da se realizuju.

Ovako veliki investicioni ciklus, koji ova Vlada započela, je šansa za domaću građevinsku operativu koja je u prethodnom periodu bila bačena na kolena i sada je prilika da ponovo to stane na noge i bude pravi partner kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

U bliskoj budućnosti otvaraju se nove šanse za građevinsku operativu u inostranstvu, a za to su nam potrebni referentni poslovi u zemlji koji su od izuzetnog značaja zbog referenci za domaću građevinsku operativu.

Potreba stvaranja garantnog fonda kao garancije za ugovorene radove građevinskoj operativi i organizovan nastup srpske građevinske operative na inostranom tržištu su put kojim srpsko građevinarstvo treba da ide.

Dugo radim u građevinarstvu, pa se sećam i nekih vremena kada smo sve ovo imali. Stoga se jako radujem kada vidim zakon koji povećava šanse domaćim proizvođačima i domaćim izvođačima.

Verujem da će prilikom raspodele posla, kada govorimo o Moravskom koridoru, a opet se pozivajući na član 2. ovog zakona, domaćim izvođačima biti povereni poslovi u najvećoj mogućoj meri u odnosu na strane izvođače koliko to prethodno dogovoreni uslovi budu dozvoljavali.

Zašto mislim da je to potrebno i da je to posebno važno? Domaći izvođači i domaći proizvođači građevinskog materijala plaćaju porez i pune budžet države. Imaju mogućnost da, zahvaljujući poslovima koje su im povereni, steknu licence koje su od presudnog značaja za konkurentnost na domaćem, a posebno inostranom tržištu. To je jedini put koji će osnažiti domaću građevinsku industriju i drago mi je da je prepoznato i da se u ovom zakonu na tome insistira.

Radim u građevinarstvu 25 godina, sada u industriji građevinskog materijala i jako volim svoju građevinu i moju industriju za koju radim.

Veoma mi je važan položaj, kao i sve mere koje doprinose unapređenju domaćeg građevinarstva. Stoga ću zajedno sa svojim kolegama iz SDPS u danu za glasanje podržati zakon koji je danas na dnevnom redu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, koleginice Živković.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Hvala vam na vašem mišljenju ne samo za ovaj poseban zakon, nego za sve ono što Vlada Republike Srbije radi u oblasti infrastrukture, naročito transportne infrastrukture.
Jedna stvar je zaista važna i ona nam omogućava u stvari da možemo danas da pričamo o novim infrastrukturnim projektima, o novim autoputevima, o novom investicionom ciklusu. To jeste, pre svega, jedan stabilan budžet, a s druge strane, mnoge reforme su sprovedene.
Oblast građevinarstva je oblast u kojoj je, recimo, rast izdatih građevinskih dozvola 2018. godine, u odnosu na neku baznu 2014. godinu, preko 60%. dakle, iz godine u godinu rastu izdate građevinske dozvole, što govori i što možemo čak i golim okom da vidimo. Dakle, Srbija jeste gradilište.
S druge strane, dovoljno smo stabilni, što je takođe jako važno, da možemo da garantujemo velike investicije. Ovo je velika investicija i ne samo ova, nego i sve investicije u oblasti infrastrukture. To je nekoliko autoputeva koje počinjemo da gradimo u 2019. godini.
Ono što mislim da je takođe jako važno kada se pominje Moravski koridor, to je poseban zakon kada smo razmišljali o tome da li je… Prvo, to nije novina u Republici Srbiji da imamo posebne zakone za određene infrastrukturne projekte. Drugo, ovo nam zaista omogućava da budemo mnogo brži i efikasniji u realizaciji.
Iz ovog sada, sa ove sada pozicije i iz ovog iskustva mislim da je velika šteta što nismo, odnosno da smo imali poseban zakon, recimo, o izgradnji Koridora 10, ja sam potpuno sigurna da bi on bio završen mnogo pre i ne bi imali ovakve probleme kakve imamo.
Dan danas, iako je završen Koridor 10 – Jug, dakle, mi se bavimo eksproprijacijom nekih delova na Koridoru 10. Dakle, ovaj poseban zakon je tu da nam pomogne da budemo posebno efikasni upravo u oblasti, pre svega, eksproprijacije i da sve ono što nam dozvoljava Ustav iskoristimo upravo u tom smeru.
Inače, građevinarstvo, između ostalog, pošto znam da radite u oblasti građevinarstva i da vam je veoma stalo, oblast građevinarstva je u BDP povećala svoje učešće. Dakle, 2014. godine to je bilo 3,5%, a završetak 2018. godine je bilo 4,8%. Mi očekujemo ove godine bar 5,5% da bude udeo građevinarstva u BDP, a to je u stvari sve ovo – nova mesta, potrošnja građevinskog materijala, cementa i svega onog drugog. Zato poruka građanima Srbije da ovde ima prostora da se radi, da investitori dolaze i da ljudi, pre svega, ostanu da žive u našoj zemlji, jer sve što radimo, radimo, pre svega, zbog toga. Hvala vam na komentarima.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, potpredsednice Vlade.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić. Izvolite.
...
Stranka moderne Srbije

Vladimir Đurić

Poslanička grupa Stranka moderne Srbije
Hvala, predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarka, kolege poslanici i građani Srbije, danas imamo na dnevnom redu poseban zakon kojim se reguliše izgradnja tzv. Moravskog koridora, o kojem postoji jedan duži istorijat.

Ukratko, decembra 2012. godine Verica Kalanović, tadašnja ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, izjavljuje da će kineska banka dati kredit za finansiranje ovih 110 kilometara autoputa koji spaja koridore 10 i 11 po ceni od 4,7 miliona evra po kilometru, dakle, to je oko 500 miliona evra, i da će projekat realizovati „China Road and Bridge Construction Company“ uz, tada je rečeno, 45% uključenosti domaćih izvođača. To je decembar 2012. godine.

Juna 2017. godine, pre dve godine, ministarka, gospođa Mihajlović, izjavljuje da će izgradnja Moravskog koridora početi 2018. godine i da se razgovori već vode sa američkom kompanijom „Behtel“ i da je tender za projektovanje već raspisan.

Nešto više od godina dana kasnije, jula 2018. godine, radovi još uvek nisu počeli, a predsednik Aleksandar Vučić ponovo najavljuje njihov brz početak.

Oktobra 2018. godine, potpisuje se Memorandum sa američkim „Behtelom“ i objavljuje da je procenjena vrednost projekta skočila na 800 miliona eva, koliko je u tom Memorandumu navedeno, polazeći od postojeće dokumentacije i javnost tada saznaje da ni to nije konačna vrednost nego da se čeka projekat dokumentacije za najtežu deonicu Kruševac-Adrani i Memorandum, navodno, tek podrazumeva zajedničko projektovanje, jer se prethodni projekti menjaju zbog izmeštanje trase zbog poplava iz 2014. godine i svih pratećih posledica tih poplava.

Konačno, poseban zakon za Moravski koridor je danas pred poslanicima u situaciji koja je već potpisan Memorandum sa kompanijom koja je već viđena za strateškog partnera, iako predloženi zakon propisuje nekakve kriterijume i nekakvu radnu grupu za izbor partnera. E sada, ako se to već sve zna onda bi i osnovno bilo i pitati čemu onda poseban zakon u Skupštini i da li je to zapravo samo da se ozakoni naknadno ono što je velikim delom već dogovoreno?

E sad, već samim članom 1. ovog svojevrsnog posebnog projektnog zakona koji se donosi radi realizacije jednog konkretnog projekta Moravskog koridora, vidi se da se njime uvodi jedan poseban pravni režim koji u relevantnim oblastima ima za cilj da stvari reguliše na poseban način.

Dakle, predmet zakona su načini sprovođenja eksproprijacije, obezbeđivanje finansiranja projekta, carinski i poreski režimi na projektu. Uvodi se načelo hitnosti u postupanju državnih organa, koji su dužni izdati sve potrebne papire bez odlaganja. Ne kažem da je nužno sve od ovoga loše, naprotiv. Efikasnost u projektima je naravno potpuno prihvatljiv cilj.

Dakle, imamo jednu opštu posebnost i vanrednost u ovom posebnom zakonu koji kaže da će se Zakon o eksproprijaciji primenjivati samo ako nije u suprotnosti sa ovim ad hok posebnim zakonom koji na poseban način reguliše i sam postupak eksproprijacije i rokove u njemu, kao što su pitanje kome se podnose žalbe, u kojim rokovima i u kojim rokovima se te žalbe rešavaju i slična pitanja, iako imamo i Zakon o eksproprijaciji, Zakon o opštem upravnom postupku, kao opšte zakone koji bi ovu problematiku regulisali na jedan opšte prihvatljiv način.

Obrazloženje zašto opšti Zakoni o eksproprijaciji i opštem upravnom postupku nisu dobri, pa moramo imati ovaj poseban zakon je na neki način nezadovoljavajuće i probaću da objasnim koji su razlozi za takav stav.

Opšte obrazloženje da se stvari žele ubrzati mi je nedovoljno, pogotovo što je članom 6. zakona predviđen rok od čak tri godine za podnošenje predloga za eksproprijaciju, tri godine. Važenje rešenja o privremenom zauzimanju propisuje se u trajanju od pet godina i ti rokovi dovode, na neki način, u pitanje izjavu ministarske da će Moravski koridor biti započet na leto, leto koje je već počelo pre neki dan, a okončan za dve i po godine, što bi naravno svi kao dobronamerni želeli i pozdravili da taj auto-put bude završen što pre.

Sad, dalje, eksproprijacija je prema informacijama iz medija od kraja aprila ove godine već počela. Na primer, u Kruševcu, mediji su tada izvestili da je oko trideset rešenja već potpisano, da su građani tim rešenjima zadovoljni, što je dobro i najavljeno je da je pripremljeno nekih 2100 rešenja o eksproprijaciji koja se, rekao bih, onda donose po postojećim opštim zakonima. Dakle, bez posebnog Zakona o eksproprijaciji koji je predviđen ovim posebnim zakonom koji u Skupštini tek treba da bude usvojen.

Tu eksproprijaciju po Kruševcu sprovode, koliko su mediji izvestili, Koridori Srbije i lokalna administracija već ih hvali efikasnošću i činjenicom da su zadovoljni građani, da su građani zadovoljni dobijenim rešenjima.

S toga ostaje nejasno u obrazloženju Predloga zakona zašto su onda postojeći zakoni kamen spoticanja i usporavanja, pa je s toga potrebno doneti ovaj poseban zakon, pri čemu ja ne želim unapred da sporim potrebu ovog posebnog zakona. Samo mislim da su ovo stvari koje bi trebalo razjasniti.

Argument da se posebnim zakonom donosi pravna sigurnost mi je onda takođe upitan i želeo bih da se pojasni, jer činjenica da je eksproprijacija u Kruševcu otpočela pre usvajanja ovog posebnog zakona, dovodi u pitanje i nameru da se onda ovim posebnim zakonom uvede pravna sigurnost i da se obezbedi jednakost za sve građane, bez diskriminacije, što je proklamovani i cilj koji je naveden u obrazloženju Predloga ovog posebnog zakona. Onda je osnovano pitati hoćemo li imati deo eksproprijacije po redovnim, a deo eksproprijacije po ovom posebnom zakonskom režimu? Dakle, pravna sigurnost podrazumeva jednakost za sve i čini mi se da se to sad nekako dovodi u pitanje.

Zakon o eksproprijaciji, na primer, u članu 35. propisuje da nije dozvoljena predaja u posed predmeta eksproprijacije korisniku eksproprijacije pre pravosnažnosti rešenja o naknadi ili pre postizanja sporazuma o naknadi, osim u slučaju hitnosti po rešenju Ministarstva finansija.

Dakle, konačno utvrđivanje pravične naknade je okidač za ulazak investitora u eksproprisanu imovinu. Ovde sada, sa druge strane, ovim posebnim zakonom o Moravskom koridoru, propisuje se da žalba protiv rešenja o eksproprijaciji ne odlaže izdavanje građevinske dozvole, a da investitor ima pravo da izvođače uvede u eksproprisanu imovinu u roku od sedam dana od dana dostave rešenja o eksproprijaciji strankama u postupku.

Dakle, ovakve odredbe bojim se da mogu stvoriti i problem i vlasnicima imovine koja je predmet eksproprijacije i izviđačima radova i investitorima iz ugla neprikosnovenosti privatne imovine, ne bi smelo biti govora o građevinskoj dozvoli ili uvođenju izvođača u eksproprisanu imovinu, sve dok pravična naknada njenom vlasniku nije konačno utvrđena. Najbolje bi bilo da je i isplaćena.

Kada sa više zakona regulišete na različite načine jedna te ista pravna pitanja i jedne te iste postupke, ali sa različitim rokovima i različitim načinom sprovođenja, onda zapravo uvodite pravnu nesigurnost. Zato ad hok doneti zakoni, bojim se, da nisu uvek idealno rešenje jer narušavaju, potencijalno narušavaju celovitost i konzistentnost pravnog sistema.

Argument da će upravo poseban zakon omogućiti da se uz izgradnju puta izgradi i telekomunikaciona trasa i telekomunikaciona infrastruktura je takođe nejasan, zato što poseban Zakon o telekomunikacionoj infrastrukturi ne govori ništa, pa je onda nejasno zašto je baš zbog telekomunikacione infrastrukture bio potreban poseban zakon, a postojeći zakoni nedovoljni.

Argument da se uz poseban zakon lakše i povoljnije dobija međunarodno finansiranje je logičan i prihvatljiv. Ja mogu da razumem da na neki način imamo jedan zakonski „one stop shop“ koji reguliše sve i sva pravna pitanja u projektu i da je možda to onda tako lakše predstaviti potencijalnim finansijerima, ali opet kažem nije nužno i nije ni potrebno i nije ni dobro možda da se posebnim zakonom drugačije regulišu stvari u odnosu na način na koji su one regulisane opštim zakonom.

Dakle, ovde govorimo o tome da je dovoljno samo agregirati različita rešenja iz različitih zakona, na isti način ih propisati u posebnom zakonu i agregirati na jednom mestu.

Argument da se poseban zakon donosi radi transfera znanja i tehnologija od strane strateškog partnera i posebnih tehničkih rešenja u pogledu inkorporacije telekomunikacione infrastrukture i kontrole poplava mi je takođe upitan, jer ništa, opet ništa od toga u ovom posebnom zakonu nije eksplicitno propisano kao obaveza, već tek treba da se nađe u dokumentaciji, a da li će, videćemo kasnije.

Otprilike kao i zeleni krovovi na tržnim centrima u velikim urbanim sredinama, koje investitori obećavaju u fazi projektovanja i dobijanja dokumentacije i otpočinjanja radova, a na kraju kada se izvrši primopredaja tih zelenih krovova na tržnim centrima nema, ima krovova koji prokišnjavaju.

Čak mi malo i komično deluje u obrazloženju kada se, ima tamo jedno pitanje, kaže – da li posebni zakoni postoje kod projekata u domaćoj međunarodnoj praksi i onda se kao primer navodi „Južni tok“? Ja ne bih stvarno „Južni tok“ navodio kao pozitivan primer za bilo šta, pošto to mi je ovako simbol zabluda i ne bih, dali smo 30 miliona evra na obećanje i osnovali projektnu kompaniju, jedini smo koji smo osnovali u inostranstvu u Švajcarskoj, usput smo i NIS prodali ispod cene zarad „Južnog toka“ od koga nema ništa itd. Tako da, ne bih to navodio kao pozitivan primer.

Ne tvrdim nužno da poseban zakon nije potreban i ne tvrdim nužno da se neće desiti transfer znanja i tehnologija od strane strateškog partnera ka domaćoj građevinskoj industriji, samo obrazloženje da se poseban zakon donosi baš radi toga mi nije logičan iz navedenih razloga.

O tome koliko će ovaj projekat doneti posla domaćim kompanijama zakon takođe ne govori ništa precizno i ne daje garancije, već kaže da će to biti uređeno ugovorom o projektovanju i izvođenju radova, koji će po ovom zakonu biti zaključen, pa je onda dodatno upitno i koliko će domaća građevinska industrija profitirati od toga.

Ovim posebnim zakonom o izgradnji Moravskog koridora predviđa se i suspenzija redovnih postupaka javnih nabavki, jer se propisuje da izbor strateškog partnera za realizaciju projekta vrši Vlada na predlog radne grupe obrazovane od strane te iste Vlade. Ta radna grupa strateškog partnera biraće po kriterijumima koje će podzakonskim aktom opet doneti ta ista Vlada. Dakle, sve je u krugu Vlade i ovakve odredbe su potencijalno koruptivne i Vladu stavljaju u sukob interesa.

Vlada, dakle, definiše kriterijume izbora strateškog partnera, Vlada formira radnu grupu koja po tim kriterijumima Vladi predlaže strateškog partnera i Vlada onda po tom predlogu odlučuje, bira strateškog partnera i Vlada opet sa njim zaključuje ugovor.

Eksplicitno se zakonom propisuje da prilikom izbora strateškog partnera i zaključenja ugovora o projektovanju i izgradnji Moravskog koridora, kao i prilikom izbora nadzornog organa, propisi iz oblasti javnih nabavki neće biti primenjivani. Dakle, preko 800 miliona evra javnog novca biće potrošeno bez javnih nabavki. I, Vlada će, naravno, sama sebe i nadzirati u sprovođenju ovog posebnog zakona.

U javnosti se već spominje strateški partner, privatna kompanija „Behtel“, američka, koja je nesporno ogromna kompanija, globalnog kalibra, ima preko 26 milijardi dolara prihoda i preko 55.000 zaposlenih. Ministarka o ovoj kompaniji govori na način kao da zapravo oni nama čine uslugu, donoseći nam znanje i tehnologiju, kao da su oni nama kupac, a ne mi njima. Kako da vam kažem, strateški partner je ipak samo isporučilac usluge za naš novac. Mi smo ovde gospodin kupac.

Ove ovako propisane odredbe koje u sebi nose zaobilaženje javnih nabavki i konflikt interesa izvršne vlasti, koji je i indikator rizika korupcije, posebno brinu ako se ima u vidu jedan tekst koji sam pronašao iz aprila 2017. godine, objavio ga je britanski dnevni list „Telegraf“ u kojem kompaniju „Behtel“ povezuje sa aferom izgradnje petrohemijskih postrojenja u Abu Dabiju, gde „Telegraf“ prenosi da je „Behtel“ kompanija koristila usluge izvesne „Al Badie“ grupe da dobije ovaj 600 miliona dolara vredan posao. Ta „Al Badie“ grupa priznala je na britanskom sudu da je vršila nedozvoljena plaćanja kako bi obezbedila posao kompanijama koje su kršile britanske propise o korupciji.

Dodatno, na Apelacionom sudu u Velikoj Britaniji izneto je i da je „Behtel“ bio upoznat sa aranžmanima koji su podrazumevali isplate novca dvojici saudijskih prinčeva u vezi sa ugovorima za izgradnju metro sistema u Rijadu u Saudijskoj Arabiji, a ta problematika je inače isplivala u javnost povodom spora dva princa oko nasledstva.

Kompanija „Behtel“ je, naravno, sve ovo negirala, ali ipak ostaje sumnja da se poseban zakon piše da bi se posebnim pravnim režimima stvorili posebni uslovi za nečije posebne interese, koji nisu nužno i u najboljem javnom interesu.

Konačno, ono što najviše brine i predstavlja najveći problem u srpskim infrastrukturnim projektima je realizacija i upravljanje projektima. Tako možemo uzeti primer Koridora 10 i deonice Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je čak 30 puta vršeno preprojektovanje ove deonice u toku izgradnje i da sve te izmene nisu bile ni pokrivene građevinskim dozvolama, posledično su probijani rokovi, a vrednost radova uvećavana 1,2 milijarde.

Našao sam informacije, slično je, naravno, i sa Grdeličkom klisurom, koja je javnosti poznata zbog onog obrušavanja potpornog zida. Projekat je navodno u hodu menjan 11 puta, menjao ga je čak i sam izvođač, bez odobrenja investitora nadzornog organa itd.

Dešava se da izvođači na terenu nailaze na nepredviđene situacije. U Gredelici su nailazili na optičke kablove, neusklađenost stanja na terenu sa nultim stanjem istraživanja, nepredviđene geotehničke uslove itd. Sve te nepredviđene situacije nameću izmene projekata, povećanje vrednosti radova i probijanje rokova. Probijeni rokovi odlažu povlačenje novca iz kredita. To opet povlači sa sobom plaćanje penala i finansijerima, a izvođači onda traže naknadu štete.

Našao sam u medijima informaciju da smo za obrušavanje brda u Grdelici u problemu jer nam izvođač traži od države 14,8 miliona odštete za kašnjenja za koja smatraju da oni nisu odgovorni, da smo za tunel Predejane kao država izvođaču platili 2,8 miliona evra odštete.

Onda se mora postaviti pitanje – ko je odgovaran za dodatne troškove i odštete na deonicama na kojima su probijani rokovi, na kojima su preprojektovani radovi na kojima se ti radovi izvode po menjanim projektima bez građevinske dozvole itd?

Znači, deonica Srpska kuća-Levosoje, tu je nadzorni organ Koridori Srbije. Dakle, Skupština JP Koridori Srbije, između ostalog, nadležna je da usvaja izveštaje o izgradnji putne deonice, donosi odluku o predaji putne deonice nadležnom organu. Skupština tog društva nadležna je, isto tako, i da nadzire rad direktora i da usvaja izveštaje tog direktora. Dakle, Skupština Koridora Srbije nadzire rad direktora preduzeća koji je nadzorni organ na deonici na kojoj imamo 1,2 milijarde dinara nepredviđenih troškova izgradnje autoputa, probijenih rokova itd. Ko imenuje tu skupštinu? Njih petoro, nadležno ministarstvo.

Dakle, imamo stalno jedan krug prebacivanja odgovornosti na relaciji projektant – izvođač – nadzorni organ – investitor. Međutim, kada pogledate ovako kroz osnivačka akta nadzornog organa, vi vidite da taj jedan krug odgovornosti se zapravo raspetlja u jedan jasan lanac odgovornosti, gde se ultimativno odgovornost završava u vašem Ministarstvu.

Ono što želim da kažem je da se ovde mora ozbiljnije poraditi na načinu na koji se projekti vode i kako se njima upravlja. Znam da je gomila institucija upletena u sistem realizacije projekta. Vi ne možete biti odgovorni za neažurnost katastara u lokalnim samoupravama, za to da neko naiđe na optičke kablove koje je Bog zna ko tamo kada postavio, pa tek izvođač kad zabode bagerom naleti na njih. I građani znaju, u gradskim sredinama bager zabode kašiku u beton, probije cev koja se nalazi tamo gde po projektnoj dokumentaciji nije trebala biti.

Za takve stvari je odgovoran neko drugi, ali ultimativno konačna odgovornost je na vama.

Inače, ciljevi koje ovaj projekat proklamuje: bolja pristupačnost, povezanost delova Srbije, vremenske i ekonomske uštede, bolja regionalna povezanost, veći tranzitni saobraćaj, privredni i turistički razvoj opština, telekomunikaciona infrastruktura, pa i povećanje vrednosti nacionalnog telekomunikacionog operatera, bolju zaštitu od poplava. Naravno, protiv takvih ciljeva samo zlonameran čovek može biti.

Ali, konačno, ove ciljeve treba ostvariti na ekonomski što efektivniji i efikasniji način, a upravljanje projektima i upravljanje javnim preduzećima angažovanih na tim projektima naravno je većinom u nadležnosti stranačkih kadrova stranaka vladajuće koalicije. Zbog toga je odgovornost za probijene rokove, za uvećanu vrednost radova, za penale izvođačima, za penale finansijerima za nepovlačenje sredstava potpuno jasno ko tu odgovornost treba da snosi, pa makar ona bila samo politička.

Posledično, prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma mi smo 100. na listi kvaliteta puteva, u regionu pretposlednji, po ovoj tabeli od zemalja u regionu samo je BiH iza nas.

Za kraj, mapa koju ste nam dali, za moj pojam zelene trase su trase koje su u planu. Nažalost, u Vojvodini je zelenih trasa malo. Želeo bih od vas da dobijem preciznu informaciju oko fruškogorskog koridora, jer Fruška Gora je verovatno redak primer nacionalnog parka kroz koji prolazi međunarodni tranzitni teretni saobraćaj. Interesuje me informacija kada će biti početi radovi na izgradnji koridora kroz Frušku Goru? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima prof. dr Zorana Mihajlović.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Mislim da postoji dosta informacija, čini mi se samo na bazi informacija iz medija sa kojima ste sada ovde i zbog toga ću ja, zbog građana Srbije, ali i zbog vas, da pojasnim. Jedan deo vašeg mišljenja mi se čini da nije baš onakav kakav realno jeste, vezano kako za zakon, tako isto i za ove druge stvari koje ste pominjali.
Kada govorimo o zakonu i o tome zašto poseban zakon, samo je jedan jedini razlog, upravo onako kako je Vlada Republike Srbije navela u svom objašnjenju, odnosno obrazloženju ovog posebnog zakona, a to je da budemo brži i efikasniji u realizaciji.
Kada govorimo o eksproprijaciji, koja de fakto i jeste problem svuda i na svakom koridoru i koja je i dan danas, ponavljam još jednom, problem i na Koridoru 10 jugu, iako smo ga završili, dakle, naš interes je bio da ne moramo da čekamo i da budemo brži.
Kada pominjete kako je počelo u Kruševcu, ja ću vam reći da samo u Kruševcu ima nekoliko hiljada katastarskih parcela i da će generalno duž celog ovog koridora biti desetine hiljada katastarskih parcela koje će proći proces eksproprijacije. Dakle, mi ne možemo dozvoliti da izgubimo mesece i godine zbog toga što u nekom delu možemo da imamo probleme.
S druge strane, zakoni su nam takođe omogućili da možemo fazno da radimo. Takođe, pod tri, mi nećemo početi radove nigde gde apsolutno sve nije pripremljeno što je potrebno da bude pripremljeno da bi određena deonica ili deo deonice mogao da se radi, što je takođe velika razlika u odnosu na neke prethodne periode.
Kada pominjete projektno-tehničku dokumentaciju, planski osnov i godine neke unazad, reći ću vam, 2010. godine jeste počelo pravljenje, odnosno definisanje, odnosno pravljenje projektno-tehničke dokumentacije, mislim, od nekog instituta ali ono nije bilo završeno. Zašto sve ovo ovoliko traje? Zato što mi jedan deo popravljamo, s druge strane menjali smo potpuno trasu upravo zbog poplava.
Takođe, ovaj zakon, ponavljam još jedanput, nije samo izgradnja autoputa, i to je onaj jedan deo jako važan, to jeste regulacija Morave, to jeste regulacija svih pritoka, to su potpuno promenjena zakonska rešenja nakon 2014. godine, što je dobro zašto smo ih promenili, a s druge strane nam nameće situaciju da moramo da pravimo, odnosno da menjamo projektno-tehničku dokumentaciju.
Kada pominjete o tome da li će biti transfer znanja itd. i novih tehnologija, to je jedan od faktora. Mi se trudimo da svi novi ugovori koje potpisujemo, svi novi projekti na kojima radimo, od svih izvođača i investitora, dakle, prosto naučimo nešto i da naše građevinske kompanije imaju mogućnost ne samo da rade, nego da zaista primenjuju neke nove tehnologije. Stvari se brzo menjaju. Moram da priznam da naša građevinska industrija, nije joj lako, pokušava da uhvati korak sa svetom, a način da uhvati taj korak sa svetom jeste upravo da ima one od kojih će takođe i da uči.
Ono što mislim da je jednako važno kod eksproprijacije, da ne bi bilo zabune za sve ljude koji to slušaju, dakle, ono što je sasvim sigurno i što se ničim ne menja, to je da će vlasnik nepokretnosti imati pravo, odnosno ima naknadu koja je u visini tržišne vrednosti nepokretnosti. Ništa se tu ne menja, ali mi hoćemo zaista ubrzati ceo proces. Sve što je predloženo zakonima primeniće se, ali se neće zaustavljati proces u realizaciji velikog projekta, što se nama često dešava.
Meni je jako drago što ste pomenuli baš deonicu Srpska kuća – Levosoje na Koridoru 10, zato što je tu upravo problem Južne Morave. Mi smo imali situaciju, 2014. godine neko od izvođača, više se i ne sećam koji su bili izvođači iz nekih prethodnih godina, prethodnih Vlada koje su zaključivale ugovore, nije radio svoj posao, mi smo taj ugovor raskinuli. Vlada Republike Srbije je obezbedila novac u budžetu, raspisali smo javni poziv, dobili konzorcijum srpskih izvođača i oni su morali potpuno da menjaju projektno-tehničku dokumentaciju zbog neregulisanja Južne Morave.
Imate sličnu situaciju sada u Moravskom koridoru. Dakle, ne može samo autoput, mora regulacija Morave, kao i kod, recimo, Srpske kuće – Levosoje. Ko je generalno kriv za Koridor 10 i silna i silna preprojektovanja i sve ono što smo živeli 20 godina kada govorimo o Koridoru 10? Pa, oni koji su zaključivali ugovore i nema tu šta, to je prosto tako.
Dakle, Koridor 10 bi bio mnogo ranije završen da se povelo računa o tome, prvo, da se ne uzimaju krediti pre nego što se ima projektno-tehnička dokumentacija i planski osnov, kao što je bila bilo kakva priča oko Moravskog koridora, a nije bilo planskog osnova. Uredba o planskom osnovu data je tek 2013. godine. Dakle, prosto, političari raznorazni su izlazili i pričali kako će raditi, ne znam, Moravski koridor, Koridor 10, Koridor 11 itd. Sećamo ih se, a suštinski i realno nisu ništa radili, osim što se država u to vreme zaduživala i uzimala stotine i stotine miliona evra od raznoraznih institucija, a da je realizacija bila apsolutna nula.
To je razlika, dakle, koju mi hoćemo da izbegnemo, ne samo za Moravski koridor, nego i za bilo koji drugi autoput koji počinjemo da radimo. Mi smo, recimo, primera radi, počeli izgradnju deonice Preljina–Požega, koja je inače veoma zahtevna i teška deonica, ali dok nismo završili sve prethodne radnje mi nismo započeli izgradnju te deonice, jer je nauk koji imamo i upravo sa Koridora 10, ali i sa Koridora 11 da moramo da povedemo računa o svim pripremnim radnjama, pre nego što do toga, do same izgradnje dođe.
O Koridoru 10 će biti sigurno još priče. Mi ćemo kada se završi istočni krak, kao što smo i rekli, napraviti jednu veliku analizu, ne samo mi, tražićemo od institucija, koje su stručne za tako nešto, da se pozabave Koridorom 10, da nam daju svoje mišljenje uz sve moguće analize, da bi iz toga još jednom izvukli sve zaključke i da nam se takve stvari više ne ponavljaju. Hvala.